Појам – обим и садржај појма

Појам је основна јединица рационалног мишљења којом одређујемо тј. обухватамо битне особине предмета
мишљења – онога о чему мислимо.
Битним или суштинским сматрамо карактеристике која чине да нешто буде то што јесте и да се разликује од свега
што није. Критеријум за разликовање битних од небитних особина је следећи: ако замислимо да ту особину
одузимамо предмету наше мисли, он ће се трансформисати у нешто друго (ако појму „девојка” одузмемо особину
млађег животог доба, или неудатости, или да је женског пола... престаје да се односи на такве особе).
Сваки појам можемо анализирати преко два његова аспекта: садржаја и обима.
Садржај појма чини скуп битних особина и односа које карактеришу сваки појединачни предмет мишљења на
који се појам односи. Битне особине појма троугао су да је то затворена геометријска фигура у равни са три угла.
Остале особине троугла: да је збир унутрашњих углова 180°, спољашњих 360° итд. могу се извести из првих.
Садржај појма у логици се назива конотацијом јер одговара значењу речи којом се појам језички изражава.
Обим појма може се посматрати двојако:
- Као скуп или класа предмета, својстава, стања, процеса, феномена итд. на које се садржај датог појма односи. С
овог аспекта, у обим појма улазе елементи стварности изван нашег мишљења. У обим појма човек, на пример,
спадају сви људи који су некад живели, сад живе или ће живети.
- Као скуп „нижих”, специфичнијих појмова који представљају његове врсте. Овде је у питању релација међу
самим појмовима (врсте-род), а не појма и ванпојмовне стварности. На пример, обим (родног) појма троугао
обухвата различите врсте троуглова: неједнакостраничне, једнакостраничне и једнакокраке.
Обим појма се назива и денотацијом, јер се поклапа са подручјем предмета означених датом речју.
Вежбе за садржај и обим појма
1. Заокружити појам који улази у садржај:
појма “планета“ а. звезда б.Меркур в.ноћно небо г. светлост д. небеско тело
појма „водоник“ а. атом б. материја в. Мендељејев г. хем. елемент д. хемијско једињење
појма „ружа“ а. букет б. цвет в.црвено г. латице д. парфем
појма „лимунада“ а. шећер б. витамини в. напитак г.чаша д. лед
појма „дијагонала“ а. математика б. број в. дуж г.тачка д. правоугаоник
2. Заокружити појам који улази у обим:
појма “киселина“ а. лимун б. материја в. H2SO4 г. оштар мирис д. црвени лакмус
појма „океан“ а.слано б. Атлантик в. Медитеран г. водено пространство д. велики таласи
појма „слика“ а. Мона Лиза б. чувено дело в. Леонардо г. дело д.уметност
појма „геом. слика“ а. дељивост б. геометрија в. дијагонала г. паралелограм д. математички појам
појма „музика“ а. дирке б. гитара в. дрво г. џез д. харфа
појма “спорт“ а. фудбалери б. бокс в. надметање г. мишићи д. Новак Ђоковић
(Уочите следеће: када неки појам улази у садржај другог појма, онда тај други постаје члан његовог обима)
3. Заокружити појам који:
има већи обим а. смарагд б. драги камен
има већи садржај а. отац б. отац моје мајке
има мањи обим а. хемијски елемент б. скандинавска земља
има мањи садржај а. Француз б. Европљанин
има већи обим а. отац б. син
има већи садржај а. велика животиња б. слон
има мањи обим а. једноцифрени парни бројеви б. дани у седмици
има мањи садржај а. жичани инструмент б. гитара
има већи обим а. октобарски дан б.двадесети век
има већи садржај а. Кина б. источна земља
има мањи садржај а. једноцифрени парни бројеви б. парни бројеви
има већи обим а. опера б.Ђузепе Верди
 поља, Већ хајде пазари!
в) А вјетар суморно звижди кроз црна и пуста Не можеш се нагледати,
њом Скидај наочари.
И с репом косматим својим огроман зељов с Ластавица?
На прагу старица стоји и мокру живину ваби, Не знаш је ли коњ ил птица
И већ пред собом видим мој убоги стари дом: Господару стари?
б) Фркће покисо коњиц и журно у село граби, г) Гледаш, је ли, мога коња,
Мутно је небо сво.
главом, Мутно је небо сво.
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом,
И густе слојеве магле у влажни ваља до… Са криком узлеће гавран и кружи над мојом
а) Чуј, како јауче вјетар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља до…
појам:
1. У следећем тексту пронађите два физичка, два неквантификована, један сингуларни и један сложени
Вежба
П рем а том е да ли
п о ја м у з с е б е и м а и л и
нем а к ван ти ф и к атор
(к в а т и ф и к а то р и с у
речи као ш то су сви,
н е к и , н и је д а н , к о је
о д р е ђ у ју н а к о л и к о
чланова класе из
о б и м а п о јм а
м и с л и м о ):
неквантиф иковани
п о јм о в и (н е м а ју у з
себе квантиф икатор)
квантиф иковани
п о јм о в и :
ун и в ер зал н и
П о д е л а п о јм о в а п о о б и м у
П (рк евма на ттиофм ие кда ат олри
с а "дсрвжа ка јие"м и пл ои ј м" на и ј е д а н "
о дордерђеуђј еу м ј ео дна емк еи с л и м о
к анр аа кс твеарк ио сг тчилкаен, аи лк и л адс ае
ј е ит зо ооб чи емма уп мо јимс ал ,ибмеоз
н еидзоусзтеатткаак) ,о д н о с н о
н епша трот и ч екгуал на ермн аи,
п о( јкмв оа вн ит исфу ипкоазтио тр и в н и
( н "пнре. каик"тоидврнеођсутј е, д а
у пколта рс ае бнљи иј ев опсрта зин а , а л и
сПтрн рее пмиља недњ а ек )о ли инкеог њ а теин ви нх и
ч л а н о виамтеанчзниој ип
сптовмјамир оснлвоиисмт( ин нра. к о ј у с е
ппоасјсаиимнв нго уод л с то ,) и
н сб уи ч н о
с а д р ж а ју
ао рсљини,ивто(осо т и П о д е л а п о јм о в а п о
пноесјумупоонвт и р ое бф ч еинз ии чл к и оч јн и м
снтевисам тррнапозљнс ета њ
еном и и л,е ич) и ј и
пП р еод бм ре от ј ум и с л и с е н а л а з и
п р е ц и з н и
ук апоррдаонксоттесорериуссеи тмивокрапеикмсоеојниму, (ан а
на класу са
ппросијамммое орв и :ј екидњм ииагјмау , учб лис ацв нои ом
кмл ,)
осба лдаркж) ,а п ј уо, ј ном но ив ес уо п р о с т и
п( сс аи хс иа мч ок ој еј дснт ов ма р н о с т и ,
чкиајриа кп тр ее рд имсетти м к ои мс л, ин ас е
нпарлиамз ие рс,а гмл оа ду, вб ре ел м о )е ни у
(срла од ж о се тни , о(суе ствљо им в о с т ,
дсоа сдарджаа) ј, уи инма а иј уд ев аи лшнее о д
пј ео дј м
н ео вк еа ,р ча ки тј ие рј ие сптриекдем: е т
мг ли ас дл ни аи гзов да ин нпар, обсетлоар а и
вприеџмаемнаа ) .( б р о ј , о д н о с , предм ету м исл и
у зр о к ). П о д е л а п о јм о в а п о
Д р у г и п р и н ц и п је д а л и
п р е д м е т м и с л и п о с т о ји
н езависн о од наш ег
зам иш љ ањ а и ли н е, и
т а д а п о јм о в е д е л и м о н а
реалне и им агинарне. У
п р в е с п а д а ју н п р . к о њ ,
ја б у к а и а у т о м о б и л , а у
д р у г е , ч и ји п р е д м е т
м и с л и о д р е ђ у је н а ш а
м а ш т а , с п а д а ју н п р .
П е г а з , ја б у к а к о ју с у
загризли Е ва и А дам ,
врем еплов.
( h ttp s ://w w w .y o u tu b e .c o m
/w a tc h ? v = Y 7 v 2 k E S rq D Q )
Врсте појмова
 Односи међу појмовима

Садржај и обим неког појма ближе одређујемо доводећи га у односе према другим појмовима тако што упоређујемо
истоветности и разлике међу њима. Један од појмова који стоје у односу обележићемо са А, а други са В, и
графички ћемо их приказати круговима, тако што ће с леве стране они бити Ојлерови (Leonard Euler, швајцарски
математичар, 1707-1783), а с десне Венови дијаграми (John Venn, енгл. математичар и филозоф, 1834 -1923). Кад
односе међу појмовима приказујемо Веновим дијаграмима, увек цртамо једнаке кругове (два или више, у зависности
од тога колико појмова приказујемо) који се пресецају, празно подручје обима појма
шрафирамо, а у подручја која сигурно нису празна стављамо ознаку х.
1. Идентичност или истоветност: појмови су идентични када имају исти садржај и исти обим,
мада бисмо пре могли да кажемо да се ту ради о две различите речи којима изражавамо један те
исти појам (а ∙ а ∙ а = а3, атомос = недељив), те нема начина да се однос прикаже В. дијаграмом.
2. Еквиполенција или истозначност: два појма су еквиполентна кад имају
различит садржај а исти обим, на пример појмови композитор Кантате о
кафи и муж Ане Магдалене Бах. Дакле, различитим садржајем упућујемо на
исти предмет мишљења. Венов дијаграм једанако приказује идентичне и
еквиполентне појмове.
3. Интерференција или укрштање појмова: иако се њихови садржаји
дефинишу потпуно независно један од другог, они имају
заједнички део обима захваљујући случајевима који задовољавају
садржај сваког од њих. На пример: Грк и филозоф, студенткиња
и веслачица. Наиме, постоје Грци који су филозофи и филозофи
који су Грци; али, нити је Грк нужно филозоф, нити је филозоф
нужно Грк, јер филозоф није део садржаја појма Грк, а ни
обратно. Овај однос је симетричан: ако А интерферира са В, онда и В интеферира са А.
4. Суперординација и субординација (надређеност и подређеност):
ови појмови односе се један према другом као род и врста
(суперординирани је род, субординирани врста). Садржај надређеног
или родног (генеричког) појма „укључен” је у садржај подређеног
или врсног (специфичног), док је са обимом обрнуто. У таквом
односу стоје на пример појмови човек и Грк, град и престоница, спортисткиња и веслачица. Однос
суперординације и субординације је релативан: појам који је у једном односу суперординиран, у другом може бити
суборординиран, на пример Грк – човек – сисар, Мркоњић Град – град – урбано насеље итд.
У Веновим дијаграмима, подручје у В које се не преклапа са А је празно, што значи да су сви В у А, а крстић у А
значи да постоји нешто у подручју где се А не преклапа с В , односно да постоји бар један члан А који није у В.
5. Координација или напоредност: координирани појмови су врсте
истог родног појма, па отуда деле све карактеристике његовог
садржаја. Такви појмови су физика и хемија у односу на природне
науке, појмови основац и средњошколац у односу на ученик итд.
Међутим, обими појмова основац и средњошколац јасно су
разграничени захваљујући врсним карактеристикама, које називамо
специфичном разликом. Координираних појмова у једном надређеном појму може да буде више од два: у појму
боја, координирани појмови биће све познате боје. Збир њихових обима даје целокупни обим надређеног појма. У
графичком приказу, појам С је родни појам за А и В.
5а) Контрарно-координирана или супротна су два појма из скупа
координираних појмова, чији садржаји су најудаљенији, као нпр.
црно и бело у обиму појма боја, основац и студент у обиму појма
ученик и сл. Обими ових појмова узети заједно не исцрпљују обим
надређеног појма. Оваква врста супротности није могућа у свим
случајевима координираних појмова, већ само кад се њихове
специфичне разлике могу одредити као крајности у оквиру садржаја
надређеног појма.
5б) Контрадикторно-координирани или противречни појмови, иако
имају заједнички родни појам, врсном разликом се узајамно потпуно
искључују, као на пример, бело и небело у оквиру појма боја, или
студент и не-студент у оквиру појма ученик. Сви ученици који нису
студенти (основци и средњошколци) јесу нестуденти. За разлику од
контрарно-координираних, збир обима два контрадикторно-
координарана појма у потпуности исцрпљује обим родног појма.
6. Контрадикторни појмови су они појмови који немају заједнички родни појам, а
садржајем и обимом потпуно се узајамно искључују. При томе, њихови обими
узети заједно исцрпљују цео универзум појмова, па их можемо сматрати и
комплементарним. У овом контексту у обим појма не-студент улазиће све на свету
што није студент (нпр. кравата, број, тигар), а не само појмови основац и
средњошколац. Квадрат на цртежу представља универзум појмова или говора
(контекст), а цртеж је исти и за Ојлеров и за Венов дијаграм.
7. Диспаратни или неупоредиви појмови немају баш ниједну
заједничку карактеристику у садржају, нити ишта заједничко у
обиму. Указивање на такво екстремно одсуство било какве
повезаности срећемо у изразима „бог и шеширџија”, „сир и
војна музика” итд.

ПОЈАМ – вежбе

1. Одредите шта од наведеног спада, а шта не спада у обим следећег појма:

човек – нога, црнац, лопов, Аристотел, разум, језик, Грк.
књига – моја најдража књига, Библија, роман, листови, корице
дрво – јаблан, стабло, крошња, бреза, јабука раздора
2. Одредите које одлике као битне улазе, а које не улазе у садржај следећих појмова (имплицитни садржај):
човек – живо биће, припремање хране, разум, говор, усправан ход, друштвеност
књига – наслов, штампана ствар, текст намењен читању, повезан текст, илустрације;
дрво – има стабло, производи кисеоник, биљка, живо биће, има листове, прави хлад.
3. Поређајте следеће појмове почев од оних с најмањим обимом: овај дечак, ученик ове гимназије, ученик трећег
разреда, ученик једне европске средње школе, ученик средње школе, ученик. Проверите да ли све појмове можете
да послажете у један низ.
4. Наведите по један пример за следеће врсте појмова: сингуларни, неквантификовани, универзални, једноставни,
сложени, позитивни, негативни.
5. Заокружите међу појмовима са десне стране два која стоје у истом односу као пар са леве стране:
а. брз-спор груб, покварен, испод, спречен, добар, изнад, обучен, гадан
б. мачка-птица пас, лов, храна, море, позвати, небо, рука, језеро
в. Kинез-трговац отац, музика, именице, харфа, говорити, син, певати, архаичне речи
д. пристојан-непристојан пакост, леден, непријатан, уметност, здрав, талас, срећан, болестан
ђ. сисар-животиња пас, пљескавица, храна, храброст, телефон, глад, шетати, позвати
е. десно-лево албум, стакло, увек, снег, исток, осмех, никад, чаша, паразит
6. Одговорите заокружујући тачан одговор:
појам „расипник“ негативан је у односу на појам „шкртица“ да не
појам „тужилац“ је негативан у односу на појам „оптуженик“ да не
појам „мировање“ контрадикторан је у односу на појам „кретање“ да не
појам „биографија“ представља род за појам „аутобиографија“ да не
предмет који смо назвали оловком увек мора бити назван оловком да не
„паран број“ и „двоцифрен број“ имају исту конотацију да не
7. Од наведених појмова навести примере за сваки однос појмова:
лед физика понедељак Аристотел
(Полугић, Сантини, Спасић)