2020-11-16

Порекло подземне воде

 Вадозна теорија

 Инфилтрациона хипотеза

 Кондензациона хипотеза

 Јувенилна теорија
Београд, 16. новембар 2020
 Теорија о реликтном пореклу воде

Физичка својства подземне воде Хемијска својства подземне воде

 Хемијски састав воде зависи од:
 Температура подземних вода  додирне површине
 Геотермски градијент  брзине подземне воде

 од - 5C до 120C  састава стене

 Боја подземних вода  Тврдоћа воде (растворене соли калцијума и магнезијума)

 Провидност подземних вода Тврдоћа dH Квалитет воде
0–5 врло мека
 Укус подземних вода
5 – 10 мека
 Мирис подземних вода 10 - 15 умерено тврда
15 - 25 тврда
преко 25 врло тврда

Издан у нормалним теренима Издан у нормалним теренима

 Гравитациона вода  Слој подземне воде који се образује изнад првог
 Филтрација или процеђивање непропустљивог слоја стена назива се издан.
 Плитка издан зове се фреатска издан.

1
 2020-11-16

Издан у нормалним теренима Режим издани

 Артешка издан је тип издани код кога се подземна  Пијезометри
вода налази између два вододржива слоја, налазе се
под већим или мањим хидрауличким притиском, и  Извори храњења издани
област храњења им је мања.  атмосферске падавине
 површинске воде
 воде које долазе из дубљих хоризоната

 Режим подземних вода представља динамички

процес условљен утицајем низа природних и
вештачких фактора који узајамно делују

Режим издани Подземна вода у крашким теренима

 Пукотинска вода
 Фактори режима издани
 Климатски (падавине, температура ваздуха,испаравање)
 Геолошки (литолошки састав, тектогенеза, испаравање)
 Хидролошки (режим река, језера и мора)
 Биолошки (вегетација)
 Вештачки (хидромелиорација,водене акумулације,хидротехнички
објекти)
 Кретање издани

Подземна вода у крашким теренима

 Три хипотезе о води у красу

 хипотеза о подземним токовима у красу

 хипотеза о издани у крашким теренима

 хипотеза о три хидрографске зоне у красу

2
 2020-11-16

Извори Типови извора

 Извор је појава природног излаза изданске воде на  На основу особина извора могуће их је сврстати у
топографску површину. неколико различитих типова.

 По времену трајања извори се деле на:

 стални
 периодични
 повремени

Алипашини извори (Гусиње)

Типови извора
 По хидрауличком механизму извори се деле на:
 гравитационе или силазне
 узлазне
 Гравитациони су:
 оцедни извори
 преливни извори
 контактни извори
 крашки извори

Типови извора
Врело Сопот (Рисан)
 Узлазни извори су:
 Крашка врела
 Артешки извори
 Пукотински извори
 Гасни извори
 Гејзери

3
 2020-11-16

Типови извора
 Узлазни извори су:
 Крашка врела
 Артешки извори
 Пукотински извори
 Гасни извори
 Гејзери

Типови извора
 По температури извори се деле на:
 врло хладне - од 0 до 4C
 хладне – од 4 - 20C
 топли (термални) – од 20 до 37C
 врели – од 37 до 42C
 веома врели – од 42 до 100C
 изузетно врели – преко 100C

Типови извора
 Балнеологија, наука о особинама лековитих вода, у
термалне воде рачуна само оне преко 20C, и дели
их на:

 хипотермалне воде – од 20 до 34C

 хомеотермалне воде – од 34 до 38C
 хипертермалне воде – више од 38C

4
 2020-11-16

Типови крашких извора Врело Млаве (Жагубица)

 Воклиски извори
 Потајнице, мукавице или интермитенти извори
 Еставеле
 Сланаста или бочата врела
 Вруље
 Морске воденице

Типови крашких извора

 Воклиски извори
 Потајнице, мукавице или интермитенти извори
 Еставеле
 Сланаста или бочата врела
 Вруље
 Морске воденице

Хомољска потајница(Жагубица)

Типови крашких извора

 Воклиски извори
 Потајнице, мукавице или интермитенти извори
 Еставеле
 Сланаста или бочата врела
 Вруље
 Морске воденице

Еставела у Фатничком пољу

5
 2020-11-16

Типови крашких извора

 Воклиски извори
 Потајнице, мукавице или интермитенти извори
 Еставеле
 Сланаста или бочата врела
 Вруље
 Морске воденице

Гурдић (Котор) Типови крашких извора

 Воклиски извори
 Потајнице, мукавице или интермитенти извори
 Еставеле
 Сланаста или бочата врела
 Вруље
 Морске воденице

Вруља (Бококоторски залив) Минералне воде

 Воде које садрже у једном литру више од 1 g (0,1%)
растворених материја називају се минералне
воде.
 Када та количина прелази 50 g (5%) онда се оне
називају раствор
 Због лековитог дејства и једне и друге се називају
лековите воде.

6
 2020-11-16

Минералне воде Минералне воде

I. Хладне или акротопеге Бање у нашој земљи?
II. Топле или акрототерме
III. Кисељаци
IV. Алкалне воде
V. Земно-алкалне воде
VI. Слане или муријатичне воде
VII. Горке воде
VIII.Гвожђевите воде
IX. Сумпоровите воде
X. Радиоактивне воде

Коришћење хидротермалне енергије

 у балнеотерапији и рекреацији
 за добијање електричне енергије
 за загревање просторија
 у пољопривреди
 у индустрији

НАСТАНАК

 Реку сачињава водена маса, која се креће кроз корито

– жлеб усечен на копну.

 Водотоци се деле према величини на:

 цурац
 поточић
 поток
 речицу
 реку

7
 2020-11-16

РЕЧНИ СИСТЕМ И РЕЧНА МРЕЖА ЕЛЕМЕНТИ РЕЧНОГ ТОКА

 Водотоци могу да буду стални, периодични и повремени  Почетак водотока
 извор
 Стални водотоци постоје само у областима где је  глава реке
укупно притицање воде у речна корита веће од свих  врело
њених губитака (испаравање и понирање)  сутока
 Периодични водотоци постоје у областима где режим  језеро или мочвара
падавина омогућује само у одређеном периоду године  ледник
веће притицање воде у речна корита, него што су укупни
њени губици.  Ушће (саставци, сутоке, ставе, делте, естуари)
 Повремени водотоци карактеристични су за сушне  Дужина водотока (L)
пределе, у којима је само у изузетним приликама и за
кратко време притицање воде веће од губитака.  Укупни (h) и просечни (J) пад реке

РЕЧНИ СИСТЕМ И РЕЧНА МРЕЖА

 Уздужни профил реке представља збир свих падова
на реци
 Брзаци, слапови и водопади

ЈЕЗЕРО ТАНА

РЕЧНИ СИСТЕМ И РЕЧНА МРЕЖА

 Брзаци, слапови и водопади

8
 2020-11-16

СЛАПОВИ КРКЕ

ТЕКТОНСКИ ВОДОПАДИ– АНЂЕОСКИ ВОДОПАД

ЕРОЗИВНИ ВОДОПАДИ– НИЈАГАРИНИ ВОДОПАДИ АКУМУЛАТИВНИ ВОДОПАДИ – ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

9
 2020-11-16

РЕЧНИ СИСТЕМ И РЕЧНА МРЕЖА

 Речни систем чине главна река са свим својим
притокама.
 Речну мрежу сачињавају сви водотоци на некој
територији.

 Површина копна, ограничена вододелницом, са које

падавине отичу речним системом у океан, море,
језеро или неку другу реку назива се слив.

ДОЛИНА И РЕЧНО КОРИТО

Речно корито
 Долине су дуга и релативно уска удубљења у копну

10