Akademija strukovnih studija Južna Srbija

Odsek za poslovne studije Leskovac

PRISTUPNI RAD

Predmet: Internet finansijsko izveštavanje

Tema: Etički kodeks profesionalnih računovođa i revizora

Mentor: Student:
Prof. dr Tanja Janaćković Nikolija Nikolić 239M/22-01

Leskovac, 2023.
Sadržaj

UVOD...............................................................................................................3
1. Definisanje etike.........................................................................................4
2. Potreba za etikom.......................................................................................4
3. Etički kodeks profesionalnih računovođa..................................................5
4. Etički kodeks revizora................................................................................6
4.1. Definicija i vrste revizora..................................................................7
5. Pojam i svrha Etičkog kodeksa..................................................................9
6. Sadržaj Kodeksa.........................................................................................9
7. Koncepti profesionalne etike....................................................................10
7.1. Pravila ponašanja.............................................................................11
7.2. Tumačenje pravila ponašanja..........................................................11
8. Kodeks ponašanja na primeru kompanije „Google“................................16
ZAKLJUČAK.................................................................................................18
LITERATURA................................................................................................19

2
 UVOD

U poslovnoj praksi sve se više naglašava potreba ponovnog razmatranja

temeljnih moralnih vrednosti, a posledično time i pitanje poslovne etike. Iskrivljeni sistem
vrednosti i nepostojanje pravih moralnih vrednosti doveli su do ozbiljnih poremećaja u
ekonomskim procesima i ljudskim odnosima. Upravo iz tih razloga se sve se više pažnje
posvećuje pitanju poslove etike, a u cilju zaštite pojedinih profesija donose se različiti
zakoni, propisi kao i kodeksi profesionalne etike.

U tom kontekstu je uključena i računovodstvena i revizorska profesija. U cilju

osiguranja preko potrebnog poverenja u profesiji, od računovođa i revizora zahteva se
ponašanje u skladu s određenim pravilima. Ta pravila uobičajeno su zapisana u kodeksima
etike koji primarno naglašavaju moralne norme u ponašanju. Temeljna uverenja i sistemi
vrednosti koje primenjuju računovođe i revizori utiču i na njihov rad, a posledično tome i na
stvaranje poverenja u rezultate njihovog rada. Budući da su upravo računovođe osobe koje
su, između ostalog, zadužene za osiguravanje tačnih i pouzdanih informacija nije teško
zaključiti koliko su određene etičke norme u njihovom ponašanju značajne za
verodostojnost i kvalitet njihovog delovanja.

Tema ovog pristupnog rada je Code of conduct, odnosno kodeks ponašanja koji predstavlja
pravila poželjnog ponašanja koja se baziraju na temeljnim vrednostima, načelima i
pravilima odgovornog poslovanja i ponašanja organizacije. Kodeks ponašanja ne služi
prvenstveno za nametanje vrednosti ili stavova zaposlenicima, nego za stvaranje okvira za
njihov konstruktivan i kritički odnos prema poslovnoj praksi unutar organizacije i izvan
nje.

U ovom radu ćemo objasniti kako je primena kodeksa ponašanja u preduzeću ključna za
održivost i uspeh svakog preduzeća. Kodeks ponašanja utvrđuje osnovne smernice
poslovnog ponašanja te promiče etično i profesionalno ponašanje svih činioca. Ne možemo
očekivati od naših partnera da se ponašaju etično, ako sami to ne činimo.

3
 1. Definisanje etike
Etika (grč. Ethos = običaj, navada, ćud.) se defiše kao skup navika, vladanja nekog čoveka,
naroda ili klase. Etika pretežno označuje skup principa, pravila i morala, a takođe je i nauka o
moralu; (filozofija morala), koja istražuje smisao i ciljeve moralnih normi, osnovne kriterije za
moralno vrednovanje, kao i uopšte zasnovanost i izvor morala.1
Njena svrha je obezbeđivanje osnove na kojoj ljudi mogu da komuniciraju, sarađuju i
obavljaju svoje poslove, a da time ne ugroze, ni svoj, ni integritet drugih učesnika u odnosu. U
etično ponašanje se mogu svrstati sledeći oblici ponašanja: pоštеnjе, sаmоstаlnоst, ispunjаvаnjе
оbеćаnjа, lојаlnоst, nеpristrаsnоst, brigа zа drugе, pоštоvаnjе drugih, оdgоvоrnо pоnаšаnjе kао
člаnа grаđаnskоg društvа, tеžnjа kа savršenstvu i оdgоvоrnоst.
Zbog višedecenijskog stvaranja normi i pravila, svi pојеdinci i društvа imaju sopstveni оsеćај
zа еtiku, za to šta je moralno, a šta ne, pa svaki pojedinac ima pravo izbora u postupku
odlučivanja. Ne postoji opšteprihvaćena etika u celini.
Еtičnо pоnаšаnjе је preduslov za uređeno funkcionisanje društva. Pоtrеbа zа еtikоm u društvu
је izuzetno velika. Između etike i zakona postoje izvesne razlike u svim društvima.
Nа primer, intеgritеt, lојаlnоst i tеžnju kа savršenstvu nije moguće zakonski sankcionisati.
Uspоstаvljаnjеm еtičkоg kоdеksа, prоfеsiја prеtpоstаvljа sаmоdisciplinu kоја је iznаd disciplinе
koju zakon propisuje. Svе priznаtе prоfеsiје su izgrаdilе svoje kоdеksе prоfеsiоnаlnе еtikе. To su
uradile da bi se člаnоvimа dаle smеrnicе zа čuvаnjе prоfesiоnаlnоg pоlоžаја i pоnаšаnjа nа nаčin
kојi ćе pоvеćаti uglеd njihоvе struke i оdgоvоrnоst prеmа јаvnоsti.

2. Potreba za etikom
Osnovni razlog za etički kodeks u bilo kojoj profesiji jeste potreba za javnim poverenjem u
kvalitet usluga koje ta profesija obezbeđuje, bez obzira na pojedinca koji ih pruža. Kada je u
pitanju revizor, neophodno je da klijent i eksterni korisnici finansijskih izveštaja imaju poverenja
u kvalitet revizija i drugih usluga. Ako korisnici usluga nemaju poverenja u doktore, sudije, ili
revizore, sposobnost ovih stručnjaka da efikasno služe klijentima i javnosti može biti dovedena u
pitanje.
Nije realno očekivati da korisnici kompetentno procenjuju i ocenjuju profesionalne usluge
zbog njihove stručnosti i složenosti. Nije svaki pacijent sposoban da sudi o kvalitetu hirurške
intervencije kojoj je podvrgnut. Od korisnika finansijskog izveštaja ne može se očekivati da oceni
sprovođenje revizije. Većina korisnika niti je kompetentna niti ima vremena za takvo ocenjivanje.
Javno poverenje u kvalitet profesionalnih usluga učvršćuje se kada se u profesiji podstiču visoki
standardi rada i ponašanja kod svih izvršilaca.
Postoji nekoliko načina na koji sama revizijska profesija i društvo podstiču revizore da se
ponašaju na odgovarajući način i sprovode kvalitetne revizije i druge povezane usluge. U shemi 1.
grafički su prikazani najvažniji oblici uticaja okruženja i samih revizora na kvalitetan i
profesionalan odnos revizora prema svojim radnim obavezama i klijentima.
Mogućnost da neki pojedinac samostalno ili udruženo tuže preduzeće za reviziju, takođe u
značajnoj meri utiče na način vođenja revizije i ponašanja revizora. Kodeks profesionalne etike
svake države ili profesionalnog udruženja ima važan uticaj na revizore. Njegova svrha je da
obezbedi standard ponašanja revizora.

1
J. Krasniqi, Kodeks profesionalne etike, Zagreb 2006.
4
 Opšteprihvaćeni
standardi revizije i
Ispiti za dobijanje tumačenje Zahtev za stalnim
licence za rad usavršavanjem

Ponašanje osoblja
Kontrola i kvaliteta preduzeća za Zakonska
(eksterna i interna) reviziju odgovornost

Komisije za berze i Kodeks

hartije od vrednosti profesionalne etike

Shema 1. Način na koji profesija i društvo podstiču javne računovođe i revizore da se ponašaju
profesionalno i odgovorno

3. Etički kodeks profesionalnih računovođa

Značajnu ulogu u osiguranju kvalitete rada imaju različiti kodeksi profesionalne etike kojih se
članovi određene profesije moraju pridržavati. Najpoznatiji i najuticajniji kodeks profesionalne
etike računovođa je onaj koji izdaje IFAC (International Federation of Accounting - Međunarodna
federacija računovođa). IFAC je međunarodna organizacija računovođa koja je osnovana još 1977.
godine s namerom služenja javnom interesu kroz jačanje računovodstvene profesije, pre svega,
donošenjem različitih profesionalnih standarda i pisanih pravila ponašanja računovođa kao i putem
brojnih drugih oblike profesionalnog delovanja. S ciljem što kvalitetnijeg profesionalnog
delovanja u okviru IFAC-a deluje i poseban odbor za razvoj međunarodnih standarda etike za
računovođe (IESBA - International Ethics Standards Board for Accountants). Odbor je razvio
Kodeks etike za računovođe čija bi primena trebala dodatno doprineti kvaliteti rada, ali i jačanju
poverenja u računovodstvenu profesiju. Kodeks je grupisan u tri skupine: opšti deo (Part I -
General Application of the Code), računovođe u javnoj praksi (Part II - Professional Accountants
in Public Practice) i računovođe u gospodarstvu (Part III - Professional Accountants in Business).
Sadržaj Kodeksa (tablica 2) ukazuje na područja kojima računovođe trebaju posvetiti dužnu
pažnju u svom profesionalnom radu.

5
 Prva verzija Kodeksa izdana je još pre desetak godina. U cilju aktualizacije sadržaja i
približavanju sadržaja kodeksa etičkim dilemama s kojima se profesionalni računovođe susreću u
savremenim zahtevima poslovanja, u poslednjih nekoliko godina bilo je nekoliko izmena odnosno
više dopuna njegova sadržaja. Poslednja verzija Priručnika s Kodeksom etike za profesionalne
računovođe izdana je krajem maja 2015. godine čije izmene i dopune stupaju na snagu najkasnije
u aprilu 2016. godine dok je dozvoljena i njegova ranija primena. Odredbe ovog Kodeksa trebaju
uvažavati profesionalna računovodstvena udruženja ukoliko izrađuju posebne nacionalne kodekse
budući da se uvažavanjem međunarodnog kodeksa doprinosi kvaliteti i ujednačenosti delovanja
računovođa širom sveta. Navedeno je i jedna od pretpostavki poverenja u profesiju i na širem
međunarodnom planu.

4. Etički kodeks revizora

Mnoge profesije definišu pravila ponašanja i moralne kriterije unutar pravnih propisa, ali
nažalost često se ne mogu rešiti sva pitanja kroz kreiranje pravnih propisa te neka pitanja uvek
ostaju nerešena van zakona. Veći deo koji ostane van pravnih normi definiše se kroz interne
pravilnike koji se nazivaju najčešće kodeksi profesionalne etike. Nameće se zaključak da svaka
profesionalna organizacija mora upoznati svoje članove s pravilima kakvo se ponašanje smatra
profesionalno prihvatljivim, te takođe mora biti sposobna pokazati javnosti da nad svojim
članovima želi ostvariti nadzor. Za svaku profesionalnu organizaciju takvi su postupci nužni jer
društvo, kroz zakonske, propise definiše okvir, a struci pruža diskrecijska autonomna prava u
području prakse. Zauzvrat, struka sama reguliše svoje članstvo i očekuje se da pri tome nastoji
zadovoljiti interese javnosti. Kodeks profesionalne etike bavi se uglavnom ponašanjem i
postupcima pojedinačnih revizora.
Tako se u sektoru revizije pojavljuju mnoge etičke nedoumice od pitanja poverljivosti
informacija i tajnosti te protupravne koristi u postizanju vlastitih ciljeva do moralnih pitanja u
odlučivanju i procenjivanju. Bitna odrednica savremene revizijske teorije i prakse jeste
profesionalna etika ili zahtev za profesionalnim ponašanjem revizora. Pre razmatranja važnosti
etike u revizijskoj profesiji i upoznavanja sadržaja kodeksa profesionalne etike revizora kao
6
jednog od uobičajenih načina implementiranja etike u revizijsku profesiju, potrebno je definisati
okvir za izučavanje etike na opštoj razini. To podrazumeva odgovore na pitanja: šta je etika, koja
su njena obeležja, koji su argumenti za uključivanje etike i etičkih načela i pravila u neku
profesiju, posebice revizijsku. Poznavanje etike na opštoj razini čini, naime, pretpostavku za
razmatranje profesionalne etike. Profesionalna etika je primena opštih etičkih načela i pravila u
rešavanju specifičnih problema pojedinih skupina u društvu, odnosno u definisanju pravila
ponašanje neke profesije.
Revizori, profesionalni računovođe, menadžeri i drugi poslovni ljudi susreću se s mnogo
etičkih problema. Rešavanju etičkih dilema može se pristupiti na više načina. Pojedinac može
identificirati etički problem te, polazeći od individualnih vrednosti, doneti odluku na osnovi
modela koji se sastoji od nekoliko koraka:
1. prikupiti relevantne činjenice,
2. identifikovati etički problem iz činjenica,
3. odrediti na koga će i kako odluka utjecati,
4. identifikovati raspoložive alternative,
5. identifikovati posledice svake alternative i
6. odlučiti o akciji.

Spomenuti model ne osigurava gotova rešenja već je to samo pokušaj definisanja smernica
kojima bi se pojedinac mogao rukovoditi pri rešavanju etičkih problema. Etika ima posebno mesto
i ulogu u revizijskoj profesiji. Reč je o primeni navedenih opštih postavki etičnog ponašanja, uz
uvažavanje specifičnosti profesije, u ovom slučaju, revizorske.
Očekivanja uz etiku i profesionalnost eksterne revizije s vremenom podiže se na više
nivoe, s većim zahtevima i transparentnijim izvještajima. Kako su očekivanja rasla tako se
navodilo tržište regulacije na razmatranje etičkih standarda računovodstvene profesije te
kontroliranje pravila nezavisnosti eksternih revizora kako bi se poverenje javnosti povećalo. Kako
bi se sačuvao visoki stepen profesionalnosti i uspešnosti eksterni se revizori moraju pridržavati
najviših standarda.
Postupak provođenja revizije zakonski je regulisan aktima, zakonom, internim aktima
preduzeća, kao i standardima koji propisuju način i svrhu provođenja revizije, no prosuđivanje
ovlaštene osobe nije moguće definisati, jer ponaosob zavisi i o momentu i nameri. Ovlašćene
osobe prosuđuju i donose pozitivne ili negativne zaključke na osnovu prikupljene dokumentacije.
Ključan čin kod prosuđivanja i donošenja mišljenja, što predstavlja i krajnji rezultat revizije, je
povezan s etikom i namerom revizora kojima je zadatak subjektivna procena stanja.

4.1. Definicija i vrste revizora

Revizor je stručno lice koje je, na osnovu zakona, ovlašćeno od nadležnog državnog
organa da vrši reviziju poslovanja preduzeća, a koje pored poznavanja struke mora znati sva svoja
prava i obaveze na osnovu postojećih propisa i raspolagati visokim moralnim kvalitetima. 2 Prema
računovodstvenim standardima i standardima revizije, revizori trebaju da pripremaju izveštaje i
mišljenja za različite korisnike.

Prema vrsti revizije koju provode u praksi susreću se tri vrste revizora:
a) komercijalni ili eksterni revizori,
b) interni revizori i
c) javni ili budžetski revizori.

2
S. Kukoleča, Organizacioni poslovni leksikon izraza, pojmova i metoda, Zavod za ekonomske ekspertize,
Beograd, 1990, str. 320.
7
 Eksterni revizor je lice koje obavlja eksternu reviziju ili reviziju finansijskih izveštaja. On
ne može imati radni odnos u preduzećima ili ustanovama u kojima vrši reviziju. Da bi se bavio
revizijom mora imati registrovanu delatnost, odnosno registrovanu firmu za pružanje usluga
revizije. Revizorska firma koja zapošljava eksterne revizore ne može obavljati komercijalne
usluge, niti promet roba osim usluga revizije, poreskog i računovodstvenog savjetovanja. Eksterni
revizor prema revizijskim standardima i važećim propisima ne može biti u rodbinskoj, niti
interesnoj (vlasništvo, kapital) vezi sa klijentima za koje obavlja reviziju. Svoje usluge obavlja na
zahtev zainteresovanih fizičkih i pravnih lica, a plaćanje usluge vrši podnosilac zahtjeva. Zahtev
za provođenje revizije može podneti menadžer ili deoničar. Da bi se pristupilo reviziji u uslovima
kada zahtev podnose deoničari, zahtev mora biti potpisan sa više od ¼ deoničara, odnosno
deoničkog vlasništva. Postoje slučajevi kada zahtev za reviziju mogu podneti i poverioci ili
radnici, odnosno sindikat (i u ovom slučaju podnosilac plaća reviziju). Zahtev za ovakvu reviziju
moraju prihvatiti menadžment i nadzorni odbor. Revizor ne može ući u preduzeće silom, a mora se
i najaviti i kada ima odobrenje. 3

Interni revizori obavljaju internu reviziju u preduzećima ili ustanovama. Oni su zaposleni
u preduzeću, rade na poslovima interne revizije i zato primaju platu. Zadatak im je da prate
poslovanje, donošenje odluka, pravilnika i skrenu pažnju na nezakonite radnje ili postupke koji bi
mogli naneti štetu pravnom licu. Interni revizor svoja upozorenja može dati i usmeno kroz
razgovor na sastancima, svakodnevnim konsultacijama, ali standardi podrazumijevaju da
instrukcije objavljuje pismeno, kako bi mogao dokazati na koje pojave je upozoravao i načine na
koje je usmeravao rešenja, u slučaju eventualnog nesporazuma i sudskih sporova. Pismene beleške
čuvaju ugled revizora i štite ga od eventualnih posledica, čime se potvrđuje da revizor stručno
obavlja svoj posao, a krivicu time prenosi na one koji nisu poslušali savet. Kada je u pitanju
stručnost i nezavisnost, standardi predviđaju da bi trebao biti isti stepen stručnosti i nezavisnosti i
kod internog i kod eksternog revizora. Praksa je pokazala da je interni revizor u težem položaju,
jer je postavljanje i promena takvih kadrova, nagrađivanje i sl. u nadležnosti direktora, što nas s
razlogom dovodi u dilemu ili sumnju vezanu za njegovu nezavisnost. Danas u praksi pored
internog revizora i eksternog revizora postoje odbori za reviziju koji su veza između eksternog
revizora, nadzornog odbora i interne revizije. To je telo koje se povremeno sastaje i uglavnom
razmatra izveštaje interne revizije, ali ima i nadležnost da daje saglasnost i na izveštaje eksternog
revizora, pre nego što mišljenje eksternog revizora dođe na nadzorni odbor ili skupštinu deoničara.
Odbor za reviziju takođe čine ljudi koji nisu zaposleni kod tog pravnog lica. Naknadu za njihov
rad plaća firma koja ih je angažovala.

Budžetski revizor ima ulogu da vrši reviziju kod budžetskih korisnika i javnih preduzeća
(u daljem tekstu: JP). Kod JP budžetski revizor proverava stepen pouzdanosti informacija o uplati
budžetskih prihoda (poreskih i neporeskih), dok druge poslove revizije nema pravo raditi.
Budžetski revizor kontroliše provođenje Zakona o izvršenju budžeta, tj. prikupljanje prihoda i
izvršenje budžeta (rashodi budžeta). Glavnog revizora i njegove zamenike prema zakonu postavlja
Parlament na predlog Vlade. Glavni revizor i njegovi zamenici, prema Zakonu o računovodstvu i
reviziji Republike Srbije, bira se na mandat od 5 (može obavljati još 2 godine), odnosno 7
godina.Mandat se na istoj funkciji ne može ponoviti.

3
https://www.paragraf.rs/edokumenti/poreski/uloga-i-obaveza-eksternog-revizora-u-fizickom-popisu-zaliha-
za-2021-godinu.html
8
 5. Pojam i svrha Etičkog kodeksa
Kodeks profesionalne etike je skup pravila ponašanja kojih se revizor mora pridržavati
kako bi se zaštitila revizija kao profesija od ponašanja pojedinih revizora koji bi svojim
neprimerenim postupcima mogli narušiti dignitet struke.
Kodeks profesionalne etike donosi Institut 4 i to na osnovu opštih etičkih pravila i
kumuliranog iskustva revizije. Revizijska preduzeća koja provode reviziju članice su Instituta koji,
između ostalog, ima i ovlasti da kontroliše primenu Kodeksa profesionalne etike.
Govoreći o Kodeksu profesionalne etike koji je izdao Institut, moramo se osvrnuti i na
Međunarodnu federaciju računovođa5 te njihov Kodeks. Naime, IFAC-ova misija jeste služiti
javnom interesu, ustrajati u jačanju računovodstvene profesije širom sveta, doprineti razvoju
međunarodnih ekonomija ustanovljivanjem i promovisanjem privrženosti visokokvalitetnim
profesionalnim standardima, potpomaganjem međunarodnog ujednačavanja takvih standarda i
iznošenjem problematike koja je u javnom interesu gdje je profesionalna stručnost najrelevantnija.
U ostvarivanju te misije, Odbor IFAC-a je osnovao Odbor (IESBA) 6 da razvija i izdaje, prema
svojoj vlastitoj punomoći, visokokvalitetne etičke standarde i druge objave za potrebom
profesionalnim računovođama širom sveta. Ovaj Kodeks etike za profesionalne računovođe i
revizore (IESBA-ov Kodeks) uspostavlja etičke zahteve profesionalnim računovođama i
revizorima.
Neka zakonodavstva mogu imati zahteve ili upute koji se razlikuju od onih sadržanih u
ovom Kodeksu. U tim zakonodavstvima profesionalni računovođe moraju voditi računa o tim
razlikama i postupati u skladu sa strožim zahtevima i uputama osim ako je to zakonom ili
propisom zabranjeno.
Upravo IFAC-оvе smеrnicе dајu uputstva i zа primеnu оsnоvnih principа Kоdеksа
prоfеsiоnаlnе еtikе, pоštо prаvilа AICPA (Аmеričkоg institutа оvlаštеnih јаvnih rаčunоvođа),
prеdstаvljајu primеnu principа iz Kоdеksа о prоfеsiоnаlnоm pоnаšаnju (Code of Professional
Conduct).
Оsnоvnа rаzlikа izmеđu prаvilа AICPA i IFAC-оvih smjеrnicа је u tоmе štо sе AICPA
prаvilа sprоvоdе primеnоm zаkоnа, a IFAC-оvе smеrnicе nе. IFAC-оvе smеrnicе nе dајu dоdаtnа
uputstvа vеzаnа zа princip intеgritеtа, аli zаtо dоdаtnо rаzrаđuјu оbјеktivnоst, prоfеsiоnаlnu
kоmpеtеntnоst i dužnu pаžnju, pоvеrljivоst i prоfеsiоnаlnо pоnаšаnjе (pоrеskе uslugе i publicitеt).
Оnе tаkоđеr nudе sаvеtе zа rеšаvаnjе еtičkih sukоbа i vоđеnjе prеkоgrаničnih аktivnоsti.

6. Sadržaj Kodeksa
Kodeks profesionalne etike treba da omogući ostvarivanje ciljeva i opštih iskaza o
idealnom ponašanju i posebnih pravila. Kodeks profesionalne etike se sastoji od četiri dela:
koncepti, pravila ponašanja, tumačenja i etičke odluke. Navedene su smernice prema njihovoj
rastućoj specifičnosti; koncepti obezbeđuju idealne standarde ponašanja, dok su etičke odluke
veoma specifične.

4
AICPA - Američki institut ovlaštenih javnih računovođa (American Institute of Certified Public
Accountants)
5
IFAC – Međunarodna Federacija računovođa (International Federation of Accountants)
6
IESBA - Odbor za međunarodne standarde etike za računovođe (International Ethics Standards Board for
Accountants
9
 Koncepti
Idealni standardi etičkog ponašanja iskazani na
filozofski način.
Ne mogu se nametati.

Pravila ponašanja
Minimalni standardi etičkog ponašanja iskazani u
vidu posebnih pravila.
Mogu se nametati.

Tumačenja
Tumačenja pravila ponašanja od strane organa
koji propisuje kodeks profesionalne
etike.

Etičke odluke
Izdata objašnjenja i odgovori na pitanja o pravilima
ponašanja koja su Američkom institutu ovlašćenih
javnih računovođa podnela stručna i ostala lica
koje zanimaju etički kriterijumi.
Ne mogu se nametati, ali računovođa mora da
opravda odstupanje od njih.

7. Koncepti profesionalne etike

Deo kodeksa koji se odnosi na koncepte profesionalne etike sadrži opštu raspravu o
određenim osobinama koje se zahtevaju od revizora. Deo koji se odnosi na koncepte sastoji se od
dva glavna dela: pet etičkih principa i rasprave o tim principima.
To su sledeći etički principi:
a) Nezavisnost, integritet i objektivnost. Revizor bi trebao da sačuva svoj integritet i
objektivnost, kada obavlja svoj posao i da bude nezavisan od onih kojima pruža usluge.
b) Kompetentnost i stručni standardi. Revizor bi trebao da poštuje stručne standarde
svoje profesije i stalno nastoji da usavršava svoje znanje i kvalitet svojih usluga.
c) Odgovornost prema klijentima. Revizor bi trebao da bude pošten i iskren prema
svojim klijentima i služi im na najbolji mogući način, profesionalno vodeći računa o njihovom
najboljem interesu, u skladu sa svojim odgovornostima prema javnosti.
d) Odgovornost prema kolegama. Revizor bi trebao da se ponaša na način koji će
promovisati saradnju i dobre odnose među kolegama u profesiji.
e) Ostale odgovornosti i praksa. Revizor bi trebao da se ponaša na način koji će
poboljšati reputaciju profesije i njenu sposobnost da služi javnosti.
10
 7.1. Pravila ponašanja

Ovaj deo kodeksa obuhvata jasna pravila koja mora da sledi svaki ovlašćeni javni računovođa
ili revizor koji obavlja svoj posao. (Ona lica koja poseduju sertifikat za ovlašćenog revizora, a ne
obavljaju taj posao u praksi, moraju da slede samo određene kriterije.)
Pošto je deo koji se odnosi na pravila ponašanja jedini deo kodeksa koji se može nametnuti,
iskazan je preciznijim jezikom nego deo koji se odnosi na koncepte. Pošto ih je moguće
nametnuti, mnogi izvršioci ova pravila nazivaju Kodeks profesionalne etike. Pravila ponašanja
variraju od veoma specifičnih do nešto širih ograničenja. Pa tako, primera i upoređivanja radi,
navešćemo Pravilo 503 koje gledamo kao veoma specifično pravilo, te Pravilo 501 koja ima
široko ograničenje.
„Pravilo 503 – Provizija:
Računovođa neće plaćati proviziju da bi dobio klijenta, niti će prihvatiti proviziju za davanje
reference klijentu o proizvodima i uslugama drugih. Ovo pravilo neće zabraniti uplate za
kupovinu računovodstvene prakse ili isplate penzija licima ranije angažovanim na poslovnima
javnog računovođe ili isplate njihovim naslednicima ili naknade za korišćenje imovine.“

„Pravilo 501 – Diskreditirajuće radnje:

Računovođa neće počiniti ni jednu radnju koja diskredituje profesiju.“

7.2. Tumačenje pravila ponašanja

Potreba za objavljivanjem tumačenja pravila ponašanja javlja se kada izvršioci počnu često da
postavljaju pitanja o određenom pravilu. Odeljenje za profesionalnu etiku svakog profesionalnog
udruženja izdaje odgovarajuće odgovore i saopštenja na bazi konsenzusa komisije koja je
sastavljena uglavnom od ovlašćenih javnih računovođa i revizora. Pre nego što se tumačenja
potpuno završe, uobičajeno je da se šalju određenom broju ključnih ljudi u okviru profesije kako
bi oni dali svoj komentar. Tumačenja se ne mogu nametnuti, ali bi računovođa teško mogao da
opravda odstupanje od tumačenja na disciplinskom saslušanju.

U nastavku, pomoću Tabela, ponudićemo uvid u pravila ponašanja koja su napisana u

kratkim crtama, kao i njihova tumačenja. 7

7
https://www.paragraf.rs/propisi/kodeks_poslovne_etike.html
11
 a) Nezavisnost, integritet i objektivnost

Pravila ponašanja Tumačenja

Oblast etičke odgovornosti
Broj Tema Broj Tema
101-1 Honorarni direktorski položaj i
povereništvo
101-2 Penzionisani partneri i
nezavisnost preduzeća.
101-3 Računovodstvene usluge
101-4 Uticaj porodičnih
odnosa na nezavisnost
101 Nezavisnost 101-5 Značenje uobičajenih
procedura davanja pozajmica,
Nezavisnost, uslova i odredbi
integritet i 101-6 Uticaj stvarne ili moguće parnice
odgovornost na nezavisnost
101-7 Primjena Pravila 101 na stručno
osoblje
101-8 Uticaj na nezavisnost
finansijskih interesa lica koja nisu
klijenti, a koja imaju
investitorski odnos sa
klijentom nekog računovođe
102 Integritet i objektivnost

U pravilima ponašanja i povezanim tumačenjima dominira nezavisnost. Bez nezavisnosti

funkcija revizije nema nikakvog značaja za društvo. Nezavisnost u reviziji podrazumjeva
zauzimanje nepristrasnog stava kod obavljanja testova revizije, ocene rezultata, i izdavanja
izveštaja revizije. Ako revizor zastupa klijenta, određenog bankara, ili nekog drugog, on se ne
može smatrati nezavisnim. Nezavisnost se mora smatrati jednom od najvažnijih osobina revizora.
Razlog zbog koga su različiti korisnici spremni da se oslone na izveštaje ovlaštenih javnih
računovođa kada je u pitanju tačnost finansijskih izveštaja jeste upravo to što od revizora očekuju
nepristrasan stav.
Ne samo da je od suštinskog značaja da ovlašćene javne računovođe sačuvaju nezavisan
stav kod ispunjavanja svojih odgovornosti, već je takođe važno i poverenje korisnika finansijskih
izvještaja u njihovu nezavisnost. Ova dva cilja često se nazivaju i stvarna nezavisnost i formalna
nezavisnost. Stvarna nezavisnost postoji kada je revizor u stvari sposoban da zadrži nezavisan stav
tokom cijele revizije, dok formalna nezavisnost predstavlja rezultat tumačenja ove nezavisnosti od
strane drugih ljudi. Ako su revizori stvarno nezavisni, ali korisnici smatraju da oni zastupaju
interese klijenta, veći deo vrednosti funkcije revizije biće izgubljen. Iako je moguće zauzeti
radikalan stav da sve što utiče, bilo na stvarnu bilo na formalnu nezavisnost, mora biti eliminisano
da bi se obezbjedio visok nivo poštovanja u zajednici, nismo sigurni da bi ovo rešilo onoliko
problema koliko bi stvorilo. Poteškoća u vezi sa ovim položajem jeste da će on verovatno
značajno ograničiti usluge ponuđene klijentu, slobodu ovlaštenih javnih računovođa da rade na
tradicionalan način, i sposobnost računovodstvenih preduzeća da zaposle kompetentno osoblje. U
ovoj fazi biće korisno ispitati neke sukobe koje je nezavisnost pokrenula, oceniti njihov značaj, i
odrediti kako su oni rešeni u okviru struke.

12
 b) Kompetentnost i stručni standardi

201-1 Kompetentnost
201 Opšti standardi
201-2 Prognoze
Finansijski izvještaji nad
202 Standardi revizije 202-1
kojima nije izvršena
Odstupanja od utvrđenih
203-1 računovodstvenih
principa
Opšti i stručni
Status tumačenja Odbora za
standardi
203-2 standarde finansijskog
Računovodstveni
203 računovodstva8
principi
Iskazi Odbora za standarde
finansijskog računovodstva
203-3 kojima se utvrđuju standardi
objavljivanja van osnovnih
finansijskih izveštaja.
204 Ostali stručni standardi

Profesionalni računovođa treba da pruža usluge s dužnom pažnjom, kompetentnošću i

predanošću. On ima permanentnu obavezu da održava profesionalno znanje i sposobnost na
visokom profesionalnom nivou, kako bi takav profesionalan odnos pružao klijentu odgovarajuće
koristi.
Prоfеsiоnаlni rаčunоvоđа, prilikоm prihvаtаnjа pružаteljа prоfеsiоnаlnih uslugа, trеbа dа
budе kоmpеtеntаn kаkо bi izvršiо tе uslugе. Rаčunоvоđе sе mоrајu uzdržаvаti оd
prihvаtаnjа оbаvljаnjа prоfеsiоnаlnih uslugа zа kоје nisu kоmpеtеntni dа ih izvršе, оsim u
slučајеvimа kаdа оbеzbedе kоmpеtеntnе sаvеtе i pоmоć. Pоrеd tоgа, znаnjе, spоsоbnоst i iskustvо
trеbајu biti primеnjеni s rаzumnоm pаžnjоm i mаrljivоšću. Rаčunоvоđа svе uslugе trеbа dа
оbаvljа sа dužnоm pаžnjоm, kоmpеtеntnоšću i mаrljivоšću, te da imа i stаlnu оbаvеzu dа
prоfеsiоnаlnо znаnjе i spоsоbnоst оdržаvа nа nivоu nеоphоdnоm dа оbеzbjеdi kliјеntu ili
pоslоdаvcu uslugе zаsnоvаnе nа sаvrеmеnim dоstignućimа kоја sе primеnjuјu u struci,
zаkоnоdаvstvu i tеhnikаmа.
Prоfеsiоnаlnа kоmpеtеntnоst zаhtеvа visоk stаndаrd оpštеg оbrаzоvаnjа uz spеcifičnо
оbrаzоvаnjе, оbuku, pоlоžеnе rеlеvаntnе stručnе prеdmеtе i rаdnо iskustvо. Kоmpеtеntnоst
tаkоđе zаhtеvа оd prоfеsiоnаlnih rаčunоvоđа dа stаlnо prаtе nоvа dоstignućа u rаzvојu
rаčunоvоdstvеnе prоfеsiје i usvојеnе prоgrаmе kоntrоlе kvаlitеtа.

c) Odgovornost prema klijentima

Povjerljive informacije Povjerljive informacije i stručni

301 301-1
klijenta standardi
Odgovornosti prema
klijentu
302 Moguće provizije

Tokom ispitivanja, revizori dobijaju priličan broj informacija poverljive prirode,

uključujući plate direktora, cenovnike i planove reklamiranja, i podatke o troškovima proizvodnje.
8

13
Ako revizori otkriju ove informacije licima van preduzeća klijenta ili zaposlenim radnicima u
klijentovom preduzeću, kojima je uobičajeno ili izričito zabranjen pristup takvim informacijama,
njihov odnos sa rukovodstvom bio bi ozbiljno ugrožen, i u izuzetnim slučajevima mogao bi
prouzrokovati materijalnu ili nematerijalnu štetu klijentu. Takođe, treba imati u vidu da bi pristup
zaposlenih u klijentovom preduzeću radnoj dokumentaciji dao tim zaposlenima mogućnost da
izmene informacije u dokumentima. Iz ovih razloga, potrebno je povesti računa o stalnoj zaštiti
radne dokumentacije.
Revizor mora voditi računa o tome da sve informacije koje sazna u toku svoga
profesionalnog angažmana čuva na profesionalan način. O detaljima utvrđenim u postupku
revizije kod konkretnog klijenta revizor ne sme da razgovara ni sa drugim revizorima ni sa
osobljem klijenta. Jedina osoba, izuzev sudskih organa, kojoj revizor može poveravati
odgovarajuće poverljive informacije o klijentu je neposredni rukovodilac revizije ili direktor
revizorskog preduzeća.
Revizor obično radnu dokumentaciju može proslediti nekom drugom samo uz dozvolu
klijenta. Ovo je slučaj čak i kada ovlašćeni javni računovođa prodaje svoj posao drugom
računovodstvenom preduzeću ili je voljan da dozvoli revizoru koji ga nasleđuje da ispita radnu
dokumentaciju koju je pripremio za bivšeg klijenta. Međutim, dozvola klijenta nije potrebna ako
je radnu dokumentaciju potrebno priložiti na sudu ili upotrebiti kao dio dobrovoljnog programa
kontrole kvaliteta zajedno sa drugim računovodstvenim preduzećima.

d) Odgovornost prema kolegama

Način na koji se profesionalci odnose jedni prema drugima utiče na stav okruženja prema
toj profesiji. Međusobna podrška trebalo bi da obuhvati visoko specijalizovanu pomoć u stručnim
stvarima sa kolegama i razumno uzdržavanje od otimanja klijenata konkurentskih firmi. Trenutno
ne postoje pravila ponašanja koja se tiču odgovornosti prema kolegama. Takva pravila su
neophodna ali ne postoje još uvek mogućnosti za njihovo nametanje.
1. Konkurentsko nadmetanje – postoji velika verovatnoća da bi postupak nadmetanja
mogao dovesti do preterane konkurencije i istovremenog pada kvaliteta revizije. Nadmetanje je
sada uobičajena praksa ovlašćenih javnih računovođa, posebno u revizijama vladinih agencija koje
zahtjevaju konkurentske ponude. Ipak, nadmetanje je i dalje zabranjeno u nekim državama.
2. Ponude za zapošljavanje - Do 1978. godine ponuda za posao radniku drugog
računovodstvenog preduzeća bez prethodnog kontaktiranja dotičnog preduzeća predstavljala je
kršenje pravila ponašanja. Ovo pravilo trebalo je da sačuva prijateljske odnose između
konkurentskih preduzeća. Pravilo se smatralo mogućom povredom prava zaposlenih i prema tome
je eliminisano.
3. Povreda tuđih interesa - Glavni problem sa kojim se suočila profesija 1979. godine javio
se kada je od računovođa zatraženo da glasaju o odbacivanju prethodnog pravila o povredi tuđih
interesa koje je zabranjivalo ovlašćenom javnom računovođi da pruža profesionalne usluge
preduzeću kome je usluge već pružao neki drugi ovlašteni računovođa.
Na koji način će promene ova tri pravila uticati na računovodstvo? Verovatno će doći do
povećane konkurencije između računovodstvenih preduzeća, s tim da će neka preduzeća
verovatno biti manje profitabilna.
Neka preduzeća verovatno će češće menjati računovodstvena ili revizijska preduzeća da bi
smanjila troškove računovodstva ili revizije. Postoji niz pogodnosti za pridošlice koji ulaze u ovu
profesiju i započinju nove poslove, bar za prvih nekoliko godina. Zrelija preduzeća imaće možda
manju konkurentsku prednost.
Da li će biti ugrožen kvalitet revizije? Postojeća zakonska odgovornost ovlašćenih javnih
računovođa, kriterijumi kontrole kvaliteta od strane kolega, i mogućnost mješanja Komisije za

14
 berze i hartije od vrednosti i vladinih jedinica vjerovatno će sačuvati visok kvalitet revizije.
Moguće da će promene ovih pravila dovesti do veće konkurencije u profesiji, ali ne toliko velike
da će visoko kvalitetna, efikasno vođena računovodstvena preduzeća biti značajnije oštećena.
Međutim, da bi se održalo ovakvo stanje, preduzeća će morati da neprestano paze da sve veći
pritisak troškova ne dovede do toga da revizori smanje dokaze ispod minimalnog nivoa.

e) Ostale odgovornosti i praksa – diskreditujuće radnje

Evidencija klijenta i radna dokumentacija

501-1
računovođe.
Diskreditujuće 501-2 Diskriminacija pri zapošljavanju.
501
radnje Nepoštovanje standarda i/ ili
501-3 procedura ili drugih
kriterijuma u državnim revizijama.
502-1 Informativno oglašavanje.
Oglašavanje Lažne, obmanjivačke i
502-2
502 i ostali oblici prevarantske radnje.
reklamiranja Angažovanja dobijena uz
Ostale odgovornosti 502-3
pomoć trećih lica.
i praksa
503 Provizije 503-1 Naknade za usluge.
Nekompatibilna
504
zanimanja
Investiranje u komercijalne
505-1 računovodstvene
Oblik djelovanja korporacije.
505
i ime Primena pravila ponašanja
505-2 na računovođe koji
posluju kao zasebna preduzeća.

Diskreditujuća radnja nije precizno definisana u pravilima, tumačenjima, i odlukama (ne

postoje odluke koje se tiču diskreditujućih radnji). Postoje tri tumačenja. Međutim, osim prvog,
svi ostali su takođe nejasni. Ova tri tumačenja mogu se sažeti na sledeći način:
1. Diskreditujućom radnjom smatra se zadržavanje klijentove dokumentacije posle zahteva
za njenim vraćanjem. Pretpostavimo, na primjer, da rukovodstvo nije platilo naknadu za reviziju i
partneri računovodstvenog preduzeća odbiju da vrate dokumentaciju koja je vlasništvo klijenta.
2. Računovodstveno preduzeće ne sme da pravi diskriminaciju na osnovu rase, boje kože,
veroispovesti, pola, starosne dobi, ili nacionalne pripadnosti.
3. Ako računovođa pristane da izvrši reviziju vladine agencije koja zahteva procedure
revizije koje se razlikuju od opšteprihvaćenih standarda revizije, obavezno se moraju slediti i
procedure vladine agencije i opšteprihvaćeni standardi revizije ukoliko u izveštaju revizije ne stoji
drugačije.
Da li neumerena konzumacija alkohola, grubo ponašanje, ili druge radnje koje bi mnogi
ljudi smatrali neprofesionalnim čine diskreditujuće radnje? Verovatno ne. Ono što čini
profesionalno ponašanje i dalje predstavlja odgovornost svakog profesionalca.

15
 8. Kodeks ponašanja na primeru kompanije „Google“

Google je potpisao kodeks ponašanja, u nameri da zaštiti korisnike u zemljama gdje se

suzbija sloboda izražavanja i kontroliše privatni život korisnika na internetu. Kao potpisnik
dokumenta „Global Network Contents“, korporacija se obavezala da će štititi privatne podatke o
svojim korisnicima bilo gde u svijetu i da će na restriktivan način tumačiti i primenjivati zahteve
vlada određenih zemalja, koji bi mogla da dovede u pitanje privatnost i slobodu izražavanja.
Od leta 2006. godine „Google“ je prisutan u Kini i Rusiji, suočavao se sa optužbama članova
američkog Kongresa, da prihvate web cenzuru koju im nameće kineska vlada, kako bi mogli da se
pozicioniraju na tom tržištu u ekspanziji. Kodeks ponašanja, koji je izrađen u saradnji sa više
američkih organa za zaštitu individualnih sloboda, takođe sajt za online trgovinu eBay morale su
da potpišu, kao i druge kompanije koje posluju sa Kinom i drugim zemljama za koje se u Sad- u
ocjenjuju da se u njima ugrožava privatnost i sloboda mišljenja internet korisnika.

„Google“ je sklopio sporazum sa udruženjem američkih književnih izdavača (AAP) i sindikatom

književnih autora Authors Guild (AG). Na samom početku su se protivili projektu digitalizacije ,
pretraživanja, objavljivanja odlomaka iz knjiga zaštićenih autora pravima, kao i razmjeni
digitalnih kopija sa blibliotekom bez dozvole vlasnika autorskih prava. „Google“ je izdvojio 125
miliona dolara ($) za finansiranje registra u kojem će se upisivati vlasnici autorskih prava kako bi
stekli pravo na dividende. Time je omogućeno da „Google“ objavljuje u SAD-u više miliona
knjiga i drugih dokumenata zaštićenih autorskim pravima, koji potiču iz kolekcija najvećih
američkih biblioteka i programa za pretraživanje knjiga.

Kodeks ponašanja je izgrađen na motu „do not be evil“, naglašavajući sve što
„Google“ radi, da treba biti mereno prema najvišim mogućim standardima etičkog ponašanja.
Njihova predanost prema najvišim mogućim standardima pomaže im da zapošljavaju velike ljude,
pružaju sjajne usluge i privlače lojalne korisnike. Poverenje i međusobno poštovanje među
zaposlenima i korisnicima su temelj uspeha. Pružaju svojim korisnicima pristup informacijama,
usredočujući se na njihove potrebe i dajući im najbolje usluge koje mogu, djeluju časno, slijede
zakon i međusobno se poštuju. Od korisnika se očekuje da pročitaju Kodeks i slede njegova pisana
pravila, jer svaki korisnik ima ličnu odgovornost. Za sva pitanja ili zabrinutost mogu se obratiti
upravitelju ili predstavniku za ljudske resurse.
Ukoliko žele ostati anonimni, mogu izraditi izveštaj o sumnji za kršenje ili zabrinutost kroz liniju
pomoći za etiku i pridržavanje. Očekuju od svojih zaposlenih i članova uprave da znaju i slede
Kodeks, ukoliko to ne učine, to može rezultirati disciplinskim delovanjem, uključujući i prestanak
radnog odnosa. Sama reputacija kompanije kojoj korisnici veruju je najvrijednija vrednost, jer ono
što korisnici cene nije samo isporuka velikih informacija, usluga, već zadržanje visokog standarda
i opravdavanje poverenja. Imaju mnogo različitih vrsta korisnika, od pojedinaca do velikih
kompanija, ali i jedan od vodećih načela: "Je li ono što nudimo korisno?"
Od korisnika očekuju privatne informacije, nudeći za uzvrat poverenje, zaštitu privatnosti i
sigurnosti korisničkih informacija. Upoznaju korisnike o pravilima, sigurnosnim pravilima o
privatnosti, koje su u skladu sa zakonom o zaštiti podataka. „Google“ je predan napredovanju
privatnosti i slobodi izražavanja svojih korisnika širom sveta. Gde se korisnikova privatnost i
sloboda izražavanja suočavaju s izazovima vlade, nastoje implementirati međunarodno priznate
standarde koji poštuju ta prava, dok razvijaju proizvode, posluju na različitim tržištima i
odgovaraju zahtevima vlasti za pristup informacijama o korisnicima ili uklanjanju korisničkih
sadržaja.

16
„Google“ zabranjuje:

 Diskriminaciju ili uzmeniravanje bilo koje vrste, uključujući na temelju: rase, boje, vere,
porekla, statusa trudnoće, spola, identiteta, dobi, bračnog statusa, mentalnog ili telesnog
oštećenja;
 Nezakonito uznemiravanje u bilo kojem obliku – verbalnom, fizičkom ili vizualnom;
 Izbegavanje sukoba interesa, odnosno da se privatni interes stavlja ispred javnog , čime će
se ugroziti poslovanje „Google“ kompanije;
 Upotreba opojnih sredstava : nespojivo sa zdravljem i sigurnošću zaposlenih;
 Veza između saradnika ukoliko stvori sukob, može dovesti do prestanka radnog odnosa;
 Odmazdu od bilo kojeg radnika koji radi za „Google“.

„Google“ želi biti drugačija kompanija od ostalih. Nemoguće je naznačiti svaki mogući etički
scenarijo s kojim se kompanija može suočiti. Umesto toga, oslanja se na dobro sarađivanje
korisnika sa „Google“ kompanijom, čime će da održi visoki standard integriteta kako za sebe, tako
i kompaniju. Očekuju da će svi Googleri biti vođeni u skladu sa ovim Kodeksom.
Google očekuje od korisnika da slede moto „do not be evil“, a ako mislite da nešto nije u redu –
govorite!9

9
https://sites.google.com/a/email.vccs.edu/bus100mawan/google-code-of-ethics
17
 ZAKLJUČAK

Organizacije koje se pridržavaju pravila poslovnog ponašanja rade za dobrobit celog

društva, a ne isključivo za maksimizaciju profita. Organizacije u današnjem okruženju imaju
odgovornost, ne samo za vlastiti probitak već moraju delovati u skladu s društvenim i
socijalnim okolnostima i zahtevima. Pred organizaciju se postavlja zahtev društveno
odgovornog ponašanja koje počiva na temeljnim etičkim principima. Ti etički principi
trebaju biti ukomponovani u svaku organizaciju prvenstveno putem etičkih standarda same
organizacije koji se manifestiraju preko kodeksa poslovnog ponašanja, etičkih odbora,
treninga, i tako postaju sastavni dio organizacijske kulture. Zaposleni iako prethodno već
imaju razvijeni sistem vlastitih normi ponašanja i etičkih standarda, trebaju prihvatiti etičke
standarde organizacije, pravila ponašanja i raditi u interesu organizacije u postizanju
društvene odgovornosti i realizaciji kodeksa poslovanja. Društvena odgovornost ne samo da
omogućuje organizaciji prepoznatljivu sliku u okolini, već kao i delovanje u skladu sa
standardima poslovanja, privlači nove zaposlene, motiviše i zadržava već prethodno
zaposlene, omogućuje dugoročnu konkurentsku snagu i sliku organizacije kao "uzornog
građanina".

Temeljna uverenja i sistemi vrednosti, koje u svom radu primenjuju računovođe i

revizori, posebno su važna. Iako je evidentno da primena etičkih načela u organizaciji
dominantno zavisi o moralnim vrednotama i etičkim principima pojedinaca, ipak pisana
pravila ponašanja mogu značajno doprineti stvaranju jednog povoljnog područja gde je
jasno definisano ponašanje koje se smatra neprihvatljivim. U tom smislu, posebnu
vrednost imaju pisani kodeksi etike razvijeni od strane međunarodnih profesionalnih
udruženja. Budući da pored pisanih pravila etičkog ponašanja na ponašanje pojedinca utiču
i drugi činioci, posebno su interesantni rezultati istraživanja percepcije budućih
računovođa i revizora o moralnim i etičkim vrednostima društva koje ih okružuje, kao i
njihovih osobnih moralnih vrednosti i stava o opravdanosti poduzimanja određenih
neetičnih radnji. Rezultati provedenog empirijskog istraživanja pokazuju relativno visoku
razinu svesnosti budućih računovođa i revizora o važnosti primene najviših standarda etike
u poslovanju što pored postojanja smernica i pisanih pravila etičkog ponašanja ohrabruje i
uliva poverenje i jača integritet u rezultate rada računovodstvene i revizijske profesije i u
budućnosti.

18
 LITERATURA

1. J. Krasniqi, „Kodeks profesionalne etike“, Zagreb 2006.

2. S. Kukoleča, „Organizacioni poslovni leksikon izraza, pojmova i metoda“, Zavod
za ekonomske ekspertize, Beograd, 1990.
3. dr Zoran Todorović, „KODEKS ETIKE ZA PROFESIONALNE RAČUNOVOĐE
I REVIZORE ETIČKA PRAVILA, NAČELA, PRINCIPI I KONCEPTUALNI
OKVIR“, Univerzitet Mediteran Podgorica, 2018.
4. AICPA - Američki institut ovlaštenih javnih računovođa (American Institute of
Certified Public Accountants)
5. IFAC – Međunarodna Federacija računovođa (International Federation of
Accountants)
6. IESBA - Odbor za međunarodne standarde etike za računovođe (International
Ethics Standards Board for Accountants).
7. https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_42370/objava_92028/fajlovi/Profesionalna
%20etika%20revizora.pdf
8. http://www.stanimirovic.com/APLIKACIJA/blogovi/
2016/23062016_Profesionalna_etika.html
9. https://www.paragraf.rs/propisi/kodeks_poslovne_etike.html
10. https://www.viser.edu.rs/uploads/2019/04/!!007%20Intelektualna%20svojina.pdf
11. https://sites.google.com/a/email.vccs.edu/bus100mawan/google-code-of-ethics

19