Hartefaktov Heartefact

Prajd Pride
Pozorišni Theater
Festival Festival

12.09-17.09.2021.
 Treće izdanje Hartefaktovog Prajd pozorišnog festivala odvija
se u trenutku u kome LGBTIQ+ zajednica u Srbiji čeka na regu-
lisanje istopolnih partnerstava, i kada su zbog pandemije korone
pitanja poput nasilja, diskriminacije i osvajanje sloboda stavljena
po strani. LGBTIQ+ osobe suočene su sa dodatnim pritiskom uz
redovne, tihe i ustaljene prakse negiranja njihovih problema. Uz
stalnu potrebu da se kroz razne forme borimo protiv neistina i za-
strašivanja većinskog stanovništva, od unapređenja položaja zajed-
Hartefaktov nice, solidarnim i pravednijim praksama, sa razumevanjem da je
prostor zajedničkog ozbiljno ugrožen savremenim okvirima života
Prajd i poslovanja, ovaj festival organizujemo sa namerom da otvorimo
Pozorišni nove prostore, pitanja i poetike koji preispituju ključne fenomene
Festival - važne za samu zajednicu.

Tematski okvir ovogodišnjeg festivala su manipulacije, koje se

nadovezuju na zabrinjavajuće političke desne diskurse širom Evro-
pe i celog sveta, ali i Srbije, na strah od nasilja i regresije usled sve
veće netrpeljivosti, mržnje i otvorenog nasilja prema pripadnicima
LGBTIQ + zajednice u različitim zemljama.

Pozorište je zakon. U svetlu činjenice da je Beograd domaćin Europride 2022, sma-

tramo da je važno progovoriti o svim sklonjenim, zaboravljenim ili
prećutanim temama koje mogu da doprinesu unapređenju života
LGBTIQ+ zajednice u Srbiji. Ovogodišnji festival pokreće krug raz-
mene, dijaloga i horizontalnog povezivanja autora/ki, publike, stude-
nata, profesionalaca/ki i svih zainteresovanih građana/ki.

Umetnički tim festivala selekcijom ovogodišnjeg programa želi

da preispita različite oblike manipulacije, kako i zbog čega manipuli-
šemo (istinom, situacijama i datim okolnostima) da bismo se zaštitili,
manipulacijom u političke svrhe, bilo da ona dolazi spolja ili da smo
mi njeni aktivni učesnici i kreatori. Predstave, performansi i predava-
nja koje će publika imati prilike da pogleda, ujedinjene zajedničkom
temom, nude različite perspektive.
 Predstava koja će otvoriti ovogodišnji festival,, „An Ongoing
Song“, poljskog autora Šimona Adamčeka bavi se pitanjima HIV-a iz
jedne vrlo intimne pozicije, susreta, suočavanja i prihvatanja prome-
njenog zdravstvenog statusa. Tematizujući virus HIV-a koji naizgled
manipuliše i telom i životnim okolnostima, izborom partnera i okru-
ženja, autor hrabro govori o svom iskustvu nudeći publici jednu od
mogućih perspektiva za suživot sa HIV-om. Romano Nikolić (Hrvat-
ska) predstavom „Pazi na prazninu“ preispituje olake izbore koje pra-
vimo prilikom definisanja Drugog i drugačijeg. Kroz situaciju stanice
na kojoj se susreću, protagonisti predstave povezuju dreg performans,
tragičke junake i „moralna“ prokazivanja koja dolaze iz dokumentar-
nog materijala. Fasbinderove „Kišne kapi na vrelom kamenju“, redi-
telja Juga Đorđevića, bave se zloupotrebom pozicija moći iz različitih
perspektiva, ne libeći se da istu situaciju pogledaju iz ugla predatora
i žrtve. Pored toga, priroda odnosa dva homoseksualna muškarca u
heteroseksualnim brakovima u predstavi je iskorišćena da pokaže svu
kompleksnost pozicije žene u današnjem društvu. „Strah od leptira“
rediteljke Isidore Goncić, kroz duo dramu preispituje granice slobo-
de, ko ih uspostavlja i koju cenu moramo platiti ukoliko ih pređemo,
kao i to da li smo zapravo i u kojoj meri istinski slobodni. Karolina
Bjanki, otvoriće novi festivalski pravac umetničkog studija i pogleda
publike u proces kreiranja, istraživanja i stvaranja izvedbenih umet-
ničkih formi. Ova brazilska umetnica, koja trenutno živi u Amsterda-
mu, otvara važna pitanja uloge i ranjive pozicije žena u izvođačkim
praksama.

Ovogodišnji Hartefaktov pozorišni festival podržan je od Mini-

starstva kulture Republike Srbije, Grada Beograda i nacionalne plat-
forme „Srbija stvara”. Veliku zahvalnost dugujemo Beogradskom
dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu, UK „Vuk“,
Galeriji Endžio Haba, KC Gradu i celom timu Beograd Prajda.
“An Ongoing Song” Izvan Prajd pozorišni matine
(Holandija, DAS Theater) nostalgije sa autorom predstave “An Ongoing Song” i
i stigme. organizacijom Potent
Nedelja 12. septembar, 20h,
Scena Raša Plaović, Narodno pozorište Beograd
Ponedeljak, 13. septembar, 12h, KC Grad
Učesnici: Šimon Adamček, organizacija Potent
“An Ongoing Song” je delo vizuelnog i fizički zamišljenog pozorišta
koje govori o nepoverenju prema sopstvenom telu. U pratnji pred-
Prvog dana festivala u okviru posebne programske celine, Prajd po-
meta izrađenih od lateksa i drveta, sa biljkama u posudama za lekove
zorišni matine, zainteresovana publika i mladi umetnici/umetnice
pored laboratorijskog staklenog posuđa, Šimon Adamček i Bili Mulani
različitih obrazovnih profila imaće prilike da sa autorom predstave
razmatraju odgovarajuće agense između čoveka i virusa. Uzimajući
razgovaraju o radu na predstavi, svojim iskustvima prilikom procesa
formu dueta, umetnici pokušavaju da razumeju i upravljaju odnosima
i o tome šta znači biti queer i HIV pozitivan u izvođačkim umetno-
u prisustvu HIV virusa. Ponavljanjem i ponovnim ulaganjem nasleđe-
stima danas. Sa članovima zajednice i gostima festivala razgovaraće
nih performativnih gestova, umetnici žongliraju složenošću ljudskih
i partneri iz organizacije Potent - Nacionalnog centra za seksualno i
odnosa, preuzimanjem rizika, opasnošću, željom, ranjivošću, samo-
reproduktivno zdravlje. Pored toga, tokom čitavog dana u KC Gradu
nanošenjem bola, zavisnošću, gubitkom nevinosti, morbidnim humo-
biće organizovano besplatno testiranje na HIV.
rom i naklonošću. Ovaj rad je nastao iz želje da se shvati kako je živeti
sa HIV-om danas. Napravljen je da ponudi publici uvid u perspektivu
koja gleda dalje od pojmova poput nostalgije i stigme, koji su obično
povezani sa HIV-om i AIDS-om.

Trajanje: 60 minuta
Režija: Šimon Adamček
Igraju: Šimon Adamček i Bili Mulani
Scenografija: Pavel Šubert
Dramaturgija i muzika: Pana Adorjani
Kostim: Stefan Vela
Saradnici: Manolis Tsipos, Zhana Ivanova
Mentor: Jeroen Fabijus
“Strah od leptira” Metamorfozom
(Srbija, UK „Vuk“ i Magazin „Optimist“) do slobode.

Ponedeljak, 13. septembar, 20h,

scena UK „VUK”

Predstava „Strah od leptira“, bavi se pitanjem ličnih sloboda, izdajom

i ljubavlju koja se kroz glumački odnos sagledava iz nekoliko različtih
vizura (rodne, seksualne i političke). Zasnovana na biografiji Vjerana
Miladinovića Merlinke i motiva romana „Poljubac žene pauka” pred-
stava pokušava da odgovori na pitanje kako se borimo za slobodu, šta
sloboda znači i koja je njena cena. Prostor zatvora u kome se radnja
odvija primorava junake predstave, Vjerana i Nikolu, da se zanimlji-
vom igrom izmišljanja, prepričavanja i domaštavanja različitih film-
skih predložaka barem privremeno sakriju od realnosti u kojoj žive.
Zanimljivim rediteljskim rešenjima, kroz igru manipulacije i prećut-
kivanja, predstava dvoje marginalizovanih ljudi (politički zatvorenik i
muška prostitutka) izvodi na scenu, pokazujući sve opasnosti drugo-
sti u današnjem svetu.

Trajanje: 80 minuta
Režija: Isidora Goncić
Dramaturgija: Galina Maksimović
Igraju: Dušan Kaličanin, Zoran Pajić, Svetislav Goncić
Scenografija: Milan Miladinović
Kostim: Mina Miladinović
Producent: Predrag Azdejković
Organizatorka: Jovana Stojković
“Pazi na prazninu” Na svetu postoji toliko
(Hrvatska, HNK Varaždin) tema za razgovor.

Utorak, 14. septembar, 20h,

Scena Raša Plaović, Narodno pozorište, Beograd

Treći festivalski dan rezervisan je za igranje predstave „Pazi na pra-

zninu“, reditelja Romana Nikolića. Smestivši junake predstave na sta-
nicu, reditelj stvara dramsku situaciju u kojoj, prema rečima autora,
„postavlja pitanje šta znači biti drugi i drugačiji, kao i koliko smo bez
obzira na to što smo drugi, zapravo i drugačiji.“ Dokumentarističkim
pristupom susreti junaka u predstavi postaju poligon za tumačenje
načina na koji vidimo druge kroz razne stereotipe i predrasude s koj-
ma ulazimo u odnose. Intimnim ispovestima i različitim preplitanji-
ma priča, predstava pokušava da ukaže na potrebu da sve različitosti
u identitetima, pogledima na svet i politikama sagledavamo iz ugla
empatije i sličnosti umesto mržnje, nerazumevanja i različitosti.

Trajanje: 80 minuta
Reditelj: Romano Nikolić
Dramaturškinja: Olja Lozica
Igraju: Hana Hegedušić, Rober Plemić, Iva Kraljević, Beti Lučić,
Spazam Orgazam
Kostimografkinja i scenografkinja: Zdravka Ivandija Kirigin
Muzika: Damir Šimunović
Video: Ivan Lik
Dizajn svetla: Vesna Kolarec
Produkcija: Hrvatsko narodno kazalište u Varaždinu
“Kišne kapi na vrelom kamenju” Kakve su
(Srbija, Beogradsko dramsko pozorište) ti granice
takav ti je
život.
Sreda, 15. septembar, 20h,
Scena Predrag Pepi Laković,
Beogradsko dramsko pozorište

Predstava „Kišne kapi na vrelom kamenju”, reditelja Juga Đorđevića,

nastala prema tekstu Rajnera Fasbendera teži da odnosom između
glumca i reditelja zajedničkim radom na predstavi, razotkrije dinamiku
(ne) moći koja vrlo često dominira u odnosima i van profesionalnog
domena. Da bi to jasnije istakao, kroz odnose dva heteroseksualna
para, kao i odnose dva muškarca na i van scene, predstava pokušava da
odgovori na pitanje zašto nam je toliko teško da iskočimo iz sopstvene
uloge, kao i koliko dinamika heteronormativnih odnosa određuje našu
sudbinu, često više nego i odluke koje smatramo svojima.

Trajanje: 90 minuta
Režija: Jug Đorđević
Tekst: Rajner Verner Fasbinder
Prevod:Jelena Kostić Tomović
Dramaturg: Tijana Grumić
Igraju: Ljubinka Klarić, Iva Ilinčić, Pavle Pekić, Aleksandar Vučković
Scenograf: Andreja Rondović
Kostimograf: Velimirka Damjanović
Kompozitor: Julija Đorđević
Scenski pokret: Damjan Kecojević
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Organizator: dr Biljana Ramić
Inspicijent: Jovana Matić
Sufler: Jovana Matić
“Cadela Forca - prvo poglavlje: Nevesta i
Laku Noć Pepeljugo ” (Brazil)
Uspavaj me.
Četvrtak, 16. septembar, 20h,
Endžio HAB, Dobračina 4

Festivalsku nedelju zatvoriće brazilska umetnica, Karolina Bijanki,

koja će kroz formu studijskih poseta raditi na svom novom projektu
„Cadela Força – prvo poglavlje: Nevesta i laku noć Pepeljugo“. Pre-
ispitivanjem granica ženske umetnosti, pozicije žene u izvođačkim
umetnostima i načinu na koji su neke od njih tretirale probleme na-
silja, zlostavljanja i zapostavljanja, autorka će nakon sedmodnevnog
rada publici predstaviti rezultate u formi performativnog nastupa.
Ovaj svojevrsni pozorišni prolog, vraća autorku na tragičnu priču oko
poslednjeg nastupa italijanske izvođačice Pipe Bake, koja je ubijena
tokom performansa „Neveste na turneji“, razmišljajući o performan-
su i pozorištu dok oživljava predstavu koja je uspavljuje. Tokom bo-
ravka u Beogradu, Karolina Bijanki će sarađivati sa kompozitorkom
primenjene muzike Irenom Popović Dragović.
Biografije reditelja:
ŠIMON ADAMČEK je poljski umetnik, pisac i dramaturg, koji se bavi
pozorištem i performansom. Studirao je istoriju umetnosti i filozofiju
na Univerzitetu u Poznanju, a diplomirao na DAS teatru u Amsterda-
mu. U periodu od 2015-2017, radio je kao dramaturg u Nacionalnom
pozorištu u Krakovu. Šimon se trenutno bavi razvijanjem umetničkih
praksi vezanih za kulturno, umetničko i društveno-političko nasleđa
HIV/AIDS borbe tokom proteklih decenija. „An Ongoing Song“, nastao
kao je rezultat rada u DAS teatru. Nakon premijernog izvođenja 2019.
godine, rad je takođe predstavljen u trećem izdanju HIV Hovler -a. Po-
red toga, Šimon trenutno radi za pozorišnu galeriju STUDIO u Varšavi
kao šef dramaturgije i volontira za HIV Vereniging, organizaciju za oso-
be koje žive sa HIV -om.
ISIDORA GONCIĆ je diplomirala pozorišnu i radio režiju na Fakultetu
dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ivane Vujić. Izemđu ostalih,
bila je asistent režije na predstavama „Grk Zorba“ (Mihajlo Vukobrato-
vić, Pozorište na Terazijama i Budva Grad Teatar), „Play Popović“ (Ivana
Vujić, Atelje 212 i Dom Kulture Pančeva), „Glavo Luda“ (Nikola Bulato-
vić, Pozorište na Terazijama i Dom Kulture Čačak), „Zona Zamfirova“
(Kokan Mladenović, Pozorište na Terazijama), „Izdaja“ (Goran Šušljik,
JDP), „Slučajevi/Lost in Serbia“ (Kokan Mladenović, DADOV), „Kazmir
i Karolina“ (Snežana Trišić, Atelje 212). Pored toga radila je i kao reditelj
na sledećim komadima: „Muza“, Muza Pavlovna (UK “Vuk Karadžić”,
2012), „Poziv“, Darko Marjanović (DADOV, 2012), „Princ Žaba“, Dejvid
Memet (Scena “Mata Milošević” FDU, 2013) „Ćelava Pevačica“, Ežen Jo-
nesko (Atelje 212, 2014), „Leptirica“, Milovan Glišić/ Dimitrije Kokanov
(DADOV, 2015), „Štucanje“, Vladimir Zujev (UK VUK, 2016), „Pepelju-
ga“, Rodgers & Hammerstein’s (Emotion production), „Od a do a“ (UK
VUK, 2017) i mnogim drugim.
ROMANO NIKOLIĆ rođen je 1988. godine u Dubrovniku. Završio je glu-
mu na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu 2015. godine. Za svoj
rad nagrađen je Nagradom hrvatskog glumišta 2013. godine u kategoriji
Najbolji glumac u predstavama za decu i mlade za ulogu Sina u mjuzi-
klu „Djevojčica sa šibicama”, reditelja Marka Jurage i produkciji Apla-
uz teatra. Za ulogu Mirka Bradarića u predstavi „Duša od krumpira” u
režiji Ozrena Prohića i produkciji KMD-a iz Dubrovnika 2016. godine
je nagrađen u kategoriji Najbolje glumačko ostvarenje do 28 godina.
Osnivač je i umetnički voditelj organizacije Arterarij. Tokom svog man-
data u Arterariju režira predstave „Pogledaj me”, „Posljedice”, „Tužne
pjesme za sretne susrete”, a ko-autorski potpisuje režiju predstave „Če-
kanja”. Predstava „Pogledaj me” 2017. godine je nagrađena za Izniman
doprinos pozorišnoj umetnosti od strane Hrvatskog društva dramskih
umetnika i Hrvatske radio televizije.
JUG ĐORĐEVIĆ, reditelj i prevodilac radio je kao asistent u Pozori-
štu na Terazijama na mjuziklima „Mamma Mia” i „Fantom iz opere”
u režiji Juga Radivojevića, kao i u produkcijama Narodnog pozorišta u
Beogradu: Šilerove „Marije Stjuart” u režij Miloša Lolića, Rostanovog
„Sirana” u režiji Ivana Vukovića. Radio je kao asistent Jerneju Loren-
ciju na autorskom projektu „Carstvo nebesko” u koprodukciji BITEF-a
i Narodnog pozorišta u Beogradu. Prvu profesionalnu režiju potpisuje
u Pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju, tekst Tijane Grumić „Kepler
452-b“. Početkom 2019. godine u Narodnom pozorištu u Kraljevu re-
žira komad „Sumnja“ Džona P. Šenlija. Iste godine na festivalu Joakim
Vujić u Kraljevu dobija specijalnu nagradu za režiju za predstave „Sum-
nja“ i „Triptih o radnicima“. Krajem godine režira dramatizaciju Tija-
ne Grumić „Nečista krv” u Narodnom pozorištu „Bora Stanković” u
Vranju, i komad „Jedan Edip” Armanda Nascimenta Roze u Narodnom
pozorištu u Nišu. Dobitnik je nagrade za režiju na festivalu „Pozorišno
proleće” u Šapcu, za režiju predstave „Nečista krv”. Početkom 2021. u
Beogradskom dramskom pozorištu režirao je komad Rajnera Vernera
Fasbindera „Kišne kapi na vrelom kamenju”.
KAROLINA BIJANKI je brazilska pozorišna rediteljka, dramaturškinja
i perfromans umetnica, sa trenutnim boravištem u Amsterdamu, gde
završava master studije u DAS teatru. Njeno pozorišno istraživanje
preispituje granicu između pozorišta, performansa i koreografije, ba-
veći se problemima vezanim za patrijarhat, fantazmagoriju, istorijske
pakte, rod kao krizu, kolonijalno nasleđe i preterane erotizacije. Njeno
istraživanje uključuje telesne prakse koje su apsolutno u suprotnosti sa
imaginarnim, u pokušaju da se mešaju u istorijsko. Direktorka je ko-
lektiva umetnika „Konjsko lice“ u Sao Paulu, a njena poslednji autorski
projekti su „Fantastični tremor” (2020), „LOBO” (2018), performans
„Želim da vodim ljubav” (2017) i performans predavanja „Ubij me sa
zadovoljstvom” (2016).
O Hartefakt fondu:

Hartefakt fond je, od svog osnivanja 2009. godine, bio organizator i ko-
organizator brojnih događaja u oblasti umetnosti i kulture koji stavljaju
u fokus kritičko promišljanje savremenog društva. Hartefakt pridaje
posebnu pažnju marginalizovanim i diskriminisanim socijalnim gru-
pama, stvarajući prostor za umetničku komunikaciju o bolnim druš-
tvenim pitanjima. Socio-politički angažovana pozorišna i vizuelna pro-
dukcija središnja su tačka delovanja Hartefakta. Kao jedan od članova
Organizacionog odbora Beogradske Nedelje Ponosa, Hartefakt preko
deset godina učestvuje u osmišljavanju, organizovanju i izvođenju pro-
grama u cilju promocije, zaštite i borbe za prava LGBTIQ+ zajednice u
Srbiji i regionu.

Pozorište je zakon.