УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У ЈАГОДИНИ

РАЗВОЈ ОБРАЗОВАЊА У РУСИЈИ

(Дипломски рад)

МЕНТОР: КАНДИДАТ:

Доц. др Живорад МАРКОВИЋ

Јагодина, јун 2012.

 Универзитет у Крагујевцу
Педагошки факултет у Јагодини

Кључна документација
-Редни број :
РБР

-Идентификациони број :
ИБР

-Тип документације :
ТД

-Тип записа :
ТЗ

-Врста рада :
ВР Дипломски рад

-Аутор :
АУ Ружица

-Ментор :
МН Ж

-Наслов рада :
НР Развој образовања у Русији

-Језик публикације :
ЈП Српски језик
-Земља публиковања :
ЗП Република Србија

-Година :
ГО 2011.

-Издавач
ИЗ Ружица

-Место и адреса :
МА Јагодина

-Научна област :
НО

-Научна дисциплина :
НД

-Кључне речи :
КР razvoj / planovi i programi / osnovna nastava / fizičko vaspitanje / obrazovanje.

-Чува се :
ЧУ Педагошки факултет у Јагодини

-Важна напомена :
ВН

-Извод :
ИЗ
Рад je теоријског карактера. Срж овог рада упућује на развој образовања у Русији као
и његовом значају. Намера је и да се истакне и значај физичког образовања у Русији.
-Датум одбране :
ДО

-Чланови комисије :
КО Председник: ___________________________
Члан:__________________________________
Члан:__________________________________
САДРЖАЈ:

1. UVOD......................................................................................................................................6
2. TEORETSKI OKVIR RADA...............................................................................................7
2.1. Definisanje opštih pojmova............................................................................................8
2.1.1. Образовање.................................................................................................................8
2.1.2. Fizička kultura.............................................................................................................8
2.1.3. Русија...........................................................................................................................8
2.2. Obrazovanje u Rusiji......................................................................................................9
2.2.1. Вредности и образовање у СССР-у - историјски преглед...............................10
2.2.2. Промене вредности у Русији.................................................................................14
2.2.3. Импликације на образовање.................................................................................18
2.3. Школство у Русији и Украјни..................................................................................21
3. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ У РУСИЈИ..........................................................................24
3.1. Osnovni zadaci fizičkog vaspitanja.............................................................................24
3.2. Корективни рад у систему општег образовања у Русији....................................25
4. ИНОВАЦИЈЕ И ТРАДИЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊУ ИНФОРМАЦИЈА О НАУЧНОЈ
КОНФЕРЕНЦИЈИ У МОСКВИ.............................................................................................28
4.1. Сарадња са Србијом...................................................................................................28
5. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................30
Rezime.......................................................................................................................................32
Summary..................................................................................................................................32
Literatura.................................................................................................................................33
 1. UVOD

Tokom sedam decenija koje su nastupile posle Revolucije, obrazovanje je u Rusiji bilo
preopterećeno ideologijom; nije bilo moguće govoriti o opštim ljudskim vrednostima koje
prevazilaze klasne granice. Buđenjem perestrojke, došlo je do ekstremne povratne reakcije
usmerene protiv svega što je bilo u vezi sa sovjetskim obrazovanjem. Ovo je bio razlog pojave
strašnog pesimizma kod mnogih pedagoga i profesora koji su osećali da je čitav obrazovni sistem
u ruševinama. Javljali su se i neki dodatni problemi nastali usled komercijalizacije svih životnih
sfera i porasta kriminala. Nastavnici su nesigurni u tome koje vrednosti treba usađivati deci u
školi, a i sama vrednost obrazovanja je dovedena u pitanje u društvu u kom je sve teže postalo
živeti na pošten način. Autor odobrava pomak ka jednom obrazovnom sistemu zasnovanom na
izboru umesto na prinudi, ali smatra da će proći još mnogo godina da bi se izgradio novi sistem
vrednosti u ruskim školama.
Fizičko vaspitanje, bar u svojim osnovama, postoji od kada postoji ljudsko dru.tvo i,
prema tome, u celini je istorijska kategorija. Čovekova fizička pripremljenost i umenje
korišćenja oruđa oružja vekovima je odlučivalo, u borbi sa .ivotinjama, o njegovom bitisanju. U
najstarije doba, u razvoju fizičkog vaspitanja, prisutna su dva kvalitativna preobražaja: prvi, kada
je lov na krupne životinje izazvao izdvajanje sistema kretanja čoveka iz procesa rada i njegovo
kasnije usavršavanje i prenošenje na druge oblasti života, a drugi, pojavom institucionalnih
normi obučavanja i selekcije, u toku perioda raspadanja prvobitne zajednice (u staro doba), koje
postaju sredstvo društvenog potčinjavanja jedne grupe ljudi drugoj.
Fizičko vaspitanje se postepeno uvodi u školsku nastavu već u prvim godinama
devetnaestog veka, prvo u .kole koje su u početku bile u privatnim rukama i pristupačne
uglavnom privilegovanoj klasi u Engleskoj kao nastava sporta, a zatim u vidu gimnastike i na
kontinentu u vaspitne zavode. Gimnastika je u zemljama srednje Evrope, počivajući na različitim
gimnastičkim sistemima, imala zadatak da uz ostale predmete poslu.i ciljevima stare buržoaske
škole i posebno stvaranju krute discipline, militantizma. Kao glavna sredstva služile su strojeve
vežbe, proste vežbe i vežbanje na konstruisanim spravama (konju, razboju, vratilu), u kojima se
u prvom redu isticala masa oblika i njihovo izvođenje (formalističko obele.je), a manje delovanje
pojedinih pokreta i kretanja i njihova praktična primenljivost i uticaj na organizam.
Početke fizičkog vaspitanja u školama Rusije, sa oznakama predvojničke obuke,
nalazimo već na početku devetnostog veka u Moskvi. U Rusiji se gimnastika uvodi kao
obavezan predmet u osnovnim školama od 1871. godine (zasnivala se na najrasprostranjenijem
nemačkom gimnastičkom sistemu), a od 1882. godine ona se ponovo u gimnazijama spaja sa
vojnim vežbama. U Rusiji nije se školskom fizičkom vaspitanju obraćala neophodna pažnja u
pedagoškoj teoriji, a ni u školskoj praksi. Gimnastika kao školski predmet uvršćena je u grupu,
veština. i ona je većim delom zadržala obeležja iz vremena stare buržoaske škole sve do kraja
Drugog svetskog rata. Nastava se u Rusiji izvodila po sokolskom gimnastičkom sistemu sa
sadržinama tradicionalnih oblika narodnog telesnog vežbanja, slovenskog duha i tradicije, sa
naznakama predvojničke obuke.

2. TEORETSKI OKVIR RADA

2.1. Definisanje opštih pojmova

Образовање (лат. educatus, educate, educere - изнети; ducere - водити; едукација)

је процес промене личности у жељеном правцу усвајањем различитих садржаја
у зависности од узраста и потреба јединке. Образовање укључује и васпитне,
поред образовних садржаја. Најзначајнија образовна институција образовно-
васпитног карактера је школа. Развојем системакомуникације образовање постаје
глобални процес који је тешко усмеравати само у жељеном правцу
одређене социјалне заједнице.

Образовање је процес у коме друштво преноси акомулирано знање, вештине

и вредности, с генерације, на генерацију. Израз школа је грчка реч. Буквално би
значила доколица, рекреација. У старим друштвима школовање је било доступно само
малом броју људи, онима који су имали новца или времена. Верски великодостојници,
често су биле једине писмене групе људи, који су знање користили за читање и тумачење
религијских текстова. За већину, одрастање је значило учење на примерима старијих. Било
је уобичајено да деца веома рано почну помагати у домаћим пословима, у раду на пољима
и у занатском раду. Читање није било потребно, а ни корисно. Још један разлог не читања
је био то што су се сви текстови умножавали ручно, што је било дуготрајно и тешко.

Fizička kultura predstavlja sistmatsko vežbanje sa ciljem odražavanja zdravlja,

negovanjem zdravog optimizma, razvijanje životnih radosti, ispoljavanja stvaralačkih
ambicija i estetskog doživljavanja. Fizička kultura sa svojim sociološkim i vrednosnim
odredbama, u svojim najbitnijim određenjima obuhvata gotovo sva njena područja, a tu
se pre svega misli na oblast sporta, dalje na područje rekreacije i na sam prostor
fizičkog, odnosno telesnog vaspitanja.
Русија (рус. Росси́ я — Рассија) је савезна држава која се простире преко
огромних пространстава источне Европе и северне Азије. Са површином од
17.075.400 km², Русија је највећа држава на свету, покривајући скоро двоструко
већу територију од Канаде, Кине, или САД. Граничи се са 18 држава. По броју
становника је на деветом месту на свету. Званични језик је руски а главни и
највећи град је град херој Москва. У Русији 12 градова има више од милион
становника.
 За време совјетске владавине (1917-1991) звала се Руска Совјетска Федеративна
Социјалистичка Република (РСФСР) и била је највећа република у саставу СССР-а.
РСФСР је била територијално и привредно најмоћнија република бивше велесиле. Данас
је водећа чланица Заједнице независних држава, ОУЗБ и ШОС. Русија данас игра значајну
улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава света Г8, стална чланица
Савета безбедности ОУН и чланица је групе БРИК.

2.2. Obrazovanje u Rusiji

 Крајем 80-их година овог века у Русији и Совјетском Савезу почеле су да се
догађају колосалне промене које су се исто тако одразиле на скуп вредности и уверења као
и на политику и економску сферу. Старе догме марксизма и лењинизма не представљају
више званичну док-трину, а појединац је слободан да своју потребу за смислом потражи у
капитализму, национализму, конзумеризму и разним другим "измима". И у царству
идеала, као и у царству роба, владају закони слободног тржишта То је чудесно, али исто
тако и страховито збуњујуће за многе људе.
Овај осећај пометње је посебно присутан у образовном систему који пролази кроз
многе тешкоће на прелазу у посткомунистичко доба На пример, било је потребно
неколико година да се стари, идеологијом натопљени уџбеници замене новима које је
одобрио савет руских научника Заједно са тим променили су се и наставни планови и
програ-ми и уведени су предмети као што су грађанска права, енвиронменталне студије и
основе тржишне економије. Осим тога, ученици се сада охра-брују да у свом приступу
учењу буду много радозналији и да стално постављају питања. Примењујући ове методе,
власти се надају стварању читавог једног новог посткомунистичког менталитета. Колико
је овај подухват велик, може се на најбољи начин схватити након што се упознамо са
кратким прегледом историје совјетског образовања и вредно-стима које је овај настојао да
уграђује.

2.2.1. Вредности и образовање у СССР-у - историјски преглед

Током седамдесет година доминантан (или можда једини) могући приступ у руском
културном и научном животу био је такозвани класни приступ. Основна идеја је била та
да је у суштини мишљење сваке инди-видуе одређено њеном или његовом припадношћу
једној друштвеној класи. У екстремном облику то је значило такође да постоје само две
класе: буржоазија (они који имају) и пролетаријат (они који немају). Постоје такође и
имућнији радници и сиромашнији капиталисти, али свако у основи припада једној или
другој групи.
Ово поједностављено становиште било је веома погодно за људе који су освојили
политичку власт у Русији октобра 1917. године. Било је веома лако направити разлику
између пријатеља и непријатеља уз по-моћ критеријума класне припадности. Осим тога,
пошто је опозиција између две класе сматрана "антагонистичком", то јест бескомпроми-
сном до краја, једини начин да се она оконча био је "ликвидација" бивше владајуће класе.
Ова језива реч могла је да значи прогонство, утамничење у концентрациони логор или
физичко истребљење. Почет-ком 30-их година Стаљин је изјавио поносно да су кулаци
(имућнији се-љаци) "ликвидирани" као класа.
Мој циљ данас није да изричем моралну осуду нехуманој идеоло-гији која је
стајала иза "ликвидације". Нешто друго је овде много значај-није: оно што је значило
физичку смрт за многе људе такође је значило деструкцију многих идеја, многих
интелектуалних постигнућа тога до-ба, многих објављених и необјављених рукописа,
многих уметничких дела (од којих су нека већ постојала, а друга тек замишљена), а која се
нису уклапала у званични идеал "пролетерске" културе, науке, образова-ња, сликарства,
скулптуре, сточарства или машинства... Мада је Лењин 1922. године позвао совјетске
комунисте "да из иностранства оберучке прихвате оно што је добро", у пракси је
Совјетски Савез био одсечен (оним што је касније названо "гвозденом завесом") од
многих идеја које су настајале у "капиталистичким" земљама.
Ова горка истина била је итекако видљива и на подручју образова-ња. Мада се
идеја о изградњи "новог човека" јавила још пре много веко-ва, комунистичка идеологија
се мало ослањала на развој образовања пре "Велике октобарске револуције". Скоро све је
у образовању требало да буде претресено или поново изграђено од почетка. "Атавизми
старог морала" су сматрани веома опасним - опаснијим од, рецимо, коришћења одређених
технолошких идеја које потичу из иностранства. Било је опа-сно помињати
"капиталистичке" идеје на критичан начин; назив за овај злочин био је "усвајање под
изговором критике".
Као резултат свега тога совјетско образовање и наука о образовању (назван
"педагогија") биле су преоптерећене идеологијом. Све што је припадало новом
пролетерском начину мишљења било је "прогресив-но", а све што је имало неке везе са
"капиталистичким идејама" "реак-цирнарно" и требало је ослободити га се. Није било ни
помена о општим људским вредностима које превазилазе класне границе. Тек много
касније постало је јасно да је ова идеологија поделила станов¬ништво на "наше људе" и
"непријатеље". Ово се догађало како у читавој земљи, тако и у многим појединачним
породицама
 Класичан је пример Павлика Морозова, тринаестогодишњег пио-нира (младог
припадника Комунистичке партије). Он је био син имућног сељака кога је пријавио
комунистичким властима у њиховом месту. Касније су га убили људи који су подржавали
његовог оца Много година је сматран националним херојем, постао је идеал којем би
треба-ло да теже млади. Чињеница да је овај чин био у супротности са петом божијом
заповешћу (Поштуј оца свог и матер своју) као општом људ-ском вредношћу, била је
заборављена У многим градовима широм СССР-а подигнуто је на стотине споменика
Павлику. Један од њих, који је постављен недалеко од "Беле куће", зграде руског
парламента, срушен је после покушаја пуча августа 1991. године. Можда би било боље да
је ту остао и опомињао нас на наше грешке из прошлости - тим пре јер оно што је Павлик
урадио није била његова лична заблуда већ резултат пропаганде којој је дечак био
подлегао.
У институцијама за образовање наставника цела историја образо-вања је
представљена у опозицији између "прогресивних" и "реакцио-нарних" идеја и мислилаца.
Нагласак је и на предавањима и у уџбеницима увек био на разликама а не на општостима
На совјетско образовање и педагогију се гледало као на "најпрогресивније" и "једине
научно засноване". Подразумева се да је полазна тачка био марксизам--лењинизам "као
слика света и научни метод". Постојала је ту наравно и једна тешкоћа: а то је да је
совјетска педагогија тако била искључена из светског образовног прогреса. Али ова
тешкоћа је лако претварана у важно постигнуће: то само показује колико капиталистичко
образовање заостаје за совјетским. Истина, понекад се признавало да су школе у раз-
вијеним земљама боље опремљене аудиовизуелним средствима, али је то тумачено као,
отприлике, једина добра ствар у њима
Увођењем компјутера ситуација се донекле променила, јер је у области
информационе технологије било немогуће пренебрегнути су-периорност Запада Међутим,
нису компјутери сами били директан узрок промене овог става Једноставно се догодило то
да је до тог време-на класни приступ био уздрман променама које су донеле перестројка,
демократија, децентрализација и, више од свега осталог, гласност (отво-реност), и које
нису само ослободиле људе већ су их и натерале да преи-спитају догме из прошлости. И
многе ствари су почеле да се гледају у новом светлу. Педагози су почели да доводе у
питање изузетност совјет-ског образовања И као што обично бива у таквим временима, то
је дове-ло и до огромног таласа самокритике. У скоро свим новинама и часописима
појавили су се чланци који су показивали (или су хтели да покажу) да никада није било
ничег горег од совјетског образовања, да је све што је у њему било добро нестало
средином 20-их година када је умро Лењин и када су његове идеје искривљене
захваљујући Стаљину и стаљинистима Онда је, међутим, наишао други талас критике који
је довео у питање Лењинове идеје и саму Лењинову личност. Чак и кратак период 1917-
1924. ("под Лењином"), који је раније приказиван као веома обећавајући што се тиче
развоја совјетског образовања, изгубио је много од своје славе.
Данас, у очима многих руских педагога и наставника, скоро све је у рушевинама.
По мом мишљењу, ово песимистичко становиште не би требало да преовлада.
У образовању се примећују неке охрабрујуће тен-денције. Ту су такође опште
људске вредности, па без обзира на њихове девијације (без обзира како тужне биле) не
треба их у потпуности отпи-сати. Када прихватимо ово, најгора ствар са којом ћемо се
суочити је да ћемо морати да чекамо бољи живот и боље образовање (и да на томе ра-
димо) дуже од неких других земаља и култура. Рекао бих да је једна од најзначајнијих
образовних тенденција за Русе помак ка хуманом образо-вању, то јест образовању које се
супротставља присили, образовању које наставницима и ученицима пружа могућност
избора. Разумљиво је да за овако нешто није било места у једној тоталитарној држави.
Можда је и било места за хумане наставнике, али за хумано образовање као опште
правило не. Буђењем перестројке 1985. године дошло је до великог ин-тересовања за
демократизацију у образовању, као и у свим другим доме-нима друштвеног живота, и
јавио се ентузијазам за идеје слободе и избора у образовању. Све ово је постало познато
као "педагогија сарад-ње" насупрот "педагогији наредби". Али пошто су, међутим, људи
који су све ово покренули 1985. били практичари, а не научници и нису до-бро познавали
историју образовања, много тога им се чинило новим. "Педагогија сарадње" постао је
популаран педагошки слоган и, на неки начин, критеријум напретка у образовању
(Педагогија, 1986).
То никако не умањује улогу људи перестројке који су у праксу увели идеју хуманог
образовања. Али лако је показати да није реч о не-ком новом открићу. Уместо тога,
радило се о оживљавању традиција које су постојале широм света, континууму једног
постепеног напретка који је у Русији прекинут 1917. Наравно, било би сувише
поједностављено рећи да је ово кретање на другим местима било стабилно, без успона и
падова. Али тај тренд је постојао и тај тренд - између осталих - уводи образовање у Русији
у светски образовни процес.

2.2.2. Промене вредности у Русији

Оно што чини ситуацију у Русији посебно драматичном је да су се у последње

време догодиле две промене вредности. Једна је наступила у периоду перестројке када је
М. Горбачов покренуо веома значајну либе-рализацију свих животних сфера у бившем
СССР-у. Врло је важно схва-тити да та промена није била непосредни резултат борбе коју
је значајан део популације водио против кршења људских вредности. "Ди-сиденти" су
представљали једну малу скупину која је највише при-влачила пажњу међународне
јавности и коју су (и то се често дешавало) совјетске власти лако могле да одстране. Због
тога је, без обзира на то шта други могу рећи, по мом мишљењу, перестројка представља
веома важну одлуку човека који је од Русије хтео да створи демократску земљу коју ће као
такву признати међународна заједница.
Сада се пуно прича о Горбачовљевим "грешкама"; можда ће у бу-дућности
историчари и политичари све то много боље расветлити. Више од било чега другог му се
приговара што се ове реформе одвијају тако споро. Према мом схватању ствари, чак и
брзина коју је он дозво-лио, била је смртно опасна како за њега, тако и за саму ствар.
Довољно је само подсетити се да су, у време када је он донео ову одлуку, тврдокорни
комунисти били још увек веома моћни и да су га врло лако могли сме-нити са централног
положаја Генералног секретара Комунистичке пар-тије да су осетили да су њихове
властите позиције угрожене.
Са друге стране, чинило се да ће великој већини становништва бити веома лако да
ове промене прихвати. У ствари, о чему се ту заправо радило? Људска права која су
технички прокламована Брежњевљевим уставом, па чак и у једном ранијем Уставу
донетом за време Стаљина (слобода говора, слобода штампе, слобода јавног окупљања,
неповреди-вост дома итд.) требало је да постану стварно загарантована. Моћ Парти-је у
управљању економским и културним активностима из центра и у појединим градовима
требало је да се у знатној мери ограничи. Велики значај је почео да се придаје
иницијативи радног човека. Постепено се почело са увођењем приватне својине. Све ово и
још много тога је обе-ручке прихватила велика већина становништва.
Међутим, ова слика није била баш сасвим ружичаста. Неки мисле да је требало да
на почетку ове промене буду још драстичније - на при-мер - да се приватна својина
прихвати без икаквих ограничења. Други нису били припремљени за ову иницијативу.
Једна група људи је сма-трала одвратним да ради одређене ствари које су увођењем нових
закона биле дозвољене. Други су опет злоупотребили нове могућности да на лак начин
зараде. Лако је за ово наћи примере. Многи људи једноставно нису желели да постану
власници фабрика или радњи. Други су опет у потпуности искористили шансу да отворе
предузеће било које врсте, руковођени једино тиме да на најбржи начин зараде. Многи су
сматра-ли неморалним да купе неку ствар у државној радњи и да је продају пет пута
скупље на вратима продавнице. Други су од овога направили биз-нис. И тако даље.
Истина је да је Горбачов желео да све то држи под не-каквом контролом, али он се
одрекао ауторитарних метода и то су неки људи знали врло добро да (зло)употребе. А све
је то значило и велику промену вредности које је постепено усвајала већина
становништва.
Ситуација се много више заоштрила после Јељциновог доласка на власт у Русији,
априла 1991. и посебно након августовског покушаја пуча и распада СССР-а децембра
исте године. Убрзан економски крах је на-ступио након пуцања економских и културних
веза које су се градиле ве-ковима, а не само деценијама за време совјетске моћи. За већину
људи (процене се крећу између 40 и 80 процената, али моје личне процене су ближе овој
другој цифри) ово је значило рапидно сиромашење. Врло ма-ли постотак становништва (3-
5%) се за кратко време обогатио. Остали део становништва није осетио никакве промене
ни на боље, ни на горе. Међутим, практично сви су осећали велику несигурност и
узнемире-ност.
Дошло је такође и до једне друге, много озбиљније промене вред-ности. Постало је
практично немогуће зарадити пристојан новац на поштен начин, и ко год је желео да се
одржи, морао је да прихвати сред-ства која су се многима чинила одвратним. Поврх свега
тога, рекетира-ње, пљачка, проституција, трговина дрогом, убиства из користољубља,
корупција у влади и полицији сада су толико раширени да је данашња ситуација у Русији,
а посебно у великим градовима, постала најблаже речено непријатељска према овом
народу.
Што се вредности тиче, све ово ставило је скоро све људе пред вео-ма тежак избор.
Неки су спремни да остану у "поштеном сиромаштву", одбијајући претерану
комерцијализацију свих сфера живота. Други не-мају симпатије према сумњивим
средствима стицања новца, али их њи-хово економско стање нагони да их прихвате.
Мањина не жели ништа боље.
Наравно, економске вредности нису и једине вредности у животу, мада су блиско
повезане са скоро свим осталим, и можда би било инте-ресантно да бацимо поглед на
друге вредности и на улогу коју у њихо-вом преношењу може имати образовање. Да
образовање има такву мисију, чињеница је која се не доводи у питање, мада је
терминологија овде од велике важности. Преношење и посебно усађивање вредности
представља у очима многих неку врсту притиска, чак и насиља; термини као што су
"испирање мозга" и индоктринација такође падају на памет. Упркос томе, тешко је
замисливо да се образовање може ограничити на преношење фактографског, "позитивног"
знања без вредности. То није само проблем образовне филозофије већ и питање схватања
демократије. Моје мишљење је да би образовни систем требало што је могуће више да се
ограничи на преношење општих људских вредности и да се посеб-но чува од преношења
партијских вредности. У том смислу је наредба бившег министра просвете Дњепрова, која
забрањује партијску актив-ност, била веома значајна.
Данас постоје и увек су постојале традиционалне вредности. Тако, када
процењујемо значај неке опште промене вредности, треба узети у обзир две ствари. Прво,
требало би поставити питање да ли су се појави-ле неке нове вредности које нису
постојале раније - што је релативно редак феномен. И друго, да ли је дошло до такве
промене која је неке вредности учинила мање а друге више значајним? На друго питање
ћемо засигурно добити много информативније одговоре који одражава-ју свеукупне
промене у друштву.
Ако погледамо систем вредности у Русији, открићемо да је поро-дици увек
придаван велики значај. Према анкетама листа Московске ве-сти, које су се бавиле
испитивањима јавног мњења 1993. године, 90% испитаних су породицу као вредност
ставили на прво место. Истина је да је анкета била у неку руку поједностављена.
Испитаницима је по-нуђен низ фактора - породица, новац, посао, емоције, љубав,
пријатељи,' секс, религија, уметност, национална осећања - и од њих је затражено да
одреде од коликог је значаја улога коју ови имају у њиховом животу. Било је могуће дати
само два одговора: "веома важно" и "неважно" - што није баш омогућавало неку већу
прецизност. Интересантно је да је само 3% испитаника истакло новац као примарну
вредност.
Упркос високом значају који се придаје породици, стопа развода је у сталном
порасту. У два највећа града, Москви и Ст. Петерсбургу, сада имамо два развода на свака
три венчања. Највећи део развода се догоди у току прве године заједничког живота. Као и
свуда, ставови о сексу изван и поред брака су постали прилично попустљиви. Због
ограничених стамбених услова, међутим, овде младим паровима није лако да живе за-
једно а да нису легално венчани, као што је то случај на Западу. Зато је разумљиво да је
секс (у браку или изван брака) као "веома важан" оз-начило 40% испитаника, а љубав
60%. Када говоримо о сексуалним од-носима, треба поменути да је за последње две
године дошло до неких нових помака. Веома велики број тинејџерки (према неким
анкетама чак преко 50%) проституцију ставља испред неких других начина зараде. Пошто
је сада ово постало опасно (али не због полиције, јер су они вео-ма попустљиви у овом
смислу) овим девојкама скоро отворено помажу њихови момци, који узимају део профита.
Преко 90% испитаника оцењује свој посао као "веома важан". Ове податке је,
међутим, тешко протумачити. За многе људе посао је све оно што доноси зараду. Тако и
рекетирање, проституција, пљачка и финан-сијске малверзације спадају у "посао", мада се
то, наравно, не може отво-рено изјавити. Одавно су прошла та времена када је велики број
младих људи пристајао да прихвати финансијски мање привлачне послове ако су били
занимљиви. Данас, већина младих људи мери вредност посла једино финансијским
критеријумима.
2.2.3. Импликације на образовање

Ставови према образовању су се у значајној мери променили. Грубо говорећи,

данас што је неко образованији, мање новца зарађује. Сходно томе многи људи мисле да
не треба обраћати пажњу на образо-вање и да треба радити све оно што доноси највише
новца. Теоријски, свако прихвата да је образовање значајно, али у доба опадања друштве-
ног стандарда људи су окупирани другим проблемима. Према неким испитивањима јавног
мњења образовање заузима 12. или 13. место на листи националних приоритета.
Код уписа на високе школе ситуација се значајно променила Значајно је смањен
интерес за упис на природне и техничке факултете. Са друге стране, на хуманистичким
факултетима, на економији, студи-јама менаџмента и права је велика гужва Ако узмемо у
обзир и чињени-цу да многи инжењери и научници напуштају своје занимање (или земљу)
у потрази за вишом зарадом, ова тенденција ће имати озбиљне импликације на будућност
природних наука и технике у Русији.
Ове промене у целом руском друштву одражавају се и на ставове ученика у школи.
То показују резултати истраживања спроведеног 1993. године у Москви међу 1012
матураната из 29 школа Истраживања су от-крила да су ови млади људи реалисти, и да су,
у ствари, свесни да је свет у којем лсиве постао тежак за прелсивљавање. Због тога су
мотивисани практичним размишљањима много више од њихових вршњака пре три до пет
година Они, такође, много већи нагласак стављају на незави-сност и ослањање на
сопствене снаге. Тако 805 ученика сматра да је за успех у животу одговоран сам човек, а
не судбина или спољашње прили-ке. Постоји такође и негативна страна ових промена
ставова На пример, 51 посто ученика верује да су у борби за егзистенцију дозвољена сва
средства, а 24 посто сматра да је игнорисање интереса других људи исправно.
Припадници ове генерације се окрећу од друштвених вредности прошлости ка
индивидуалним циљевима успеха и просперитета Њихов циљ је да направе каријере као
адвокати, менаџери или предузимачи, а не да добију посао у производњи. Страна
представништва и приватне фирме их привлаче много више од дрлсавних предузећа У
исто време, сматрају да традиционално образовање има мању вредност од прак-тичног
знања које захтева савремен лсивот (страни језици, на пример).
Код ових матураната је такође примећено присуство осећаја отуђености од школе.
Мање од половине њих је било задовољно својом школом, коју су ценили више због
друлсења него због наставе. Жалили су се да се школа не адаптира довољно брзо на
промене у спољашњем свету.
Истраживање је такође открило аполитичне ставове испитаника од којих је 59%
рекло да се не би прикључило ниједној политичкој пар-тији или покрету. Социјалистичку
идеологију су скоро сви одбацили -само 2% ученика је подржава. Ово је такође показатељ
једне опште тен-денције. Пре 1986. политичка настава је била скоро обавезна на свим ни-
воима. Онда је наишао кратак период истинског општег интереса за политику, између
1986. и 1992, када су се бирачи надали да могу утицати на будућност земље. Међутим,
расположење се променило и претвори-ло у осећање разочарења у политику и посебно
политичаре. Данас је ин-терес за политику мали, а опао је и број екстремних радикала и
конзервативаца. У исто време, у политици данас има више плурализма него икада пре. У
људима је, међутим, остало опште осећање губитка због распада СССР-а, а оно је широко
присутно и код политичара, по-себно екстремних радикала.
Насупрот политици, интерес за религију је доживео свој успон. После седамдесет
година званичног атеизма који се спроводио уз ра-зличите степене строгости, 1988. године
- на хиљадугодишњицу право-славне цркве - долази до преокрета, када је Горбачов почео
да ослобађа религију од њене "лудачке кошуње". Пре Горбачова, процењује се да су 20-30
посто популације били верници - већином хришћани, али и му-слимани, Јевреји и други.
Од перестројке интерес за религију је страшно порастао, мада је често врло тешко
направити разлику између интересовања за религију и "религиозних" људи. Једно је
извесно: број људи који одлази у цркву је знатно повећан, а исто тако и број цркава и
религиозних обреда (крштења, венчања, сахране) у свим вероисповестима.
Сразмерно томе више је присутно и религиозно образовање и оно има различите
облике. У многим црквама данас постоје Недељне школе, које су наишле и на велику
подршку родитеља као начин преношења вредности на њихову децу. У оквиру државног
образовног система мно-ге школе данас деци пружају могућност да науче нешто о
религији, или кроз повремена предавања гостујућих свештеника или увођењем веронауке
у школски план и програм. Поред тога што унапређује међукул-турно разумевање,
религиозно образовање је широко прихваћено због својих моралних вредности које
доприносе духовној обнови друштва. Сада се верска настава организује и у бројним
приватним верским шко-лама различитих вероисповести.
 Религиозни плурализам је део општег етичког и културног плу-рализма типичног
за данашње руско друштво. Све више и више људи изражава своју верску или националну
припадност, па чак и они који су раније настојали да је сакрију. У прошлости, на пример,
Јевреји су за-мењивали своја имена руским именима. Веома мало их је одлазило у си-
нагоге и славило верске празнике, а веома мало јеврејске деце учило је хебрејски или
јидиш. Сада се све ово променило. Ситуација у јеврејској заједници је посебно
интересантна. Само у Москви постоји више од 20 јеврејских школа, верски празници се
редовно прослављају, а могуће је набавити и кошер храну. Многи Јевреји, међутим, кажу
да то нема мно-го везе са самом религијом, већ да је то пре начин да осете свој нацио-
нални идентитет и да га покажу другима - ово друго би пре неколико година било потпуно
незамисливо.
У Русији такође постоји и бројна немачка национална мањина, мада се до сад већ
много н>их иселило у Немачку. Они такође користе сваку могућност да науче језик својих
предака, да прослављају немачке културне празнике и да успоставе контакт са људима
који живе у Немачкој.
Оно што је још карактеристично за многе тинејџере у Русији је да (и то све више)
западну културу стављају испред своје (Солдатенков, 1993). То се веома јасно види у
избору њихове литературе, мада данас читају много мање него тинејџери пре неколико
година (Собкин, Писарски, 1992).
Образовни систем наилази на велике тешкоће код уграђивања вредности. Један
разлог је тај што неки наставници мисле да "уграђива-ње" значи кршење личних слобода,
да представља неку врсту индоктри-нације. Али други разлог је добро позната инертност
система према прихватању нових идеја. Ту инертност не треба искључиво оценити као
негативну, већ је треба посматрати такође и као основу изградње одређене стабилности у
нестабилним временима.
Па ипак, образовање је увек повезано са вредностима. Свака персо-нална
комуникација између наставника и ученика подразумева и пре-ношење вредности, било да
је то намеравано или не. У совјетско време постојали су такозвани "разредни часови"
(класснме часм), тј. часови на којима су се решавали морални проблеми који су се
појавили у разреду. А постојао је наравно и један једини критеријум за њихово решавање:
марксистичко-лењинистичка идеологија. Данас више нема разредних часова, као што нема
ни идеологије, а мали је број људи који би да их врате у праксу. Већина ученика и
наставника се осећају слободни и цене то осећање. Многи наставници, међутим, немају
представу о томе које вредности би требало уграђивати. Идеја "општих људских
вредности" није им од велике помоћи. Можда треба да прође неколико година да би се
појавиле неке одређеније идеје. Вредности се преносе највише кроз онај део наставног
плана и програма који обухвата хуманистичке науке. У исто време требало би имати на
уму да, према мишљењу ученика, ро-дитеља и наставника, школа игра мање важну улогу
у преношењу вред-ности од масовних медија, породице и вршњака- по овом редоследу.

2.3. Школство у Русији и Украјни

Ruski brazovni sistemi spadaju u najčuvenije na svetu. Spletom političkih okolnosti u

prošlosti isti nisu bili populisani na zapadu. Međutim ni tada, posebno ne u novije vreme, njihov
kvalitet nikada nije dovođen u pitanje. Kroz nauku se uticaji jedne kulture, jezika, ekonomije i
poslovanja najefikasnije prenose. Iz tog razloga su kako Rusija tako i Ukrajina osetile da
ulaganje u tu sferu mogu da doprinesu blagostanju njihovog društva. To je
rezultiralo programom subvencionisanja visokoškolskog obrazovanja prema stranim studentima,
što je dovelo do toga da su troškovi studija u pomenutim zemljama za strane studente veoma
niski, za razliku od studija u zapadnim zemljama gde je visina školarine strogo profitno
orijetisana.
Školstvo u Rusiji i Ukrajini je identično sa Evropskim i slično Američkom sistemu, i usklađeno
je na svim nivoima sa Bolonjskom deklaracijom o visokom školstvu. Sa jedne strane to Vam
omogućuje mobilnost pri studijama između različitih fakulteta, a sa druge strane pruža vrhunsko
školovanje po pristupačnim cenama.
Rusija je u proteklih 20 godina ekonomski uznapredovala više nego li u prethodnih 60. Najveća
država na svetu, sa ogromnim prirodnim resursima krije neslućeni ekonomski rast. Uzevši u
obzir otvorenu ekonomiju koju zastupa u moderno vreme, ogroman broj visoko kvalifikovanih
stručnjaka. Uticaj Rusije svakim danom eksponencijalno raste. Trenutno svetska ekonomska sila
br. 7, najveći proizvođači energije na svetu, najveći proizvođači nafte na svetu. Još u vreme
Sovjetskog saveza, ulagao se značajan procenat nacionalnog dohotka u obrazovanje, što je
stvorilo vrlo dobre temelje za današnji sistem visokog obrazovanja. U sadašnjosti to ulaganje je
umnogostručeno, i ulaže se veoma bitan i dodatan napor u otvaranju Rusije ka Evropi i svetu, i to
ponajpre kroz visoko školstvo. Porast ekonomske moći Rusije vuče za sobom i rast interesovanja
za ovom prelepom i moćnom zemljom. Ruski jezik ide paralelno sa tim, i poznavanje istog
pomaže svakome ko u budoćnosti želi da stekne prednost u poslu i životu.
U Rusiji postoji ogroman broj univerziteta, od tog velikog broja izdvojili smo one najprestižnije i
apsolutno najbolje univerzitete na kojima su se ne samo teoretski, već i praktično školovali i
stvarali najveći svetski naučnici, stručnjaci, inžinjeri. Na pomenutim univerzitetima su se
konstruisali najveći i najmoderniji avioni na svetu, kao i svemirske letelice. Tu stičete znanje i
praksu u gradnji najvećih elektrana i građevina na svetu, najbržih pruga. Tu se školuju najslavniji
svetski doktori medicine, muzičari, umetnici... Još uvek donekle skriveno „blago“, post
sovjetsko, danas moderno Rusko-Ukrajinsko visoko obrazovanje je otvorilo vrata svima koji su
željni čiste nauke, znanja, umetnosti. O veličini i moći hramova znanja govore i frapantne cifre.
Na jednom od najvećih Ruskih Univerziteta na koji Egida ima privilegiju da upisuje studente,
Moskovskom Državnom Univerzitetu ( Lomonosov ), možete da dobijete 128 akademskih
zvanja. U njegovom sklopu postoji 39 fakulteta. Na univerzitetu je u svakom trenutku upisano
preko 50.000 studenata. U sklopu univerziteta su brojni naučnoistraživački institutu, muzeji,
pokretne laboratorije, brodovi za istraživanje itd. Na spisku svojih profesora univerzitet
Lomonosov ima 11 dobitnika Nobelove nagrade, kao i 2500 zaposlenih doktora nauka najvišeg
ranga i 6000 doktoranata. Takođe tu možete slušati predavanja od preko 300 punopravnih
članova Ruske Akademije Nauka. Pored njih jos oko 4500 vrhunskih naučnika je zaposleno na
univerzitetu na naučnim projektima. U sklopu univerziteta postoji 15 naučna institute, četiri
muzeja, 380 departmana, naučni park, botaničke baste, biblioteke, univerzitetska izdavačka kuća
i štamparija, rekreacioni centar itd. MSU je najveći u grupi slavnih, ali ipak samo jedan od
petnaestak čuvenih univerziteta u Moskvi.
Prva činjenica su škole. Masovno obrazovanje u Rusiji se odvija u državnim i privatnim
školama. Svi u Rusiji sada imaju mogućnost odabira: gdje, kod koga i što učiti. Općeobrazovno
školovanje traje 11 godina i obavezno je. Srednjoškolsko obrazovanje može se stjecati u
masovnim školama, u elitnim gimnazijama (dva strana jezika, više sati društvenih i kreativnih
predmeta), u posebnim srednjim školama (licejima) u sklopu Fakulteta, s naglaskom na pripremu
za taj Fakultet, specijalnim školama s proširenim učenjem pojedinih predmeta, konkretno stranih
jezika, u srednim strukovnim školama (bivša tehnička učilišta), kao i u pojedinim kulturnim
ustanovama: u glazbenim, baletnim školama i umjetničkim školama. U Moskvi se nalaze
jedinstvene (unikalne) odgojno-obrazovnih ustanove, u kojima se školuju budući stručnjaci u
kulturnom sektoru društva: glazbenici, umjetnici, balerine.
 3. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ У РУСИЈИ

3.1. Osnovni zadaci fizičkog vaspitanja

U Rusiji krajem XX veka počinje proces obnavljanja osnovnog obrazovanja, koji je

usmeren na korenite promene u prioritetu ciljeva obrazovanja. Obrazovni standard osnovne .kole
razrađen je na dva nivoa: obavezni minimum sadržina osnovnog obrazovanja (nivo
prezentovanja sadr.ina) i nivo 3 priprema učenika.
Osnovni zadaci fizičkog vaspitanja su:
- poboljšavanje zdravlja;
- fizičkog razvoja i podizanje radne sposobnosti učenika;
- razvijanje učenikovih visokih moralnih vrednosti;
- stvaranje predstav da briga o svom zdravlju nije samo lična stvar;
- razvijanje potrebe za sistematskim i samostalnim fizičkim vežbanjima;
- pružanje znanja iz oblasti higijene i medicine;
- usvajanje neophodnih pojmova i teoretskih podataka iz fizičke kulture i sporta;
- te razvijanje osnovnih pokretačkih vrednosti.
Sadržina programa fizičkog vaspitanja podeljena je na četiri dela:
osnovna znanja (sadržina koja utiče na pro.irivanje znanja učenika o sopstvenom
organizmu, o higijenskim zahtevima, o izabranom vidu sporta, o mogućnosti čoveka, njegove
kulture i vrednosnih orijentacija);
opštu fizičku pripremu (sadr.ine u kojima su data ve.banja, komande i druge neophodne
fizičke radnje oje utiču na formiranje opšte kulture pokreta, koji razvijaju poželjne fizičke
kvalitete);
specijalnu pripremu (sadržine u kojima je dat program iz ko.arke koji utiče na tehničku i
taktičku obučenost učenika) i
približne pokazatelje fizičke pripremljenosti (sadržina u kojoj su data vežbanja i testovi
koji poma.u da se prati stepen pripremljenosti učenika). Uspeh u predmetu određen je nivoom
odnosa prema svom usavršavanju, znanju osnovnih postavki teorije fizičke kulture, načinom
usvajanja fizičkih i specijalnih navika, umećem da se samostalno rešavaju neka pitanja sopstvene
fizičke pripremljenosti.
3.2. Корективни рад у систему општег образовања у Русији

Zapadni okrug grada Moskve je jedan od 10 okruga dvadesetmilionske prestonice ruske

države. U ovom okrugu živi oko 107 hiljada dece, od cega 72% (76.680) dece školskog i 28%
(30.000) predškolskog uzrasta.
Poslednjih godina je uocen porast broja dece sa smetnjama u razvoju. U Moskvi, kao i u
celoj Rusiji, više od jednog veka postoji uspešan rad specijalnih obrazovnih ustanova. Delatnost
ustanova specijalnog obrazovanja za podršku deci sa smetnjama i oštecenjima dugo vremena je
bila integralni deo sistema obrazovanja. Za obuku ove dece postoji razgranati diferencirani
sistem specijalnog (korektivnog) obrazovanja, koji ukljucuje osam vidova obrazovnih ustanova:
kompenzatorne predškolske obrazovne ustanove ili specijalne (korektivne) grupe pri redovnim
predškolskim obrazovnim ustanovama; škole za decu sa smetnjama vida, sluha, sa motorickim
smetnjama; za decu sa teškim smetnjama govora i intelektualnog razvoja. U ovim školama
postoji poseban program, na чijoj realizaciji sa decom rade ucitelji-defektolozi (logopedi,
surdopedagozi, pedagozi i oligofrenopedagozi). U Zapadnom okrugu stvoren je integrisan
obrazovni sistem. Specijalne (korektivne) obrazovne ustanove su ukljucene u obrazovni sistem
Okruga i obuhvataju najrazlicitiji spektar smetnji u razvoju. Данас funkcionišu sledeci
vidovi specijalnih obrazovnih ustanova:
• 60 kompenzatornih i kombinovanih predškolskih ustanova;
• 2 specijalne korektivne osnovne škole – obdaništa za nagluvu i slabovidu decu;
• 2 kompleksa „Osnovna škola - obdanište” za decu sa smetnjama govora i vida;
• 2 specijalne (korektivne) osnovne škole za decu sa smetnjama u intelektualnom razvoju;
• škola-internat i specijalna korektivna osnovna škola za decu sa smetnjama u
motorickom razvoju;
• za decu sa smetnjama u razvoju otvorene su i škole koje realizuju kucno obrazovanje (3
škole);
• specijalna opšteobrazovna škola otvorenog tipa za decu sa smetnjama u ponašanju;
• za decu koja imaju teškoce u usvajanju akademskih znanja i veština, u redovnim
školama postoje razredi kompenzatornog školovanja (57 razreda).
Objedinjavanje aktivnosti specijalnih obrazovnih ustanova ostvaruje psihološko-
medicinsko-pedagoška komisija (PMPK). Tokom jedne školske godine, PMP Komisija Okruga,
radi upisa dece u obdaništa i kompenzatorne grupe, dobija više od 2500 prijava od strane
roditelja dece predškolskog uzrasta. Pravo svakog deteta na obrazovanje proklamovano je
Univerzalnom deklaracijom ljudskih prava. Roditelji imaju neotуђivo pravo da budu ukljuceni u
donošenje odluka o nacinu obrazovanja koji ce u najvecoj meri da zadovolji potrebe njihove
dece. U poslednje vreme, izvestan broj roditelja ispoljava težnju da se njihova deca sa
invalidnošcu i smetnjama u razvoju školuju u opšteobrazovnim ustanovama.
Rad na implementaciji inkluzivnog obrazovanja i pripremi ustanova za obrazovanje dece
sa invalidnošcu i smetnjama u razvoju se sprovodi u Zapadnom okrugu od 2001. godine.
U Okrugu živi 2843-oje dece sa ometenošcu, uzrasta od roђenja do 23 godine. U
obrazovnim ustanovama se obucavaju i vaspitavaju deca sa ometenošcu, uzrasta od 3 do 18
godina – 1688-oro dece (1,4%) od ukupnog broja dece), i to 1282 (1%) deteta školskog uzrasta i
406-oro (0,4%) dece predškolskog uzrasta. Korektivno-rehabilitacionu, socijalnu pomoc deci sa
smetnjama u razvoju, sprovodi 90 obrazovnih ustanova, od cega 10 psihološko-medicinsko-
socijalnih centara i 22 ustanove dopunskog obrazovanja.
U školskoj 2010/2011. godini u sistem inkluzivnog obrazovanja je ukljuceno:
- 47-oro dece sa oštecenjem sluha, i to troje dece predškolskog i 44-oro školskog uzrasta;
- 69-oro dece sa oštecenjem vida, i to 11-oro dece predškolskog i 58-oro školskog
uzrasta;
- 224-oro dece sa cerebralnom paralizom, i to 58-oro dece predškolskog i 166-oro
školskog uzrasta;
- 20-oro dece sa Daunovim sindromom, i to 11-oro dece predškolskog i 9-oro školskog
uzrasta.
Tokom planiranja rada na adaptaciji okruženja, osnovna orijentacija pociva na podacima
o zastupljenosti dece sa ometenošcu, u prvom redu one koja imaju senzorna i motoricka
ogranicenja. Zastupljenost dece sa ometenošcu ne varira znacajno više od 10 godina. Inkluzivni
oblik obrazovanja, korektivni rad i rehabilitacija dece sa ometenošcu, kao i adaptacija okruženja,
neophodni su i sami po sebi opravdani. Mеђutim, za jacanje i dalji razvoj inkluzivnog
obrazovanja, kao i za unapreђivanje sistema ucenja na daljinu, potrebna je odgovarajuca
zakonodavna baza, koja u ovom trenutku u našoj sredini ne postoji.
U Zapadnom Okrugu од Москве inkluzija se zasniva na efektivnom korišcenju
potenicijala opšteobrazovnih ustanova, tj. sprovodi se organizovano, kao proces podrške i
monitoringa. Meђutim, inkluzivno obrazovanje u Okrugu tek pocinje da se uvodi i susrece se sa
odre%enim problemima:
• saradnja raznih institucija: zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i obrazovanja;
• materijalno-tehnicki uslovi; izgradnja novih obrazovnih objekata ne uvecava procenat
ustanova prilagoђenih potrebama dece sa ometenošcu. Do današnjeg dana gradnja škola i
obdaništa vrši se po vec razraђenim tipskim projektima, nе uzimajuci u obzir njihove interese i
prava;
• nedovoljna de!nisanost pojmovnog okvira inkluzije, pitanja tolerancije;
• nedovoljna ukljucenost roditelja u korektivno-rehabilitacioni proces deteta sa
smetnjama u razvoju;
• odsustvo razmene informacija me#u obrazovnim ustanovama;
• obezbe#ivanje kadrova za rad u službama podrške deci sa smetnjama u razvoju;
• problem integracije dece sa smetnjama u razvoju u opšteobrazovne ustanove;
• podizanje nivoa svesti o potrebama dece sa smetnjama u razvoju i inkluzivnom
obrazovanju uz pomoc sredstava javnog informisanja.
Priprema za inkluzivno obrazovanje u Zapadnom okrugu se realizuje u sledecim
segmentima:
• priprema materijalne i kadrovske baze opšteobrazovnih ustanova;
• integracija dece sa smetnjama u razvoju korišcenjem resursnih centara Okruga;
• korišcenje resursa ustanova dopunskog obrazovanja u procesu integracije dece sa
smetnjama u razvoju u vršnjacko okruženje;
• uvoђenje modela profesionalne orijentacije i podrške deci sa smetnjama u razvoju;
• naucno-istraživacki rad u sferi sprovo#enja inkluzivnog obrazovanja.
4. ИНОВАЦИЈЕ И ТРАДИЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊУ ИНФОРМАЦИЈА О
НАУЧНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У МОСКВИ

4.1. Сарадња са Србијом

У Москви је од 16. до 19. септембра 1996. године одржан скуп о традицији и

иновацијама у образовању у условима савремених друштве-них промена. Научни скуп су
организовали Руска академија образовања и Заједница учитељских факултета Србије. На
конференцији је поднесен 31 реферат, а у расправи је учестовало више учесника. Са
југословенске стране, учестовало је осам професора: четири са Учитељског факултета у
Београду и по један са факултета у Сомбору, Ужицу, Врању, и Јагодини. Наши
представници су наступили добро припремљени и организовано, приказом својих
референата који су за конференцију објављени на руском и српском језику у посебним
публикацијама. Руски представници су поднели усмена саопштења, уз обећање да ће своја
излагања објавити такође на оба језика.
Општа је сагласност да је конференција омогућила да се укаже на различита
подручја и аспекте образовања у условима великих социјал-них промена у свету, а
посебно у Југославији и Русији, да се размене мишљења и искуства о могућим правцима
промена у основном образовању и у припремању учитеља, те да се сачине програми даље
сарадње институција које су огранизовале конференцију.
У току конференције одржан је радни договор наших учесника и представника Руске
академије образовања о заједничком издавању часописа "Дидактичка питања", који би
излазио на енглеском, француском, руском и немачком језику, а који би уређивала
међународна редакција. Часопис би излазио два пута годишње, у обиму од око 100
страница по свесци. У часопису би били објављени радови из терије и праксе наставе, као
и важне информације о научним истраживањима у подручју педагогије, психологије,
дидактике и методике наставе.
На састанку је сајугословенске стране било предложено да следећа научна
конференција буде посвећена теми пројекта научноистраживачког рада, који се реализује
на учитељским факултетима Србије - Услови и чиниоци ефикасности основног
образовања. Учесници разговора из Русије, академици Давидов, Глејзир и Зујев, изразили
су заинтересованост за ову тему, уз предлог да се проблематика прошири и на средње, а
евентуално и на високо образовање.
Наши представници су, у паузи конференције, имали разговоре са амбасадором СРЈ
у Руској федерацији, проф. др Данилом Ж. Марковићем, ректором Универзитета у
Београду, проф. др Драгутином Величковићем и министром просвете Србије, проф. др
Драгославом Младеновићем, који су такође боравили у Русији. Разговор се односио на
актуелна просвета и културна питања у Русији и на могућности даље сарадње
универзитета у Србији са Руском академијом образовања.
Последњег дана конференције, представници учитељских факул-тета посетили су
колеџ за уметничко образовање у градићу Гжељ, у Подмосковљу. У овој институцији су
вођени разговори о систему образовања у Русији и посебно о специфичном уметничком
образовању младих, заснованом на традицији руског и уметничког стваралаштва.
Наш амбасадор, као иницијатор сарадње Руске академије образовања са Заједницом
учитељских факултета Србије и као непосредни учесник конференције, запаженим
излагањем о образовању као ресурсу развоја друштва, веома је допринео да конференција
оствари постављене циљеве.
 5. ZAKLJUČAK

Дevetnaesti vek označio problem uvođenja i organizacije osnovne nastave Fizičkog

vaspitanja sa vojničkom usmerenošću u okviru obrazovnog sistema i počivajući na različitim
gimnastičkim sistemima, dotle je dvadeseti vek označio problem kvalitetne realizacije Fizičkog
vaspitanja u .kolskom sistemu težeći većoj humanizaciji fizičke kulture u celini. Promene
nastavnih planova i programa posle Drugog svetskog rata u Rusiji predstavljale su pedagoški,
obrazovno vaspitni promažaj jer se .kola vrti u začaranom krugu prosvetiteljske pedagogije koja
veruje da gomilanjem znanja izvr.ava svoj društveni zadatak. Ona Fizičko vaspitanje svodi na
sticanje motoričkih stereotipa, na sticanje veština kojima se učenik u životu ne može ili ne ume
koristiti. Razvoj nastavnih planova i programa osnovne nastave Fizičkog vaspitanja na početku
XXI veka treba da teči redefinisanju (svrhe i ciljeva) ovog obrazovno.vaspitnog područja,
restrukturiranju sadržina (odnosno opsega, dubine i redosleda sredstava fizičkog vaspitanja
osnovnih, pomoćnih i dopunskih), racionalizaciji (metoda rada, uz obučavanje i uvežbavanje), te
revoulaciji obrazovno.vaspitnog procesa (umesto ocenjivanja , normiranog, procenjivanje
napretka).
Razvoj nastavnih planova i programa u osnovnoj školi treba da teži rasterećivanju od
suvišnog i neprimerenog sticanja znanja i umenja ka razvoju sposobnosti, osobina i drugih
karakteristika ičnosti učenika u skladu sa njegovim potrebama i potrebama društva.
Intelektualizam tradicionalne nastave ukazuje na osnovnu slabost da je učiteljeva uloga svedena
pretežno na poučavanje (obučavanje), a učenikova na recepciju (usvajanje) sadržina. Ona fizičko
obrazovanje svodi na sticanje motoričkih stereotipa, na sticanje veština, na stvaranje mrtvog
fonda sportsko-tehničkih umenja i veština kojima se učenik u životu ne može ili ne ume koristiti.
Potrebno je njeno preoblikovanje (a time i Fizičkog vaspitanja) u aktivnu i stvaralačku nastavu u
kojoj će ličnost učenika biti centar vaspitanja, u kojoj se ističe razvojna funkcija nastave koja
obezbeđuje da se svaki učenik posmatra kao zasebna ličnost i da se otkriju i istaknu njegove
individualne sposobnosti. Biti aktivan znači ispoljavati svoje sposobnosti, obdarenosti, bogatstvo
ljudske darovitosti kojim je - iako u različitim stepenima, obdareno svako ljudsko biće. U svom
obrazovno-vaspitnom radu, u nastavi Fizičkog vaspitanja, stalno se mora sebi odgovarati na
pitanja: Šta, kada, čime, koliko i radi čega, ali i kako upražnjavati različite motoričke aktivnosti
da bi smo doprineli integralnom razvoju ličnosti svakog učenika, a s obzirom na moto da .nema
veće nejednakosti od jednakog tretmana nejednakih.
Rezime

Резиме:Током седам деценија које су наступиле после Револуције, образовање је у

Русији било преоптерећено идеологијом; није било мо-гуће говорити о општим људским
вредностима које превазилазе класне границе. Буђењем перестројке, дошло је до
екстремне повратне реакци-је усмерене против свега што је било у вези са совјетским
образовањем. Ово је био разлог појаве страшног песимизма код многих педагога и
професора који су осећали да је читав образовни систем у рушевинама. Јављали су се и
неки додатни проблеми настали услед комерцијализа-ције свих животних сфера и пораста
криминала. Наставници су неси-гурни у томе које вредности треба усађивати деци у
школи, а и сама вредност образовања је доведена у питање у друштву у ком је све теже
постало живети на поштен начин. Аутор одобрава помак ка једном обра-зовном систему
заснованом на избору уместо на принуди, али сматра да ће проћи још много година да би
се изградио нови систем вредности у руским школама.

Summary: During seven decades following thc Revolution, Russian edu-cation became
overburdened with ideologv; no discussion was possible about ge neral human values that might
transcend class boundaries. In the wake of pere-stroika, there was an extreme counter-reaction
against evervthing connected with Soviet education. This has resulted in colossal pessimism
among many edu-cationists and teachers, who feel that the entire educational system is in ruins.
Additional problems are created by the commercialization of all spheres of life and the growth of
criminality. Teachers are unclear about what values should be inculcated in schools, and the
value of education itself is called into question in a society where it is becoming increasingly
difficult to make an honest living. The author welcomes the move towards an educational system
based on choice rather than coercion, but he believes it will take many years to develop a new set
of values that could be inculcated in Russian schools.
Literatura

/1/ Ministarstvo prosvete Republike Srbije (1998). Program osnovne шkole u Ruskoj federaciji,
Beograd: Sektor za istraжivanje i razvoj obrazovanja (prevod).
/2/ Rodić, N. (2000). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja, Sombor: Učiteljski fakultet.
/3/ Собкин В. С. (1992). Социологически портрет учавдегосл ПТУ. Москва:
Министерство образованил Россиискои Федерацио.
/4/ Солдатенков А. Д., Лебедева О. В. (1993). Националнал култура, Москва:
Педагогија.
/5/ Recum, Ilasso von. (1991). Social Change and Educational Planning in West Germany.
Frankfurt am Main: German Institute for International Educational Research.