anica.

sd&anna

~ 1 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna

Lesli King

~ 2 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna

Leona Olivije se zaustavila isperd svetleće reklame, a onda joj je

pogled kliznuo ka izlogu u kome se na crnom plišu nalazila samo
jedna korpa sa cvećem.
- Oduševljena sam - progunđala je i gurnula teška vrata od
neprozirnog stakla. - Njihovi ružičasti pupoljci su me apsolutno
uverili da imaju najbolje haljine u San Dijegu.
Bosim stopalima je dodirnula mermerni pod i stresla se od
užitka. Prijao joj je rashlađen vazduh i ledeni mermer koji se tako
razlikovao od usijanog asfalta.
- Šta želite? - upitala je prodavačica.
Leona je sa zanimanjem pogledala njeno hladno i dobro
negovano lice koje je baš u tom trenutku negde zaturilo svoj
obavezni osmeh za mušterije.
- Verujem da ste imali i bolje dane - nasmejala se. - Želim
haljinu, ali tek za nekoliko trenutaka, kada se povratim od vrućine.
Da li vam je iko rekao da vaš grad podseća na veliku rernu?
Prodavačica je ukrstila ruke na grudima pazeći da ne pokvari
savršeni pad nabora tamnozelene svile, a onda je svojim hladnim
očima nepristojno lagano obuhvatila celu Leoninu figuru, počev od
bosih stopala preko dugih preplanulih nogu, jeftinog šorca od
teksasa i pohabane majice.
- U ovoj radnji nema ničega za vas.
- O tome ću odlučivati ja, a ne vi, i to tek pošto mi pokažete sve
što imate.
- Molim vas da izađete, i to što je tiše moguće. Ne bih volela da
uznemirim ostale mušterije.
- U ovoj radnji ne postoji nijedna mušterija sem mene -
zakoračila je ka rafu na kome su uredno stajale Valentinove haljine.
- Varate se, ima ovde haljina koje bih mogla da podnesem.
- Ne dodirujte ih - prodavačica je tiho procedila kroz zube, jer
su se baš u tom trenutku otvorila vrata da bi propustila dve skupo
odevene žene. - Izađite što pre.
Nije imala nameru da izađe, a još manje da propusti priliku i
vidi bar jedan osmeh na do tada nepomičnom licu.
- Prva sam stigla u ovu radnju i neću izaći sve dok me ne
uslužite. A to će veoma dugo trajati.
~ 3 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Molim vas, prestanite da pravite scene i izađete iz radnje da
ne bih morala da zovem obezbeđenje.
- Obezbeđenje? Zašto? Već četvrt sata pokušavam da vas
ubedim da me uslužite i do sada nisam nikoga zvala, ali ukoliko to
ne uradite biću prinuđena. Želim haljinu u kojoj ću večeras izaći, a
ne haljinu u kojoj će me sahraniti - njen glas je bio sasvim miran,
mada je u sebi već osećala kako polako gubi strpljenje. Haljina joj i
nije bila toliko potrebna koliko je bila rešena da ledeno lice natera da
konačno uradi ono za šta je dobijalo platu.
- Moraćete da sačekate, gospođe su stigle pre vas - prodavačica
se podrugljivo nasmejala, a potom je izgubila svako interesovanje za
nju.
- Dušo, odavde ću izaći sa tom haljinom sviđalo se to tebi ili ne.

* * *

Tomas Rid nije voleo noćne pozive čak ni onda kada su njegovi
klijenti verovali da su dovoljno ugledni da ga uznemire kada god to
požele. Svi su bili podjednako ugledni i podjednako moćni da bi ga
nečiji poziv uzbudio u dva sata posle ponoći. Ali, Herman Agnuson
to nije znao i vladao se kao neko čiji je poziv slavni advokat celoga
života čekao.
- Zašto se niste obratili svom porodičnom advokatu? - upitao je
Tomas Rid hladnim glasom.
- Zato što je ser Berton specijalista za poreze - Herman
Agnuson je odgovorio još hladnijim glasom stavivši mu do znanja da
ne podnosi suvišna pitanja, a još manje mogućnost da nekome
polaže račune za svoje postupke. - Uostalom, moj advokat u ovo
vreme spava i bio bi neupotrebljiv.
- Ja se bavim krivičnim pravom i, priznaćete, to nema nikakve
veze sa saobraćajnim prekršajem koji je napravila vaša ćerka. Za
tako nešto možete da angažujete bilo kog advokata u ovom gradu -
obično nije bio neljubazan prema potencijalnim klijentima, naročito
ne onda kada je njihovo ime bilo dovoljno i kada je postojala
mogućnost da i slučaj koji će raditi za njih postane zvučan.
- Moja ćerka je oborila pešaka, a test je pronašao nedozvoljen
procenat alkohola u krvi. Trenutno je u pritvoru i optužba veoma
lako može da podlegne pod krivično pravo - najednom je glas
sagovornika postao umoran i popustljiv. - Ovo joj nije prvi put i ne
~ 4 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
znam šta mogu da očekujem. Zato želim najboljeg, a u ovom gradu
ste to vi.
- Na vašem mestu bih je ostavio bar jednu noć u pritvoru.
Možda bi je to nateralo da ubuduće razmišlja o svojim postupcima.
- Nisam tražio takvu vrstu saveta - ponovo mu se vratila
prethodna gordost. - Prihvatate li slučaj ili ne?
- Prihvatam! - besno je iskočio iz kreveta i dozvolio da mu
satenski prekrivač sklizne na pod. - U kojoj policijskoj stanici je vaša
ćerka?
Brineta se neraspoloženo okrenula sa stomaka na leđa i
uspravila u polusedeći stav.
- Znači li to da je ovo kraj zabave i da ću morati satima da
čekam na tvoj povratak?
Tomas je lagano pogledom obuhvatio čitavu njenu figuru, od
velikih i uzbudljivih grudi do fino izvajanih listova. Nije je pitao za
ime i pod normalnim okolnostima ga ne bi ni interesovalo, ali je
situacija otišla u pravcu koji nije očekivao. Pitao se koliko će biti
umoran kada se vrati i da li će je tada još uvek želeti. Dopadala mu
se i teško je mogao da poveruje da će umor biti taj koji će ga sprečiti
da završi ono što je počeo. Međutim, njen ostanak je uključivao
nešto što nije voleo i što nije praktikovao - celonoćni boravak neke
žene u njegovom stanu.
- Ne, draga, nećeš morati da me čekaš. Naša zabava je završena.
- Šta sada to znači?
Prišao je plakaru i izvadio tamnosivo odelo od listera i bleštavo-
belu košulju. Znao je da policijska stanica u koju ide ne zahteva baš
takvu garderobu, ali jedna od stvari kojih se pridržavao u svom
poslu je bila ta da uvek bude besprekorno i veoma skupo odeven.
- Žao mi je što nam je propalo veče i nadam se da ćemo se
jednom, možda, sresti pod boljim okolnostima i popraviti ga.
- Za tako nešto je dovoljno da ti dam svoj broj telefona.
Nije bio baš lud za stvarima koje su uspevale iz drugog
pokušaja, a još manje za nametnutim obavezama. Njen broj je
značio i njeno iščekivanje da je pozove, a znao je da to nikada neće
uraditi.

* * *

~ 5 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Zgrada je bila mala i na prvi pogled je delovala memljivo. Pitao
se kako se u njoj snalazi razmažena ćerka Hermana Agnusona i da li
je bar nešto naučila dok je očekivala njegov dolazak.
Izašao je iz svog crnog »poršea« i zastao na trenutak da bi
popravio nepostojeće nabore na odelu. Izgled mu je bio veoma važan
i smatrao je da i te kako doprinosi činjenici da je najplaćeniji
advokat u San Dijegu. Njegova visoka, vitka i mišićava figura je uvek
doprinosila pažnji porote koja nije možda razmišljala o onome što
govori, već o sportovima kojima se bavi ili krojaču njegovog odela,
ali je zato uvek uzimala ozbiljno sve ono što je rekao bilo da su ga
čuli ili ne.
Gipkim hodom se popeo uz nekoliko stepenika i zakoračio u
prostoriju kojoj je već čitavih godinu dana nedostajalo dobro
provetravanje.
- Ja sam advokat gospođice Stele Agnuson - rekao je i izvadio
legitimaciju da bi je poturio pod nos dežurnom službeniku.
- Kada su je doveli očekivao sam da će neka važna zverka doći
po nju, ali ipak nisam očekivao vas - policajac nije ni pogledao
isprave, već se oduševljeno udubio u proučavanje Tomasovog lica. -
Čudi me da se g. Agnuson još uvek nije pojavio.
- Neće se ni pojaviti - poverljivo se približio policajcu i
došapnuo mu: - njegov dolazak bi izazvao publicitet koji mu nije baš
neophodan, zar ne?
Uvek je bio ljubazan prema policajcima i svim naizgled malim
ljudima koji bi jednom mogli da mu znače, za razliku od protivnika
u sudnici prema kojima je bio nemilosrdan.
- Da li bih sada mogao da povedem svoju klijentkinju kući?
- Ne pre nego što sudija odredi kauciju.
- Znači li to da ću morati da čekam do jutra? - upitao je
povišenim glasom.
- Upravo ide šef, mislim da će vam on bolje objasniti situaciju.
Dežmekasti čovek u oznojenoj košulji kratkih rukava teško se
kretao i od vrućine i od umora. Ipak je smogao snage da se nasmeši,
nije bio toliko umoran da bi od Tomasa Rida napravio neprijatelja.
- Gospođica Agnuson je oborila pešaka i, mada je momak
prošao bez povreda, nismo u mogućnosti da je pustimo bez odluke
sudije. S obzirom da je situacija veoma specifična, prebacićemo je u

~ 6 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
dežurnu sudnicu sa još nekoliko uhapšenih da bismo smanjili
mogućnost skandala. Nadam se da to razumete?
I te kako je razumeo. Znao je da Herman Agnuson nije okrenuo
samo njegov broj telefona i da je situaciju već sredio, a da mu je on
bio potreban samo zbog utiska. Prezirao je takve poslove u kojima je
neko zloupotrebljavao njegovo ime i pomislio je da će kao
nadoknadu zatražiti nepristojno visok honorar.
- Kada ćete je prebaciti kod sudije?
- Čim se probudi - čovek se prigušeno nasmejao. - Očito je
popila količinu koja je i za nju prevelika. Odvešću vas do nje, možda
ćete imati više sreće od mene.
Dok je išao dugim i smrdljivim hodnikom, njegov osećaj
mučnine je samo nasrtao. Pitao se čemu farsa oko hapšenja Stele
Agnuson kada se svi ponašaju tako i čemu uopšte pravo koje je
studirao kada gubi svaki smisao posle jednog poziva moćnog
magnata.
- Vaša procedura je veoma čudna - nije odoleo da ne primeti.
- Moja procedura je bila sasvim zadovoljavajuća, devojka je
napravila prekršaj i ja sam je uhapsio. Mene se ne tiče šta ćete svi vi
dalje sa njom da činite. Ionako će veoma brzo sama sebi slomiti vrat.
- Želim sendvič ili bilo šta što podseća na hranu! - snažni
ženski krik je odzvanjao praznim hodnikom. - Već deset sati me
držite ovde i očekujete da živim od vašeg smrdljivog vazduha!
- Da li je to ona? - upitao je.
- Naravno da ne. Stela Agnuson je uhapšena pre jednog sata i od
tada ne dolazi sebi. Ovo je devojka koju sam smestio u istu ćeliju sa
njom ne bi li je probudila, pošto se svih deset sati podjednako dere.
Prvo je htela vodu, onda kafu, posle su joj zafalile cigarete i sada je
ogladnela.
- Da li ste joj išta od toga dali?
- Ne, u pritvoru ne dajemo ništa.
- Znači li to da ćete me odbiti ukoliko zatražim jaku kafu bez
šećera za moju klijentkinju? - upitao je u trenutku kada su došli do
ćelije i kada je na drvenoj klupi video gotovo beživotno telo devojke.
- Ukoliko mi kafu naručite vi i onda bez mog znanja date
klijentkinji, možda bi...

~ 7 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Razumeli smo se - grubo je prekinuo izlaganje od kojeg mu je
bes postao još veći. Nije bio u poziciji da bude besan. - Otključajte mi
ćeliju i donesite kafu.
- Možete li da pazite da ova divlja mačka ne pobegne, ili da je
prebacim u drugu ćeliju? - dežmekasti čovek mu je rukom pokazao
na devojku koja je do tada vikala i koja je odjednom sa zanimanjem
počela da prati razgovor.
Tomas je tek tada pogledao u njenom pravcu. Bila je veoma
visoka i vitka, sa grivom crvene kose koja joj je. u krupnim talasima
padala sve do struka. Lice joj je bilo ovalno, usko i delovalo bi
otmeno da ga nije kvario grč besa. Njena garderoba je bila jeftina i
stara, ali je istog trenutka znao da nije prostitutka i da nije
privedena zbog bluda.
- Obećavaš li da ćeš biti mirna ukoliko ti dam cigaretu? - upitao
ju je sa podsmehom. Bio je siguran da nije uhapšena prvi put i da
galama koju proizvodi potpada pod njen uobičajen ritual.
- Misliš li da se prodajem za jednu cigaretu? - prezrivo je izvila
svoje guste, tamne obrve.
- Izaći ću na kraj sa njom, vi idite po kafu - rekao je inspektoru,
a zatim je ušao u ćeliju i zastao nad usnulom devojkom.
- Tu će biti potrebno više od kafe - dobacila je crvenokosa.
- Šta predlažeš?
- Da mi daš ponuđenu cigaretu, pa da onda vidiš sam kako ćeš
zaraditi svoj honorar.
- Veoma ljubazno od tebe - bacio joj je paklo sa cigaretama, a
zatim je seo na klupu kraj usnule devojke. Bila je plava i dobro
negovana, ali to je moglo da vidi samo stručno oko. Oko nje se širio
neprijatni miris alkohola, niz lice joj se slivala šminka koja se
mešala sa znojem, a skupa haljina je podsećala na krpu za pod.
- Zbog toga se ja nikada ne šminkam kada očekujem da me
uhapse - dobacila je crvenokosa.
- Da li ti se to češće dešava?
- Da se ne šminkam?
- Ne, već da te uhapse.
- U ovoj, glupoj zemlji te zbog svega hapse.
Nekoliko puta je prodrmao plavušu, ali ona se nije ni pokrenula.
Pitao se koji je to zakon koji će je osloboditi čim uspe da se uspravi i
kako je došao u situaciju da i on bude deo te priče.
~ 8 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Zvekni joj šamar!
- To bi ti se dopalo? - upitao je.
- I te kako. Glupača se napila i ruši ljude, a jedina kazna koju će
dobiti je eventualno tvoj šamar.
- Ukoliko sam dobro shvatio, i ti si uhapšena - konačno je
ostavio plavušino rame i okrenuo se ka budnoj sagovornici. - Mogu
li i ja da dobijem jednu cigaretu.
- Naravno, tvoje su - vratila mu je paklu. - Tačno, i ja sam
uhapšena, mada, za razliku od nje, nisam kriva.
Nasmejao se u sebi. Nikada nije upoznao nikoga ko se osećao
krivim za ono što je uradio.
- Ko ti je smestio?
- Niko mi nije smestio, znala sam da će me idioti uhapsiti. Uvek
me uhapse kada pokušam da se sama pozabavim zakonom kojeg u
ovoj zemlji nema. Gospođica je ocenila da ja neću imati novca da
platim Valentinovu haljinu ili nije ocenila ništa sem da nisam vredna
njenog truda, pa je odlučila da usluži dve debele sa prstenjem koje
su stigle posle mene. Rekla sam joj da hoću haljinu, da je upakuje i
napiše račun, a ona se i dalje kezila bogatim gospođama i ponaašla
kao da ja ne postojim.
- I šta si joj onda uradila?
- Njoj?! Ništa.
- Preformulisaću pitanje: šta se onda dogodilo?
- Zaključila sam kako mi nije neophodno da se haljina upakuje.
Prvi put u toku te noći dobro raspoloženje mu se vratilo.
- Da li si kod sebe imala dovoljno novca da platiš haljinu? - na
trenutak je zaboravio da ona nije njegova klijentkinja i da je tu zbog
druge devojke.
- Imala sam čekovnu knjižicu i u banci pokriće za ček. Ono što
nisam imala su cipele, a u ovoj rerni od grada niko ne shvata da je
jednoj Irkinji vrućina. Da li ti je iko rekao da ovaj grad liči na veliku
rernu?
Tog trenutka su se začuli teški koraci noćnog šefa stanice koji je
dolazio sa dve papirne čaše.
- Verujem da će i vama prijati kafa.
- I te kako - osetio je kako mu nozdrve poigravaju od prijatnog
mirisa.

~ 9 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Da li sam vam potreban? Upravo su priveli neku grupu i...
- Samo vi idite. Pozvaću stražara čim je probudim.
Seo je iza plavušinih leđa i uspravio je u sedeći stav. Prstima je
stegao njene vratne žile što je bio efikasan ali ne i udoban način
buđenja. Ona je samo prostenjala i ponovo oborila glavu.
- Da li bi mi pomogla? - upitao je drugu devojku.
- Kako?
- Uzmi čašu i pokušaj da joj sručiš sadržaj u usta kada uspem da
joj ih otvorim.
- Toliki mazohista baš i nisam. Ceo dan žudim za kafom, a sada
ću njome da pojim neku razmaženu bogatašicu.
Sa žaljenjem je pogledao u svoju kafu, a onda ju je bez reči
pružio devojci.
- Ostaviću ti pola. Daj mi još jednu cigaretu - sela je na pod,
ukrstila noge u turski sed i stavila kafu između njih. Delovala je već
sasvim zadovoljno i jedino što ju je mučilo bio je slap neposlušne
kose koji joj je padao preko lica. - Nisam ponela šnalu, a ovako mi je
nepodnošljivo vruće. Imaš li neku?
- Ne, baš sam se juče ošišao pa mi više nisu potrebne.
Klimnula je glavom sa razumevanjem, a zatim je tankim
rukama čvrsto stegla čašu. Shvatio je da joj je kafa stvarno bila
potrebna. A njemu je bila potrebna pomoć.
- Dušo, ovo nije izlazak u restoran u kome ćemo uz kafu i
cigaretu voditi interesantan razgovor. Dao sam ti kafu, a sada mi
pomozi!
Otpila je jedan gutljaj, a onda se nevoljno približila Steli
Agnuson. Kažiprstom i palcem je čvrsto obuhvatila njenu bradu koju
je naglo cimnula nadole i otvorila joj usta. Stela je prostenjala i tog
trenutka se niz njeno grlo spustila vrela tečnost. Onda joj je
crvenokosa zabacila glavu unazad i naterala je da proguta.
- Sada gledaj da se izbljuješ po meni, a onda lepo idi u svoj
zlatni zamak i čiste haljine.
Stela Agnuson je konačno otvorila oči i počela da kašlje.
- Muka mi je - prostenjala je.
- Nije valjda? - sa prezirom je gledala devojku koja se previjala
kao crv. - Hoćeš li mi sada dati tu cigaru ili ne?

~ 10 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Tomas se najednom osetio beskorisnim i suvišnim u čitavoj
sceni. Sve što je radio bilo je pridržavanje plavušinih leđa, a
crvenokosa bi je i bez toga probudila.
- Imam utisak da si veoma vešta u ovome - dobacio joj je
ponovo kutiju sa cigaretama. - Ovoga puta ih zadrži.
- Hvala - sela je na pod i prinela kafu. - Vodi je pre nego što
počne da povraća.
Nekoliko trenutaka je gledao njenu vitku figuru koja je u čudno
savijenom položaju delovala veoma elegantno. Video je mnogo
uhapšenih žena, ali ova se nije uklapala ni u jedan postojeći tip. Na
momente je tom mestu pripadala čitavom dušom, a na momente mu
se činilo da je ona samo isečak iz pogrešnog filma.
Nemoćno je slegnuo ramenima, a onda je pozvao stražara koji
mu je pomogao da povede, tačnije ponese Stelu Agnuson ka izlazu.
Rešetkasta vrata su se zatvorila pred crvenokosom.
Čim se ponovo našao u prijemnoj sobi ranije ustajali vazduh mu
se učinio kao pravo osveženje. Šef ga je dočekao sa osmehom i
obaveštenjem da će ih sudija odmah primiti.
- Šta je sa onom drugom devojkom? - upitao je. - Zar ona ne
izlazi pred sudiju? Rekli ste da ćete izvesti nekoliko njih.
- Ona ne mora pred sudiju. Vlasnik radnje neće da podnese
tužbu i može da izađe čim plati kaznu od 300 dolara.
- Zašto je ne plati?
- Ne znam, veoma čudno se ponaša. Odbila je da ikoga pozove
telefonom i pravi se luda kada joj pomenemo plaćanje. Ukoliko do
jutra niko ne stigne i ne plati za nju, moraćemo da je izvedemo pred
sudiju i odredimo pritvor.
- Zašto vlasnik radnje neće da podnese tužbu?
- Ni to ne znam, ali verujem da se njegova prodavačica zbilja
nije ponašala pristojno i da ne želi da se to poteže na sudu.
Stela Agnuson je tog trenutka posrnula i naslonila ce na njega.
Osetio je kako se čudno savija i bori sa mučninom. Bila mu je
odvratna i želeo je da je se što pre reši. Najednom mu je bilo žao
devojke koja je ostala u pritvoru, koja je bila gladna i daleko manje
kriva od njegove klijentkinje, ukoliko je uopšte bila kriva. Iz iskustva
je znao da vlasnici radnji samo u retkim slučajevima ne podižu
optužnicu i to samo onda kada se i sami osećaju krivim zbog nečeg.

~ 11 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Platiću tih 300 dolara - izvadio je čekovnu knjižicu. - Neka
neko odvede ovu do kupatila i pomogne joj da se sredi.

* * *

Bilo je kasno popodne kada se Tomas konačno vratio iz sudnice i

seo u svoju kancelariju. Posle neprospavane noći i nekoliko teških
suđenja bio mu je potreban tuš i dobar ručak, ali je na to morao da
pričeka bar još sat vremena. Očekivao je par telefonskih poziva, ali
ne i onaj koji je usledio. Ponovo ga je pozvao Herman Agnuson.
- Mislio sam da je slučaj vaše ćerke okončan - nervozno je
potražio cigaretu i besno zgužvao prazno paklu. Drugo u tom danu.
- I ja sam mislio, ali je momak koga je oborila odlučio da je tuži.
Iskopao je nekog lekara koji je pristao da mu napiše potvrdu da ima
povrede ...
- G. Agnuson, ne interesuje me šta je taj momak iskopao, šta je
lekar napisao i šta će biti sa vašom ćerkom. Upropastila mi je jednu
veoma prijatnu noć, upropastila mi je najbolje odelo i upropastiće
još mnogo toga ako ostane na slobodi. I molim vas da mi ne pričate
o obavezi advokata da svakom pruži pravnu pomoć, jer kada je vaša
ćerka u pitanju osećam samo obavezu da je smestim u zatvor -
izgovorio je u jednom dahu i zalupio slušalicu.
Vrata kancelarije, su se otvorila baš u trenutku kada je završio
razgovor. Sa čuđenjem je pogledao u crveno i usplahireno lice Mirne
Glen, svoje dugogodišnje sekretarice i žene koju ništa nije činilo
usplahirenom.
- Gospođo Glen, šta se dogodilo? - upitao je mirnim glasom.
- Ta devojka je nemoguća. Nikada mi niko nije rekao toliko
ružnih stvari. Ona prevazilazi sve moje mogućnosti i sve moje
poznavanje ljudi.
- Koja devojka i šta vam je rekla? - bezvoljno je upitao. Dan je i
bez dodatnih iznenađenja bio nepodnošljivo dug.
- Devojka koja mlati sa 300 dolara ispred mog nosa i koja
zahteva da vas vidi. Rekla sam joj da je to nemoguće i da će morati
da zakaže, a ona mi je rekla da je to i te kako moguće s obzirom da
ste joj upropastili život i da će mi... ne mogu da kažem šta, ukoliko je
ne pustim kod vas.

~ 12 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Tomas je istog trenutka znao o kojoj devojci se radi i, na
njegovo iznenađenje, uopšte mu nije bila neprijatna pomisao da je
primi. Mada nije poticala iz njegovog sveta i nije ličila na devojke
koje su ga interesovale, ipak je u njoj postojalo nešto što mu se
prethodne noći učinilo zanimljivim.
- Pustite je kod mene i donesite nam dve kafe.
- Znate li šta govorite? Ona je bosa i u nekoj smešnoj haljini
koja liči na džak. Nisam sigurna ni da se ove nedelje kupala.
- Okupala sam se skorije od tebe - dubok glas je prekinuo njihov
razgovor. - Nisam morala čitav dan da, provedem u kancelariji
znojeći se.
- Ova kancelarija ima dobre rashladne uređaje i ja se ne znojim
u njoj - sekretarica se ljutito okrenula ka crvenokosoj.
- Gospođo Glen! - Tomas je uzviknuo oštrim glasom. - Kakvi su
to razgovori?
Starija žena je stidljivo oborila glavu i sama svesna da je
prekoračila granicu svog dobrog vaspitanja i da se spustila na nivo
koji nije bio njen.
- Dakle, želite kafu? - rekla je.
- Ja ne želim kafu, niti bilo šta što ovde nudite - crvenokosa je
ljutito sevnula svojim crnim, kosim očima. - Ukoliko je skuvate
budite uvereni da ću je sručiti na glavu vašeg šefa.
Tomas je sa osmehom posmatrao celu scenu. Tek sada je dobro
mogao da vidi svoju sinoćnu poznanicu i učinila mu se još
zanimljivijom. Bila je visoka skoro 180 santimetara i imala je
savršenu figuru koju su nosile izuzetno duge noge. Put joj je ličila na
razlivenu bronzu i imala je onu boju koja se dobija kretanjem a ne
ležanjem pod suncem.
- Donesite nam kafu i ne brinite. Siguran sam da neće završiti
na mojoj glavi - rekao je sekretarici i sačekao da se zatvore vrata za
njom. -
Čime sam ti uništio život i ima li načina da to popravim?
Leona je nekoliko trenutaka posmatrala raskošnu prostoriju i
udobne fotelje od kože, a onda se sasvim neočekivano bacila u jednu
od njih.
- Hoće li mi ona skuvati tu kafu ili ne? - upitala je.
- Hoće. Slobodno sedi ako želiš - rekao je podrugljivim glasom.

~ 13 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Ničim nije pokazala da je osetila njegovu ironiju. Sedela je
sasvim mirno sa rukama na kolenima. Lice joj je bilo opušteno i
samo je jedna bora između obrva ukazivala na neprijatne misli.
Tomas je ustao sa svog mesta, obišao oko stola i seo preko puta
nje. Zrak sunca koji se probijao između teških zavesa osvetljavao je
njeno lice. Sa zanimanjem je posmatrao čudnu igru kostiju
smeštenih u jednom neobičnom ali savršenom rasporedu. Imala je
visoko čelo, dug uzan i pravilan nos, visoke jagodice i četvrtastu
odlučnu bradu. Njeno lice je bilo ispunjeno životom i snagom, a to
su bile dve karakteristike koje je retko sretao zajedno na licima
mladih devojaka. Ukoliko je bila mlada. Nije mogao da joj odredi ni
godine, ni status, niti bilo šta drugo. Mogla je biti veoma
obrazovana, a moglo se dogoditi i da nije pročitala nijednu knjigu.
Sve u vezi nje je bilo zagonetno, mada ona svojim stavom nimalo
nije potencirala misteriju.
- Kako si mogao da platiš kaznu! - prasnula je.
- Lako - nasmešio se. - Bila si gladna, žedna i ona prljava rupa
nije bila pravo mesto za tebe.
- Nije bilo tvoje da odlučuješ umesto mene - njeno lice je
postalo ljubičačsto od ljutine. - Znala sam da je to mesto rupa još
onda kada sam se odlučila da uzmem haljinu. Htela sam da idem u
zatvor i htela sam da me izvedu pred sudiju. Samo tako bi sve to
imalo smisla. Ovako sam bez ikakvog razloga izgubila deset sati
života. Nadmena gospoda u radnji će nastaviti da služi mušterije u
skladu sa svojim simpatijama, a debele ženetine sa još debljim
novčanicima će i dalje imati osećanje da su uvek prve na redu!
Tomas je nekoliko trenutaka zapanjeno gledao u nju, a onda je
počeo glasno da se smeje. Nije mogao da poveruje da postoji iko
toliko naivan da poveruje da se tako ispravljaju nepravde u životu.
Ćak ni smešna devojka u džaku i bez obuće.
- Šta je smešno? - uvređeno je upitala.
- Ti - i dalje se smejao. - Tvoja priča mi je neverovatna i za dete
od četiri godine. Da li stvarno veruješ da bi se nešto promenilo da
sam te pustio da izađeš pred sudiju?
- Moje je bilo da pokušam.
- Ne, dušo. Tvoje je da naučiš da živiš u svetu koji te okružuje. U
tom svetu debele gospođe imaju prednost nad siromašnim
devojčicama i otmene prodavačice to znaju.

~ 14 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- A ko je svet napravio takvim? I ko može da garantuje da su
debele gospođe bile stvarno bogate, a da sam ja siromašna.
- Otmene prodavačice kojima je to posao - razgovor je prestao
da ga zasmejava i počeo je da ga umara. - Morala bi da se opustiš i
prihvatiš stvari onakvima kakve jesu.
- Ja sam sasvim opuštena i mene sve to divno zabavlja. Ljuta
sam zato što si se umešao i što zbog tebe moram da platim 300
dolara za jednu propalu avanturu.
Na njenom licu više nije bilo ni traga ljutnje i pitao se da li je ceo
dramatični ulazak u kancelariju bio samo deo skeča koji je osmislila
da bi ga ponovo videla.
- To ćemo lako regulisati, ne moraš da mi vratiš novac.
Smatraću to svojom lično promašenom investicijom.
- Dogovoreno - naglo je skočila na noge i ščepala tri zelene
novčanice koje je u nastupu ljutnje bacila na njegov sto. - Onda smo
i to završili. Gledao je kako ide ka vratima i u trenutku je shvatio da
ne želi da ode. Bilo je nečega u njoj što ga je uzbuđivalo i što je želeo
da postavi na pravo mesto.
- Naručila si kafu.
- Ne, ti si je naručio za oboje, a tvoja sekretarica je odlučila da je
zbog toga ne dobiješ ni ti. Nema je već deset minuta, očito čeka da ja
odem.
Tog trenutka su se vrata otvorila i starija žena je stupila u
kancelariju sa velikim poslužavnikom. Stavila je dve porculanske
šoljice na sto ne pogledavši je nijednom.
- Prisluškivali ste? - upitala je.
- Molim? - Mirna Glen je upitala hladnim glasom.
- Kažem da ste prisluškivali u nadi da će se vaš šef predomisliti
i najuriti me iz kancelarije.
- Draga devojko, pričaš gluposti.
- Zašto vam je, onda, kafa mlaka?
Tomas je sa zanimanjem pratio scenu i sasvim instiktivno
proverio temperaturu kafe. Bila je mlaka.
- Sada je dosta - strogo je pogledao svoju sekretaricu, a onda
nešto mekše gošću. - Imam utisak da je ionako kasno za kafu i da bi
nam jedna dobra večera oboma više prijala.
- Da li je tvoj poziv upućen sekretarici ili meni?

~ 15 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
»Šta ja ovo radim«, upitao se u sebi. Devojka je dobro
izgledala, više nego dobro, ali to ipak nije bio dovoljan razlog da je
pozove na večeru i tako produbi njihovo ionako suvišno poznanstvo.
- Bio je to poziv za večeru ukoliko mi dozvoliš da ti kupim
pristojnu haljinu i sandale.
Nekoliko trenutaka ga je posmatrala dugim i ispitivačkim
pogledom. Mada je krila osećanja, ipak je osetio neprijateljstvo. Znao
je da je izgovorio pogrešnu rečenicu, veoma pogrešnu rečenicu i da
će ona predstavljati konačni kraj njihovog poznanstva. Iako je nije
poznavao ipak je znao jedno - borila se protiv konvencija i snobizma
sa onim žarom koji imaju samo veoma siromašne i veoma
promašene osobe.
- Pristajem.
- Može li to da bude haljina po mom izboru? - nastavio je
svestan da se sve dublje ukopava i da situacija sasvim izmiče
njegovoj kontroli.
- Naravno, ti plaćaš - prebacila je noge preko naslona fotelje i
otkrila svoje duge preplanule butine.
Noge su mu se sasvim dopadale, ali ne i situacija u kojoj se
našao. Nije mu bilo jasno kako je mogao toliko da se zanese i pomisli
da su joj njeni ideali važniji od dobre večere i besplatne haljine. On,
savršeni poznavalac žena, toliko se prešao u proceni da je dozvolio
da ga prevari devojka koja je dopirala sa samog dna i koja je život
trošila između dve iznuđene večere.
- Nema potrebe toliko da se mrštiš, biće dovoljno da mi kažeš
kako si se šalio i kako ti nije ni na kraj pameti da izlaziš sa mnom -
rekla je glasom lišenim emocija. Lagano se podigla i pošla ka
vratima. Njena bosa stopala su nečujno klizila i on je shvatio da u
tim pokretima ima mnogo više elegancije i gordosti nego što je
ranije primećivao.
- Bio sam sasvim ozbiljan kada sam te pozvao na večeru -
izgovorio je sa osećanjem da konačno ima vlast nad situacijom.
Intrigirala ga je i morao je tu priču da završi. Bila je suviše
bezvredna da bi se sutradan probudio sa osećanjem da je zbog nje
nešto propustio.

* * *

~ 16 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Leona je dozvolila da je otprati do svog automobila, a onda je
zastala očekujući da joj otvori vrata. Dobro je znala koje je mesto na
koje je on postavlja, ali to nije značilo da ona na njemu mora i da
bude.
Smestila se na prednje sedište i istog trenutka potražila
cigaretu. Bez osećaja nelagodnosti, ga je posmatrala dok se smeštao
na sedište do njenog. Dopadao joj se, a to je bio dovoljan razlog da
zbog njega prođe mučnu scenu u kancelariji. Uvek je bila slaba na
visoke crnokose muškarce koji su zračili snagom, arogancijom i
uspešnošću.
- Da li si zadovoljna onim što vidiš? - upitao je.
- Kada sam pristala na ovaj idiotski izlazak zbog kojeg ćeš mi
možda kupiti haljinu, a možda i nećeš, već sam znala da mi se
dopada ono što vidim. Sigurna sam da će to biti uzbudljiva noć.
Duboko je udahnuo vazduh da bi prikrio činjenicu da je ostao
bez teksta.
- Ako sam dobro shvatio, ti večeras očekuješ nešto više od
večere?
Leona je počela da se smeje. Bio je to sasvim iskren smeh koji
nije imao nikakve veze sa podrugljivošću.
- Nikako. Apsolutno sam sigurna da si me pozvao u restoran
samo zato što si toliko usamljen da hvataš svaku priliku za društvo
- iznenada je prestala da se smeje i sa sasvim ozbiljnim licem
okrenula se ka njemu. - Ako hošeš da igramo igru, samo reci.
Igraćemo. Ono što je bitno je da oboje igramo istu igru i da mi se
dopadaju njena pravila.
- Želiš li da ti kupim haljinu? - namerno je preskočio njenu
poslednju primedbu svestan da se i bez dodatnih reči sasvim
razumeju.
- Ako je tebi potrebno da se pojaviš sa devojkom u pristojnoj
haljini. Meni ne smeta ni da me ovakvu uvedeš u najskuplji restoran
u ovom gradu. Ne smeta mi čak ni ako si se predomislio u vezi
restorana, pa poželeo da odmah odemo tvojoj kući.
- Znači li to da bi pristala da usput kupimo kinesku hranu i
odnesemo je kod mene u stan?
- Zar ne shvataš da sam ja već na sve pristala?
Nikada ranije ni od jedne žene nije čuo tako otvorene rečenice
predavanja i pitao se zašto ona u njemu ne izaziva ni trijumf, ni

~ 17 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
zadovoljstvo. U-mesto da se oseća kao mužjak koji je upravo ulovio
plen za kojim je žudeo, imao je osećanje da je sam ulovljen i to u
igru koju nije igrao on već ona, i to po pravilima koja je unapred
znala.
Njegova noga je besno pritisnula papučicu. Prošao je pored svih
kioska sa kineskom hranom i pored svih skretanja koja su vodila ka
njegovoj kući. Vozio je van grada ka najskupljem i najotmenijem
restoranu koji je znao. Sve što se dešavalo odkako ju je sreo ličilo je
na izazov i njemu je dosadilo da ne primećuje rukavicu koju mu je
stalno bacala u lice.
- Mislim da će ti se dopasti ovo mesto - rekao je bezbojnim
glasom dok je zaustavljao automobil ispred neččeg što je ličilo na
srednjovekovni zamak.
- Mislim da će mi odgovarati - uhvatila ga je pod ruku i
dozvolila da je povede širokim mermernim stepeništem. Tomas je
iskosa pogledao devojku i sa čuđenjem shvatio da joj je glava visoko
podignuta i da se ne oseća ni najmanje neprijatno.
Njen stav se nije promenio ni kada su ušli u salu za ručavanje i
kada se nekoliko glava, doduše diskretno, okrenulo ka njima. Njena
raščupana kosa, neugledna haljina i skandalozna bosa stopala su
predstavljala nešto što u tom restoranu nikada nije bilo viđeno, ali
su svi ipak bili previše dobro vaspitani da bi to otvoreno pokazali.
- Opet loša procena, dragi moj - rekla je sa osmehom dok je
sasvim prirodno dopuštala kelneru da joj pomogne prilikom
smeštanja za sto.
- Loša procena čega?
- Preterao si. Ovo mesto je toliko otmeno da u njemu čak ni
snobovi sebi ne dopuštaju vidljivu reakciju. Da si za nijansu bio
umereniji, moja pojava bi izazvala skandal, podsmeh, ogovaranja, i
ja bih se možda osetila neprijatno.
- Odakle ti ideja da sam želeo da se osećaš neprijatno?
- Nisi? - podrugljivo je upitala.
- Nema potrebe da budeš tako neraspoložen, seti se samo da
tvoja svaka avantura, bila ona uspešna ili ne, traje samo jednu noć.
Već sutra ću biti prošlost.
- Odakle ti takvo saznanje?
- O tebi se u ovom gradu sve zna. Ovo je ipak samo provincija.
- Više mi se dopadalo dok si za moj grad tvrdila da liči na rernu.

~ 18 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- To i dalje tvrdim.
- Odakle si ti? - upitao je. Nije ni primetio da je njegovo
interesovanje pravo.
- Iz Londona.
- Irkinja iz Londona. Znači, zato si tako ljuta.
- Odakle ti ideja da sam ljuta?
- Kako drugačije objašnjavaš to što si ukrala haljinu i što si
danas došla u moju kancelariju da bi se drala na mene?
- Taj deo se zove vaspitanje ljudi i to je moja humanitarna
misija koja nema veze sa ljutnjom.
Konobar se diskretno nakašljao podsetivši ih na svoje prisustvo.
Tomasu je sasvim odgovaralo da prekine razgovor i da se posveti
jelovniku.

* * *

- Dakle, ovde živiš? - Leona se okrenula oko sebe i osmotrila

ogromnu prostoriju u crno-belim tonovima. Bila je sigurna da su i
ostale prostorije u kući takve: iščupane stranice iz najboljih žurnala
koje su izveli skupi dekoratori. Sve je bilo savršeno, svaka sitnica je
bila na svom mestu i svaka biljka je dobro proračunato zauzimala
svoje položaje. Bio je to muški stan koji je podsećao na savršenstvo i
jedno veliko ništa. - U pravu si, ne bi bilo dobro da se neka žena
probudi u ovom stanu i zatraži doručak.
Tomas je skinuo sako i bacio ga na rub fotelje. Obično ga je
odmah odlagao u plakar, ali je osetio da devojka baš to i očekuje.
Njihov prećutni rat je i dalje trajao.
- Šta pod tim podrazumevaš? - oslobodio se i kravate.
- Mislim da bi krmeljiva dama koja hoće i da jede umnogome
narušila sklad - stala je na sredinu sobe i ukrstila ruke na grudima.
- Da li treba da i ja počnem sa svlačenjem?
Njegovo lice se smračilo i on je zatvorio oči. Želeo je da ima
dovoljno snage da joj kaže kako ne treba ni sada ni bilo kada da se
svuče, da je sve bilo greška i da bi bilo najbolje da ode. Problem je
bio u tome što ga je čitavo telo bolelo od želje da je vidi bez odeće.
- Da li si sada raspoložena za kafu?

~ 19 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Za nju sam bila raspoložena i sinoć u zatvoru i danas u tvojoj
kancelariji kada mi nisi dozvolio da je popijem. Kada bolje
razmislim, uvek sam raspoložena za kafu.
- Skuvaću je.
- Postoji li mogućnost da se istuširam dok je ti kuvaš? Želela je
da koristi njegovo kupatilo, njegov sapun i sve one stvari koje nije
voleo da deli. Na trenutak je zastao i dozvolio sebi da razmisli šta
zbilja misli o njenom pitanju.
- Kupatilo ti je na spratu. Tamo ćeš naći peškir i bade mantil.
Ukoliko ti je vruće u frotiru idi u moju spavaću sobu i iz plakara
uzmi neku majicu.
- Hvala.

* * *

Kada se vratio u dnevnu sobu, ona je već bila tamo. Sedela je na

sofi od crne kože sa nogama podignutim na naslon. Bila je obavijena
velikim peškirom koji je prekrivao njen torzo i veći deo butina. Naga
su joj bila samo ramena, ali i njih je jedva video od gustih slapova
kose.
- Zašto nisi uzela nešto da obučeš? - upitao je boreći se sa
rečima. Mada je peškir otkrivao isto koliko i njena haljina, osećanje
da je ispod njega sasvim gola na čudan način ga je uznemiravalo.
- Čemu? - osmehnula se.
- Ovde smo da bismo u što kraćem roku ostali bez suvišne
garderobe.
- Nešto slično si rekla još pre mnogo sati, pa smo i dalje
obučeni.
- Davno bismo ostali bez nje da se ti ne inatiš sa mnom i ne
odlažeš ono što je neminovno svaki put kada ja pomenem da je to
neminovno.
- Ne mislim da je išta između nas neminovno - seo je na drugi
kraj sofe i povukao njenu nogu u svoje krilo.
- Da imamo razloga, oboje bismo ovo mogli da prekinemo i
zaboravimo da smo se ikada sreli.
Okrenula se ka njemu i udobno smestila obe noge na njegove
butine. Bila je sasvim spremna za ono što je tek dolazilo. Za razliku

~ 20 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
od njega, nju nisu mučile dileme. Od prvoga trenutka kada ga je
srela znala je da želi da vodi ljubav sa njim.
- Možda sam upotrebila prejaku reč, ali ipak mislim da nam je
oboma prilično neophodno da noć provedemo zajedno. Rat koji
vodimo rečima je samo deo nervoze usled odlaganja onoga što
želimo.
Vrhovima prstiju je pomazio njen list i iznenadio se koliko joj je
koža glatka i negovana. Pitao se da li je tako nešto mogla da
obezbedi samo priroda ili ova devojka ima tajne za koje on ne zna.
Pomislio je šta bi se dogodilo kada bi je još jednom odbio i iz nekog
razloga odložio njihov odlazak u krevet. Onda je shvatio da je
pomislio na reč »odložio«, a ne »zaboravio«. Bila je u pravu,
morao je tu noć da provede sa njom.
- Ovo je sasvim pristojna kafa - rekla je i posegnula za
cigaretom.
- Do đavola sa kafom!
Uzeo je šoljicu iz njenih ruku i odložio na sto. Čitavo telo ga je
bolelo od želje i više nije imao ni atom snage da se bori protiv nje.
- Do kada bi mogla da odlažeš ovo što se dešava između nas? -
povukao ju je u naručje i zagrlio. - Postoji li trenutak u kome bi mi
prišla i potražila moje telo. Želiš me znam da me želiš i to ne iz
tvojih reči u kojima mi bacaš svoju želju u lice. To su samo reči,
uvežbane stereotipne reči koje si navikla da izgovaraš.
- Čemu? - tiho je upitala. Ne čekajući odgovor podigla je ruke i
zakopala svoje prste u njegovu gustu, tamnu kosu. - Previše reči
smo rekli trudeći se da njima ništa ne kažemo, zašto sada pokušavaš
to da promeniš? Tu sam i to je dovoljno.
- Ne, mislim da nije dovoljno. I ne znam zašto nije.
Njene usne su bile poluotvorene i spremne. Nežno ih je
dodirnuo svojim i istog trenutka osetio kako struja prolazi njegovom
kičmom. Nikada ranije nije osetio toliku snagu u samo jednom
gotovo nevinom dodiru usana. Morao je da otkrije njihovu tajnu i
upozna sve dubine.
Uzdahnula je i predala se sve grubljem poljupcu. Nije joj smetalo
što joj grize usnu i što ona polako otiče, znala je da će strast koju
osećaju jednom kada se oslobodi dovesti i do toga. Znala je sve što ih
je čekalo izuzev tog snažnog osećanja da joj se telo slama.
Instinktivno je pritisla svoje telo uz njegovo. Na grudima je
osetila čudesnu vrelinu, a u nozdrvama miris od kojeg joj se zavrtelo
~ 21 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
u glavi. Klonula je u njegovo naručje nesposobna da se sama zadrži.
Bio joj je potreban, njegova snaga i njegove ruke kojima ju je
pridržavao.
Ali, on nije želeo da je pridržava. Njegove ruke su sve slobodnije
lutale njenim telom i tražile otkrivene delove kože. Osećala ga je na
listovima, kolenima, unutrašnjoj strani butina... Kada je peškir
skliznuo i kada se sasvim naga našla u njegovom naručju, sitni
drhtaji su joj potresli čitavo telo.
- Divna si - šaputao je između poljubaca. - Mnogo lepše nego
što sam se nadao. Dozvoli mi da te vidim celu.
Nervozno se osmehnula i uspravila. Kolena su joj podrhtavala
dok je stajala pred njim izlažući mu svoje telo. Uzbuđivala ju je
pomisao da je posmatra, ali više od toga ju je uzbuđivala strast koju
je videla u njegovim očima.
- Predivna - glasom je milovao njeno telo. Sa uživanjem je
posmatrao njena divno oblikovana ramena i male, ali neverovatno
čvrste i uzbudljive grudi. Sve na njoj mu se sviđalo. - Koža ti liči na
tamni baršun koji svoju lepotu otkriva tek kada se dodirne.
- Ćuti - savila se ka njemu i poljupcem zaustavila reči. Želela je
više od njih, želela je da ga što pre oslobodi odeće i oseti sasvim uz
sebe. Bila je nervozna i prsti su joj drhtali, ali ga je ipak brzo
oslobodila odeće. Njegove ruke su sve slobodnije lutale njenim telom
zbog čega su joj se mišići na nogama sve intenzivnije grčili. Više nije
imala vremena čak ni da upozna njegovo telo.
Podigao ju je u naručje i preneo do mekog tepiha. Svaki prostor
mu se činio premali za strast koju je osećao u sebi. Spustio ju je na
leđa i laktovima se oslonio oko njene glave. Tako je mogao da je
posmatra i da uživa u svim promenama na njenom licu. Međutim,
njeno lice nije bilo jedino što mu je govorilo o onome što oseća.
Njene ruke su sve slobodnije lutale njegovim telom i pratile igru
zategnutih i tvrdih mišića.
- Imaš najuzbudljivije telo koje sam ikad dodirnula. Vitko i
mišićavo. Mislila sam da takva tela imaju samo mladi domoroci -
promuklim glasom mu je šaputala u uvo.
Osetio je njene ruke visoko na butinama. Više nije znao da li mu
one ili glas koji je koristila kao instrument zavođenja proizvode
snažne udare u slepočnicama. Oborio je glavu i spustio je na njene
grudi iz kojih se oteo duboki prigušeni uzdah.

~ 22 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Više nije mogla da izdrži. Njegove usne su palile njene
bradavice, njegove ruke su rastapale unutrašnju stranu njenih
butina... Soba oko nje je disala i postajala živo biće koje će je
progutati.
- Želim te - zaječala je. Ni sam više nije mogao da produžava
ljubavnu igru. Toliko toga je još želeo da učini sa njenim telom, ali
izdajnički nagon nije znao za to. Prepustio se njenom pozivu i
utonuo u slatku dubinu njenih želja. Činilo mu se da najbolji deo tek
dolazi i da će tako spojen sa njom moći da joj nadoknadi sve ono što
je propustio u kratkom uvodu u strasti. Međutim, njeno telo je
klizilo u nekom sumanutom ritmu, njene ruke su grabile po
njegovim leđima, njeni uzdasi su ispunjavali čitavu sobu. Kada je
osetio kako joj telo podrhtava i kako se pretvara u veliki i blistavi
luk, shvatio je da ni sam ne može više da izdrži.
- Ovo je bilo tako brzo - njegovo oznojeno telo je kliznulo kraj
njenog i on ju je nežno položio na svoje rame.
- I tako neophodno - umorno se nasmešila.
- Nadam se da će ova noć biti dovoljno duga da ti nadoknadim...
- Nemaš ti šta meni da nadoknadiš - stavila je prst na njegove
usne. - Ovde nas je dvoje i sasvim se dobro razumemo.

* * *

Probudio ga je zrak jakog sunca koji se probio pored teških,

tamnih zastora i zaigrao na njegovom licu. Zadovoljno se proteglio
čvrsto rešen da se ne iznervira zbog činjenice da je prethodne noći
dozvolio sebi da zaspi sa nepoznatom devojkom u naručju. Nekoliko
puta je poverovao da je samo pitanje trenutka kada će je oterati i da
će to uslediti čim zadovolji još taj nalet strasti. Ali naleti su bili
stalni i odvijali su se u pravilnim razmacima i sa istim intenzitetom
sve dok ga umor nije sasvim oborio i naterao da se samo sklupča
kraj nje i zaspi.
- Pošto si se već tuširala u mom kupatilu, mogao bih da ti
dozvolim i da nam spremiš kajganu - rekao je i okrenuo se na bok. S
obzirom da je već pogazio toliko principa mogao je da se časti
rušenjem još jednog.
Iznenadila ga je tišina. Na trenutak je poverovao da devojka još
uvek čvrsto spava, a onda je shvatio da to što grli nije njeno telo, već

~ 23 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
zgužvani prekrivač. Dlanom je prešao preko druge polovine kreveta i
ustanovio da je sasvim hladna.
- Nemoguće da je dobrovoljno otišla - besno je procedio kroz
zube. On nije bio muškarac koga su se žene odricale. Naprotiv, uvek
su se trudile da ga zadrže što duže kraj sebe. I to ne male, bedne i
odrpane prolaznice, već prave žene koje su u životu imale sve i
kojima je nedostajao još samo on.
Prebacio je ogrtač preko nagog tela i spiralnim stepeništem
pošao u prizemlje. Ponadao se da se možda ranije probudila i sišla
da im pripremi doručak. Ipak, u dubini svog srca je znao da je otišla.
Na stolu je stajala poruka ispisana velikim i nečitkim slovima.
»Dopala mi se ova noć. Zbogom«. Savio je cedulju, onda ju je
pažljivo stavio u fioku radnog stola i na kraju se nasmešio.
- Više bi mi se dopalo da sam ja to tebi rekao, ali nema veze -
rekao je poluglasno dok se sve zadovoljnije smešio. Konačno je sreo
devojku koja je igrala njegovu igru i koja je znala pravila.

* * *

Leona se na prstima uvukla u spavaću sobu, ali je Agnes ipak

čula njen ulazak. Pridigla se u krevetu i bunovno je Pogledala.
- Da li si i ovu noć provela u zatvoru?
Podigla je roletne i pustila svetlost u sobu. Čim je primetila dva
prsta prašine, gomilu razbacanih stvari i desetak prljavih čaša,
dobila je želju da ih ponovo navuče i uživa u lažnoj lagodnosti
mraka.
- Nešto slično - gurnula je gomilu stvari sa svog kreveta na pod
i bacila se u horizontalu. - Opet sam bila u dodiru sa zakonom.
Veoma bliskom dodiru. Vodila sam ljubav sa svojim advokatom.
- Ti nemaš advokata - Agnes je protrljala oči i prstima prošla
kroz kratku crnu kosu. Time je njena jutarnja kozmetika bila
završena. Podigla je jastuk, udobno se zavalila na njega i potražila
čašu u kojoj je postojao ostatak nekog pića. - Grozno, ova votka je
sasvim vruća.
- Nema veze, popij je što pre. Mrzim tvoj jutarnji mamurluk.
- Ti si jedina osoba na svetu kojoj ne smeta što pijem.
- Ne preteruj. Veoma je mali broj osoba kojima smeta što piješ.
Većinu se ne tiče da li uopšte postojiš.
~ 24 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- A ti spadaš u te?
- Nisam ovde da bi me se ticalo na koje sve načine ljudi
pokušavaju da unište svoj život.
- Više si okupirana sopstvenim načinom da uradiš isto?
- Nekako mi se čini da ono što radim nije uništavanje života. -
Bezuspešno pokušavam da promenim svet i jako me zabavlja kako
se stvari odvijaju - pogledala je u tavanicu na kojoj je boja već počela
da se odvaja od plafona. - Ova kuća je prava rupa.
Agnes je ispila piće do dna i blago se stresla. Njene ruke su
ponovo bile mirne, a svest sasvim bistra.
- I ja imam utisak da ono što radim nije samouništenje, a
moram ti priznati da me piće takođe zabavlja. Razlika između mene
i tebe je samo u jednom - ja sam umetnica koja živi u umetničkoj
koloniji i koja se nada da će jednom postati nešto, a ti nisi ništa.
Leona se nasmešila i izvadila iz plakara ono što je tražila.
- Ja cenim umetnost i umetnike. Za mene je talenat najveći dar
prirode - ipak je odgovorila mirnim glasom krijući u sebi duboku
bol. - Volim da sam među talentovanim ljudima i volim da
posmatram trenutak kada nečija zvezda počinje da se pali.
Agnes je ljutito spustila na pod svoje kratke i krive noge, a zatim
se teškom mukom uspravila na njih.
- Ako je tako zašto zauzimaš mesto nekome ko ima talenta i
kome je istinski potreban krov nad glavom?
»Pijana ludo, kada bi samo znala?«, pomislila je.
- Hoćete li vas dve ikada prekinuti? - treća devojka se konačno
probudila i promolila nos ispod prekrivača.
Bio je to mali, prćasti i pegavi nos koji je Leona veoma volela.
Kao i njegovu vlasnicu. Nasmešila se i toplo pogledala Nastasju
Romanovu.
- Lepotice šta si nam to divno noćas naslikala kada si jutros
tako umorna?
Nastasja je bila visoka i prozračna, a kretala se kao da lebdi.
Skliznula je iz kreveta. Njene bose noge su jedva dodirnule pod, a
zatim su zaigrale ka štafelaju.
- Pogledaj! - skinula je prekrivač sa razapetog platna i svečano
pokazala tek započeti portret.

~ 25 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Divno, stvarno divno - Leona je prišla štafelaju... - Još nisi ni
završila skicu, a čovek je već počeo da živi na njoj.
- Mogla bi da joj kažeš onu svoju omiljenu frazu da tako može
da slika samo neko ko ima dušu - Agnes se ljutito uputila ka
vratima. - Muka mi je od vas dve.
- Ova devojka ne samo da ima dušu već ume da je udahne i
drugima. - Leona je podsmešljivo gledala za njom.
- Konačno same - Nastasja je zadovoljno zaigrala oko sebe. -
Mogle bismo da pospremimo ovaj brlog, ali to bi bilo uludo bačeno
vreme, jer bi Agnes već večeras sve upropastila. Mogle bismo da
skuvamo kafu i da mi ispričaš o prethodnoj noći, a možda bismo
mogle i da odemo na plažu.
- Čini mi se da volim tvoj optimizam - Leona je sa ljubavlju
pogledala njeno mlado i čisto lice. Sama, u nepoznatoj zemlji i bez
novca, sa znanjem jezika koji je jedva natucala i gomilom problema,
Nastasja je predstavljala najsvetliji trenutak u Leoninom životu.
Nastavak onoga gde sama nije stigla. Talenat koji se rađao i koji je
imao budućnost. Za razliku od nje.
- Mislim da plaža nije loša ideja - prišla je plakaru i potražila
kostim. - Bila sam ubeđena da je ovde.
- Na terasi je, suši se. Juče sam ti ga oprala.
- I drugi su mi prali kostime, ne znam zašto me toliko razneži
kada to uradiš ti. Možda zato što su ostali bili plaćeni da to učine.
- Nekada si bila bogata?
- Još uvek sam. Nastasja je pažljivo zapakovala torbu za plažu i
spremila dva sendviča. Bila je iznenađujuće organizovana za
umetnicu. Leona je uvek verovala da je to stečeni dar koji se javio
kao nagon da preživi u svetu koji nije ni - malo lak za nju.
- Želiš li da mi pričaš o tome? - upitala je.
- Možda jednom.

* * *

- Voda je sasvim hladna, baš onakva kakvu voliš - Nastasja je

stresla svoju dugu tamnu kosu i zaplivala ka peškiru.

~ 26 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Neverovatna si - Leona je skinula naočari za sunce i pažljivo je
pogledala. - Čak i kada plivaš imam utisak da ne dodiruješ vodu. Ti
si apsolutno lebdeća devojka.
- Gladni ljudi često izgledaju kao da lebde.
Najednom je shvatila da više nema razloga da ćuti. Pronašla je
ono za čim je godinama tragala - devojku sa apsolutnim talentom.
Pri tom i devojku koja joj se sviđala.
- Sedi kraj mene i pokušaj da me saslušaš bez upadica. Ovo je
poslednji put da ću ti dozvoliti da budeš gladna. Sutra ću ti iznajmiti
kuću sa ogromnim i svetlim ateljeom u kome ćeš moći da slikaš kad
hoćeš i koliko hoćeš. Postaraću se da ni o čemu ne brineš i da se sva
posvetiš slikanju.
Tvoje je da do kraja godine napraviš dovoljno radova za izložbu,
moje da je organizujem i da ti pomognem da dođeš na mesto kome
pripadaš.
Nastasja ju je dugo i zamišljeno gledala. Ne samo da nije bila
iznenađena onim što je čula već nije ispoljila nikakvo osećanje.
- Uvek, dok sam posmatrala tvoje ruke, duge negovane nokte i
prsten on platine, pitala sam se iz kojeg vremena ga vučeš i zašto ga
nisi prodala do sada. Od tog prstena bi par meseci mogla sasvim
pristojno da živiš. Onda sam shvatila da ti nemaš potrebu da ga
prodaš i da ne živiš ovako zato što moraš, već zato što hoćeš. Za čim
tragaš, Leona?
Osetila je bol od njenog pitanja. Uvek je verovala da zna za čim
traga, ali je sada bila sve sigurnija da to za čim traga ne postoji.
Mogla je da zamenjuje teze, mogla je da samu sebe zavarava, ali nije
mogla da vrati točak vremena i da ponovo bude mlada i puna
optimizma. Njen blistavi trenutak je prošao i ona nije mogla da ga
vrati ni uz pomoć Nastasje, ni uz pomoć bilo koga koje imao talenta
onoliko koliko ga je imala sama. Oči su počele da je peku i ona ih je
čvrsto stisnula. Bojala se da će neka zaostala suza iz jednog bivšeg
vremena ponovo pronaći svoj put. Već pet godina nije plakala i
verovala je da neće nikada.
A onda su se pred njenim očima ponovo popalili reflektori.
- Kako ti zvuči moj glas? - upitala je.
- Imaš lep, dubok i neobičan glas - Nastasja je zbunjeno gledala
u nju. - Ne znam da li se na to odnosilo tvoje pitanje.
- Da, baš na to. Možeš li da poveruješ da je taj dubok glas, koji
ponekad škripi, jednom bio sopran?
~ 27 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Koliko si bila dobra?
- Najbolja. Moj muž je čitave noći plakao pre nego što me je
izbacio iz »Travijate« da bi na moje mesto postavio svoju sadašnju
ženu. Više mu se dopadalo da bude oženjen najboljom, ali mu se
nikako nije dopadalo da bude oženjen samo bivšom pevačicom.
Eleonora Verni je bila samo moja loša kopija, ali je imala sreću da se
na njenim glasnim žicama ne ugnezde polipi.
- Polipi se operišu - tamnokosa devojka je sedela na ivici
peškira neodlučna u razmišljanjima koji položaj da zauzme da bi
delovala doraslo razgovoru koji su vodile i koji ju je plašio. - Tačno.
Operišu se jednom, dva puta, ponekad i više puta. Ali se ne operišu
onda kada se stvaraju posle svakog naprezanja glasnih žica, a ja sam
morala da ih naprežem ukoliko sam želela da pevam. A želela sam. I
pevala sam. Ponekad sjajno. Nikada nisam unapred znala kada će mi
glas zaribati i kada će publika početi da napušta salu... Ti si mlada i
ne znam da li me se sećaš, ali moje pravo ime je...
- Margo Olivije. Ledi Olivije - Nastasja je izgovorila boreći se sa
dahom. Imala je samo četrnaest godina kada je prvi put čula njen
glas i pamtila je taj trenutak čitavog života. Volela je muziku, ali čak
nije bilo potrebno ni voleti je da bi obožavao glas Margo Olivije. Ona
je bila nešto posebno, nešto što operska scena nije pamtila.
- Uvek sam znala da iskreno talentovani ljudi prepoznaju i vole
talenat kod drugog - nasmešila se i zagrlila devojku. - Zato sam i ja
zavolela tebe i zato hoću da ti pomognem.
- Hoćemo li u toj kući koju ćeš iznajmiti živeti zajedno?
- Ako želiš i ako misliš da sam ti potrebna.
- I te kako si mi potrebna. Nikada neću izneveriti tvoje želje.
Ako je moj uspeh ono što će te usrećiti...
- Volela bih da usreći tebe.

* * *

- Margo, da li si sigurna da baš u toj radnji želiš da kupujemo? -

Nastasja je sumnjičavo gledala u zatamnjeni izlog u kome se
nalazila samo korpa sa cvećem.
- Više nego sigurna - stajala je naslonjena na izlog i gledala svoj
odraz u njemu. Posle mnogo godina ponovo je bila u Šanelovom
kostimu i Madrasovim cipelama. Znala je da nove bogate dame nose

~ 28 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
neke nove kreatore, ali ona je bila stara bogata dama koja je volela
stare kreatore.
- Molila bih te da me nikada više ne osloviš tim imenom, ja sam
Leona i tako želim da ostane.
Gurnula je teška vrata i sigurnim korakom zakoračila u radnju.
Ovoga puta njeni koraci nisu bili nečujni, visoke potpetice su pravile
sasvim skladan zvuk.
- Kako bih mogla da vam pomognem? - »Ledeno lice« se ovog
puta smešilo od uva do uva.
- Želim haljinu, ali tek za nekoliko trenutaka kada se povratim
od vrućine. Da li vam je iko rekao da vaš grad podseća na veliku
rernu?
Prodavačica je zapanjeno pogledala u nju, a onda je odmahnula
glavom.
- Nešto nije u redu? - Leona je ljubazno upitala.
- Vaše reči su me podsetile na nešto - prodavačica se topila od
ljubaznosti.
- A zar vas ja takođe ne podsećam na nešto?
- Ne, gospođo. Ne poznajem vas - iz sve snage se napinjala da
pronađe reči koje bi se Leoni svidele. - Da li bi trebalo da vas
poznajem?
- Jednom sam bila u ovoj radnji i nisam vam se svidela.
Prodavačica je bila bela kao i zid iza nje. Micala je usnama, ali sa
njih nije silazio nikakav zvuk.
- Volela bih da meni i mojoj prijateljici donesete neko
osvežavajuće piće i da nam priredite malu modnu reviju. Interesuje
nas Šanel i Misioni, mada može i nešto drugo ukoliko vam se učini
interesantnim - izvadila je cigaretu i pažljivo je smestila u dugu
muštiklu od srebra. - I još nešto. Ne bih volela da mi neka debela
gospođa koja vam se svidi upropasti kupovinu, pa bih vas zamolila
da na par sati zaključate radnju i posvetite mi svoju punu pažnju.

* * *

- Ne mogu da poverujem da si kupila samo onu haljinu koju si

pokušala da ukradeš - Nastasja je stajala na ulici i glasno se smejala.
- Dva sata si prevrtala radnju da bi uzela samo nju.

~ 29 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Izgleda da mi se ta haljina baš sviđa. Bar sam dosledna.
- To ipak nije rešenje. I dalje ti je potreban jutarnji ogrtač,
spavaćica, par haljina za plažu...
- Da li mi sada veruješ da se čovek jako brzo navikava na dobre
stvari.
Nastasja je klimnula glavom. Prošlo je samo deset dana otkako
su iznajmile kuću sa bazenom na periferiji grada, a već su obe bile
naviknute na udobne automobile, još udobnije cipele, skupe
restorane i usluge posluge. Leona je tvrdila kako je takav život
iznenađenje i za nju i kako se davno odvikla od luksuza, ali je
Nastasja znala da to nije tako i da je Leonin izlet u siromaštvo bio
samo jedna kratka avantura od nekoliko godina koju je preko noći
zaboravila.
- Nevolja - Leona je tihim glasom upozorila prijateljicu.
- Kakva nevolja?
- Ide u obliku čoveka koji nam se upravo približava i koga ne
mogu da izbegnem ni pored ogromne volje da to učinim.
Nastasja je pogledala duž ulice i shvatila da se primedba odnosi
na crnokosog muškarca čije je lice dobro poznavala iz tračerskih
novina koje je rado čitala u tajnosti od Leone. Znala je i njegovo ime,
a znala je i da je Leona sa njim provela uzbudljivu noć, daleko
uzbudljiviju nego što je sama sebi želela da prizna.
- Možda me neće prepoznati - Leona je više govorila sebi nego
Nastasji.
- Već te je prepoznao.
Crnokosi muškarac je zastao ispred Leone i sa vidnim čuđenjem
se zagledao u njeno lice. Zatim je njegov pogled bez ikakvog obzira
skliznuo duž njene figure pažljivo upijajući sve ono što mu je bilo
strano.
- Primio sam tvoju poruku - rekao je hladnim glasom.
- I meni se dopala ta noć. A više od toga mi se dopalo ono
»zbogom« na kraju cedulje.
- Znala sam da će ti se taj deo najviše dopasti - Leona se
zagonetno osmehnula. - Pružila sam ti zadovoljstvo i spasila te
mučnih reči koje ti je tako mrsko da izgovoriš.
- Pružila si mi zadovoljstvo? - začuđeno je izvio obrve. - Sve do
ovoga trenutka sam verovao da je zadovoljstvo bilo uzajamno.

~ 30 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Da li sam ja ovde suvišna? - Nastasja se umešala u razgovor,
ali je niko nije ni video ni čuo.
Leona je gledala u muškarca pred sobom i pitala se čime je
izazvala njegovo trenutno neprijateljstvo. Njihova priča je bila
zaokružena baš na način koji je voleo i njihov slučajni susret nije
značio ništa. Bar ne prividno. On nije mogao da zna da joj se stomak
zgrčio istog trenutka kada ga je videla i da je njeno telo reagovalo
istom animalnom željom koju je osećala čitave noći u njegovom
naručju.
- Da, osećala sam zadovoljstvo - rekla je posle duge pauze. -
Nisam ti ga pomenula jer sam mislila da je to deo priče koji te ne
interesuje. Koliko sam shvatila, žene postoje da bi tebe uveselile i
tebe zadovoljile, a njihova osećanja su njihov problem sa kojim ne bi
voleo da imaš išta.
- Sada govoriš kao napuštena ljubavnica - nasmejao se glasno i
rukom provukao kroz kosu.
»On je nervozan«, zadovoljno je pomislila.
- Imala sam osećanje da baš takvu scenu želiš da ti odigram. Pa
ti si insistirao na njoj.
Njegove čeličnosive oči su se suzile u dva uska proreza. Gledao
ju je hladno i neprijateljski, ali je na čudan način osećala uzbuđenje
od tog pogleda. A kada je njegov pogled prešao sa nje na Nastasju,
neprijateljstvo je postalo fizički opipljivo.
- Imam utisak da ste vi uspeli tamo gde ja nisam - obratio se
Nastasji. - Kako vam je uspelo da je ubedite da kupi haljinu i cipele?
- Jednostavno - brzo se ubacila u razgovor. - Bila je spremna da
u mene uloži više od 300 dolara i jedne večere u skupom restoranu.
Njegovo lice je iznenada pobledelo. Našao se u situaciji koju nije
- poznavao i sa kojom nije znao šta da radi. Koliko god da mu se
crvenokosa dopadala, periferna uloga koju mu je namenila nije bila
mesto na kome je želeo da bude.
- Bio je ovo zanimljiv susret - klimnuo je glavom i udaljio se.
Leona je ostala nepomična sa pogledom uperenim u njegova
leđa. Pitala se da li se susret završio baš onako kako je želela, ali taj
odgovor nije mogla da nađe. Onog jutra, kada je otišla iz njegove
postelje, znala je da je to kraj, ali tada nije računala sa novim
susretom. I novim okolnostima.
- Šta je ovo bilo? - Nastasja je zbunjeno pogledala u nju.

~ 31 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Ni sama ne znam.
- Ovo je najbesmisleniji razgovor koji sam ikada čula.
- Videćemo.

* * *

Leona je osetila duboku i razarajuću bol. Utišala je kasetofon, ali

ga ipak nije isključila. Jednom je morala da čuje svoj glas i da preživi
činjenicu da ga više nema. Jednom, ali nije još.
Zatvorila je oči i pokušala da se seti dana kada je to pevala. Sve
je ličilo na lošu, izbledelu sliku. I njen glas, i uloga Dezdemone koju
nije volela, i ljubomora koje su gnušila, i njen muž koji je dirigovao.
Njen divni zaljubljeni muž, dirigent i direktor Londonske opere, koji
ju je ostavio čim je shvatio da više ne može da peva. Ili je možda ona
ostavila njega, više nije mogla da se seti. Znala je da mora da ode jer
više nije mogla da izdrži prezir s kojim ju je posmatrao. Ona, koju je
stvorio, ona na koju je tako dugi niz godina isključivo igrao, imala je
manu, ogromnu manu zbog koje je morala da prestane da peva.
Ipak je isključila kasetofon. Violetin glas je mogla da čuje, ali ne
i Dezdemonin.
Podigla se iz fotelje sa osećanjem da mora nešto da učini za
sebe. Na spratu iznad nje Nastasja je slikala. Nije volela da je
uznemirava kada radi, ali je imala neodoljivu potrebu da vidi kako
izgleda kada se nečiji talenat pretvara u remek-delo. Ogromnu
praznu rupu u sebi nije mogla da ispuni, ali je njen zavijajući bol bar
donekle mogla da ublaži. Nastasjin uspeh ju je ispunjavao, ali to je
ipak bio samo Nastasjin život, a ona je i dalje imala svoj. I morala je
sa njim nešto da učini. Morala je da nađe dugme koje će pokrenuti
nešto novo. Problem je bio u tome što nije znala u kom je to obliku.
Nastasjina glava je bila oborena na jednu stranu. Držala je
četkicu u ruci, ali je Leona znala da već dugo njome nije dodirnula
platno.
- Danas ti ne ide? - upitala je.
- Čini mi se da ne.
- Ta granica između potrebe da radimo i mogućnosti da
izdržimo je uvek neuhvatljiva. Dok sam pevala, uvek sam se pitala
da li je lenjost onda kada ne radim ili je naprezanje onda kada bez
prekida radim. Osećala sam se loše i kada sam padala sa nogu od

~ 32 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
posla. Na žalost, sredinu nisam upoznala. Valjda sam zbog toga
ovoliko dugo u prosečnosti.
Nastasja je odložila četkicu i ustala od štafelaja.
- Izgleda da ti je danas jedan od onih dana?
Leona se setno osmehnula. - Ne obaziri se na mene, proći će.
- Neće proći ukoliko nešto ne učiniš sa sobom. Moraćeš da
potražiš novi smisao u životu.
- Baš ti hvala - počela je da se smeje. - Moraću da te razočaram,
to što sam izgubila nije cipela.
- Nije. Izgubila si glas, i to vraški dobar glas. Ono što nisi
izgubila je novac. Imala si ga na pretek, onda si ga uložila i
pretvorila u nesagledivo veliki novac. Svakoga dana si sve bogatija.
- Pa? U čemu je razlika između milion i 10 miliona dolara?
- U tome što ih ti stvaraš. Ti si genije kada su investicije u
pitanju. Pokušavam da ti kažem da šta god radiš radiš najbolje.
Pravljenje novca te ne zabavlja, ali ti uspeva. Nađi nešto što bi
moglo da te ispuni, sigurna sam da ćeš umeti da dođeš do toga.
- Pokušala sam da popravim svet, ali nisam uspela.
- Nisi, ti si se samo igrala sa svetom. Bolje bi ti bilo da pokušaš
da slikaš, nađeš ljubavnika ili rodiš dete.
- Rodim dete?
- Što da ne? Imaš 31 godinu.
Nije volela da je neko podseća na tu činjenicu. Ne zato što se
plašila starosti kao starosti, već mogućnosti da ostari a da pri tom
ništa ne uradi sa sobom.
- Ali nemam muža, a ni nameru da ga steknem.
- Šta će ti. Kada si imala muža, nisi imala dete.
Leona se na trenutak setila svog braka. Pitanje deteta se nikada
nije postavljalo, njen muž se ljutio čak kada je imala grip koji bi je tri
dana onemogućio da peva. Najednom je pomislila da život za koji je
verovala da je savršen nije imao baš mnogo dodira sa savršenstvom.
U njemu je postojalo pevanje i ništa drugo.
- Ali ja nemam čak ni ljubavnika.
- Nađi ga.
- Kako? Već godinama me niko ne privlači. Ne mogu da odem sa
bilo kim u krevet i da rodim njegovo dete - odjednom je postala
svesna besmislenosti njihovog razgovora. Nikada ranije nije ni
~ 33 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
pomislila na mogućnost da ima dete, a sada je sasvim ozbiljno o
tome razgovarala sa Nastasjom kao da je pitanje trenutka kada će ga
roditi. - Ne zaluđuj me, bolje se vrati slikanju.
- A ti ne laži. Znam da te je onaj advokat prilično uzbudio.
- I ja sam njega - sa zadovoljstvom se setila njihove strasne
noći. - Na žalost, njega ista žena uzbudi samo jedanput.
- Ti nisi bilo koja žena.
- U pravu si, malo ih je bivših.

* * *

Zavesa se spustila i u mračnoj sali se prolomio aplauz. Leona je

kruto sedela sa rukama na kolenima. Bila je zadovoljna izvedbom i
želela je da i sama aplaudira, ali su joj ruke bile teške i odbijale su
poslušnost. Volela je aplauz, ali je volela da ga čuje onda kada je ona
bila na bini. »Ljubomorna sam«, pomislila je i ipak podigla ruke.
Morala je da preživi svoj prvi odlazak u operu. Bio je to samo
početak u njenoj nameri da se vrati normalnom životu. A normalni
život je podrazumevao odlazak u operu jer ju je volela i jer je morala
da je sluša koliko god joj to bilo bolno.
- Hajdemo - uhvatila je Nastasjinu ruku i povukla je. -
Nestrpljiva sam da upalim cigaretu.
- Kako to da pušiš? Sigurna sam da to nisi smela dok si pevala -
devojka je išla za njom i lovila joj pogled da bi ustanovila u kom je
raspoloženju.
- Za moj glas je tako nebitno da li pušim ili ne.
Izašle su u dobro osvetljen hol. Oko njih se čuo žamor glasova
koji je u sebi krio oduševljenje. Leona je osetila pulsiranje u
slepoočnicama i zelju da ne čuje drugi čin. Ipak ona nije bila
kukavica.
Povukla se u jedan usamljeni i polumračni ugao i naslonila na
zid. Oči su je pekle od suza koje je već godinama gušila u sebi.
- To je klasična reakcija početnika u operi - začula je dubok
muški glas.

* * *

~ 34 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Okrenula se ka Tomasu Riđu i bezizražajno ga pogledala. Pod
normalnim okolnostima bi bila oduševljena činjenicom da ga vidi,
ali bi i bila svesna i njegove savršeno muževne figure. Međutim sada
je želela samo samoću, a on je bio najmanje dobrodošao da je u tome
prekine.
- Šta je klasična reakcija početnika? - neprijateljskim glasom je
upitala.
- Šok, oduševljenje i u mraku skrivene suze.
Prišao joj je sasvim blizu i naslonio ruke na zid iza njene glave.
Osećala se stešnjeno, gotovo zarobljeno. Bio joj je doovljno blizu da
oseti njegov muški i uzbudljivi mi ris, a to je bilo ono što joj je
naimanje u tom trenutku trebalo.
Tvoja prijateljica te traži rukom mu je pokazala ka crnokosoj
devojci koja je sa dve čaše u ruci uzaludno tumarala kroz gužvu. -
Sigurna sam da joj se neće dopasti da te zatekne u ovoj pozi.
- A ja sam siguran da te više od moje prijateljice brine šta će
pomisliti tvoja.
Bio je nepristojno zgodan i tom činjenicom je beskrupulozno
mahao ispred njenog nosa. U crnom smokingu i blještavobeloj
košulji podsećao ju je na jedna davno prošla vremena koja je tako
volela.
- Zašto misliš da će Nastasju uzbuditi tvoje prisustvo? - upitala
je.
- Nastasja - zamišljeno je rekao. - Ime tvoje prijateljice sam
saznao pre nego tvoje - prišao joj je još bliže, gotovo se telom
oslonio na njeno - zato što je mnogo uložila u tebe. Više, daleko više
od 300 dolara i skupe večere u restoranu. Ne samo da ti je poklonila
preskupe haljine već pokušava da od tebe načini obrazovanu osobu.
Pa zar nije opera bila njena ideja? Ti baš umeš da dobro unovčiš
nečiju strast.
Njegove usne su bile sve bliže njenim i pomislila je da će je
poljubiti. Pitala se zbog čega ga toliko privlači i vuče k sebi kada je
dobro znala da je trkač samo na kratke staze, a da je stazu sa njom
već pretrčao.
- Ti misliš da sam Nastasjina ljubavnica? - izgovorila je u
jednom dahu plašeći se da će je smeh preduhitriti.
- Naravno da ne - podrugljivo je otezao. - Pokupila te je sa
ulice, opremila skupocenim nakitom i povela u operu samo zato što
voli da čini dobra dela. Reci mi, stanuješ li sa njom?
~ 35 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Da, stanuje - Nastasja je stala iza njegovih leđa i hladnim
glasom ga zamolila da se pomeri. - Kada već znate koliko sam
uložila u nju, zašto se čitavom dužinom lepite uz njeno telo? Imali
ste priliku pre mene i niste je iskoristili.
- Dama mi ničim nije stavila do znanja da sam suvišan -
progovorio je posle nepristojno duge tišine.
- Ta dama ima svoje ime i zove se Leona. - Nastasja ga je
odgurnula i stala između njega i Leone. - Vi čak ni to ne znate, a ja
znam i koju vrstu paste za zube voli.
- Tomase, pobogu, gde si se izgubio? - crnokosa je konačno
uhvatila svoj plen. - Svuda sam te tražila.
- Sada ćete imati na šta da se naslanjate - Nastasja je nastavila
sa još više neprijateljstva.
Tomas je besno pogledao u nju. zatim mu je pogled skliznuo na
Leonu.
- Dakle, zoveš se Leona - kratko je klimnuo glavom i otišao sa
crnokosom.
Leona je konačno upalila svoju cigaretu i duboko povukla dim.
Ruke su joj se tresle, ali to više nije imalo veze sa »Travijatom« i
onim što je preživljavala pre susreta sa Tomasom.
- Zašto? - upitala je Nastasju.
- Šta, zašto? - Nastasja se razdragano smešila. Ponašala se kao
da je upravo čula odličan vic.
- Zašto si podržala njegovo verovanje da smo ljubavnice?
- Zato što ga želiš i zato što se to vidi sa kilometra. Bilo mi je
muka da te gledam dok sam vam prilazila. Crvenela si i tresla se kao
šiparica, a on je to koristio.
- Pa si odlučila da stvar sasečeš u korenu. Ti koja si me do juče
ubeđivala da mi je potreban ljubavnik i da on nije loš izbor.
- Idiotkinjo, pomogla sam ti. On je razmaženi mačo tip koji je
navikao da se sve odvija onako kako poželi. Koliko god da mu se
sviđaš ne bi to priznao i ne bi učinio ništa da još jednom bude sa
tobom. Naumio je da budeš bivša, kao i sve druge sa kojima je već
vodio ljubav. Pomisao da smo ljubavnice ga izluđuje, a tebe čini
daleko interesantnijom od drugih. U njegovim očima si sada ti ta
koja je beskrupulozna i koja se poigrava sa tuđim strastima da bi
uživala. A to je izazov, izazov koji on nema priliku da doživi jer, po
pravilu dobija sve što poželi.

~ 36 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Koliko ti je godina?
- 22.
- Valjda se to zove nova, moderna generacija - bacila je cigaretu
na pod i štiklom je ugasila. - Mislim da počinje drugi čin.

* * *

Tomas se okrenuo na bok i pogledao devojku kraj sebe. Njeno

telo je bilo preplanulo i izazovno i verovao je da će mu pružiti
užitak. Uzaludno je dlanovima dodirivao njene obrise i pokušavao da
izazove želju u sebi. Po prvi put u životu nije mislio na ženu sa
kojom je, već na jednu drugu. On, koji još iz pubertetskih dana nije
maštao o nekom, bez prekida se saplitao o crvenokosu ženu sa
kojom je proveo jednu noć.
- Dragi, ne brini, svima se to ponekad dogodi - crnokosa se
podigla na lakat i pružila mu pune i senzualne usne. Dodirnuo ih je
bez žara, a onda se bacio na leđa. Nije bio zabrinut što ne može da
vodi ljubav sa njom, već zato što ni na trenutak ne može iz misli da
izbaci tamne i podrugljive oči. Leona mu se smejala pre nego što su
vodili ljubav, a onda je nastavila da mu se smeje i onda kada joj je
pokazao najbolji deo svojih strasti. Mala prljava spodoba sa ulice je
igrala opasniju i krupniju igru od njega. Igru sa ljudima i sa
strastima. Pregazila ga je u samo jednoj noći i otišla dalje na isti
način na koji je dotada on bio naviknut da to čini. Pitao se da li bi
ikada razmišljao o njoj da je nije video u Šanelovom kostimu pored
crnog, tek kupljenog »poršea« zarađenog u nečasnim strastima.
Znao je da Leona ne može da voli žene, znao je po tome kako je
uživala u njegovom naručju. Ali, ona nije volela ni muškarce, ona je
volela samo sebe. Toliko da nije želela da se unovči za jednu haljinu
koju joj je ponudio, već za mnogo veću cenu. Onu koju je nudila
Nastasja.
- Ona me je samo probala i otišla još dok sam spavao, jer je
shvatila da u meni neće naći ono za čim traga - rekao je poluglasno
sa nejasnom dilemom da li ga takav zaključak boli ili donosi
olakšanje.

* * *

~ 37 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Devojčica je načinila nekoliko nezgrapnih koraka, a potom je
izgubila ravnotežu. Njena plavokosa kovrdžava glava je poletela ka
betonu i verovatno bi na njemu i završila da Leona nije odbacila
knjigu koju je čitala i jurnula da prihvati malo telo u naručje.
- Sve je u redu, ne plaši se - rekla je devojčici čim ju je podigla u
naručje. Male ručice su se ovile oko njenog vrata i kovrdžava glavica
je klonula na njeno rame. Devojčica nije bila uplašena, osećala se
sasvim sigurno u rukama nepoznate žene.
- Znam da su ti prvi koraci teški, ali ni oni koji dolaze kasnije
nisu lakši. Dobro je da na vreme obezbediš nekog ko će te
pridržavati kada pogrešiš - spustila je dete na zemlju i uštinula njen
okrugli obraz.
- Hvala vam - zadihana majka je dotrčala do njih. - Otrgla mi se
i poletela za nekom loptom koju su starija deca bacala. Srećom da
imate tako dobre reflekse.
Leona ih je sa osmehom posmatrala kako se udaljavaju. Žena je
koračala lako i opušteno dok se devojčica i dalje čudno gegala. Obe
su delovale veoma zadovoljno.
- Želim dete - tiho je izgovorila.
Pokupila je svoje knjige sa klupe u parku i pošla kući. Poslednjih
dana je sve češće dolazila u park i posmatrala decu. Vrtela je slike iz
svog života i sve više uviđala koliko je vremena propustila. I to ne
samo od trenutka kada je prestala da peva već i u vreme kada je bila
na vrhuncu slave. Uvek je živela neki surogat život vezan za opšte
vrednosti i priznanje čitavog čovečanstva zaboravljajući da u svemu
tome postoji i ona sa svojim malim potrebama koje ispunjavaju
jedan čitav život. Njen.
- Konačno si se vratila - Nastasja je ležala kraj bazena i sunčala
svoje već ugljenisano telo.
- Ponekad mi se čini da više voliš bazen od ateljea i da je bila
greška što smo se preselile ovde.
- Misliš li da ću bolje slikati ako slikam stalno, zaboravljajući na
sve druge stvari u životu? - Nastasjin nos se ljutito nabrao. - Misliš
li da vrede slike koje su naslikane pod presingom daleko od sunca i
užitka? Zar hoćeš da ponovim tvoju grešku i da samo slikam, pa ako
jednoga dana obolim od upale zglobova ili mi se nešto slično desi
završim sa svim u životu?

~ 38 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Ne uzimaj me ozbiljno, rekla sam ti tek da bih nešto pričala.
Ako neko zna koliko je pogrešno kada se sve stavi samo na jednu
kartu onda to ja znam. A sada znam i da ima vađenja.
- Nisam sigurna da na 40 stepeni mogu da razumem tvoje
filozofsko popodne - ustala je i pokupila peškir. - Hoćeš da uđemo?
- Ne radi se o filozofiji i neću da uđemo. Želim da se kupam -
skinula je haljinu sa sebe i bacila se u bazen. - I želim da rodim dete!

* * *

Tomas je zatvorio fasciklu i na trenutak razmislio da li da otvori

novu. Dan mu se sporo vukao i nije bio raspoložen za posao.
Natočio je viski i dodao dve kockice leda. Čaša se zamaglila i on
je njen hladan rub prislonio uz vrelu usnu. Tečnost je skliznula niz
njegovo grlo i istog trenutka izazvala toplinu u stomaku.
Vrata su se nečujno otvorila i gospođa Glen je ušla u kancelariju.
Zastala je i pogledala ga bez optužbe, nije ni primetila čašu u
njegovoj ruci.
- Recite.
- Upravo je došla ona jako neotesana devojka koja je ovde već
jednom bila. Sada ima skupu haljinu i elegantne sandale, čak se i
trudi da se pristojno ponaša, ali to je ipak ona.
- Bosonoga devojka? - upitao je prigušenim glasom. Bio je
iznenađen, činjenicom da je srce počelo brže da mu udara u
grudima. - Šta želi?
- Kaže da bi volela da vas vidi ukoliko imate vremena i da joj
zakažem neki termin, - ako ste sada zauzeti. Rekla sam da ću morati
da se konsultujem sa vama.
Nije mogao da pretpostavi zašto je došla, ali mu pomisao da je
tu nije bila neprijatna. Stalno je imao osećaj da je između njih nešto
ostalo nezavršeno i da jedna noć nije bila dovoljna da se sve stvari
postave na svoje mesto. A on je voleo da stvari postavi na svoje
mesto i voleo je da završava svoje priče.
- Da li imam nešto zakazano? - upitao je.
- Gospodina Mekgreja, ali tek kroz sat vremena.
- Onda je pusti kod mene - seo je za veliki sto od mahagonija i
otpio još jedan gutljaj. - Pošaljite je kroz pet minuta.

~ 39 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Drago mi je što si našao vremena da me primiš - rekla je
mekim glasam čim ju je sekretarica propustila u kancelariju. - Znam
da se na advokata tvog renomea danima čeka.
Kretala se elegantno i sporije nego obično. Glava joj je bila
visoko podignuta, a tom utisku je doprinosio i neobično dug vrat koji
je bio sasvim otkriven. Oko njega je imala usku ogrlicu od bisera koja
je vredela čitavo bogatstvo i iste takve minđuše.
Prišla je fotelji i upitno ga pogledala. Sela je tek kada joj je
klimnuo glavom. Njena haljina od teške svile je zašuštala, a onda se
složila oko njenog" vitkog tela. Ukrstila je noge otkrivši samo
savršene listove prekrivene tankim i skupim čarapama. Nije mogao
da shvati da je to ona ista žena koja se i bosa žalila na vrućinu.
- Znači li to da su ti potrebne moje advokatske usluge? - upitao
je.
- Ne, došla sam privatno, ali sam spremna da platim tvoje
vreme. Znam da je ono skupo.
- Da li će se Nastasja složiti sa tim da plati moje vreme? - grubo
je upitao.
- Nisam tražila njeno odobrenje - zadovoljno se nasmešila.
Njegova mržnja prema Nastasji je bila otvorena, a to je bila dobra
polazna osnova za njene želje.
- Nije ni važno - obišao je oko stola i seo na njegovu ivicu.
Osećao se bolje u stojećem stavu. - Šta god da želiš potrudiću se da
ti dam besplatno u ime dobrih starih vremena. Dakle?
- Želim da ponovo vodim ljubav sa tobom - jezikom je ovlažila
suve usne i podigla oči ka njemu. - Jutros sam se probudila sa
osećajeni praznine i nedovršenosti. Moje telo je osećalo glad, a ja
nisam imala načina da je zadovoljim. Setila sam se da si ti jednom
uspeo u tome i pomislila sam da bih probala opet.
Mišići na licu su mu se zgrčili. Posmatrao je kako ustaje i prilazi
mu i znao je da neće uspeti da je odbije ukoliko mu priđe sasvim
blizu. A morao je da je odbije. Ne zato što je sebi dao zadatak da ni sa
jednom ženom ne ostvari vezu, ona mu nije ni nudila vezu, već zato
što ju je iskreno i suštinski želeo.
- Znači li to da Nastasja ne može da te ispuni do kraja? -
hladnim glasom je upitao.
Zastala je i podigla svoje tamne oči ka njemu. Učinilo mu se da
je u njima buknula strast istog trenutka kada se njen pogled

~ 40 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
dodirnuo njegove vitke bokove i mišićave butine koje su se sasvim
jasno ocrtavale ispod tanke tkanine pantalona.
- Mene ništa ne može da ispuni do kraja... čak ni ti. To je jedina
stvar u kojoj smo slični i zato sam se obratila baš tebi. Prinuđena
sam da kombinujem mnoge delove i da se snalazim kako umem.
Sada je bila tik uz njega. Njen parfem je bio opor i jak, ali je savršeno
išao uz njegova pobesnela osećanja. Osetio je dodir njenih grudi i
vreli dah iz usana koje su mu bile sve bliže. Bile su to lepe hladne
usne koje nisu pozivale na strast, ali su je na neki neverovatni način
budile.
- Očekuješ li da ti zakažem sastanak? - upitao je izbegavajući
njen poljubac.
- Ne, dragi - dlanovima je prešla preko njegovog zategnutog
stomaka, a zatim ih je uvukla pod košulju - očekujem da zaključaš
vrata i da to obavimo sada. Večeras i ti i ja imamo druge obaveze, a
sada smo tu i slobodni. Čula sam da sledećeg klijenta imaš tek za
četrdesetak minuta. To je mnogo, mnogo vremena.
Njene ruke su sve slobodnije lutale njegovim telom. Osećao ju je
svuda. Uzdahnuo je duboko kada mu je dodirnula unutrašnju stranu
butina i prepone.
- Već me želiš - nasmešila se i lako mu dodirnula usne. - Što
pre se opustiš pre ćeš i završiti sa tim. Ponovo ću otići.
- I ponovo doći? - Ako još nekada osetim ovakvu glad za tobom
ne sumnjam da ću doći. Tvoje će biti da me primiš ili odbiješ. Stvari
su mnogo jednostavnije nego što ih ti predstavljaš. Ne prosim te i ne
očekujem vezu, nisam ni u mogućnosti da je imam. Kao ni ti.
Možemo se voleti sada i nikada više, a možemo se voleti i još
nekoliko puta ako u istom danu oboje osetimo istu želju i oboje
nađemo vremena da je realizujemo.
- Ovo mi liči na pijačno pogađanje - pokušavao je da uspostavi
kontrolu nad svojim mislima, ali njene ruke mu nisu bile dobar
saveznik za to. Dodirivala ga je sve slobodnije i sve izazovnije, a on
je protiv svoje volje osećao kako mu ti dodiri prijaju.
- Pa, zar to nije ono što ti hoćeš od života? Ti si, a ne ja, nezreli
dečak od 35 godina koji skače iz kreveta u krevet sa osećanjem da je
to sloboda. Nije sloboda bežati, sloboda je ostati tu i moći da se
nosiš sa tim... Ali, ja ti ne nudim to i ja nisam ona koja će rešavati
tvoje životne probleme. Ovde sam samo zbog telesnog zadovoljstva
koje funkcioniše u našem slučaju.

~ 41 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Njegove šake su grubo uhvatile njen struk i on ju je povukao k
sebi. Čvrsto ju je stegao u naručje i poljubio sa mnogo strasti. U
jednom je bila u pravu, želeo ju je i ništa nije dobijao bežanjem od te
želje. Morao je da je preraste i prevaziđe.
Blago ju je odgurnuo od sebe i oslobodio se kravate. Zatim je
odlučnim korakom pošao ka vratima. Zatvorila je oči i čula kako se
ključ okreće u bravi. Bilo je to ono što je želela.
Zastao je pred njom, a onda je prstima povukao patent zatvarač
na njenim leđima. Svila je zaigrala oko nje i skliznula na pod. Bila je
sasvim naga, samo su joj zglobovi bili prekriveni obručem koji je
pravila haljina. Spustio se na pod i šakama obuhvatio njene bokove.
Bili su čvrsti i vitki, ali se koža na njima ipak meko uvijala pod
njegovim dodirom. Spustio je usne na njene butine, na onaj nagi deo
iznad čarapa. Bila je sasvim vrela i drhtala je kao list na vetru. Osetio
je kako njeno uzbuđenje postaje njegovo i usnama je zaplovio duž
meke, svilene kože.
- Ne - zaječala je u trenutku kada ga je osetila u centru svoga
bića. Njen stomak se snažno zgrčio i ona se savila unapred zarivajući
svoje duge nokte u njegova leđa. Kolena su joj bila nesigurna i jedva
se držala na nogama, a u glavi joj se toliko mutilo da joj se na
momente činilo da gubi svest. Klonula je i spustila se na pod.
- Da li si o ovome maštala jutros kada si se probudila? - legao je
kraj nje i usnama dodirnuo njene bradavice. Njegove ruke su je i
dalje milovale ne dozvoljavajući joj ni da dođe do daha. - Da li si
želela da bude ovako?
Snažno ga je obgrlila oko vrata i usnama potražila njegove.
Mirisao je divlje i palio je njene već osetljive nozdrve. Vrhom jezika
je kliznula u njegove izazovne dubine.
Dodirivala ga je usnama svuda po telu uživajući u njegovim sve
češćim trzajima. Bio je raspaljen do krajnjih granica, želeo ju je istim
intezitetom koliko i ona njega.
- Ne mogu više - ječao je dok se njena kosa razlivala njegovim
trbuhom i dok ga je usnama vodila dalje nego što je mogao da
poveruje da postoji.
- Ćuti - prstima mu je dodirnula usne, a onda se popela na
njegove butine. Posmatrala ga je kroz spuštene trepavice i nemim
usnama govorila koliko ga želi. A onda je njeno telo našlo put do
njega.

~ 42 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Zabacila je glavu i osetila njegove ruke na grudima. Neizdrživa
vrelina ju je cepala na pola i ona je svojim sve bržim pokretima
pokušavala da spoji te dve polovine. Čula ga je kako ječi i savila se da
bi se grudima pribila uz njega. Imala je potrebu da ga upije celog, da
se svakim milimetrom kože spoji sa njim.
Orgazam je došao niotkud. Osetila ga je u stomaku pre nego što
je svoj signal poslao do sveti. Grčila se pokušavajući da uhvati
njegove usne kroz koje su izlazili snažni uzdasi zadovoljstva. Bila je
umorna i sasvim opuštena kada se on pridigao i oborio je na leđa.
Njegovo telo je tražilo još i ona je zapanjeno shvatila da u njoj
postoji dovoljno i želje i snage da mu to da.
- Nisam verovala da će biti ovako dobro - umorno je ležala na
njegovom ramenu i uživala u nežnom milovanju. Nije prestajao da je
dodiruje već ju je mazio sve vreme dok je pokušavala da ponovo
uspostavi kontrolu nad sobom. - Ti si savršen ljubavnik.
Bio je to pravi čisti seks lišen svih osećanja u kojem niko od
njega nije očekivao da glumi zaljubljenog muškarca. Baš zato je
imao potrebu da bude nežan prema njoj i drugčiji nego što je obično
bio. Upalio je dve cigarete i jednu joj stavio u usta.
- Vreme je da se gubim odavde - rekla je posle par povučenih
dimova. - Tvoj klijent samo što nije stigao, a ti nisi baš u najboljem
stanju.
- Dok se oblačiš, poslužiću se pićem. Nadam se da nemaš ništa
protiv, ne bi bilo zgodno da izađem sada i da te tvoja sekretarica vidi
bez pantalona.
- Nemam ništa protiv - ustao je i bezvoljno počeo da se oblači.
Bio je gladan njenog tela i nije bio raspoložen da je se odrekne i
nastavi sa svojim radnim danom. - Ionako u ovoj kancelariji uzimaš
šta hoćeš.
Nasmešila se i otpila gutljaj iz njegove čaše.
- I ti uzimaš ono što hoćeš, jedina je razlika u tome što ja
nemam kancelariju. Spreman si?
Bio je sasvim obučen, ali nije bio spreman za njen odlazak. Bila
je jedina žena koja ga nije davila svojim prisustvom i koja nije želela
više od onoga što je pod obično bio spreman da pruži. Baš zato je
želeo da joj pruži više. Ili sebi.
- Rekla si da imaš nameru opet da dođeš ukoliko me ponovo
poželiš - stao je ispred nje i uhvatio je za ramena.

~ 43 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Imaš li nameru da mi to zabraniš? - izazovno je podigla jedan
kraj usne.
- Ne. Jedino što imam nameru je da tražim isto pravo i za sebe.
- Šta pod tim podrazumevaš?
- Podrazumevam da bi se i meni moglo dogoditi da se jednom
probudim i osetim prazninu koju bi tvoje telo moglo da popuni.
Mislim da je pošteno da mi daš isto pravo kao i sebi. Želim tvoju
adresu i broj telefona.
Mada je bila iznenađena, ničim to nije pokazala. Izvadila je
papir i olovku iz tašne i napisala ono što je tražio.
- U pravu si, ovako je poštenije - pružila mu je cedulju.
- Nisam rekao da ću je iskoristiti i ne želim da uzaludno
očekuješ moj poziv.
- Ne tupi - nasmejala se duboko i grleno. - To sam ja, a ne neka
od tvojih devojčica kojima prodaješ te jeftine pričice. Radi sa tim
brojem šta ti je volja, ja nikada ništa ne čekam.
Ispratio ju je do izlaznih vrata protivno svom običaju. Prijalo mu
je njeno prisustvo i želeo je još malo da uživa u njemu.
Mirna Glen je podigla svoje ozbiljno lice i pogledala ih preko
naočara. Otvorila je rokovnik i uzela olovku.
- Da li gospođa nešto plaća? - upitala je Tomasa.
- Ne znam - Leona je otkrila dva reda savršenih zuba. - Kolika
je tarifa za dva orgazma?

* * *

Galerija je bila velika, svetla i nepretenciozna. Leona se osećala

sasvim dobro u udobnoj stolici modernističkog oblika, tako
neobičnoj za jedan snobovski grad. Njene savršene noge su bile
prekrštene i u prvom planu. Ponovo ih je koristila kao oružje, što ju
je činilo veoma zadovoljnom. Dugo je zaboravljala na svoje ženske
atribute i njihovo ponovno buđenje je ujedno značilo i povratak u
život.
Uostalom, nije joj se dopadala samo galerija, već i njen vlasnik.
- Da li ste pogledali radove koje sam donela i razmislili o njima?
- upitala je mladog čoveka koji je zamišljeno stajao ispred
poslednjeg Nastasjinog rada.

~ 44 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Koliko sam shvatio, gospođice Olivije, vi ste u mogućnosti da
platite svaku galeriju u ovom gradu. Mnogo poznatiju i mnogo bolju
od moje.
- U mogućnosti sam da platim razne stvari, ali to nema veze sa
onim što vas pitam - ustala je i prišla mladiću.
- Dopada mi se ono što radite i verujem vašem oku. Da nemam
novca da li biste ovoj devojci omogućili izložbu?
Mladić je nekoliko trenutaka gledao u sliku, a onda se okrenuo
ka Leoni. Bio je plav, visok i tanak što je doprinosilo aristokratskom
izgledu. Ali, on nije želeo da izgleda aristokratski, pa je, protivno
konvencionalnim običajima, nosio izbledele farmerice i majicu. U
San Dijegu je bilo ravno zločinu da neko na takvom radnom mestu
ne bude u odelu, a Leona je volela takve zločine.
- Vi veoma dobro znate da će ta devojka u veoma kratkom roku
dosegnuti zvezde. Uostalom, zar to nije razlog zbog kojeg ste svoj
novac uložili u nju?
U prvom trenutku je želela da porekne, a onda je shvatila da
Patrik Stjuard zna o čemu govori. Želela je da nađe najbolju
umetnicu, onoliko dobru koliko je i sama bila.
- Donekle ste u pravu, mada ja volim tu devojku. Nije mi bitno
da dobro plasiram svoj novac, već da ona uspe. Učiniću sve i ne
očekujem ništa zauzvrat.
- Osim da stanete kraj nje onda kada joj budu aplaudirali. Ledi
Olivije, nedostaje li vam aplauz?
Imala je utisak da joj je neko probušio pluća i da je sav vazduh
nestao iz njih. Bio je prvi čovek koji ju je prepoznao otkako je stupila
na američko tle. Prvi put je zažalila što je koristila samo lažno ime, a
ne i prezime.
- Ne znam. Zaboravila sam kako zvuči - hladno je gledala u
mladića. - Kako ste me prepoznali?
- Lako. Promenili ste boju kose, omršali, lažno se predstavili, ali
sve je to premalo za jednog vatrenog obožavaoca. Kao i vi, i ja sam
veliki ljubitelj umetnosti, a vi ste mi bili posebno dragi. Imam sve
vaše ploče, čitao sam sve objavljene intervjue...
- Shvatila sam - vratila se do stolice i drhtavim prstima
potražila svoju čašu sa pićem. - Nadam se da će ovo vaše
prepoznavanje ostati između nas. Promenila sam ime zato što ne
želim da me ljudi prepoznaju.

~ 45 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- To sam shvatio - ponovo se okrenuo ka slici. - Da sam lovac
na senzacije, otkrio bih vaš indentitet još onda kada ste prvi put ušli
u ovu galeriju. Da sam ucenjivač, rekao bih vam da ću ćutati ukoliko
izađete sa mnom na večeru. Ovako vas samo pokorno pitam -
dozvoljavate li da vas izvedem?
Posmatrala je njegovo zanimljivo lice i sasvim privlačno telo.
Izgledao je dovoljno dobro da joj ne smeta, a dopadao joj se onim što
je bio. Čak joj se činilo da nikada lakše nije pričala sa nekim
muškarcem.
- Imam li izbora? - odgovorila je pitanjem. - Držite me u šaci.
Ne samo da znate moj identite već je i Nastasjina izložba u vašim
rukama. - Da počnemo iz početka. Nastasjina izložba će biti
organizovana nezavisno od vašeg odgovora, a vaš indentitet je
siguran koliko i do sada. Želite li da večerate sa mnom?

* * *

Ponoć je bila davno prošla kada je Leona na vrhovima prstiju

ušla u kuću. Nadala se da neće probuditi Nastasju i da neće morati
da odgovara na njena dosadna i neprekidna pitanja o tome kako se
provela, da li ju je Patrik poljubio, da li su konačno stigli do kreveta i
da nije kojim slučajem u drugom stanju.
Poslednji dani su joj predstavljali noćnu moru. Ni sama nije bila
načisto sa svojim osećanjima u odnosu na Patrika, čak nije znala ni
da li ih ima, a to nije bio odgovor koji je zadovoljavao ni njega ni
njenu sve radoznaliju prijateljicu. Oboje su joj stalno bili za vratom i
oboje su je stalno posmatrali u iščekivanju da kaže nešto
sudbonosno. A ona nije mogla da im objasni da su sve sudbonosne
stvari daleko iza nje i da nove tek treba da spozna. I to baš njima,
jedinim ljudima koji su znali njen indentitet i koji su znali kroz šta je
prošla.
- Opet ste zaglavili? - Nastasja je spavala na trosedu u dnevnoj
sobi sa namerom da joj Leona ne umakne.
- Ne, nismo vodili ljubav i nisam u drugom stanju. Sada, kada si
obaveštena, nadam se da ćeš se pokupiti i otići u krevet.
- Znaš li ti uopšte šta hoćeš? Još juče si mi pričala da želiš dete,
a sada propuštaš priliku da to uradiš sa nekim kome je zbilja stalo
do tebe i ko ti se dopada.
- I koga poznajem samo nekoliko dana.
~ 46 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Koliko si poznavala svog advokata kada si otišla u krevet sa
njim?
Leona se uhvatila za glavu i umorno se spustila u fotelju. Nije
postojao način da ućutka Nastasju, a ni način da joj objasni da
nikada u životu sa nekim nije delila svoje najličnije stvari i da nema
nameru u ovim godinama ni da počne.
- To je nešto drugo - spustila je šaku na stakleni sto, a onda je
nervozno dugim crvenim noktima počela da dobu je po njemu.
Upravo to je činila tokom cele večeri sa Patrikom dok je on gledao
ispod oka i iščekivao odgovor koji će ga zadovoljiti. A ona je bila
nesposobna čak i samu sebe da zadovolji.
- Pa? Advokat ti se sviđa za krevet, a nisi u stanju da sklopiš ni
dve suvisle rečenice sa njim. Zaskočila si ga i šta se dogodilo? Mesec
dana ti se nije javio.
- Čemu ovaj razgovor? - besno je upitala. - Imaš li neku ideju ili
tandrčeš da bi tandrkala?
- A ti, imaš li ti ideju? - podigla se sa troseda i uvređeno otišla u
svoju sobu.
Na žalost, Tomas nije iskoristio broj koji mu je dala, a ona je
dobro znala da neće uraditi ništa još jednim pojavljivanjem. Dalje
trčanje za njim je predstavljalo upravo ono što je on paranoično
pokušavao da izbegne.
- Moraću nešto da smislim - rekla je sama sebi.

* * *

Mirna Glen je ušla u Tomasovu kancelariju i spustila dve karte

za pozorište na sto.
- Poslala sam cveće gospođici Donovan i rezervisala sam vam
sto za 22 časa u »Legendi«. Da li je to sve?
Zaklopio je naliv-pero i podigao glavu. Izgledao je kao da ništa
nije čuo od onoga što je rekla.
- Mislim da je to sve - rekao je.
- Ne morate da pravite tako kiseo izraz lica, svi smo znali da
ćete se jednom zaljubiti. To nije strašno, pre bih rekla da je sasvim
prirodno. Neprirodno je bilo ono što ste do sada radili.
- Mirna, o čemu pričate? - pitao je sa osmehom.

~ 47 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- O tome da već dve nedelje iz večeri u veče izlazite sa istom
devojkom. I o tome da ste zamišljeni i neraspoloženi. Znam da vam
je teško da prekinete sa svojim mladalačkim divljanjem...
- Neverovatno, nisam ni primetio da sa istom devojkom izlazim
već dve nedelje. Jeste li sigurni da je ista?
Sada je bio red na nju da se zbuni.
- Da li se vi šalite sa mnom? - tiho je upitala. - Zašto mislite da
se šalim? Stvarno nisam primetio da je to ista devojka, koliko puta
da vam ponovim.

* * *

»Stvarno je ista devojka«, shvatio je te večeri kada je sa

Džoanom Donovan ušao u »Legendu«. Uvek je nosila plavo i uvek
se kretala široko njišući bokovima, uvek se preglasno smejala i uvek
se trudila da na sebe skrene pažnju. Najgore je bilo to što ga nije
čudila činjenica da je sa njom već dve nedelje, već to što je ijednom
bio sa njom.
- Dragi, volim ovo mesto - izazovno je pućila usne dok je
govorila. - Ovde dolaze samo oni koji su uspeli.
- Da, oni poput tebe - najednom je osetio snažno neprijateljstvo
prema njoj.
- Da - zadovoljno je pljesnula rukama. - Uspela sam da uhvatim
najneuhvatljivijeg neženju u gradu.
- Stvarno? Koga?
Džoana je ponovo dobila razlog da eksponira svoj glasni smeh.
Dok je to činila, njene ogromne grudi su se dizale iz dekoltea i
skretale pažnju okolnih stolova. To je bio dovoljan razlog da se
smeje i na idiotske štosove.
Imao je želju da se okrene i ode. Bez objašnjenja i bez suvišnih
scena, samo da pobegne. Pitao se kada mu je sve postalo toliko
svejedno da je završio sa tom izveštačenom glupačom na kojoj nije
bilo ništa što mu se dopadalo. Mrzeo je čak i velike grudi.
A onda je razlog svih njegovih nevolja ušao u restoran.
- Već sam se pitao kada ću te sresti - poluglasno je izgovorio.
- Koga? - Džoana se radoznalo osvrtala oko sebe.

~ 48 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Rukom joj je pokazao ka crvenokosoj ženi u crnoj haljini. Sam
nije bio sposoban da odvoji pogled od nje. Sa visoko podignutom
punđom i na vratolomnim potpeticama delovala je još viša i još
elegantnija, ukoliko je to bilo moguće. Kretala se lagano, ne
primećujući poglede koje je izazvala. Utapala se u svoju hladnoću i
suzdržanost, dve nove osobine koje je gajila uz novu odeću.
Ali, on je znao da je sve to laž. Znao je tačno koliko ima strasti u
njoj i kako izgleda kada sve maske padnu.
- Zašto si želeo da je sretneš? - Džoana nije imala nameru da
odustane. - Odakle je poznaješ?
- Iz zatvora. Jednom sam je oslobodio - mehanički je odgovarao.
- Tvoja klijentkinja - odahnula je sa olakšanjem. - Gledao si je
tako da sam se pitala imam li, možda, razloga za ljubomoru.
- Ne znam da li mi je baš klijentkinja. Platio sam joj 300 dolara
za uslugu što sam je oslobodio zatvora - najednom je osetio kako
mu se raspoloženje vraća. Uhvatio je devojčinu ruku i stegao je
između svojih. - Ne postoji nijedan razlog da ti budeš ljubomorna na
nju. Između vas dve ne postoji nijedna dodirna tačka.
- Sada mi je već lakše. »Samo tebi može da bude lakše posle
ovakve izjave«, pomislio je.
Pratio je Leonine kretnje i onda je sa užasom shvatio da sto ka
kome ide nije prazan i da za njim ne sedi Nastasja.
Poznavao je muškarca kome je prišla i moglo bi se reći da ga je
čak i voleo sve dok se njene usne nisu spustile na njegov obraz.
Nije mogao da je čuje, ali je po pokretima usana shvatio da mu
se izvinjava zbog zakašnjenja i da joj on to velikodušno prašta.
Spustila se na stolicu kraj njega i dlanom mu prekrila ruku.
Onda ga je primetila. Učinilo mu se da je u trenutku prebledela,
da je njen pogled upio celu Džoanu i da su joj usne zadrhtale. Potom
se nasmešila i ljubazno klimnula glavom. Bilo je to sve. Od tada pa
sve dok nije završila večeru više nijednom nije pogledala u njegovom
pravcu.
- Imam utisak da si odsutan večeras - Džoana je kolenom
dodirnula njegovo. - Razmišljaš li o onome što nas čeka?
- Još ne - grubo je umakao njenom dodiru - ali mislim da je
krajnje vreme da to učinim.

~ 49 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Primetio je da se Patrik diže, odmah potom i Leona. Nešto mu je
rekla, a zatim mu je rukom blago pritisla rame i naterala ga da
ponovo sedne. Sama se uputila ka hodniku koji je vodio do toaleta.
Ne razmišljajući mnogo, podigao se i pošao za njom.
Bio je iznenađen kada je shvatio da je nema. Nije imala dovoljno
vremena da stigne do toaleta. Onda je njena ruka izronila iz mraka i
stegla ga za mišicu. Iznenađeno se okrenuo ka njoj, ali nije uspeo
ništa da kaže jer su se njene usne spustile na njegove.
Ljubila ga je strasno, gotovo bolno, snažno ga privijajući uz
sebe. Osećao je njenu vrelinu kroz tanku tkaninu haljine.
- Ovo si želeo, zar ne? - promuklo je šaputala. - Celo veče me
svlačiš svojim pogledom.
Začuli su se nečiji koraci i ona se odvojila od njega. Ipak, nije
skidala pogled sa njega, pogledom mu je otkrivala svu svoju strast.
Želela ga je i nije imala nameru to da prikriva.
- Patrik je veoma uspešan mlad čovek, ali sumnjam da je bogat
koliko Nastasja - rekao je boreći se sa besom. Bio je ljubomoran i
bilo mu je dosta da je gleda kako šeta od naručja do naručja
povremeno uskačući u njegovo.
- Ali je muškarac - glasno se nasmejala.
Zaboleo ga je njen smeh, kao i sve drugo što ga je bolelo u vezi
nje. Bila mu je potrebna i bitku da je zaboravi više nije mogao da
vodi sa sobom. Od njihovog poslednjeg susreta suviše je često mislio
na nju, toliko da se uplašio da će konačno i upotrebiti broj koji mu je
dala. A to nije smeo da učini. Poziv je značio predaju i to predaju
pogrešnoj ženi.
- Opusti se, ovo je samo strast - još jednom se privila uz njega.
- I to se događa i to češće nego što misliš.
- Možeš li noćas da dođeš kod mene?
- Već sam se uplašila da me to nikada nećeš pitati.

* * *

Udahnula je duboko vazduh i pozvonila na vrata. Čitava utroba

joj je igrala u iščekivanju da ga vidi. Prošlo je mnogo vremena, ali je
to njenu potrebu za njim učinilo samo većom. Ni Patrik, ni bilo šta
drugo nije moglo da ispuni onaj deo nje koji je stalno zjapio prazan.
Tomas je mogao. Pitala se da li je dobro što je došla i što je nastavila
~ 50 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
agoniju između njih. Znala je kako izgleda kada se izgubi nešto do
čega ti je stalo i koliko boli sve ono iza. A njega je gubila mnogo pre
nego što ga je i upoznala. Otvorio je vrata i naslonio se na dovratnik.
Bio je nag do pasa, a mokra kosa je odavala da se tek istuširao. Oči
su mu ličile na olujno more. Kliznula je kraj njega bez reči. Stala je
na sredinu sobe i onda se okrenula ka njemu. Zatvorio je vrata, ali je
i dalje stajao krajnjih sa rukama ukrštenim na grudima. Uhvatila je
krajeve haljine i povukla je nagore. Njeno nago telo je izronilo i
proteglilo se u svojoj punoj lepoti. Ne skidajući pogled sa njega,
izazovno je nastavila sa svlačenjem jedva primetnog veša.
Grudi su joj bile tamne i shvatio je da se sunča naga. To je
izazvalo novi talas ljubomore u njemu. Ali Leona mu nije ostavljala
vreme za ljubomoru, već je nastavila sa svojom čulnom igrom.
Dugim prstima je dodirivala svoje napete grudi i klizila duž
zaravnjenog stomaka. Onda su se njeni prsti našli na tankim crnim
tračicama razapetim oko njenih bedara. Uhvatila ih je i povukla
nadole oslobađajući se pretposlednjeg komada gar derobe. Sve što je
sada imala na seib bio je crni pojas i čarape iste boje.
Vrelinu njegovog pogleda je osećala kao udarce biča. Toplota ju
je rastakala i činilo joj se da će se rastopiti, tu, pred njim, i to samo
od intenziteta njegove želje.
- Dođi - ispružila je ruke ka njemu.
Nije bio siguran da li je išta rekla, ili je poziv bio samo plod
njegove želje. Osvetljavalo ju je samo crveno svetio i činilo mu se da
čitava liči na jedan veliki plamen.
Zakoračio je ka njoj. Njene ukrućene bradavice su ga dodirnule i
on je skoro jeknuo, ali tada su se njena otvorena usta susrela sa
njegovim. Njen jezik dodirnu njegov, a ruke joj se spustiše niz
njegova leđa i on oseti kako svojim vrelim telom trlja njegovo. Sva
dugo prikrivana želja je buknula u njemu i on je grubo obori na
zemlju.
- Ne - jeknula je i okrenula glavu na drugu stranu.
Primetio je da su joj oči sklopljene i zaklonjene teškim
trepavicama. Borila se sa dahom i pitao se da li je to od želje ili
nečeg drugog.
- Jesam li te povredio? - nežno je upitao. Prstima je gladio jedan
uvojak kose koji joj je pao na lice. Nije želeo da joj pričini bol, želeo
je samo da je voli.

~ 51 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Podigla je kapke i okrenula se ka njemu. Posmatrao ju je sa
nepomičnim izrazom na licu. Čekao je. Shvatila je da će učiniti sve
što zatraži od njega.
- Dodiruj me - podigla je ruke i naslonila dlanove uz njegove
obraze. - Dodiruj me svuda po telu, ali te preklinjem da budeš
nežan. Noćas sam tako ranjiva.
Najednom je osetio potrebu da je štiti. Znao je sva njena lica, ali
ne i ovo. Ličila mu je na izgubljenu devojčicu kojoj je potrebna nečija
snaga. »To je nemoguće, u njoj nema slabosti«, pomislio je. A onda
je ponovo pogledao njeno gotovo uplašeno lice i shvatio da joj je te
noći on jedini izlaz.
- Da li ti je neko učinio nešto loše, jako loše? - upitao je između
sitnih poljubaca kojima je prekrivao njene obraze.
- Samo me voli - grčevito ga je stegla oko struka.

* * *

Leona je ležala kraj bazena i pokušavala da čita knjigu. Nije bila

raspoložena ni za čitanje ni za bilo šta drugo. Posle noći provedene
sa Tomasom konačno je shvatila da je jednu staru strast zamenila
nova, a da je bol ostala ista. Verovala je da je sve što se dešava
između njih samo jedan od prirodnih zakona u kojima se dva tela
telesno privlače, ali nije verovala da ta telesna privlačnost može da
bude toliko snažna.
Plela je mrežu oko njega uz osećanje da je sve to nebitno i da je
samo deo jedne igre koja joj prija i koja će je ispuniti. A onda se
probudila i poželela da je tu, da mu kuva jutarnju kafu i da je
poslužuje na terasi. Poželela je da telefon zazvoni i da joj kaže kako i
ona nedostaje njemu, ali je telefon ostao nem. Čitava tri dana.
- Donela sam ti limunadu - Nastasja je stajala kraj nje sa dve
velike i od leda zamagljene čaše. - Sunčaš se već deset sati,
pomislila sam da si dehidrirala.
- Ti uvek imaš korisne misli - odložila je knjigu i sa
zadovoljstvom prihvatila piće.
- Smem li da ti se pridružim?
Osetila je grižu savesti zbog devojčinog pitanja. Poslednjih dana
je bila prilično gruba prema njoj i odbijala je svaki razgovor.

~ 52 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Biće mi zadovoljstvo. Nekoliko minuta su sedele u tišini
nemoćne da otpočnu razgovor. Nastasja je lomila prste i gledala u
kolena dok je ispijala svoju limunadu. Konačno je progovorila.
- Više se ne viđaš sa Patrikom?
- Više ne izlazimo, ali to nema nikakve veze sa tvojom
izložbom. Nas dvoje smo bili i ostali prijatelji i to što nismo uspeli
da ostvarimo vezu neće ništa pokvariti.
- Kada sam te pitala, nisam mislila na izložbu. Žao mi je da te
gledam takvu.
- Moje raspoloženje nema nikakve veze sa Patrikom.
- Pretpostavila sam.. A... - naglo je ućutala.
- Neću te pojesti ako pitaš - nasmejala se. - Znam da u
poslednje vreme nisam bila baš lak sagovornik, ali sam i dalje tvoja
prijateljica.
- Ima li tvoje raspoloženje veze sa Tomasom Riđom,
Ni sama nije znala odgovor na to pitanje. Po ko zna koji put u
životu bežala je od istine i mogućnosti da sagleda situaciju da bi
mogla da se nosi sa njom.
- Mislim da ima. Mislim da mi je potrebniji nego što želim sebi
da priznam. Do sada sam uspevala da ne mislim na njega između
naših susreta, ali sam ga uvek želela čim bi mi prišao na deset
koraka. Od pre neku noć ga želim stalno.
Vrućina je bila nepodnošljiva i Nastasja je osetila kako joj se
znoji vrat. Pomerila je kosu u stranu.
- Dođi, uplešću ti kiku. Devojka je prišla Leoni i poslušno sela
kraj njenih nogu. Bila je srećna što se njihova bliskost vratila i što
Leona ponovo priča sa njom.
Uplela joj je kiku, a onda je izvadila jednu šnalu iz svoje kose da
bi joj njome zakačila punđu. Primetila je sitne kapi znoja na
Nastasjinom vratu i obrisala ih je peškirom.
- Kakva dirljiva scena - hladan muški glas je presekao Leonu.
Osetila je kako ledena struja klizi njenom kičmom. Dobro je znala
kome pripada glas. Bio je tu, u njenoj kući.
Okrenula se ka njemu i sa nevericom ga pogledala. Nadala se
njegovom pozivu, ali ni u najluđim snovima nije mogla da očekuje
da će bez poziva doći kod nje.
- Da li bi nas ostavila same? - upitao je Nastasju.

~ 53 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Devojka se okrenula ka njoj i upitno je pogledala. Klimnula je
glavom i devojka se nečujno izgubila.
Prišao joj je i stao iznad nje sa rukama naslonjenim na bokove.
Nikada joj nije izgledao tako moćno kao u tom trenutku. Njegova
košulja je imala kratke rukave i otkrivala je vitke preplanule ruke
koje su joj najednom izgledale kao erogene zone. Zatvorila je oči i
prisetila se svega što joj je tim rukama radio.
- Otkud ti? - jedva je progovorila.
- Zašto da ne dođem? - seo je kraj nje i naslonio joj dlan na
butinu. - Ti si upadala i u moju kancelariju onda kada si želela nešto
od mene, u čemu je problem da jednom ja upadnem na tvoju
teritoriju?
Nije bila u stanju da mu odgovori. Jedino što ju je tog trenutka
interesovalo bile su njegove ruke koje su je sve slobodnije dodirivale.
- Da li će tvoja prijateljica biti ljuta zbog mog dolaska? - upitao
je promuklim glasom dok se nadvijao nad njom. Smem li da te
poljubim u njenoj kući?
- Biće veoma, veoma ljuta - obavila je ruke oko njegovog vrata i
ponudila mu usne.
- Sada me poljubi.

* * *

Leona je namazala poslednji nokat, a onda je dunula u njega

nestrpljiva da se što pre osuši. Kosa joj je bila namotana na viklere i,
kao i obično, nije imala tendenciju brzog sušenja, a njoj je frizura
bila neophodna odmah.
- Zašto mu nisi rekla da ne možeš da dođeš? - Nastasja je
stajala sa podbočenim rukama i besno je gledala.
- Moraš li da trčiš na svaki njegov mig?
Nije imala nameru da joj odgovori. Više ju je interesovalo novo
mleko za telo koje je pažljivo utrljavala u svoju kožu.
- Dok smo živele u koloniji nisam ni primećivala koliko sam
zapuštena. Tek sada vidim šta sam sve propustila - zadovoljno je
gladila svoju sjajnu i tamnu kožu.

~ 54 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Prekini! - Nastasja se u dva skoka našla kraj nje i ljutito joj
oduzela bočicu sa mlekom. - Sve što te interesuje je kako izgledaš i
da li će te Tomas pozvati. U šta si se to pretvorila?
Ustala je i prišla ogledalu. Nije znala da li je njena frizura stigla
do kraja, ali ona jeste. Izvadila je viklere i snažno zamahnula
glavom. Gomila kovrdža se razletela na sve strane.
- Sa tom frizurom nećeš moći da staneš u automobil. Krov će je
spljeskati - Nastasja ju je podrugljivo gledala.
- Mislim da će to biti kraj tvoje ponižavajuće avanture.
Natapirala je kosu i podigla je još više uvis. Zadovoljno je
klimnula glavom svom odrazu u ogledalu, a onda se uputila u
spavaću sobu.
- Vodi računa šta oblačiš!
- Nastasja je potrčala za njom. - Ne zaboravi da imaš samo
malo vremena za povaljivanje i da te već u podne čeka razgovor oko
moje izložbe. Ukoliko ti to uopšte nešto znači!
Mada nije imala nameru da se nervira Leona je osetila da to ne
zavisi samo od njene volje. Nastasjin trud da joj pokvari
raspoloženje konačno je urodio plodom.
- Da li sam uradila ijedan pogrešan potez kada je tvoja izložba u
pitanju? - njeno do tada vedro, pomalo neodgovorno lice dobilo je
svoju staru ozbiljnost i odlučnost. - Veruj mi, ja sada znam kako se
te stvari rade, imala sam savršenu priliku da naučim na sopstvenom
uništenju. Do kraja godine ćeš biti neko kao što sam ti i obećala. Zato
pokušaj da budeš mirna i da me pustiš da u ovom groblju od
sopstvenog života uživam bar u jednoj stvari. Izložba je tvoja, a ja
sam samo bivša pevačica koja to posmatra. Ako je jedina stvar koja
me čini živom povaljivanje o kojem govoriš, ne misliš li da imam
prava na njega?
- Oprosti - devojčine oči su bile pune suza. - Želela sam da ti
pomognem, da te izvučem iz situacije za koju mislim da ti ne
dolikuje. Ti vrediš više, mnogo više...
- Ako stvarno želiš da mi pomogneš, ućuti bar jednom! Tačno
znam u kojoj sam situaciji i želim da budem u njoj. Tomas mi je
potreban, njegovo telo mi je potrebno i samo sa njim zaboravljam na
tu užasnu prazninu sa kojom sve teže živim.
- Zašto onda nešto ne promeniš u vašem odnosu? Zašto
pristaješ na taj besmisleni seks bez obaveza, bez izlaska, bez
mogućnosti čak i da mu kažeš kada ti je teško?
~ 55 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Naslonila se na vrata i zatvorila oči. Bila je umorna od
objašnjavanja, a nije ni znala na koji način da objasni devojci koja
tek počinje život kako izgleda kada od njega sakupljaš samo mrvice.
- Ako će ti biti lakše odaću ti jednu tajnu. Tomas je u istoj
poziciji kao i ja i on ne misli da je taj koji me dobija kada poželi. Za
njega sam ja tvoja ljubavnica koja povremeno beži iz svog zlatnog
kaveza u naručje muževnog pastuva da bi nadoknadila ono što kod
kuće ne dobija.

* * *

U prvom trenutku nije bio svestan šta ga je probudilo, a onda je

shvatio da se Leona izvlači iz kreveta. Ponovo je imala nameru da se
iskrade i ode.
Podigao se na lakat i upalio lampu. Zatekao ju je kako na
vrhovima prstiju ide ka vratima. Svetlost ju je upozorila da je njen
pokušaj da neopaženo ode propao i ona se sa osmehom izvinjenja
okrenula ka njemu.
- Nisam želela da te budim. Bila je naga i noćna svetlost je njeno
telo činila neodoljivo blistavim. Na trenutak mu se učinilo da su joj
takve i oči, a onda je shvatio da sjaj dopire iz nje i iz neke
neobjašnjive unutrašnje tuge. Znao je da se iza njenog lica koje je
poznavao samo onda kada je bilo razbludno od strasti krije mnogo
toga što on nikada neće saznati. Podizala je oko sebe zid veći od
njegovog i nije dozvoljavala da se išta menja.
- Zar ne možeš noćas da ostaneš kod mene? - upitao je prvi put
za tri meseca otkako su se viđali. Bila je žena sa kojom je najduže
ostao upravo zbog toga što se njihova bliskost nije produbljivala i
što su jedno drugom bili strani kao i onoga dana kada su se prvi put
videli.
- Mislila sam da ovako više voliš - stajala je na sredini sobe i
gledala u svim drugim pravcima sem ka njemu.
- Da sam želeo da odeš rekao bih ti to pre nego što sam zaspao.
Nekoliko trenutaka je neodlučno stajala na sredini sobe, onda se
vratila i sela na ivicu kreveta. Potražila je cigaretu. Njeno telo, koje
ga je pod normalno dovodilo do ludila i koje je upravo bilo sasvim
nago i na par santimetara od njega, prvi put nije izazvalo uobičajenu
reakciju. Mnogo ga je više zanimalo šta se krije iza njenog praznog

~ 56 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
pogleda. Podigao je upaljač i pripalio joj cigaretu koju je nervozno
gnječila među prstima.
- Ne znam koji je tvoj problem i nemam nameru da ulazim u
njega - neočekivano je progovorila. - Znam samo da imaš previše
godina da bi se tako ponašao. Niko posle puberteta ne vodi ljubav
samo za jednu noć sa svakom osobom koju sretne paranoično se
plašeći onoga što se smatra vezom. A za tebe je veza sve sem brzog
seksa bez upoznavanja. S obzirom da mi prija da vodim ljubav sa
tobom i da ostavljam mogućnost da to još nekada poželim
pokušavam da ti stavim do znanja da ja nisam veza i da ne
zauzimam prostor koji tako ljubomorno čuvaš. Ja odlazim kada
poželiš i dolazim kada to oboje poželimo. Možda bih ponekad i
volela da ostanem u tvom naručju do jutra, ali znam da bi te to
toliko uplašilo da bi mi uskratio pravo i na ovo što imam sada.
- Znam - uhvatio je za ruku i povukao bliže sebi. Najednom je
shvatio da ona nije stranac, da je žena sa kojom je podelio mnoge
noći i da je u njegovom životu daleko više nego što je bio spreman
da prizna. - A ja bih voleo da ti znaš zašto je to tako.
Prsti su joj se vidno tresli dok je gnječila ostatak cigarete u
pepeljari. Nije bila sigurna da je ispovest u ovom trenutku bila pravo
rešenje i da je vreme da je čuje. Za tako nešto je bila potrebna
drugačija veza, veza u kojoj bi bar jednom izašli u pozorište ili
prošetali gradom držeći se za ruke.
- Umem da slušam - ipak je rekla.
- Nema tu mnogo toga da se priča. Sve što sam hteo da ti kažem
je da sam jednom imao vezu i da sam popio gomilu pilula za
spavanje onda kada sam je izgubio. Nikada sebi ne bih dozvolio da
ponovo tako nisko padnem. Poražava me činjenica da sam jednom
bio budala koja je htela da izvrši samoubistvo zbog izgubljene
ljubavi.
- Koliko si imao godina kada se to dogodilo?
- Sedamnaest - gorko se nasmejao. - Još uvek sam bio u
pubertetu.
- U sedamnaest mnogi pokušavaju samoubistvo zbog
izgubljenje ljubavi. U dvadesetoj vole već sasvim normalno.
Nasmešio se i zatvorio oči. Boleo ga je razgovor i pitao se zašto
ga je uopšte započeo. U Leoni nije postojalo samilosti i razumevanja.
A onda je shvatio da je baš zbog toga odlučio da ona bude prva osoba
kojoj će ispričati tu priču. Samo neko poput nje je mogao da ga

~ 57 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
probudi iz samosažaljenja u koje je zapao pre nego što se odlučio da
postane nemilosrdan. I sam je osećao da jedan deo njega nikada nije
uspeo da odraste i da će, koliko god daleko da stigne, uvek ostati
nedovršen.
- Možda bih i ja u dvadeset bio normalan da kojim slučajem
dama koju sam obožavao nije u međuvremenu postala moja maćeha.
Bilo je vrlo nezgodno. Budila me je ujutru i spremala mi doručak,
sedela do mene na svakom ručku i večeri i činila je sve što sam želeo
da čini u vreme kada sam je molio da postane moja žena, izuzev
jedne sitnice - noću je umesto u moj odlazila u krevet moga oca.
- Nezgodno - ugasila je cigaretu i istog trenutka upalila novu. -
Da li je tvoj otac znao da je voliš?
- Naravno. Međutim, on je smatrao da sam samo dečak koji će
to veoma brzo preboleti.
- I kada si prestao da žališ samog sebe? - podigla je noge i
naslonila bradu na njih.
Bio joj je potreban dovoljno udoban položaj da izdrži razgovor
koji se tek rasplamsavao i koji nikako nije mogla da izbegne. A želela
je.
- Fascinira me tvoj senzibilitet - kažiprstom je dodirnuo njen
nos koji je samo virio iza kolena. - Onda kada sam došao u posetu
kod njih, kada sam joj poljubio obraz i kada nisam osetio ništa. Do
tada mi je već postalo sasvim svejedno čiji obraz ljubim.
- Nisam sigurna da te razumem. Ako ti je već bilo svejedno čiji
obraz ljubiš i sa kim spavaš, onda mi nije jasno zašto si se tako
očajnički plašio veza.
- Ko ti kaže da sam se plašio? Samo ih nisam želeo.
Osetila je kako joj postaje hladno. Uvukla se pod pokrivač i
privila uz njega. Nije više imala snage da nastavlja razgovor koji ni
on ni ona nisu razumeli. Uvek je bila nesposobna da razume sve
granične slučajeve u životu.
- Znaš, i ja sam uradila gomilu nelogičnih stvari tvrdeći da za to
imam opravdanje. Mislim da je to problem svih ljudi koji nemaju
petlje da zastanu i pogledaju istinu u oči. Da sam se ikada potrudila
da upoznam samu sebe možda bih daleko više znala i možda bih
sada imala nešto pametno da ti kažem.

* * *

~ 58 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna

Leona je prišla staklenom zidu, naslonila se na njega i sa

uživanjem obuhvatila čitavu prostoriju. Nastasjine slike su bile na
zidovima.
- Ima li komentara? - Patrik je stajao kraj jedne slike sa rukama
u džepovima i polako gubio strpljenje u iščekivanju njene reakcije.
Ogroman beli prostor, veliki prozori koji su bacali puno svetla i
neverovatan osećaj vlasnika galeriji uverili su je da je njena odluka
bila prava. Ipak, izložba je bila Nastasjina.
- Devojko, da li si ti zadovoljna?
Nastasja je zabacila kosu i otkrila svoje ozareno lice. Leona je
sumnjala da bi ona bila podjednako zadovoljna i sa nekim daleko
manjim i neuglednijim prostorom, ali to joj ipak nije umanjivalo
osećaj zadovoljstva.
- Savršeno - konačno je izrekla svoj sud.
- Onda je vreme da ovo proslavimo - u Patrikovom glasu se
osećalo olakšanje.
- Zar ne bi bilo bolje da sačekamo sud kritike? - Leoni se na
trenutak vratila stara sumnjičavost. - Sećam se da sam izvesne
uloge imala savršeno spremljene, pa sam na predstavama kiksirala.
- Ne tupi - Patrik je nervoznim gestom ruku prekinuo trenutak
njenog sažaljenja. - Ovo su slike i one ne mogu da se razbole.
- Baš ti hvala na saosećanju - njen dubok smeh je ispunio
prostoriju.
- Za mene je dovoljno što slike tu vise pa da imam razlog za
slavlje - umešala se Nastasja. - Stoga sam već ohladila šampanjac i
upravo trčim ka kuhinji da ga donesem.
- Zar ovde postoji kuhinja? - Leona je zamišljeno gledala za
njom. Osećala je njenu zbunjenost, ali nije znala da li potiče od
Patrikovog neodmerenog komentara ili nečeg drugog što je
propustila. - Imam utisak da se prilično dobro snalazi ovde.
Patrikovo lice je na trenutak pocrvenelo, a onda je pokušao da
pronađe bilo kakvu temu da bi promenio tok razgovora. Nije uspeo.
- Mnogo vremena je provela ovde pomažući mi da postavim
izložbu - konačno je pronašao nešto što mu je ličilo na opravdanje.
Leona je izvesno vreme šetala između slika pitajući se gde je u
svemu tome ona. Osetila je da joj postaje vruće što nije imalo veze sa
vrelim danom. Temperatura je dolazila iznutra i to ne od saznanja
~ 59 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
da postoji nešto između Patrika i Nastasje, već od osećaja potpunog
besmisla. Šta god da je radila i gde god da je išla uvek je ostajala na
periferiji svega. Ona koja je nekada bila tako blizu centra
univerzuma.
- Čujem li ja to pravdanje u tvom glasu? - pokupila je sve
ostatke šarma u sebi da bi mu postavila to pitanje. Nije želela da on i
Nastasja osete raspoloženje u koje je na trenutak utonula. Otkopčala
je prvo dugme na košulji u nadi da će tako umanjiti vrućinu i
zakoračila ka njemu. - Čemu?
- Neko vreme smo izlazili i...
- I nije nam išlo - došla je do njega i uhvatila ga za ruke. -
Svideli smo se jedno drugom, ali samo kao prijatelji. S obzirom da
prijateljstva između žene i muškarca retko počinju na takav način,
mi smo malo lutali dok nismo stvari doveli na svoje mesto.
- Upravo tako - obgrlio ju je oko struka i privukao uza se. -
Srećan sam što sam te upoznao.
- I ja - obgrlila ga je oko vrata i poljubila u obraz.
- Da li sam nešto propustila? - Nastasja je držala šampanjac u
ruci i posmatrala ih sa mešavinom besa, zbunjenosti i radoznalosti.
- Ne - Leona je ispružila ruku i povukla i nju u zagrljaj. -
Upravo sam obećala Patriku da ću na vašoj svadbi pevati, pa makar
iza toga nikada ne progovorila ni reč. A sada požurite sa tim
šampanjcem jer ja imam još obaveza.
- Od kada se to zove obavezom? - Nastasja se prigušeno
zakikotala.

* * *

Tomas je šetao s kraja na kraj kancelarije besno uništavajući

persijski tepih pod svojim nogama. Nije mogao da poveruje da mu se
to dogodilo. Njemu koji je čitavog života bežao od mogućnosti da
bude povređen. A hteo on to ili ne, bio je povređen.
Osećao je da će se tako nešto dogoditi još prethodne noći kada je
odlučio da razgovara sa Leonom. To nije bilo mesto na koje je želeo
da je stavi i ona nije imala prava da izađe iz uloge bezimene
ljubavnice sa kojom se povremeno viđa. Ali je izašla i to zato što ju je
sam pustio. Naslonio je čelo na hladno prozorsko okno. To je bilo
sasvim dovoljno da se seti scene od jutros kada je sasvim slučajno

~ 60 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
prolazeći pored Patrikove galerije zavirio u nju. I kada je video
Nastasju sa izrazom prevarene ljubavnice zatečene zagrljajem svoje
prijateljice i vlasnika galerije. Ili, njihove prijateljice, jer Leona je na
momente pripadala oboma. Ili svima. Jedina razlika je bila u tome
što je Nastasja mogla da zatraži objašnjenje, a on ne.
Niti ju je izdržavao kao Nastasja, niti ju je izvodio kao Patrik.
Sve što je radio za nju završavalo se na nekom podu ili u nekom
krevetu. A to je loša pozicija za polaganje računa koju je ona punim
plućima koristila. Imala je sve: udoban dom, skupe haljine, otmenog
i zabavnog mladića koji je vodi na skupa mesta i ljubavnika koji
zadovoljava njene prekomerne strasti. Činjenica da sve to nije našla
na jednom mestu nije predstavljala problem za nju, ona je svoj život
sklapala kao mozaik. I svi su oni u njemu bili samo sitni delovi.
Osetio je potrebu za još jednim pićem, trećim u tom danu. Sećao
se svega što joj je rekao i pitao se kako je od svih ljudi na svetu baš
sa njom morao da podeli najmučniju priču svog života. Nezrelu i
pomalo ofucanu priču koju je davno trebalo da zaboravi i preraste.
Gorčina ga je dovodila do smeha - priču o jednoj nevažnoj i
koristoljubivoj ženi kojoj ništa nije sveto ispričao je drugoj, istoj ili
još goroj.
- Gospodine - Mirna Grej je stajala kraj odškrinutih vrata i
posmatrala ga sa mešavinom izvinjenja i zabrinutosti. - Niste se
odazvali na moje pozive.
- Verovatno zato što nisam ni želeo da se odazovem - napunio
je čašu i vratio se za svoj radni sto. Nije ni pogledao u svoju
sekretaricu.
- Ona prosta dama...
- Koja više nije prosta - čitavim prostorom razlivao je svoju
gorčinu. - Šta sa njom?
- Ovde je, i želi da vas vidi.
- Recite joj da ide do đavola! - prasnuo je.
- Mislim da ću poslušati tvoj savet, ali tek pošto me saslušaš! -
uletela je u kancelariju i snažno odgurnula Mirnu koju je odmah
potom uhvatila za ramena i izbacila napolje. - Znala sam da će
izgledati ovako još sinoć kada si počeo svoju ispovest. Pokušala sam
da te sprečim, ali nisam uspela.
Zamagljenim pogledom je gledao u njeno lice crveno od besa.
Nije mu bilo jasno zbog čega je ona ljuta. Imala je divnu noć i još
bolje jutro.
~ 61 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Da li te je Nastasja najurila? - ta ideja mu se učinila veoma
zabavnom.
- Pijan si - rekla je sa gađenjem. - Ne, nije me najurila i ovo
nema nikakve veze sa Nastasjom, već sa nama.
- Sa nama? - prasnuo je u smeh. - O čemu govoriš?
Zatvorila je vrata od kancelarija i naslonila se na njih. Ruke su
joj bile prekrštene preko grudi i to je bilo jedino što je remetilo sliku
savršenstva. Sa svojom pažljivo očešljanom punđom, tamnim
elegantnim kostimom i svetlucavim tankim čarapama ona je
predstavljala sliku idealne žene - sigurne, lepe, pametne,
elegantne... Ponovo je dobio želju da se nasmeje. Leona i
savršenstvo.
- Da, sa nama - glas joj je bio dubok i iznenađujuće hladan. -
Ukoliko se ne sećaš, mi smo onaj par od sinoć i ja sam ona žena
kojoj si odlučio da plačeš na ramenu zbog jednog davno prošlog
doba. Ona koju već danas mrziš zbog toga što je u jednom trenutku
bila svedok tvoje slabosti.
- Slabosti? - prezrivo je iskrivio lice. - Bila je to samo
pubertetska priča koju muškarci često pričaju svojim kurvama. One
zato služe, zar ne?
- Tačno tako - prišla mu je na pola koraka, a zatim mu se unela
u lice. - Jedina razlika je u tome što ti muškarci ujutru ne mrze svoje
kurve zbog trenutka slabosti, a ti mene mrziš.
- Problem je u tome što sam ja tek jutros shvatio da si ti kurva,
a priču sam ispričao još sinoć.
Osetila je da u njihovom čitavom razgovoru postoji neka rupa i
da pričaju dve različite priče. Uverena da on odbija da je vidi samo iz
osećanja besa što je prethodne noći prešao svoju ucrtanu granicu
intimnosti, nije ni primetila da njega muči još nešto.
- Tomase, o čemu se radi? - nežno je prstima dodirnula njegove
obraze. - Čime sam te, u stvari, povredila?
Na trenutak je osetio želju da se prepusti njenoj nežnosti i da joj
ponudi mogućnost da mu ispriča još neku neuverljivu bajku. Onda je
shvatio da je to samo nastavak njegovog propadanja koje je otpočelo
još onog trenutka kada se zaljubio u pogrešnu ženu. Jedinu od koje
nije bežao naivno verujući da je bezopasna.
- Leona - rekao je umornim glasom. - Sve što bih ti rekao nema
više nikakvog smisla. Jedino što je bitno da znaš je da te više ne
želim u svom životu. Nikada i ni u kakvom obliku. Gotovo je.
~ 62 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Tomase...
- Gotovo je.

* * *

Leona je zastala ispred izloga i zadovoljno odahnula kada je

shvatila da se u korpi više ne nalaze ružičasti pupoljci. Sada su bili
žuti.
- Koliko ti je vremena trebalo da se odlučiš na tako smeo potez?
- upitala je »ledeno lice« čim je zakoračila u radnju.
Sali Magnuson se samo na trenutak osmehnula, a onda je
zauzela svoj neprijateljski stav.
- U ovoj radnji nema ničega za vas - rekla je svojim
tradicionalno ledenim glasom.
Nije se obazirala na njene reči, već je prišla haljinama i po ko
zna koji put ponovila njihovu omiljenu scenu.
- Mislim da ću se zadovoljiti Valentinovom, deluje mi sasvim
podnošljivo.
- Verovatno - ponovo je odbacila svoju hladnu masku. - Ne
znam samo kako ćeš nagurati stomak u nju. Koliko puta treba da ti
kažem da ne držimo robu za trudnice?
- Ja sam sasvim malo trudna - Leona je zastala ispred ogledala i
zadovoljno pomazila svoj veliki stomak. - Tek sam u petom mesecu.
- Čudno, izgledaš kao u petnaestom.
- Nije tačno, samo me noge bole kao da sam u petnaestom -
bacila se u fotelju i podigla noge na sto. Bilo je to njeno omiljeno
mesto i omiljeni položaj u proteklih nekoliko meseci. Otkako se
Nastasja preselila kod Patrika, usamljenost je lečila u butiku od
kojeg je sve i počelo. Ako se njeno novo osećanje moglo nazvati
usamljenošću.
- Znaš li da se u mom životu sve promenilo onoga dana kada
sam prvi put ušla ovde? - upitala je Sali.
- Znam. To mi kažeš svaki put kada dođeš, a dolaziš jednom
dnevno.
Sali se vratila sa dve kafe koje je postavila na sto oko Leoninih
nogu. U to doba dana obično nije imala mušterije tako da je redovno
pravila pauzu u društvu svoje sve trudnije prijateljice.

~ 63 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Jedino što mi nikada nisi rekla je da li sam ja bila ta koja te je
izlečila od ispravljanja nepravdi po nesavršenom svetu?
- Ne, on me je izlečio - nežno je dodirnula stomak - samo je
moje druženje sa tobom materijalni dokaz da sam izlečena.
- Zašto ovu primedbu shvatam kao zvocanje?
- Možda zato što se osećaš krivom - nikada nije uspela da odoli
nagonu da još malo gunđa zbog načina njihovog upoznavanja. - Ali
svet je nesavršen i ja vodim bitku da ga prihvatim...
- Ako hoćeš da ga prihvatiš, onda je vreme da vratiš svoje lepo
ime i da se svetu predstaviš kao ono što jesi. Želiš li da te dete zna
pod lažnim imenom?
Zagonetno se nasmešila, a onda je potražila cigaretu u tašni. Za
ono što je želela da kaže bio joj je potreban taj mali luksuz koji je
sebi uskraćivala u poslednje vreme.
- Ne, dete me neće upoznati pod lažnim imenom. Odlučila sam
da svoj stari život uklopim u novi i da otvorim školu pevanja. Moj
glas nije siguran za nastupe, ali je više nego dovoljan za
podučavanje. S obzirom da je pevanje moj život, a da ja istim želim
da proživim, mislim da sam našla najbolje rešenje. Više neću morati
da lovim talente i da ih stvaram, već će sami dolaziti kod mene, a ja
ću im pomagati.
Osećala se veoma svečano kada je izgovorila te reči. Posle
mnogo godina konačno je imala ono za čim je tragala svrhu svog
postojanja.
- Gde se tu uklapa otac tvog deteta? - Sali je po prvi put pitala.
Bila je sigurna da sada sme to da učini, Leona je konačno došla do
ravnoteže bez koje je tako dugo bila izgubljena.
- Nigde - slegla je ramenima. - Naučila sam da živim sa
osećanjem da mi je stalo do njega i da ne mogu da budem sa njim.
Takve stvari nisu retke - stalo mi je i do pevanja, pa ne mogu da
pevam. Imaću dete, imaću školu pevanja, biću okružena talentom...
Čini mi se da je to dovoljno za sasvim srećan život.
Mada Tomasa niko nije mesecima pomenuo i mada je sama o
njemu mislila samo onda kada bi svi odbrambeni mehanizmi
popustili, ipak nije bila iznenađena kada ga je srela čim je izašla iz
butika. Bilo joj je sasvim prirodno da se pojavi baš tada i baš u danu
kada je svoj mozaik konačno složila. Samo daleko drukčiji mozaik od
onoga koji je on mislio da slaže.

~ 64 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
* * *

- Postala sam ovisnik o ovoj radnji - rekla mu je umesto

pozdrava.
Stajao je skamenjenog lica nesposoban da progovori ijednu reč.
Za razliku od nje, on nije bio spreman za taj susret, još manje za
njen stomak.
- Da, sada se sedam - smešila se dok mu je prilazila - rekao si
da ne želiš više išta da imaš sa mnom. Žao mi je ako sam te
uznemirila, ali sam smatrala da je prošlo mnogo vremena i da nije
problem ako ti se pristojno javim.
Posmatrao je njeno lice koje je bilo šire nego ranije, njene blago
otečene usne i beskrajni zrak topline koji je dopirao iz nje same.
Mrzeo je tu promenu u njoj, promenu u kojoj nije učestvovao, tako
drukčiju od one koju je doživeo sam.
- Ko je otac tog deteta? - reči su jedva našle put iz njegovog
grla.
- Nastasja, naravno - podrugljivo mu je dobacila preko ramena,
a onda nastavila duž ulice.

* * *

Tomas je na trenutak zastao ispred staklenih vrata i pogledao

svoj odraz u njima. Činilo mu se da je ostario par godina i da su mu
bore oko usana samo dve ružne brazgotine. Pitao se da li je proces
starenja otpočeo pre tri dana kada je video Leonu, ili pre četiri
meseca kada ju je najurio od sebe.
Sa činjenicom da je izgubio ženu koju voli mogao je da živi uz
saznanje da ta žena nije vredna njegove ljubavi, ali sa mišlju da ona
možda nosi njegovo dete nije. Ili je to bilo samo loše opravdanje za
njegovu nemogućnost da je preboli? Samo je u jedno bio siguran:
morao je da zna istinu.
Konačno je prestao da se samosažaljeva nad svojim likom, pa je
vrata upotrebio za ono za šta služe. Sve što mu je ostalo bilo je da se
susretne sa Patrikom.
- Tomase, ovo je pravo zadovoljstvo - nasmešeni Patrik mu je
pošao u susret. - Mesecima te nisam video.

~ 65 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
Umesto istog oduševljenja u sebi je osetio beskrajnu mržnju
prema tom mladom i gipkom čoveku koji je u svakom svom pokretu
krio opuštenost i šarm. Čoveku koji ga nije ni doživljavao kao
suparnika, jer nije ni znao za njegovu vezu sa Leonom. Kao ni bilo
ko drugi.
- Čije dete nosi Leona? - nije bio raspoložen za duge uvertire.
Mladićeve oči su se suzile u dva uska proreza, a sa lica mu je
nestao osmeh. Rukom mu je pokazao ka svojoj kancelariji.
- Mislim da je ovo bolje mesto za razgovor - rekao je dok je
zatvarao vrata za sobom. - Nisam siguran da bi Leoni prijalo da ti na
to pitanje odgovorim pred desetak posetilaca.
- Čije je?
- Ne znam.
Osetio je kako se soba okreće oko njega i kako preti da ga uvuče
u vrtlog bez izlaza. Patrik nije znao, a po svemu sudeći ga nije ni
interesovalo.
- Međutim, čak i da znam ne bih ti odgovorio. To moraš da pitaš
nju.
- Zar je ti nisi pitao?
- Ne, zašto bih? Ako želi da priča o tome tu sam da je saslušam,
mada za to češće koristi moju suprugu - rekao je sa dozom ponosa u
glasu.
- Tvoju suprugu? - kao eho je ponovio.
- Zar ne znaš? - Patrikovo lice je najednom blesnulo. - Oženio
sam se Nastasjom Romanovom, slikarkom koju je Leona stvorila.
Priredila joj je izložbu u mojoj galeriji koja je izazvala pravu
senzaciju. Čoveče, pa gde si ti bio sve ovo vreme? Svi u ovom gradu
govore samo o Nastasjinom uspehu kojeg, doduše, ne bi bilo da je
Leona nije izvukla iz blata i omogućila joj da radi.
- Da li si ikada vodio ljubav sa Leonom? - poput automata je
pitao, mada je već znao odgovor. - Da li je tvoja žena ikada vodila
ljubav sa Leonom? I da li sam ja budala?
Patrikovo lice je samo u jednom trenutku delovalo kao pred
oluju, ali je veoma brzo shvatio o čemu se radi.
- Ne, Tomase - rekao je blagim glasom. - Ćini mi se da si od
svih nabrojanih ti jedini koji je vodio ljubav sa njom. Takođe mi se
čini da bih sada sa velikom sigurnošću mogao da ti kažem ko je otac
tog deteta.
~ 66 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna

* * *

Leona se okrenula na bok i sa žaljenjem pogledala prema

bazenu. Knjiga koju je čitala nije bila dovoljna da joj ispuni popodne,
a sunce je bilo još suviše jako da bi sebi dozvolila kupanje. Ovako je
mogla da se pomiri samo sa izležavanjem u hladovini i ispijanjem
već mlake limunade.
Učinilo joj se da čuje korake, ali je brzo odmahnula glavom. U
ovo vreme niko nije dolazio i samo je njena želja za društvom mogla
da stvori iluziju da ga ima. A onda su koraci postali sasvim jasni i
sasvim poznati. Pre nego što je podigla glavu i pre nego što se srela
sa njegovim olujnim pogledom znala je da je došla na kraj još jedne
priče. Bio je tu, a to je moglo da znači samo jedno.
Podigla se i pošla mu u susret. Noge su joj bile teške i jedva ih je
pomerala, a srce joj je udaralo toliko snažno da se plašila da će
iskočiti iz grudi. Sav njen mir je nestao i više nije mogla da ga gleda
na onaj način na koji ga je gledala samo tri dana ranije.
- Zdravo, Leona - stavio je ruke u džepove i zastao na pola puta.
Uz sva uzburkana osećanja osetila je još jedno - neumoljivu
snagu njegove privlačnosti.
- Ne zovem se Leona - prišla mu je i pružila ruku. - Moje ime je
Margo Olivije i nekada sam bila najbolja operska pevačica.
Podvlačim najbolja jer je to veoma važan momenat za moju priču.
Razbolela sam se, prestala sam sa pevanjem...
- Znam priču o Margo Olivije - prihvatio je njenu ruku i zadržao
je među svojim dlanovima. - Jedina priča koju sam propustio je ona
o Leoni.
- To je ime koje sam izabrala kada sam došla u Ameriku i kada
sam odlučila da otkrijem svoje novo ja - toplina njegove ruke ju je
opuštala tako da je mogla sebi da dozvoli i podrugljivost u odnosu
na samu sebe. - Tragala sam za talentima, rupama u zakonu i
smislu života, a onda sam upoznala tebe. Tu sam negde i našla svoj
smisao života i to je ta priča.
Zapanjeno je gledao u nju. Najednom mu je ličila na veliko
zbunjeno dete. Ipak je konfuzna priča, koju je u jednom dahu
zbrljala, predstavljala odgovor na sva pitanja.

~ 67 ~
Knjigoteka
 anica.sd&anna
- Margo Olivije - spustio se na kolena ne ispuštajući njenu ruku
- želiš li da se udaš za mene?
Načinila je korak unazad da bi stvorila prostor za svoj stomak, a
onda se i sama spustila na kolena.
- Tomase Rid, želiš li da Nastasjino dete prihvatiš kao svoje?
Osmeh se razlio njegovim usnama koje je vrlo brzo približio
njenim.
- Zar moraš i sada da me podsećaš koja sam budala bio i zar sa
tobom baš ništa ne može da se završi kao u romanima?
- Kako da ne? Pa venčaćemo se na kraju.

- KRAJ -

~ 68 ~
Knjigoteka