Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno­matematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
Ud ž j za unapređenje
Udruženje đ j zaštite
š i žiživotne sredine
di
„Novi Sad“

PRELIMINARNI I PRIMARNI
TRETMAN OTPADNIH VODA
Dr Srđan Rončević

Novi Sad 2­5. septembar, 2014.

 Preliminarni tretman ili
prethodna
th d obrada
b d otpadnih
t d ih voda
d

• uklanjanje krupnije materije na rešetkama i sitima,

uklanjanje peska, kontrola mirisa i merenje protoka
• štiti uređaje
j i cevovode od oštećenjaj i zagušenja
g j
 Procesi
oces sa rešetkama
ešet a a i sitima
st a

• Prvi korak: REŠETKE – uklanjanje krupnih plivajućih ili

lebdećih predmeta: krupni otpaci hrane, delovi
ambalaže ili cela ambalaža, parčad tkanine, drveta
• Rešetke pregrađuju kanalizacioni vod, a postavljaju se
normalno na tok vode ((vertikalne)) ili,, da bi se olakšalo
čišćenje, pod uglom od 30‐60°, i do 80° (kose rešetke)
• Postavljanjem kose ili krive rešetke povećava se
efektivna površina rešetke i do 200%.

za slučajeve
hidrauličkog
preopterećenja

• Brzina proticanja otpadne vode kroz kanal sa rešetkom:

0,3‐1,0 m/s (preporučuje se 0,45 m/s), da ne bi došlo
do taloženja i stvaranja naslaga susp. inertnih materija.
4
• Obično se koriste
– rešetke sa razmakom između šipki 15‐20‐25 mm
(ređe 50 mm) i debljinom šipki 5‐10 mm,
– ispred kojih se mogu postaviti vrlo grube rešetke za
zadržavanje veoma velikih komada, debljine šipki i
do 25 mm i razmaka 100
100‐150
150 mm

Tipične vrednosti pojedinih veličina kod

grubih rešetki

5
 fine rešetke

• čiste se ručno ili

mehanički
• „„češljevi"
j ili grabulje
g j
sa kojima se rešetke
čiste sa uzvodne ili
nizvodne strane, a koji
se uključuju po
potrebi ili povremeno
• kontroliše se razlika nivoa vode ispred i iza, kako bi se
praktično otklonila mogućnost njenog začepljivanja i
6 izbegla eventualna havarija
 Drugi korak:
SITA
• uklanjanje
j j suspendovanog
p g i pplivajućeg
j g mat.
dimenzija od oko 1 pa do nekoliko mm
• u fabrikama izdvajanje
j j neprerađenih
p sirovina ili
proizvoda ‐ smanjenje gubitaka

y nerđajući čelik ili neki drugi

materijal otporan na koroziju
y žičana mreža ili perforirani lim
sa kružnim otvorima ili
prorezima
7
• u obliku diska, bubnja ili beskrajne trake
• sito
it mora biti zaštićeno
štić odd grubog
b materijala
t ij l
prethodno postavljenom rešetkom

Rotaciono mikrosito
bubanj je pokriven sa tkaninom
8
 Rotaciono sito na
izlivu kišnice:
1. odvod prečišćene
vode;
2 spiralni
2. i l i kkanal;
l
3. sito;
4. suženje;
5 odvod nečistoće sa
5.
sita;
6. bunar za plovak koji
automatski uključuje
sito;
7. Odvod nečiste vode;
8. ustava za
regulisanje razblaženja
pri kome sito počinje
da radi;
9. dovodni kanal
9
• hidraulički gubitak kroz rešetke ili sito u eksploataciji
zavisi od karakteristika otpadne vode i sistema čišćenja i
uvek je veći od gubitka kroz čistu rešetku ili sito
• prilikom projektovanja
j j i eksploatacije
j ovih uređaja j definiše
samo maksimalni hidraulički gubitak koji se može pojaviti

Pokretno sito sa beskrajnom trakom

Zakrivljeno nepokretno sito
10
 Sita sa mehanizmom za
usitnjavanje ­ kominutori
• obrada grubog materijala zajedno sa otpadnom
vodom
• na bubnju se nalaze zupci koji prolaze kroz otvore na
stacionarnom „češlju"
„češlju montiranom uz sam bubanj
Kominutor se
često postavlja
iza hvatača
peska kako bi se
izbegla abrazija
uređaja

11
 Obrada i odlaganje materijala sa
rešetki i sita

y količina materijala
j zavisi od njegovog
j g g sadržaja j u
otpadnoj vodi i od gustine rešetke/sita
y može da se usitni i obradi zajedno sa otpadnom
vodom (češće sa muljevima) ili se mora ukloniti:
1. zakopavanjem (pogodno samo za manje količine)
2. iznošenjem na deponije komunalnog smeća ili
specijalne deponije
3. aerobnom ili anaerobnom biološkom obradom
4. spaljivanjem (ekonomično samo za veoma velike
količine)
12
nakupljeni
pj materijal
j ima
obično vlagu 85-90%

pre spaljivanja, a obično i pre

iznošenja
j na komunalne
deponije zahteva se delimično
obezvodnjavanje (presovanjem,
eventualno centrifugisanjem) do
oko 65% vlage
1
3
 Uklanjanje inertnog materijala:
h
hvatači
či peska
k
• „pesak"
„p ‐ suspendovane
p čestice inertnog,
g, tj.j bionerazgradljivog
g j g
materijala u otpadnoj vodi čije su specifične mase, odnosno
brzine taloženja, mnogo veće od čestica organskog
biorazgradljivog materijala
• Tu spada: pesak, šljunak, zemlja, šljaka, pepeo, i slično
• i deo
d teško
t šk i sporo biorazgradljivog
bi dlji materijala
t ij l većih
ćih dimenzija:
di ij
ljuske od jaja, ljuske i koštice i semenke voća i povrća, i slično; pa i
komadi biološki lako razgradljivog materijala kao što su ostaci
hrane
• Istaloženi „pesak" (sem iz aerisanih komora) može da sadrži i do
50% pa i više,
50%, iš biorazgradljivih
bi dlji ih organskih
kih materija.
t ij
14
 • veća brzina taloženja „peska" od organskog materijala
• izborom pogodne brzine toka otpadne vode „pesak“
se izdvaja a organske suspendovane čestice odnose
dalje
• uklanjanje čestica „peska" većih od 0,15 ili 0,2 mm

odlaze
dalje…

15
• Inertni materijal izaziva
ƒ abraziju i ubrzano habanje pokretnih delova
ƒ stvara naslage, taloge koji se teško čiste

• U zavisnosti od toga na koji način se reguliše

t k otpadne
tok t d vode d h hvatači
t či peska
k se ddele
l na:
1. protočne,
2 taložne
2. t l ž i
3. aerisane komore.

16
 Protočne komore

• pogodan za PPOV malih i manjih kapaciteta

• kanali sa regulisanom brzinom toka otpadne vode na
oko 0,3 m/s
• Istaloženi materijal se
ƒ ređe uklanja ručno (komore u paru: jedna je u
funkciji a druga se čisti),
ƒ a najčešće nekim od mehaničkih uređaja, obično
k bi ij
kombinacijom grebača
b č i elevatora
l ili pužnog
ž
transportera

17
18
 Taložne komore
tzv detritus tankovi
tzv.
(detritus – mineralna zrnasta onečišćenja)
y taložnik sa
kratkotrajnim
zadržavanjem otpadne
vode, 33‐5
5 minuta
y Taložna komora se
postavlja u glavni
kanalizacioni vod;
deflektorima se
postiže
tiž približno
ibliž
pravolinijski tok kroz
komoru a rotirajući
komoru,
grebači
19
izbacuju talog Taložna komora kombinovana sa
kanalom za pranje taloga
 Taložnik
l ž k za
pesak sa
kružnim
tokom

20
 Aerisane komore

ƒ izdvajanje inertnog
taloga
l
ƒ pranje od organskih
materijala
ƒ bez mehaničkih uređaja

21 Spiralni tok otpadne vode u aerisanoj komori

22
 Obrada i odlaganje inertnog
materijala
t ij l
• Količina zavisi od: vrste otpadne vode, Opran pesak se može iznositi
količine padavina,
padavina veličine površine spiranja,
spiranja na komunalne deponije
deponije, zako-
zako
vetrova koji nanose prašinu i pesak, itd. pavati, rasipati po zemljištu,
• Za komunalnu otpadnu vodu ‐ količina koristiti u građevinarstvu.
inertnog materijala 4 200 dm3/1000 m3.
4‐200
ORGANSKE MAT.

Klasifikator p
peska sa ispiranjem
p j
Ciklon vodom i uklanjanje organske
PESAK frakcije
 Egalizacija ­ ujednačavanje protoka
i opterećenja
t ć j otpadnih
t d ih voda
d
• smanjenje
j j varijacija
j j u p protoku kako bi se mogla
g
postići približno konstantna brzina proticanja
• poboljšana efikasnost i kontrola postrojenja
• prečišćavanje
industrijskih
otpadnih
t d ih vodad i
• otpadnih voda
naselja koja ima
zajedničku
kanalizaciju
( t
(atmosferska
f k +
24
komunalna)
 Prednosti ujednačavanja
protoka

1. poboljšanje biološkog tretmana, zbog smanjenja ili

potpunog uklanjanja mogućnosti iznenadnog opterećenja i
pH se može održavati stabilnim;
2 zbog konstantnog opterećenja čvrstim materijama
2.
poboljšava se kvalitet efluenta i efikasnost uvećanja mulja
u procesu sekundarne sedimentacije koja se nastavlja
nakon
k biološkog
b l šk tretmana;
3. postiže se smanjenje potrebne površine za filtraciju
efluenta, poboljšavaju se performanse filtera i moguće je
efikasnije ispiranje filtera;
4. kod hemijskog tretmana se zbog smanjeja opterećenja
postiže bolja kontrola procesa i veća pouzdanost.
25
 Uređaj za ujednačavanje protoka i
opterećenja
t ć j otpadne
t d vode:d

• bazen za ujednačavanje protoka dovoljne

zapremine da izravna neravnomernosti
protoka u željenom vremenskom periodu
• oprema za mešanje (ujednačavanje sastava
otpadne
t d vode)d ) i unošenje
š j vazduha
d h u
otpadnu vodu (da se ne stvore septični
uslovi)
l i)
• uređaji za evakuaciju otpadne vode iz
bazena
26
 Mesto postrojenja za
ujednačavanje protoka
• Nekad nakon primarnog a pre biološkog tretmana ‐ smanjenje
problema sa muljem i penom.
penom
• Ispred primarnog tretmana:
ƒ obezbediti dobro mešanje kako bi se sprečilo taloženje
čvrstih materija i varijacije koncentracije, i
ƒ odgovarajuća aeracija da bi se sprečilo nastajanje problema
sa neprijatnim
p j mirisima.

27
 Uklanjanje ulja i masti:
hvatači
č masti
• Iz otpadne
p vode jje p
potrebno ukloniti materije
j lakše od vode:
ulja i masti; komadiće sapuna, plute, drveta; ljuske voća i
povrća; i slično.
• Te
T materije
t ij otežavaju
t ž j prečišćavanje.
čišć j
– Naročito se to odnosi na mineralna ulja, u otpadnim vodama
industrije nafte i petrohemijske industrije, ali i u otpadnim
vodama velikih servisa za motorna vozila i pojedinih pogona
mašinske industrije.
• Materije
j lakše od vode se uklanjaju
j j tako što se usporavanjem
p j
toka vode omogući njihovo isplivavanje na površinu, sa koje se
skupljaju na pogodan način.

28
 Hvatač masti sa aeracijom. Nije prikazan mehanizam za
ulanjanje ulja i masti

29
30
31
 • preostaje da se uklone suspendovane čestice čija specifična
masa nije mnogo veća od specifične mase vode (i koje se
prevashodno sastoje od organske materije)
• suspendovane čestice se uklanjaju gravitacionim taloženjem,
flotacijom sa vazduhom (eventualno filtracijom)

postrojenje za uklanjanje ugljovodonika iz otpadnih voda flotacijom

32
 PRIMER
• Flotacija se široko koristi za uklanjanje masti,
masti ulja i
suspendovanih materija u prehrabenoj industriji
• u pojedinim slučajevima se vrši ispuštanje efluenta u
kanalizaciju odmah nakon flotacije, što svakako zavisi
od efikasnosti p primenjenog
j g tretmana i uređaja j za
tretman otpadnih voda

33
3
4
 Mirisi i kontrole mirisa

• mirisi često potiču iz početnih delova

postrojenja zbog dugog zadržavanja otpadnih
voda u kanalizacionom sistemu
• vodonik‐sulfid
• za kontrolu mirisa sa koristi predhlorisanje,
soli gvožđa, kalijum‐permanganat, vodonik‐
peroksid, ili preaeracija itd.
 Primarni taložnici

• Ukoliko je otpadna voda takvih karakteristika da su

suspendovane čestice glavni oblik zagađenja tada se
smanjivanjem koncentracije suspendovanih čestica u
taložnicima obavlja glavno prečišćavanje otpadne vode
• Pre sekundarnog, biološkog, prečišćavanja ‐ smanjivanjem
koncentracije suspendovanih čestica olakšava se prečišćavanje
i smanjuje opterećenje uređaja
• mnoga postrojenja koriste primarne taložnike takve veličine da
u njega mogu stati deo za taloženje i deo za zgušnjivanje mulja
• Taložnici za ove namene zovu se primarni jer su u sklopu tzv.
primarnog prečišćavanja otpadne vode

36
 Kružni taložnik

skupljač pene, skimer

Izlaz vode
grebač za muljj
g

izlaz mulja ulaz otpadne vode

Kvadratni taložnik ‐ ugaoni čistači i betonski nagibi u ćoškovima

 Pravougaoni
g taložnik

• Uobičajeno je da, kada se

most kreće niz tok
tok, strugač
je gore, dok je skimer
masnoće dole. Kada se most
kreće suprotno protoku
strugač je dole da pomera
mulj do šahta dok je sečivo
skimera podignuto.
39
 Tipične
p dimenzije
j primarnog
p g
taložnika

40
• neka ppostrojenja
j j za tretman ubacuju
j višak aktivnogg
mulja u primarni taložnik kako bi se poboljšalo
taloženje primarnog mulja

• da bi se poboljšale performanse taložnika ponekad se

ispred postavlja predaeracija ili se dodaju hemikalije
• doziranje hemikalija u otpadne vode radi povećanja
formiranja flokula kako bi se poboljšalo taloženje
• hemikalije za kontrolu mirisa ili uklanjanje fosfora
tokom p procesa,, p
pri čemu se p
postiže bolje
j taloženje
j u
primarnom taložniku
 Dodatak hemikalija

Najčešće korišćene hemikalije

su gvožđe‐hlorid, polimeri,
soli aluminijuma i kreč.
Neophodna je oprema za
čuvanje mešanje,
čuvanje, mešanje
razblaživanje i doziranje
hemikalija

Očekivane performanse.
• Pri faktoru opterećenja od 1,0 na slici vidimo uklanjanje SS u opsegu 50‐
65% i BPK u opsegu 25‐35%. Primena hemikalija može da poveća
uklanjanje SS na 75
75‐85%
85%, sa proporcionalnim povećanjem uklanjanja BPK
• nedostatak pene ili flotirajućih materija u primarnom efluentu ili
sekundarnom influentu generalno ukazuje na dobre performanse
 FINA SITA
umesto primarnog taložnika

uvođenje otpadne vode u

unutrašnjost rotirajućeg
sita sa klinastom žicom
(levo) i spolja dovođena
otpadna voda na rotirajuće
sito sa klinastom žicom
(desno)

• rotirajuća,
ti j ć vibrirajuća,
ib i j ć trakasta,
t k t disk,
di k stacionarna
t i sa otvorima
t i od d1
do 6 mm – najčešće 1,5 mm
• na bazi pletene žice, perforirane ploče ili gustih rešetki
• sprej sa vodom pod visokim pritiskom za pranje sita ‐ s vremena na
vreme moraju skinuti i oprati od masnoće i čvrstih čestica
• uklone 1515‐30%
30% suspendovanih materija i 15 15‐25%
25% BPK
• može da se smanji obim predtretmana, odnosno da nisu
potrebne fine pokretne rešetke, peskolov ili drobilice
• primarni taložnici kao
fermentacioni reaktori za
proizvodnju
i d j volatilnih
l til ih
masnih kiselina koje se
koriste za uklanjanje
fosfora u sekundarnom
procesu tretmana
p
 Efikasnost p
primarnogg taložnika

• hidrauličko opterećenje,
• površinsko opterećenje,
• opterećenje preliva (varira sa protokom otpadne vode, površina
taložnika reguliše opterećenje preliva),
• hidraulično vreme zadržavanja (varira sa protokom otpadne
vode, zapremina rezervoara određuje hidrauličko vreme
zadržavanja),
zadržavanja)
• dizajn taložnika,
• karakteristike otpadne vode,
• karakteristika čestica,
• temperatura i
• količina industrijskih otpadnih voda u komunalnim otpadnim
vodama.
• efekat uklanjanja
j j diskretnih čestica na konstatnojj brzinini
zavisi skoro u potpunosti od površine taložnika
• efekat uklanjanja flokulantnih čestica zavisi od zapremine
t l ž ik kao
taložnika, k i od d njegove
j d bi i površine
dubine ši
• ulazni deo smanjuje brzinu otpadne vode i distribuira protok
ravnomerno kroz taložnik
• pregrade se obično postavljaju ispred izlaznih prelivnika kako
bi se sprečio gubitak plutajućih čvrstih materija
• izuzetno je važno da se omogući ujednačen tok prelivanja
otpadne vode
 Karakteristike otpadnih
p voda

• Svežina otpadne vode ‐ zbog biološke degradacije ustajale otpadne

vode dolazi do smanjenja veličine čestica i njihove biološke degradacije.
degradacije
• Karakteristike čestica. Čestice sa većom gustinom lakše se talože;
čestice sa velikom dodirnom površinom se talože polako kao i čestice sa
nepravilanim
il i oblikom
blik zbog
b visokog
i k trenja.
t j
• Temperatura. Toplo vreme povećava biološku aktivnosti, čime
umanjuje svežinu otpadne vode u kanalizacionom sistemu. S druge
strane, niža viskoznost tople vode, u poređenju sa istom kod hladne vode,
omogućava da se čestice brže talože. Primarna efikasnost postrojenja
smanjuje se tokom zimskih meseci zbog visoke viskoznosti otpadne vode
na niskim
i ki temperaturama,
t t k i povećanja
kao ć j gustina
ti hladne
hl d otpadne
t d vode. d
• Industrijski doprinos. Industrije mogu proizvesti veliko, kratkoročno
hidrauličko organsko opterećenje koje može prouzrokovati šok u
postrojenju. Može izazvati septične uslove sa pratećim taložnim
problema.
 Uklanjanje plutajućih čestica
u primarnom
i t l ž ik
taložniku

Pod normalnim uslovima, deo masnoće i

skrame se taloži zajedno
ajedno sa muljem,
m ljem dok
ostatak pluta na površini pri čemu se
uklanja odgovarajućim skrimerom.

Efikasnost uklanjanja masnoće i skrame zavisi od:

• Konfiguracija taložnika. Pregrade na primarnom taložniku na
izlazu moraju biti kontinualne i duboke dovoljno da spreče
masnoću i skramu da prođu.
• Karakteristike otpadnih voda. Pri letnjim temperaturama ili pri
pH vrednosti manjoj od 7, masnoća i skrama mogu da imaju
tendenciju da ostanu u suspenziji, a nekada mogu da se
inkorporiraju u istaloženi mulj umesto da plutaju po površini .
• Mehanizmi uklanjanja i uslovi.
 Uticaj primarnog taložnika na
d lji ttretman
dalji t
Sekundarni procesi
• Ako je taloživim česticama dozvoljeno da prođu do
sekundarnog sistema, dolazi do povećanja sekundarnog
mulja što može negativno uticati na rad sekundarnog
tretmana.
• Masnoća može stupiti u interakcije sa aktivnim muljem ili
fk
fiksiranim b fl
biofilmom u biološkim
b l šk operacionim sistemima, i
eventualno ugroziti kvalitet finalnog efluenta.
• Ako se primarni taložnik koristi kao fermentator ili postoji
poseban zgušnjivač/fermentator, moraju se preduzeti mere
bezbednosti kako bi se obezbedilo odgovarajuće vreme
zadržavanja
dž j čvrstih
č tih materija.
t ij AkoAk ovajj proces nije
ij pravilno
il
kontrolisan, može ometati proces biološkog uklanjanja fosfora.
Procesi obrade muljeva
• Bez predzgušnjavanja uklonjenog primarnog mulja,
mulja
pumpanje retkog mulja može smanjiti kapacitet
digestije (aerobni ili anaerobni), što prouzrokuje
hidrauličko preopterećenje reaktora i procesa
zgušnjavanja, a takođe dovodi do povećanja troškova
grejanja mulja.
• Ako mulj postane septičan, procesi za tretmana
muljeva, kao što su zgušnjavanje i obezvodnjavanje
mogu biti ugroženi, u pogledu pojave mirisa i
smanjenja efikasnosti.
efikasnosti
• Pumpanje toksičnog primarnog mulja u aerobne ili
anaerobne digestore može dovesti do neuspešne
digestije.
 Operater može da spreči probleme izazvane
t k ič šć samo:
toksičnošću
• uočavanjem očiglednih fizičkih promena u otpadnim
vodama kao što su boja,
vodama, boja miris ili konzistencija;
• upozoravanjem operatera kod stabilizacije mulja
ukoliko se otkriju neke promene tokom procesa
primarnog tretmana;
• obaveštavanjem nadležnih organa ukoliko su
industrijski kooperanti nepouzdani ili sumnjivi i
• praćenjem naglih promena kod anaerobne digestije
kao što je pH, alkalitet, proizvodnja gasa, sadržaj
metana kao i nivo isparljivih kiselina.
 Recirkulacioni tokovi ­ obuhvataju vodu
od zgušnjavanja mulja, vodu iz digestora,
vodu sekundarnih i tercijarnih procesa i
vodu za hlađenje.
• Zgušnjivači
g j mulja
j ili jjedinice za
uklanjanje vode iz mulja,
ukoliko se pravilno njima
upravlja mogu proizvesti
upravlja,
kvalitetan povratni protok koji
neće ugroziti primarno
taloženje.
• Upotreba polimera za
poboljšanje zgušnjavanja ili Zgušnjivač mulja čiji supernatant ide u
obezvodnjavanje poboljšava recirkulacione tokove
kvalitet povratnog toka i
uopšte
št ne utiče
tič na primarne
i
performanse taložnika.
• Višak aktivnog mulj iz sekundarnih procesa se
ponekad pumpa u primarne taložnike zbog
zgušnjavanja primarnog mulja.
• To može da izazove problem prilikom pumpanja,
pumpanja
stvaranje neprijatnih mirisa kao i potrebu odnošenja
čvrste materije
j na dodatni tretman taloženjem.
j
• Ako otpadni mulj sekundarnog dela mora da se vrati
u primarni taložnik kako bi se ustalilo pumpanje,
prvenstveno je potrebno ograničiti se na periode
niskog ili prosečnog protoka.
• Važno je da osoblje uzme u obzir, prilikom rada,
količinu otpadnog aktivnog mulja i primarnog mulja
k ji se sakupljaju
koji k lj j u primarnom
i t l ž ik jer
taložniku j ovako
k
kombinovani mulj mora biti uklonjen iz rezervoara.
 KONTROLA PROCESA
Upravljanje muljem
G ti mulja
Gustina lj (koncentracija čvrstih materija).
• Neophodna gustina mulja koji se uklanja iz primarnog taložnika zavisi od daljeg
tretmana mulja.
• Ak se muljlj pumpa do
Ako d ugušćivača,
šći č dozvoljena
d lj j koncentracija
je k ij mulja
lj odd 0,5‐1,0%.
0 5 1 0%
• Ako se mulj pumpa do digestora ili na obezvodnjavanje, neophodna je veća
koncentracija čvrstih materija.
• Razblaženi primarni mulj može nepotrebno da opterećuje dalji proces rukovanja
muljem.
• Sa razumnom kontrolom uklanjanja čvrstih čestica, operater može postići gustinu
od 4 do 6%.
• Cilj kontrole procesa je da se nađe nivo mulja u taložniku koji ne utiče negativno na
efikasnost uklanjanja u taložniku, prepupavanje dela mulja u odvod ili
dozvoljavajući razgradnju na dnu taložnika. Ako se višak aktivnog mulja (otpadni
aktivni mulj) pumpa do primarnog taložnika, koncentracija mulja u izlazu iz
primarnog taložnika će biti u opsegu od 2 do 4%.
• Količina mulja. Operater može da proceni zapreminu mulja koju treba ukloniti
iz primarnog taložnika merenjem suspendovanih materija u infuentu i efluentu,
efluentu
procenat suve materije u prepumpanom mulju i protok otpadne vode.

Uklonjena suva materija (kg/dan) =

uklonjene suspendovane materije (mg/l) x protok (m3/dan) x 10‐3
Uklonjeni vlažni mulj (kg/dan) =
uklonjena
j suva materija
j ((kg/dan)
g/ ) x ((100/sadržaj
/ j suve materije
j ((%))
Uklonjeni vlažni mulj (m3/dan) =
uklonjeni vlažni mulj (kg/dan) / (specifična masa mulja(g/cm3) x 1000]

• operater može da izračuna aproksimativno vreme trajanja pumpanja za pumpu

poznatog kapaciteta ‐ dodatak hemikalija će generisati više taloga od proračunatog.

• Operater treba da izračuna količinu čvrste materije na ulazu i izlazu primarnog

taložnika da bi osigurao da sistem radi efikasno.
 Zgušnjivač s Zgušnjivač s
nepomičnim pomičnim
mostom mostom

• Uklanjanje mulja.
mulja
• Grebači ‐ u kontinualnom i diskontinualnom režimu
• projektovano da pumpa razblažen mulj – grebači treba da rade kontinualno
• primarni taložnik kvadratan ili kružni ‐ kontinualan rad grebača mulja je
generalno neophodan jer je potrebno više vremena za pomeranje mulja do
šahta (levka) nego kod pravougaonog taložnika
• kontinualni sistem sakupljanja mulja se preporučuje
• Diskontinualan rad je neophodan ako se primarni taložnik koristi za
ugušćivanje viška mulja iz sekundarnog tretmana ili ako se primarni mulj
pumpa direktno na dehidrataciju ili jedinicu za obezvodnjavanje.
• Dobra praksa za diskontinualan rad sistema za uklanjanje mulja kod
pravougaonog tanka je da operater treba da pokrene mehanizam za
sakupljanje
k l mulja
l oko
k 1 sat pre ispumpavanja mulja l i da
d se isključi
kl č kada
k d se
pumpanje zaustavi.
Pumpanje mulja.
• Klipna, pužna ili pumpa sa dijafragmom se uobičajeno koriste za
uklanjanje mulja iz primarnog taložnika.
• Pojedinačna pumpa treba da povuče mulj samo iz jednog šahta zbog
različitih gubitaka pritisaka kroz liniju tako da ne bi došlo do povlačenja
nejednakih količina mulja iz pojedinih taložnika.
• Kratkotrajno, a učestalo ispumpavanje mulja predstavlja dobru praksu i
na taj način sprečava anaerobna digestija u levku za mulj.
mulj
• Operater prati koncentraciju na ispustu mulja i meri nivo mulja pre i
nakon pumpanja da bi obezbedio odgovarajuću učestalost i trajanje
ispumpavanja.
• Tehnike koje se koriste za merenje sloja mulja uključuju upotrebu štapa
za merenje j visine mulja,j uzorkovanje j sa različitih dubina, uzorkovanje
j
korerom i elektronsko merenje prodiranjem svetlosti.
• organoleptičkim posmatranjem (crna ili septična boja, pojačan miris i
isplivavanje/flotacija/skupljanje mulja) će navesti operatera da podesi
brzinu ispumpavanja mulja.
• na mnogim postrojenjima se koristi automatsko ispumpavanje mulja
 Preporuke pri pumpanju mulja.
• Treba proveravati čistoću linije mulja i pumpi.
• Sve linije treba da budu opremljene da mogu da se čiste
sa hidrauličkim alatom ili kuglama.
• Uč t l t čišćenja
Učestalost čišć j zavisii i od
d brzina
b i u cevima,
i sadržaja
dž j
masti u mulju, peska u cevima, hemijskih sastojaka u
liniji kao i od vremenskih prilika.
prilika
• Kako vreme postaje hladnije, premazi masti postaju
debljij i tvrđi ‐ čišćenje
j linije
j mulja
j može biti češće,, npr.
p
dva puta mesečno.
• Sistemi za ispiranje se koriste za čišćenje muljnih pumpi,
usisnih creva i cevovoda za pražnjenje ‐ nekoliko minuta
ispiranja nedeljno pomaže da cevi ostanu čiste.
• Na nekim postrojenjim koristi se takođe,
takođe komprimovani
vazduh za čišćenje šahta ili usisne linije.
 Uklanjanje čvrstih materija
fl t ij
flotacijom

Plivajuće materije iz primarnog taložnika se uklanjaju

do različitih mesta na postrojenju:
• do
d koncentratora
k ili ugušćivača
šći č sa flotacijom
fl ij sa
rastvorenim vazduhom ‐ dalje na insinerator ili na
deponiju.
deponiju
• na uređaje za obezvodnjavanje kao što su trakaste
prese ili na anaerobnu digestiju ‐ postepeno se
napušta zbog problema sa digestorima zbog
preteranog nakupljanja nečistoća.
• Učestalost uklanjanja zavisi od količine plivajućih materija u
otpadnoj vodi, promenljivosti protoka tokom dana i temperature
otpadne vode.
• kontinualno ‐ iz kružnog taložnika
• Kod većine pravougaonih taložnika ‐ periodično, najmanje
jednom dnevno, a češće kad god se pojave masnoće i druge
plivajuće materije u primarnom efluentu, kanalima sekundarnog
influenta ili finalnom izbistrivaču.
• Zbog kontrole mirisa ‐ češće uklanjanje plivajućih materija.
materija
• Skimerom se mora zahvatiti dovoljno otpadne vode da se
omogući prenos nečistoća kroz, ejektore, pužne pumpe i
cevovode.
Hidraulika
• prosečno površinsko opterećenje bez viška aktivnog mulja: 32 32‐
49 m3/m2 dan, max. 122 m3/m2.dan
• sa viškom aktivnog mulja u primarnom taložniku: 24‐32
m3/m
/ 2.
2 dan, max. 49‐61 m3/m / 2.
2 dan

• hidrauličko vreme zadržavanja ‐ 1‐2 sata

• Dve promenljive za hidrauličku kontrolu influenta primarnog
taložnika su protok i broj taložnika u radu.
• kontrola protoka je ograničena ‐ varijacije u protoku ponekad
mogu da se smanje promenom brzine pumpe na crpnim
stanicama na kanalizacionom sistemu ili na izlivu sa postrojenja.
• neka postrojenja imaju egalizacione bazene
• Upravljanje recirkulacijom može da unapredi performanse
j j
taložnika smanjenjem hidrauličkogg i opterećenja
p j čvrstim
materijama uz smanjenje potencijala za septičnost.
 Kontrola mirisa kod primarnog
t t
tretmana
• Uklanjati nečistoće rutinski, sa povećanjem učestalosti tokom vrućina.
• Uklanjati mulj pre nego što nabubri ili ispliva.
ispliva
• Ispirati pregrade i druge tačke gde se sakupljaju plivajuće materije i mulj.
• Isprati sva zamašćena mesta i mesta gde je bilo curenja.
• Nakon dreniranja taložnika, odmah ga potpuno isprati. Ako se mulj ne
drenira brzo, površinu mulja treba poprskati krečom, kalcijum‐
hipohloritom ili kalijum‐permanganatom da bi se redukovali mirisi. Ispirati
taložnika rastvorom hlora ili držanjem pod taložnika prekriven rastvorom
hlora niske koncentracije.
• Ako je otpadna voda septična, dodati hemikalije u kolektorski sistem ili na
postrojenje da bi se redukovali sulfidi.
• Ako je taložnik pokriven radi kontrole mirisa, držati u redu ploče i
pristupne otvore.
• Smanjiti striping vodonik‐sulfida kada se koristi kanalski sistem sa
dif
difuzerima
i za vazduh.
d h
 Dodavanje
j hemikalija:
j

• primena optimalne količine hemikalija (JAR‐test) i

• obezbediti dobro mešanje hemikalija sa otpadnom vodom.
• Najmanje jednom nedeljno proveriti sistem za doziranje hemikalija
merenjem opsega kalibracijom sistema.
sistema
• Proverite da li se postiže željeni kvalitet efluenta.
• Proveriti da li se hemikalije adekvatno mešaju:
9 Da li je vremena za mešanje dovoljno?
9 Da li su zapušene mešalice sa krpama ili drugim ostacima?
9 Ako se koristi vazduh za mešanje,
mešanje proveriti difuzere.
difuzere
• Obezbediti adekvatnu količinu uskladištenih hemikalija za vremenski period
otežanog snabdevanja.
• TTreba
b znati ti da
d dodatak
d d t k hemikalija
h ik lij dovodi
d di do d povećanjać j zapremine
i mulja
lj i
stalno vršiti kontrolu količine mulja i čišćenje linija za mulj.
HVALA NA PAŽNJI!