Миле Радић

Приче из недорађене будућности

Самостално ауторско издање • Корице и припрема

eлектронске књиге: Веско Радић • Гардиновци, Србија,
2022.
 Миле Радић

ПРИЧЕ ИЗ НЕДОРАЂЕНЕ
БУДУЋНОСТИ

R
 ↓↓↓

Копирани светови 7
Без снова на планети Земљи 59
Од снова до звезда 85
Долазак 99
Последњи дани на Земљи 105
Кад Земља утихне 111
Беземљаши 115
Чекајући море 129
Прича о последњем човеку 135
Зараза 139
Питање вере 147
Последњи људски рат 149
Први контакт 153
Краљ је мртав, оживи краља 155
Силиконска љубав 157
Небо је напољу 159
Добар посао 163
Проклетство Месечевих робота 165
Пространство 171
Последња одбрана 175
Ловити Гилгамеша 179
Цимери 185
Становници Земље 189
Спој 195
Селидба 197
Успутна станица 201
Порномат 203
Другачији животи 205
Мрежа 207
Инцидент у космичкој радионици 221
Робот и мудрац 225
Сваки атом енергије 227
Људски 231
Врућа линија 235
Пад Вавилона 237
Црвенкапо, љубави моја 243
Точкаши 251
Љубав и томе слично 255
Гужва на Земљи 257
Још један Икар 259
Падају анђели 261
Сасвим обична прича из будућности 267
У пола ноћи 269
Родитељска 273
Кад се срца гасе 275
Дубокосвемирска 277
Јутро после 279
Земаљци и они други 281
Амбалажа 283
Поруџбина 289
Умрежи се 293
Цена једног ратника 299
Све боје очаја 315
Глад 337
Астероид 349
 К О П И РА Н И С В Е Т О В И

УКОПЧАВАЊЕ
Тренутак, тек делић истог, једна мисао, можда ни толико, и
свет се растаче, уступа пред световима.

НА КРАЈУ ПУТА
Вен виси у празнини. Огромни и бели, облаци се комешају, уда-
рају, пролазе кроз њега.
Вен није сам.
И каже: „Дакле?”
Па, добро, узвраћа тај други. Ево ме. Нашао си ме.

ЈУТРО
Девет је сати.
Звуци кише и жабљег крекета у ноћи се утишавају. Тама собе
бледи док се зидови укључују – један емитује колаж информатив-
них канала, следећи се отвара ка некој далекој пустињи, жутим
динама и песку што клизи на ветру, док преостала два ишчезавају
у зеленом бујању прашуме Фиџија.
Мирис мокре траве испуњава просторију.
И музика, тиха, инструментална, са примесама келтског фол-
клора.
Проток свежег ваздуха се појачава, а температура расте за три
степена. Скривена иза сплета лијана, кухиња припрема доручак

7
по систему случајног узорка. А иза најближе дине, и купатило је
спремно.
Пошта је скенирана и сортирана. Деведесет пет процената по-
рука аутоматски је избрисано.
Анимира се и холо-албум, призором са витруелног летовања у
Гизи.
Собни кибер активира програм за буђење и један од Венових
периферних импланата се одазива.

ВЕСТ
… управо стигла, да се путничка летелица Паназије на редовној рела-
цији Пекинг – Рим срушила непосредно по полетању. Узрок пада још није
познат, али званичници компаније негирају да је у питању технички квар
или грешка у навигационом програму. Према првим извештајима са тере-
на нико од три стотине путника није преживео. До сада ниједна терори-
стичка организација није преузела одговорност за овај инцидент. Више о
несрећи, као и комплетан списак страдалих, можете преузети у нашем
киберу.
Вен није способан да појми речи што се сливају у његову мрежу.
Чује, види, осећа, али не разуме. Осујећеност га разара.
И, коначно, плаче.

АГЕНЦИЈА
Као и већина непроизводних фирми, ни Агенција за киберна-
утску заштиту НЕРВ-А физички не постоји. Званично регистрова-
на у Москви, она се налази свуда у киберу, са пет стотина улазних
линија за исто толико запослених широм Земље, безброј приступ-
них терминала и аутономних сонди. Власништво је пензиониса-

8
ног генерала Руске Армије и бившег подпредседника Комитета за
контролу Мреже, Виктора Андропова, котираног на седамсто два-
десет другом месту ГМС листе најутицајнијих људи 2108. Агенци-
ја је са радом почела у првој години новог века, као служба за пра-
ћење и надзор локалних информација, да би 2103, после успешне
интервенције у случају Армадиљо, прерасла у светски реномирану
и ангажовану фирму. НЕРВ-А за само седам година избија на чело
сигурносних агенција и постаје робно име. Између осталог, њени
тимови заслужни су за неутралисање педесетак терористичких
ћелија и за чување Олимпијских игара. Највећи успех јој је, свака-
ко, потписивање трогодишњег уговора о безбедности са Уругвајем,
Непалом, Кенијом и Ватиканом, што је први случај у историји да
једно приватно предузеће преузме обавезу да обезбеђује читаве
државе. Мрежни ресурси агенције, њени меморијски капацитети
и пробојни програми су оно што је Вена навело да конкурише за
инжењера претраге.
Венова идеја свела се отприлике на следећу дефиницију – ко-
лико они користе мене, толико и ја користим њих.

СУСРЕТ
Негде, дубоко и далеко од људских станишта, иза наопако из-
врнуте имитације Таџ Махала, где три црвена Сунца умножавају
сенке. Човек без лица чека. Тело му је полупровидно, као изливено
од силикона. Седи, левитира над тлом. Обраћа му се.
Зови ме Вен.
„Ниси ти Вен. Ја сам.”
Сигуран си?
„Да.”
Можда си у праву. Ко сам онда ја? Акина?
9
 „Не, ниси ни Акина.”
Да нисам Ебе?
„Не.”
Марко?
„Не.”
Да нисам -
„Ниси.”
Али, морам бити неко. У крајњем случају, осећам се као сви они, сви ви,
а ти ме убеђујеш у супротно. Хеј! Сетио сам се. Ако сам сви и нико, онда
могу, морам бити искључиво једно. Да ти кажем?
„Кажи.”
Прво ми обећај да се нећеш смејати.
„Ево, обећавам.”
Ја сам Бог.
„Баш Бог?”
Аха.
Вен се осврће и види како им се приближавају два истоветна
мушкарца, црнокоса, кратко ошишана и лица пријатних и сасвим
неупадљивих. Одевени су у врећасте, плаве комбинезоне без џепо-
ва. Једина разлика на њима је у серијском броју на грудима.
Не обраћај пажњу на њега. Он је само један од оних досадних мими-
кричних.
Драго нам је што те поново видимо у овом краку кибера.
„Не памтим да смо се сретали раније.”
То је мање битно.
Углавном, информације се брзо шире.
„Претпостављам да сте у праву. Него, која је ваша функција?”
Надгледамо саморепродукцију локалне мреже. Без контроле је склона
да умножава грешке.

10
 Некада су грешке у коду нужне, ако ни због чега другог, онда због промене
саме.
„Грешке воде несавршенству. Могу да вас искорене.”
Да, али промене су нужност еволуције.
И док они настављају расправу, Таџ Махал успева да се уобличи
у оно што треба да буде.

ФИРМА
Ебе срче виртуелну кафу – глупа навика које никако да се отре-
се – док се, страну за страном, најновији интерни извештај листа
пред њим. Рајак, њихов шеф, није ту – отишао је на консултације
са осталим главоњама. Вен седи у фотељи крај прозора који гледа
на цркву Светог Василија Блаженог. Унутар тог окрајка Агенциј-
ског кибера, предвиђеног да буде нека врста клуба за опуштање
запослених, у другој фотељи, мало даље од Ебеа, куња Алија. Вен
није близак с њом. Можда зато што се увек укопчава у том наци-
франом Хуманоформином моделу из претпрошле године. Уз трун-
ку труда сазнао би како она заиста изгледа, али нема нимало мо-
тива за то. Руша Алија, услужно га подсећа имплант, из Емирата.
Довољно. Ни слова више не треба.
Састанак њиховог одељења управо се завршио. Матори их је
поштено изрибао и сада морају, по правилима фирме, да заједно
проведу сат времена. Тако ће, ваљда, боље функционисати као
тим. Макар шта. Чисто губљење времена.
„Чуј”, оглашава се Ебе.
Алија се трза, а онда опет губи у дремежу. Вен се смеје у себи.
Ко зна у ком је она заиста програму.
„Да, Максе?” каже.

11
 „Јуче су наши деактивирали четири стотине осам ентропа. Се-
дамдесет два само у Орбис Пиктусу. Замисли хаос који су направи-
ле те бештије.”
„Јака ствар. Свако може ентропа да деактивира. За то не треба
ангажовати оперативце, довољан је иоле озбиљнији антивирус.”
Ебе чешка врх носа. „Па, јесте. У праву си.”
„Наравно. То ти је само пропаганда. Матори шаље људе да као
бајаги раде нешто и узима паре. Ентропе, као и девијанте, тројан-
це и све остале злоће, неутралише наш Ударач.”
„То не можеш да знаш.”
Вен одмахује главом. „И те како могу. Радио сам на њему пре
него што сам почео са Претраживачем.”
„Чему онда Матори плаћа толико људи?”
„У основи, они пазе на Ударача. Гланцају га и исправљају гре-
шке. Колики посао он ради – ако мало прерачунаш – сви заједно да
га надгледамо, не би било довољно.”
Ебе гледа дно своје шоље, као да чита будућност из талога. А
онда се гласно смеје.”Ја се теби, Вадиме, дивим. Ја хоћу да будем
као ти.” Алија не реагује.
„Хоћу твоју плату”, закључује Ебе.
И Вен се смешка. „Немаш ти представу колика је моја плата,
друшкане.”

ЈЕСЕН
Ветар. Лишће шушти, пада, око стабала гомиле су све веће,
жуте. Дрвена клупа, старинска, уз ивицу травњака, на њој -
„Вене?”
Два изгубљена ока.
„Вене, молим те.”
12
 Туга искри у гласу.
А он ћути. Седи до ње и само ћути.
„Тако сам усамљена.”
Напокон, он каже: „Морам да идем.” Али то није оно што је на-
меравао да изговори. „Вратићу се”, додаје, јер хоће, као и увек.
Уздах. Лист у коси.
„У реду.”
Злато у коси.

ЧВОР
… наставља се убрзано уздизање Андског масива, темпом од пет цен-
тиметара годишње, што је
што је
што је
што је
што је

СТАРАЦ
Дечак води Вена уском стазом што вијуга брегом, ка врху и
кући налик на планинарску. Показује му напред. Вен клима главом
и отпушта га. Наставља сам.
Испред куће, црна крава спокојно пасе. Звонце око њеног врата
клепеће како се она помера. Маше репом као да тера муве.
Човек, на измаку шесте деценије и у топлом капуту, шетка за
њом. Руке су му прекрштене на леђима. Звиждуће Вену непознату
мелодију.
Вен се приближава.

13
 „Охо”, каже човек, приметивши га. „Добар дан, Вадиме.” Широ-
ко се осмехује. „Од како је твоја сонда прошла, било је питање часа
када ћеш лично доћи.”
Венови програми испипавају човека.
„Добар дан”, изговара он, још увек у неверици, „господине Тем-
пе.”

МЕМОРИЈЕ
… мехурићи
мрешкају влакнасто биље а пужеви
залепљени с оне стране стакла
достојанствени татице како се зову
скалари
ако будеш добар плутају добићеш их
плутају
заједно Марко се смеје
и смеје свиђа ли ти се овде
изнад обнажених лепотица а он је
где смо усхићен обојица су
зову их и мирис опија
нека то буде наша тајна
испружена рука
позива
свуда голе
свуда мирис коже
зноји се али јој жури и види само бујне
жури у загрљај
груди
кроз прозирну блузу дижу се
14
немој ми рећи да сам ти прва
и спуштају Веснина шака у његовој
тако је стварна на неки начин
јеси опипљива
мада све је то у мозгу
и усне ружичасте полуотворене
пољубац
је дуг влажан а онда Акина
волим те Вене одлаже чашу
проливен коктел волим те
на балкону с погледом на плантажу чаја
она смиче бретеле с рамена
много те волим
и хаљина пада открива
чипкасте гаћице
пада доле
доле
дубоко дубље
притисак окива празни плућа
мутно около и у глави
вриштао би млатара ногама
али мутно
тамније најзад црно
последњи отпор и
мрак
бојиш се мрака
дедин глас шкрипи већ си велик дечак
треба да се стидиш
и он пали светло …

15
 ПОРУКА
„Вене, сине, само да ти јавим да је тата оперисан. Сутра га води-
мо кући. Добро је и поздравља те. Поручује ти да не бринеш и да
није страшно ако не можеш да дођеш.”

ЧЕКАЊЕ
Темпе му прича: „Погледај моју краву. Створио сам је као најо-
сновнијег информа и, још увек, она то јесте. Обична декорација
мог кибера. Међутим, ја сам уверен да ће она еволуирати, као и
Мрежа сама, као и ја. То је њена сврха. Не да ме забави већ да по-
стане свесна себе. Понекад ми се учини да је напредовала, али
није. Не марим. Стрпљив сам. Знам да ће ми једног јутра рећи
здраво.”

ДЕСЕТ МЕСЕЦИ РАНИЈЕ

Зна њено име и пре него што ће га она изговорити.
Акина Маи.
Зна све о њој.
Рођена у конурбацији Кеихин, у Сагамихари, пре двадесет осам
година. Родитељи будисти, отац комерцијални вајар који кроз ки-
бер-продужетке обликује глину у Новом Теотивакану, мајка
стручњак за оптику. Млађи брат зависник од енергетских таблета
и коцке, вечито дужан. Опште образовање је стекла уз приватне
програме, а у шеснаестој је похађала државни курс лепих уметно-
сти. Са двадесет се преселила у Универзитетски камп Тимбуктуа,
са двадесет шест у Венецију. Њен стан је на осмом спрату, тросо-
бан, са терасом што виси над мутном водом у којој се град дави.
Бави се креирањем одеће. Више пута је излагала на међународним

16
сајмовима, у Милану, Сеулу и Сиднеју има сталне поставке. Успех
јој је увек половичан. У свом киберу има продајну агенцију, где се
углавном траже најобичнији одевни премети, и то је оно од чега се
издржава. Висока мода, чини се, недостижна је за њу. Воли црвену
боју, киви и авокадо, сандале од природних материјала, танге,
црно вино, чили, вожњу гондолом, сентименталну музику Катје
Романове, кучиће и зечеве, стварна путовања, палме, слактише,
летњу кишу. Не воли змије и стоноге, политику, шпијунске програ-
ме, Синтехову вештачку храну. Ужасава се критика на свој рачун.
Не чита много, радије препушта имплантима да преузимају по-
датке директно из мреже.
Очи су јој крупне и искошене, жадно зелене. Коса, дуга по пола
леђа, угљено црна са црвеним праменовима. Несташне шишке за-
клањају јој поглед.
Седи на дрвеној клупи, у сенци дивовског храста, с рукама на
коленима. Одевена је у мрежасту мајицу и кратке панталоне. Па-
тике су јој гломазне, са шареним пертлама, неке из нове Спортасо-
ве линије.
Вен сматра да је предивна.
Смешта се до ње, а она му упућује неодобравајући поглед.
„Желим да будем сама”, каже набусито, на не баш перфектном
енглеском.
„Добро”, одговара он и не помера се.
Иза њих, иза уредно поткресаног грмља, чује се дечји смех. Ста-
зама од грубо обрађеног камена шетају се парови људи. Исечци
њихових разговора засипају их одасвуд, пригушени и неразумљи-
ви.
Храст их засипа пожутелим лишћем што га ветрић откида са
грана.

17
 „Зашто не одеш?” обраћа му се она, мрштећи се. Изговор јој је
сада много бољи, укључио се њен преводилачки програм.
„Ово је јавни кибер.”
Неколико га часака немо гледа. Па каже: „Ти ниси конструкт?”
Вен одмахује главом.
„Извини.” Њене усне се невољно извијају навише. „Мислила сам
да си медиком.”
„Бесплатан, што лечи депресију?” Он прстом показује на шета-
че. „Један од оних?”
„Тај.”
„Камо лепе среће.”
Акина се смеши.
Вен такође.
„Смем ли да останем?”
„Смеш.”
Не пита је зашто је тужна.
Она му то не говори.

ШЕТЊА
Здање Неуроуниверзитета диже се пред њима, двадесет спра-
това стакла и челика. Темпе застаје крај табле са својим именом.
Сетно се осмехује.
„Моја је идеја била да се Универзитет направи искључиво у
Мрежи”, каже. „Да не буде везан ни за једну државу и да му свако
може без проблема приступити. У то време, када смо почињали, то
јесте било нешто. А данас… Мислим да је данас ово још један у
низу музеја.”
Вен стоји поред, са рукама у џеповима. „Ја сам се ту школовао.”

18
 „То си могао урадити било где. Уплатио си курсеве и реда ради
се укопчавао баш овде.” Темпе диже шаку, да предухитри Венов
одговор. „Да, да. Знам шта ћеш сада рећи. Следећи ту логику, нема
потребе ни за чим сем најосновнијих бинарних низова. И у праву
си.” Темпе креће ка вратима поплочаном стазом, Вен га следи.
„Само сам меланхоличан, пријатељу. Понекад сумњам у исправ-
ност свега овога. Да ли нам је кибер заиста потребан? Сва та путо-
вања без померања, сва искуства која нису наша, а сливају нам се у
мозак, све те неограничене димензије што су тек мисао удаљене од
нас.”
„Наравно да нам је потребан. Неопходан је.”
Улазе. Хол је простран и висок, са округлим пријемним столом у
средишту и подом од мермерних плоча. Изнад рецепционара леб-
ди холо на ком се приказују образовни садржаји које установа
нуди помешани са рекламама. Око лифтова и широког степени-
шта тискају се гомиле туриста са водичима. А са леве стране, у
углу, налази се трометарска бронзана статуа оснивача.
Темпе се кикоће. „Не обраћај пажњу на мене.” Он стаје код кипа.
„Мртав сам, а живим. Ето довољног разлога за Мрежу.”
Вен чита садржај плочице на постољу. „Сада би имао… па, сто
четрдесет четири године.”
„Ситница. Знаш да су Универзитету дали моје име пошто сам
умро?”
„Знам.”
„Пре тога је био само Неуроуниверзитет.”
Неколицина Монголаца се окупља око њих, не би ли се сликали
са бронзаним Темпеом.
„Не маре много за тебе”, примећује Вен.

19
 „Зато што сам одавно умро. Кад је неко покојни, не очекујеш да
га сретнеш.” Темпе саздан од информација се поново смејуљи и пр-
стом упире у фигуру. „А овај тип баш и не личи на мене.”

ОНО ШТО СЛЕДИ

Људи су створили Мрежу и населили је. У почетку су могли да
је контролишу, да усмеравају њено ширење и да бришу оне њене
делове који им не одговарају. Али, убрзо, Мрежа је постала само-
стална. Почела је да се саморепродукује, да расте у свим могућим
правцима, страховитом брзином умножавајући податке. Кибери
су ницали један за другим и људима је то одговарало. Сваки је чо-
век добио на располагање безбројне светове. Еволуција Мреже
прихваћена је као нешто сасвим нормално.
Људи су створили и информе. И информи су се осамосталили.
Вену је и то било сасвим нормално.
Оно што је њега копкало било је куда ће их њихов развој одве-
сти.

МЕМОРИЈЕ
… пискутав врисак, крв шикља из носа, на тек обучен џемпер,
на мамим персијски тепих, на супротној страни – Марков унезве-
рен поглед, усне опуштене, као и руке млитаво висе, испуштен
пластични мач, а бол, бол је неподношљив, и дан данас деформи-
сана кост…
… бајка о злом вуку и још некоме, не толико уверљивом, усхи-
ћење због посете зоолошком врту, речи – татице, па он тако тужно
гледа, није он поган, лажу, татице, пусти га напоље, молим те…

20
 … прво самостално укопчавање, у седмој години, осећај стахо-
поштовања пред големошћу Мреже, и паника после неколико неу-
спешних покушаја повратка у дечју собу…
… док није прерастао играчке, замишљао је водича кроз кибер
као једног од јунака епских сага о колонизовању свемира, а касније
– о, како је уживао – као тадашњу Мис Света…
… убрзо након деветнаестог рођендана, пун себе и наоружан
сертификатом са Неуроуниверзитета, а на родитељску жалост, на-
пустио је породичну кућу, Исланд, први пут…

ДОМ
Тмурни, отежали од кише коју носе у недрима, облаци. Разба-
цана острва Фиџи.
Папагаји у ноћи.

ЗАЈЕДНО
Неко је пред вратима.
Вен, збуњен, жури да отвори.
„Ћао”, смешка му се Акина, сва у белом – у белој мајици без ру-
кава, белој сукњици и белим сандалама. На глави јој је бели ше-
шир, широког обода који баца сенку на њено лице. На брзину га
љуби у образ. „Могу ли да уђем?”
Вен се, и даље без речи, склања у страну, да је пропусти.
„Хоћеш ли ти унети кофер, молим те?”
„Кофер?” изваљује Вен и тек тада примећује да њен пртљаг чека
код улаза.
Акина га, тобоже љутито, удара по рамену. „А шта си мислио,
да ћу доћи на један дан?”

21
 Који минут касније, док седе у дневном боравку, окружени стр-
моглавим водопадима и кишном шумом, Вен пита: „Зашто?” И
даље је смушен. Упорно одбија по поверује да је она заиста путова-
ла да дође на Фиџи.
„Зато”, одговара Акина. Без престанка се смејући, она се осврће
око себе.
„Јеси ли гладна? Да сипам неки сок?”
„После.”
Акина устаје. „Искључи кибер. Хоћу да видим каква је кућа заи-
ста.”
„Ништа посебно.”
И, заиста. Три просторије, само неопходан намештај у њима,
кухиња спартанска, купатило редовно. Ништа од декора, зидови
голи, беживотни. Кошуља бачена на фотељи, мокар пешкир, неко-
лико мрља кечапа на поду – једини знаци његовог присуства. Стид
обузима Вена.
А Акина се враћа из спаваће собе. „Фино”, оцењује.
„Аха?”
„Кревет ми се допада. Изгледа удобно.” Узима га за руку и тера
га да се подигне. „Хајде, да га пробамо.”
Потом, воде љубав. Акина је жива ватра, Вен следи њене крет-
ње.
„Било је дивно”, преде Акина, склупчана уз њега. А он никакву
разлику није способан да сагледа. Не осећа њену близину као неку
нарочиту предност.
Не сме то да јој призна.

КЊИГА
… и умро је човек, и ништа од њега остало
22
 није, ни сен, ни пола мисли, нити делић кости.
Сво се знање његово распршило у атоме
заједно са месом његовим. Све успомене, све
сете и радости, све псовке и хвале што их је
изговорио, сви отрови што их је у себи носио,
коса и нокти, црева и оно у њима – све је
нестало. И бар за кратко, само су црви и
друга гамад у црној земљи што се коти, само
су они славили минули дан човековог рођења.
Само су они користи имали од јаловог
постојања човековог. И залуд крв што је
мајка пролила кад га је рађала, залуд очево
семе. Залуд године потуцања по свету, и
световима осталим, залуд све. Ништа да остане
за њим није хтело. И, можда, можда се човек
пред судњи час приупитао – чему живот овај?
Чему сузе и патња, чему труд и борба? Кад
је живот спрам смрти тек трен и ништа више.
Смрт траје, а живот пролази.
Вен руком одгурује екран даље од себе, и он лебди до угла про-
сторије, до палми што се њишу на ветру, нестаје међу њиховим
широким лишћем.
„Боже! Ово је -” Не завршава реченицу.
Марко седи насупрот њему, у својој радној соби. Израз лица му
је неодгонетан.
„Мајсторски”, најзад, Вен каже. „Поново ћеш побрати све могу-
ће награде, брацо.”
Марков кез је као у ајкуле.

23
 РАСКРИНКАНИ
Глас Џеремаје Рајака прати полагано смењивање слика на Вено-
вом екрану. „Субјекат број један – надзорница у Кијевском обдани-
шту, задужена за рад са децом до пет година. Њена група бројала
је двадесеторо малишана. Никаквих замерки на досадашњи рад
није било. Субјекат број два – продавац сладоледа у Помпеји. Уско
специјализован, не много бистар тип, више декоративан. Субјекат
број три – туристички водич кроз Забрањени град. Ради са најви-
ше педесет особа. Брбљив и услужан момак. Такве на сваком кора-
ку можеш срести. Субјекат број четири – статиста у сиднејској
Опери. Угланцан, али максимално осиромашен. Служи само да
аплаудира кад и други. Субјекти број пет и шест – девојке за разо-
ноду у улици Црвених фењера. О њима је давно све речено. Да на-
брајам даље?” Лица и идентификационе ознаке настављају да се
приказују. „Има их око хиљаду. Твој програм их је открио у првој
секунди по активирању. Означио је још толико, али их је у другој
секунди, по накнадној провери, скинуо са листе заражених. Код
свих је откривена скоро неприметна промена у коду, која би их, у
извесном моменту, претворила у приступне тачке за нападаче. Још
утврђујемо одакле би напад дошао и како је до њиховог мењања
дошло. Свака част, Вадиме. Само тако настави.”

ВЕРА
„Значи”, каже Темпе, „ти си верник.”
„Јесам”, одговара Вен након краће паузе.
„И, јеси ли већ нашао свог Бога?”
„Не. Радим на томе.”

24
 ПОНОЋНИ РАЗГОВОР
Ебе тражи прикључак нешто мало пре поноћи. Вен се двоуми
да ли да га одбије, скоро да то и чини, али ипак одобрава улазну
линију.
Ебе му се усељава у стан са целокупним инвентаром своје кан-
целарије. Ноћ Фиџија и рано поподне Новог Луксора се преплићу.
Вен седи на угаоној гарнитури, на прекривачу са шаром као у ти-
гра, пред њим су округли, стаклени сто и допола испијен ђус, у по-
задини бамбусова шума у мраку, а на поду меки тепих који прела-
зи у углачане пластичне плочице. С друге је стране Ебе за масив-
ним столом од тамне, лакиране ораховине, изгубљен у исто тако
масивној кожној фотељи. Кроз стаклени зид иза њега види се Нил
и ужурбана ваздушна лука.
„Имаш ли ти, уопште, представу колико је сати?” гунђа Вен.
„Скоро је два. Ох! Срање, Вадиме.” Ебе одмахује руком. „Немој
ми рећи да си кренуо на спавање.”
„Можда и јесам.” Вен је у испраном шортсу и мајици са нека-
квом глупом рекламом на прсима.
Ебе је његова супротност, у сивом оделу, све са машном, и, зачу-
до, очешљан. „Не дроби, кад те молим. Зар мислиш да бих те ци-
мао само да те питам за здравље?”
„Шта год да је, сигуран сам да је могло да сачека још -” Брзо
консултује импланте и наставља: „- три дана, до редовног састан-
ка.”
„Е, па, силно си у заблуди, колега. Управо сам се искључио од
шефа.”
Вен театрално зева, а Ебе га игнорише.
„Били смо у Женеви.”
„Група 64?”

25
 „Не, већ хитна седница Бафинове комисије. Све главоње су
присуствовале.”
Вен се пружа да дохвати пиће. Испија тек гутљај. „Нисам чуо да
је заказана.”
„Не пратиш билтене. Ма, нема везе.” Ебе брза, као да неће стићи
да саопшти све што има на уму. „Оформили су кризни штаб. Кажу,
Дакар и Џакарта не смеју да се понове. Матори је добио место тре-
ћег координатора.”
„Баш ми је драго због њега. Мора да се разгоропадио.”
„Благо речено, деране. Поплашио сам се да ће ми очи ископати.”
Ебе се кикоће. „Е, он ми је рекао”, додаје, уозбиљен, „зови Вадима,
нека Вадим под хитно оптимизује свој претраживачки програм.
Батали све, помози Вадиму.”
„Тако?”
„Аха. И још понека псовка. И мало пљувачке.”
„А где је Матори сада?”
„Довољно далеко од мене, надам се. Претпостављам да је још у
Женеви. Продаје маглу осталима и диже себи цену.”
Вен довршава пиће. Устаје, протеже се и иде до Ебеа. Ебе заин-
тересовано проучава садржај мини-бара који му се појавио крај
десног рамена.
„Тебе ни не нудим”, каже Вен, одлучивши се за још један ђус.
„Прави си пријатељ, нема шта.”
Вен се враћа на гарнитуру. „И, да ли је помињао да смо спремни
да кренемо у лов?”
„А како мислиш да је заслужио част да буде координатор?”
„Мора да се у живот кладио да ћемо бити успешни.”

26
 Ебе поново одмахује руком. „Забацио је удицу, показао им једну
симулацију, више и није било нужно. Поменуо је и тебе. Срећом,
па је састанак био затворен за јавност и многоструко кодиран.”
Вен се мргоди. „Мене тамо нико не зна.”
„Ваљда је сматрао да није лоше да унапред неког окриви ако за-
тајимо.”
„То баш личи на Маторог.”
„Ето.”
„У реду. Хвала на обавештењу.” Вен искључује светло на својој
половини просторије. „И лаку ноћ.”
„Шта Матором да пренесем?”
„Лично ћу му ја рећи. За три дана.”
Веза се прекида.

МЕМОРИЈЕ
чоколадна торта зубобоља мачак Мицко вечито мрзовољна
тетка са Месеца фамилијарни излет под боровима укопчавање
јурцање за комшијским лабудовима петоминутна екскурзија на
Гренланд кошмар инстант-абориџини агонија дављења иње на
трави чланство у Библиотеци свађа с Марком керамичка оловка
крв минут ћутања за мамуте јесења олуја кибер-тарантула пако-
сне комшинице Наташе укопчавање полупан прозор титрави пла-
мен мирисне свеће три прасета провала у филијалу минхенске
банке ерупција безименог вулкана у Индијском океану љутити
отац прабабине штрикане чарапе пад са крова такмичење у пра-
вљењу ледених фигура туча оригами тиркизне очи Мис Света неу-
страшиви Кибернијан спасилац Космоса пуштање змаја Звезда-
нин смешак журка у Острву ждралова јавни образовни курс кари-
рана кошуља разговор са администратором ђумбир слалом деди-
27
на сахрана Црква укопчавање посекотина око света за осамдесет
секунди Сингапур нџаменска пијаца скученост Акваграда ориги-
налне орхидеје Весна из Новог Сада мирис смоле рођендански по-
љубац Гилгамеш Дон Кихот залеђено огледало језера мрља од ке-
чапа коњске кобасице Олимп Дизниленд жива ограда лутрија два-
наест степеника глог новогодишњи ватромет спасавање Амазоније
гел за туширање заглављен лифт ишчашено колено Моцарт Ван
Гог Блазије мамурлук после прве пијанке тестови интелигенције
Торонто Мачу Пикчу Вимблдон црв у јабуци породични портрет
перут руска салата укопчавање потмула грмљавина пред пљусак
Ћеле-кула свеприсутност ујакова погибија Александрија Наска
опроштај гласна музика кашмир махање кибер-продужецима Ле-
онардо Витлејем мрвице хлеба за промрзле врапце Бели анђео Па-
нова фрула чај од хибискуса свршетак омиљене серије венац од
ливадског цвећа квар на мрежној скретници преплашени јежеви у
малињаку Миланска Скала криза у Малој Азији легенда о краљу
Артуру Бастиља Махабхарата Хирошима Чернобиљ Толкин Катја
Романова Маркове приче страве са наравоученијем тесне ципеле
орахова љуска поклон за маму уникатни роковник апарат за брија-
ње масерка у сауни укопчавање танграм Колумбово јаје Никола Те-
сла Гиза национални парк Сибир летња спарина крволочни ко-
марци голи на плажи камилица врући ћевапи кукурузно поље
лептир са лобањом на крилима расправа са родитељима путничка
класа за Суву провинција стогодишњица Глобалне Мреже уредно
ошишан травњак Долина краљева Атомијум Свето писмо Елдора-
до судоку виртуелни гладијатори упала плућа филодендрон изне-
надни земљотрес речи за укрштање логорска ватра укопчавање
Коперник Темплари Левенхук Циганка што гата с длана лет за
Луну мамине сузе трбушна плесачица осам хиљада мртвих у Џа-

28
карти воћни јогурт информ Хазерова четвородимензионална
уметност разрушени мравињак купиш два – добијеш три наутилус
Матори Виктор крах Арапске берзе укопчавање неколико кило-
грама вишка потписивање радног уговора Максимилијан Ебе из
Египта варница сладолед на кугле пола литре чоколадног млека
углавном тишина црнокоса девојка на клупи паучина у ћошку
Марково и Јеленино венчање фенг шуи предугачке панталоне
Спартак Понтије Пилат Мустафа Преобраћени златно руно ума-
шћене шаке Тагоре курс свакодневног доколичарења промаја геј-
зири Исланда Херкулови стубови кондор у висинама влажна псе-
ћа њушка Илион Косово Утнапиштим укопчавање потрага за Бо-
гом Адам и Акина као Ева клатно старинског часовника самоћа
укопчавање трагови опет укопчавање
укопчавање
укопчавање

ПОШТА
Ексклузивно! Само за кориснике Мемораминог кибера – тек објављени
роман прошлогодишњег лауреата Нобелове награде за књижевност, Марка
Вадима, УМРЕЖИ МЕ, по невероватној цени и са сталним попустом од
десет посто!
Усамљени сте? Хуманоформа има решење! Наручите кибер-дете из
нашег овогодишњег каталога. Преко две стотине модела! Оно не расте,
оно воли оно што ви желите да воли, оно не пролази кроз пубертет. Савр -
шено за ваш дом. Хуманоформино кибер-дете.
Најсвежије верзије НИЕК-ових антивирусних блок-програма и одбрам-
бена псионичка пуњења биће Вам доступна чим извршите други део упла-
те. Хвала Вам на поверењу.

29
 Извориште Задовољстава Вас позива на промоцију најновије линије
оријенталних лепотица. За Вас, и друге сталне муштерије, обезбедили смо
многе погодности. Чекамо Вас.
Здраво. Ја сам Моргана. Да ли би желео да се упознаш са мном?

ИЗЛАЗАК
Ненајављен, Вен обија Акинин кибер. Затиче је у атељеу, окру-
жену гомилом синтетичких девојака, полуголих и раздраганих, у
накинђуреним, жмиркајућим и иритирајућим верзијама купаћих
костима. „Зар се то још увек носи?” ишчуђава се, меркајући криви-
не пред собом.
„Углавном на модној писти”, смешка се Акина и искључује де-
војке, једну за другом. „Дошао си да мало гледаш голе гузе?”
„Дошао сам по тебе. Хајде, полази.” Вен је граби за руку.
Акина се опире. „Куда?”
„Водим те на вечеру. Мрдај, жено.”
„Не могу. Радим.”
„Завршићеш после.”
Вен их пребацује.
Налазе се на пропланку окруженом густом храстовом шумом,
на друму сачињеном од ситних гранитних коцака. Вече је. Испред
њих се дижу две грађевине. Прву, вишу и сву од камена, са крстом
на крову, великим улазним вратима и звоником, Акинини им-
планти препознају као средњевековни православни манастир, а
другу, ниску и дрвену, као крчму.
„Где смо?” пита Вена.
„Био сам овде пре пар година, са мојом -” Вен као да се снебива,
али ипак изговара: „Са мојом бившом.”

30
 Води Акину стазом, поред фењера на чврсто гориво, прастарих
таљига и крајње необичних гвоздених направа, вероватно наме-
њених земљорадњи.
„Храна је изврсна.” Улазе у бараку. Дашчани под шкрипи. „А не
треба ни резервација.”
Унутра се налази десетак округлих столова и само је један зау-
зет. Три старија човека не обраћају пажњу на њих, заузета испија-
њем пива из великих кригли. Акина у чуду примећује на зидовима
окачене, међу гомилом избледелих фотографија, јеленске рогове,
ловачку пушку, па чак и препарирану главу вепра. „Језиво”, шапу-
ће.
„Седај”, наређује Вен и смешта је на неудобну столицу без на-
слона. „Сад ћеш да једеш нешто ново.”
„Не волим ове симулације”, буни се Акина, проучавајући стол-
њак на ком цупкају девојке везене од конца. „Од њих увек оглад-
ним.”
„Битно је да укус запамтиш.”
Угоститељ се појављује на вратима што воде у кухињу. Прилази
им, дебељушкаст и бркат. „Добро нам дошли у Вождов конак”, про-
грами преводе његове речи, док им пружа јеловнике. „Извол’те по-
ручити.”
Вен летимично прегледа списак јела. Акина више пажње обра-
ћа на старински облик слова и декорације на папиру.
„Ево!” одлучује Вен. „Нисам до сада пробао дивљач. Значи, ср-
нећи бут за мене.”
„Одличан избор”, клибери се дебељуца. „Одресци бута увијени
у димљену сланину, сервирани са црвеним купусом у печеним ја-
букама и са кромпиром као прилогом. Препоручио бих вам да оба-
везно пробате наше вино уз оброк.”

31
 „Може.”
„Ждрепчева крв, 2030. годиште. За сладокусце.” Вен клима гла-
вом као да му то нешто значи.
„Је л’ црно?” убацује се Акина.
„Наравно.”
„Онда и мени исто.”
„А после”, наглашава Вен, „одабраћемо нешто и да се заслади-
мо.” Док се дебељуца удаљава, он намигује Акини. „Можда је тре-
бало да узмемо ћевапе. Или бурек. Са месом.”

ОБИЛАЗАК
… а са Ваше леве стране уздиже се Колос. Висок је око тридесет три ме-
тра и можете га видети у природној величини. Кип је сачинио вајар Арес
из Линдоса, једног од три полиса који су склопили савез и формирали град
Родос. Подигнут је након победе над Антагонидима из Македоније и пред-
ставља бога Сунца, Хелиоса. Изградња је трајала читавих дванаест годи-
на. Завршен је 282. пре нове ере и следећих педесет шест година стајао је на
улазу у луку Митраки. Оборио га је снажан земљотрес који је разорио
острво. Будући да су пророци били против поновног подизања, статуа је
девет векова лежала поломљена, а онда су Арапи похарали Родос и продали
остатке Сирији. Молим Вас да се не пењете на њега, потписујете или
остављате било какве трагове. Не можете пуно наудити симулацији, али
такво понашање није дозвољено.
Сада, изволите даље, у Висеће вртове Вавилона. Тамо се можете окре-
пити и купити сувенире…

УЗБУНА
Позив из Агенције. Највиши могући приоритет.

32
 Ипак, Вен не жури да се јави.
„Вадиме!” урла Ебе када га напокон пушта да се укопча. „Добро
си? Већ сам се поплашио за тебе!”
Вен се не обазире на њега. Занет је коначним подешавањима
Претраживача. „Аха”, каже, тек толико.
„Рајак је скоро послао екипу да изолује твој кибер.”
Вен диже поглед са екрана.
„Да га изолује? А зашто?”
Ебе пиљи у њега. Очи су му огромне и унезверене. Само што не
скочи преко терминала за којим седи. „Вадиме, да ли си ти норма-
лан?”
„Да ја то вас питам? Познато је који се кибери изолују.”
Псовку коју Ебе узвикује Венов преводилац нема у меморији.
„Максе, шта се дешава?”
Ебе дубоко уздише и покушава да се смири. Шаке му се тресу.
Сакрива их испод стола. „Дежурни те нису контактирали?” напо-
кон, изговара.
„Нисам се јавио.”
„Ти си заиста луд. Јеси ли неутралисао напад?”
„О чему причаш, Максе?”
„Вируси, класа разарача.” Ебе заплиће језиком у журби да све
одједном каже. „У говнима смо, Вадиме. Састанак у Женеви је очи-
гледно проваљен. Још горе, украдени су спискови са свим нашим
именима и статусима. А пре сат времена кибери Нервиних запо-
слених претрпели су ударе мултипликованих деструктора, имамо
педесет седморицу ресетованих и једанаесторицу на реанимаци-
ји. Чујем да су и друге агенције у истом сосу. Матори је прогласио
ратно стање. Наредио је да се сви умреже кроз Нерву како би их
штитили Ударач и Бодљикава жица. Зато сместа вуци дупе овамо!”

33
 Вен одбија да поверује. „Ја нисам нападнут.”
„Сигуран си?”
„Проклетство, Максе.”
„Јеси ли сигуран?” упоран је Ебе.
И Вен коначно проверава своје програме.
Штете нема, али од пре непуних педесет пет минута одбрамбе-
ни блокови су из режима уобичајене контроле прешли у борбени
поредак. Три деструктора спаљена су пред улазним линијама, њи-
хови остаци су безоблични хаос малигних информација.

МЕМОРИЈЕ
Звездана.
Тако ју је назвао.
Била је само његова, савршена девојка потекла из Изворишта
Задовољстава. Његова тајна и прва права љубав. Месецима је ште-
део џепарац не би ли је поручио – није посећивао скупе кибере,
није ишао на путовања, користио је искључиво пробне верзије
програма, чак је и на јелу закидао. Његов анђео, она која га разуме,
предаје се без резерве и никада се не мења.
За седамнаести ју је рођендан први пут пољубио.
Начинили су је двадесетогодишњакињом. То је и остала када ју
је напустио шест година касније.

БРАТ
Вен више од четири сата проучава резултате којима га затрпава
Претраживач и покушава да што прецизније дефинише шта тра-
жи. Више од четири сата закључан је у свом киберу, у симулацији
једноставне канцеларије претрпане лебдећим екранима. Низови

34
података се бесконачно смењују, бомбардују га таквом брзином да
их на једвите јаде савладава. А онда љутито схвата да му се орга-
низам већ извесно време буни, да је гладан и да мора у тоалет, те
се искључује.
Разбацан је на угаоној гарнитури у дневном боравку. На столу
поред начето је паковање житног кекса и чаша млека. Наг је, мрзе-
ло га је и да се облачи – чак ни јуче није то учинио, можда ни пре-
кјуче. Смрди на зној. Решава да се напокон истушира. Потом ће се
спојити са Акином, па још мало радити. Гледа на зидни сат. Десет
изјутра: у Венецији се смрачило. Акина је помињала да има нека-
кво фамилијарно окупљање, ако је добро упамтио. Добро, прво ће
радити, па ће ићи код ње. Смешка се – вирус задовољан, а инфор-
мације на броју.
Један имплант га обавештава да је имао пропуштен позив.
Марко је, нема ознаке да је хитно.
Набацује на себе кошуљу и панталоне, око себе слику сређене
собе са завејаним планинским врховима на зидовима, и зове.
„’Еј, брацо”, каже.
Марко одбија да уђе у кибер. Дводимензионална се пројекција,
у природној величини, образује пред Веном.
„Драго ми је што си назвао”, узвраћа му, не баш убедљиво.
„У ствари, ти си.”
Марко је нагнут над холо-тастатуром. Гомила текста виси на
екрану пред њим.
„Да ли је Јелена -” хоће да га пита Вен.
„Побогу, човече! Тек је у седмом месецу.”
„Ах. Је ли?”
Марко га нетремице гледа, строгог израза на лицу. Прави ста-
рији брат. „Мислим да знаш шта се спремам да изговорим”, мрмља.

35
 „Аха. Знам.”
„И?”
„Не секирај се. Нећу пропустити славље. А поклон сам већ ку-
пио.”
„Јеси ли?”
„Да не поверујеш.” Вен се кези. Осећа се глупаво као што изгле-
да. „Тата ће се одушевити. Самоходни мрежни полиспојни риболо-
вачки комплет. Моћи ће да пеца на сто различитих локација на Зе-
мљи, а да не мрдне са Месеца.”
„Дивно.” Маркове се обрве упитно извијају навише. „А ти, да ли
ти планираш да мрднеш?”
Вен оклева.
„Опет ћеш се убацити у програм”, закључује Марко.
„Извини. До гуше сам у послу.”
„Јако оправдање.”
„Теби можда и није.” Вен сада самом себи чак и звучи глупаво.
„Али ја немам кад ни да прднем. А ви, па, нисте баш у комшилуку.
Не може се тек тако допутовати на Месец, зар не?”
„Поштеди ме те приче.”
„Рекох – извини. Доћи ћу, стварно ћу доћи, ускоро. Само да за-
вршим…” Вен блебеће, не успева да нађе никакво ваљано оправда-
ње, али то више није ни битно. Марко више није ту.

СВАЂА
Акина предлаже да живе заједно, свеједно где, у Венецији или
Суви, или на неком трећем месту. Вен одбија. Измишља свакојаке
разлоге против тога. Рано је, каже. Акина се љути, плаче, прети да
се никада више неће спојити са њим.

36
 САМОТЊАК
„Откад си овде?”
Не знам. Време ми је крајње небитно. Зашто?
„Онако, питам из радозналости.”
Нећеш ме пријавити?
„Не плаши се. Немам разлога да те узнемиравам. Ионако сам
овде само у пролазу.”
Некада наиђу рђави програми. Неки само посматрају, неки желе да ми
отму информације, а неки су такви да их уопште не разумем.
„Која је твоја намена?”
Како?
„Шта радиш? Или, шта си радио?”
А зашто морам да имам намену? Имаш ли је ти? Или тек треба да је
спознамо, обојица?
„Заборави.”
Свиђа ми се овде, знаш? Сам сам, али ми то не смета. Не осећам по -
требу за друштвом.
„Благо теби.”
Наденуо сам себи име.
„Могу ли га чути?”
Робинзон.

ЉУДСКОСТ
Све је исто. Крава је још крава.
Темпе из куће износи две баштенске столице. „Сад сам их на-
правио”, каже.
Седе. Подневно Сунце тера их да жмиркају.
Вен пита: „Колико се заиста осећаш човеком?”
„Не разумем те.”
37
 „Па, ако узмемо у обзир да си ти у ствари креација Луја Темпеа,
његова реплика самог себе, да ли се сматраш човеком или инфор-
мом?”
Темпе размишља. „Питање је на месту. Да будем потпуно
искрен, некада давно сам га и сам поставио.”
„Добро. И?”
„Нисам рођен у крви и месу. Ако је то оно што чини човека,
онда сам свакако информ. Али, будући да ја јесам Темпе, да је сво
знање и сећање физичке јединке прешло у мене, до најситнијег де-
таља, да се понашам и поступам идентично као што би и она, онда
је сасвим јасно да јесам човек.”
„А смрт?”
„Њу нисам осетио. Коегзистирао сам са изворним Темпеом де-
сет година, и делили смо искуства без престанка. Умро је у сну. Јед-
ноставо се више није прикључивао. Било је чудно и помислити да
си умро. Барем један твој део.”
„Не смета ти што не можеш да будеш стваран? „
„Као ти? Као, на пример, твоја кућа на Фиџију?”
„Да.”
„Ја не видим разлику. То је само један свет спрам безброј дру-
гих.”
„Ту си у праву.”
„Али, то још није потпун одговор. Човек на крају мора да умре.
Ја нисам сигуран шта ће бити са мном. Да ли ћу бити вечан или ће
ме накупљене грешке у изворном коду коштати главе једног дана.
Значи, ако је смрт дефиниција људског, онда опет нисам човек. А
за разлику од информа, ја сам комплетна личност. Имам историју,
имам страхове и жеље.”

38
 „И не једеш и не пијеш. Сем кад хоћеш, из чисто естетских ра-
злога или радозналости.”
„Опет се везујеш за појам физичког. По чему си ти различит од
информа кад си у киберу?”
„Ту си ме ухватио.”
„Додуше, информи константно напредују. Рађају се из мора по-
датака, комплекснији и другачији са сваком следећом генераци-
јом. Предвиђам им светлу будућност. Мислим да ће на крају и они
постати људи. Или ћемо се наћи негде на раскршћу, и бићемо из-
мењени и они и ми.”
„Слажем се. Ако већ нисмо.”
„Нисмо. Бар ми се чини. Информи су још увек прости програми
у поређењу са нама.”
„Неки од њих можда и нису.”
Темпе се смеје. „Обавести ме када нађеш једног.”
„Сигурно.”
„Како напредује потрага?”
„Повремено искрсну неки занимљиви трагови.”
Седе.
Крава је још увек само крава.

ОБЛИКОВАЊЕ
Прво, обала. Бесконачна линија финог, црвенкастог песка. И
море, таласи што пенушају. Беле круне нестају једна за другом.
Шум воде, обавезно. А небо – модро, боје лаписа, са огромним Сун-
цем у заласку. Облаци, горе пурпуром, далеки. Није лоше. Али,
ипак -

39
 Пусто острво, не превелико, облика потковице. Скупина палми
зањихана у позадини. Можда и вулкан, мало дима и пиротехнике?
Не. Било би превише.
Додај повремено дозивање мајмуна, шкољке затрпане у песку,
крабу што се шепури унаоколо. Одлично.
Акина ће бити одушевљена.

ЈЕСЕН, ОПЕТ
Ветар. Лишће шушти, пада, око стабала гомиле су све веће,
жуте. Дрвена клупа, старинска, уз ивицу травњака, на њој -
„Вене?”
Два изгубљена ока.
„Вене, зашто си ме створио?”
Туга искри у гласу.
А он ћути. Седи до ње и само ћути.
„Ако ме не желиш, избриши ме.”
Напокон, он каже: „Мислио сам -” Тешко му је да говори. „Ми-
слио сам да ће бити другачије.”
Уздах. Лист у коси.
„Не желим овако да постојим.”
Злато у коси.

СПАЈАЊЕ
Град се шири пред њим, дише, огроман и слојевит, град што не-
стаје у води и киберу.
Поноћ је прошла у Венецији. Уснули су гондолијери, голубови
и црквена звона.
Уснула је и Акина.

40
 Вену треба тек секунда да допре до њених импланата. Сви су
искључени, сви сем једног који је у режиму неактивног чекања. Не
зна када му је заповедила да је пробуди, па не може да комуници-
ра с њим. Тражи други улаз. И проналази га. Заборављену аудио
линију у програму њеног стана.
Провлачи се и говори: „Малена? Хеј, малена?”
Нема одговора.
И он бира агресивнији наступ.
„Акина.
Умрежи се.
Волим те.
Волим те.
Волим те.
Волим те.
Волим те.
Умрежи се.
Волим те.
Волим те.
Волим те.
Волим те.
Волим те.
Умрежи се.
Волим те.
Волим те.”
Упорно. Као ехо. Све гласније.
Док, напокон: „Вене! Престани!”
„Пусти ме унутра.”
„Лујко”, каже она и отвара се киберу. „Шта те је спопало?”

41
 Бунован осмех. Подочњаци испод очију боје жада. Рашчупана.
Око струка лаки прекривач. Опружена на стомаку. Врхови дојки
сакривени у наборима постеље.
Иза – холо тихе мочваре. Месец бди над повијеном трском, пре-
сликава се на таласићима. Сова на грани ћули шпицасте уши.
По страни, у углу – камин. Ватра баца пригушен одсјај.
„Недостајала си ми, малена.”
Вен се убацује, наг, и леже до ње.
Љуби је. Усне су јој влажне и жељне.
„Чему сад ово?” дахће Акина.
„Смета ти? Да се купим одавде?”
„Немој.”
Придиже се, таман да га опкорачи. Благо покреће кукове.
Сова жмирка.
„Пре пет сати”, шапуће Вен, „нападнут је административни сек-
тор Венције. Гомиле података и услужних информа су избрисане.
Сви који су били у том моменту у вези претрпели су штету. Неко је
изгубио део меморије, неком су импланти прегорели.”
„Ох?”
„Па сам пожурио да проверим јеси ли добро.”
„Онда и ниси баш хитар.”
Линија њених леђа.
Забацује главу уназад и истура груди.
„Нисам могао раније”, стење Вен.
„Аха”, потврђује Акина.
„Био сам у претрази.”
„Аха.”
Очврсле брадавице.
Језик на њима.

42
 „Будалице моја”, мрси Акина. „Није свако као ти заменио дан за
ноћ. Шта ћу тако касно у администрацији?”
„И то што кажеш.”
„Али ми је драго што си се забринуо.”
Покрети су све жустрији.
„О, Вене…”
„Реци, малена.”
„Вене!”
Дивље бубњање пулса.
Врелина.
Затим малаксалост.

ЧАЈЏИНИЦА
„Када сам био клиња”, каже Вен, док чека да Темпе одигра свој
потез на табли гоа између њих, „са неких осам година, мислим,
упао сам у неки запуштени кибер. Лутао сам тада, завиривао свуда
где је било могуће приступити. Бандит.” Прекида и смешка се сим-
патичној Кинескињи која им прилази са чајником. Уз наклон, она
им сипа врео напитак у шољице осликане змајевима.
„Да?” подстиче га Темпе, замишљен над игром.
Пар корака од њих, на ниској клупици на тераси, слепи старац
пребира по струнама свог древног инструмента. Музика је веома
опуштајућа.
„Упаднем ти ја тако у тај кибер”, наставља Вен, „симулацију ка-
квог воденог парка, угледам тобогане и делфине и сав се распаме-
тим. Као, какав провод за џабе. И не обраћам пажњу што живе
душе нема. Ма, супер, све само за мене. Кад – моји се програми за-
ледише, ни да се померим. Хоћу лево, хоћу десно – ни макац. Хоћу
да се искључим, па не умем, да ли од страха или од те успорености.
43
И тада га угледам.” Вен обема шакама подиже шољицу и опрезно
отпија гутљај. „Паука. Баш је тако изгледао. Велики, црни, длакави
паук са пуно округлих очију. Ишао је на мене, да ми исиса све по-
датке из главе. Да се нахрани мноме.”
Темпе такође пије. „Али је остао гладан.”
„Него шта је. Благе везе немам како сам збрисао. Да ли су моји
импланти савладали његову замку или сам рођен под срећном зве-
здом – сада није битно. Како год, утекао сам, право у своју собу. Не-
дељу дана нисам крочио изван личног кибера.”
„А поента је?”
„Зашто мислиш да је има?”
„Увек је има.”
Вен се клибери. „Питам се шта је било са пауком. Да ли ће и та-
кви облици еволуирати.”
„У основи, плашиш се информа грабљиваца”, резимира Темпе,
меркајући га преко обода шољице. „Пошто радиш за безбедносну
фирму, сматраш да таквих већ има у Мрежи.”
„Рецимо да си у праву.”
„Ја нисам ни једног приметио.”
„Не крећеш се довољно. Неке форме је тешко повезати са првим
генерацијама које смо створили. Тешко је пронаћи образац у њи-
ховом мењању.”
„А насилни су?”
„Има и таквих, да.”
„А да ли су интелигентнији од твог паука?”
Вен размишља читаве три секунде. „Можда. Ипак, не верујем.
Сигурно не много. Пре ће бити да се адаптирају на окружење.”
„Ето још једне поенте.”
„Која не искључује моју бојазан.”

44
 „Свакако не, али зашто не сагледаш проблем из другог угла.
Информи, ма колико супериорни били, неће имати нити потребе
нити интереса да приступају нашем свету. Нема потребе ни да се
боримо за простор. А што се Мреже тиче, бар у њој простора има, и
то све више.”

МЕМОРИЈЕ
Имао је петнаест година, и проводио је много времена у јавним
киберима. Посматрао је. Неретко је био једино људско биће међу
стотинама информа. То га је навело да менторима на Неуроуни-
верзитету постави питање: „Шта информи раде у својим имитаци-
јама живота када људи немају потребе за њима? Колико се мења-
ју? Када можемо очекивати појаву суперинформа, бића које би чак
и човека надмашило?”

ПОСЕТА
Ебеов апартман налази се у једном од оних плутајућих ком-
плекса Новог Луксора, између индустријске зоне и ваздушне луке.
Ружне зграде на платформама, све једнобојне, жуте, јефтини мра-
вињаци што у себи крију хиљаде људи. Низови квадратних прозо-
ра и исто тако квадратних балкона. Холо-рекламе заклањају по-
глед на мутну воду Нила.
Вен још ни једном није усмеравао свој кибер овамо.
Проналази Ебеову адресу и притиска тастер крај врата.
Буцмаста жена пријатне спољашњости извирује из помрчине
стана. „Изволите?”
„Да ли је Макс кући?”
„Да. А ви сте?”

45
 „Колега с посла.”
Женином импланту треба мало времена да се консултује са
Ебеом. „Уђите”, зове га. „Ја сам Силвија, Максова супруга.”
„Вадим. Мило ми је.” Вен тек овлаш региструје бледило њеног
тена, смеђе коврџе и лихт плаву хаљину. То су крајње небитни по-
даци. Као и масивни дрвени намештај, украси на зидовима, ими-
тација паркета по којој гази.
Жена га води на терасу.
А тамо, Ебе седи на шареном ћилиму, и каменита пустара је
свуд око њега. Ту нема ни реке ни града. Тек пустош.
„Зашто се ниси најавио?” пита Ебе пошто су се поздравили.
Вен себи налази згодан камен и смешта се на њега. „Хтео сам да
те изненадим.”
„Е, па, успео си у томе.”
„Фино.” Вен из џепа јакне вади флашу са старинском етикетом.
„Донео сам ти пиће.”
„Охо. Стара соколова ракија. Мора да је добра.”
„Ако је судити по цени”, намигује Вен, „више него добра.”
„Одакле извлачиш такве ствари?”
„Рецимо да Претраживач може да се користи и у друге сврхе.”
Ебе отвара флашу и нагиње је. „Ух!” Стреса се. „Шта велиш, може
ли се ово чудо наћи и ван Мреже?”
„То ћеш сам морати да сазнаш.”
Вен котрља поглед по самотном пределу, чини му се да негде
далеко види спарушено дрво. „Шта ћеш овде?”
„Ето.”
„Како си, друже?”

46
 Ебе тешко уздише. Отвара уста, ништа не говори, једном, два
пута, па напокон: „Проклетиња ме је закачила. Изгубио сам три
импланта и пола детињства.”
Вен се упиње да смисли нешто утешно. Не успева.
„Како?” каже.
„Ја нисам као ти, Вадиме. Нису сви у киберу као рибе у води.”
Огорчење избија из Ебеа, кратки налет емоција заплиће му језик.
„У врага! Гарантујем главом да нема тог програма који теби може
наудити.”
„Наравно да нема.” Венов покушај да буде духовит пролази нео-
пажено.
„О, Боже.”
Ебе поштено натеже из флаше.
„Нисам пазио”, грца. „Нисам пазио.”
Вен седи до њега и у даљини тражи оно дрво.
„Рајак ме је послао на боловање”, каже Ебе, донекле се прибрав-
ши. „Чак је понудио да ми фирма плати реконструкцију меморије.
Које меморије? Једноставно би ми убацили лажна сећања, а ја то
не бих ни знао. Не желим туђе успомене. Нећу.”
Вен руком заклања очи. Дрво, ено га.
„Не могу”, шапуће Ебе. „Разумеш?”
„Да.”
„Престрављен сам, Вадиме. Не могу више, не усуђујем се.”
„Разумем те, Максе.”
А дрво -
Па, то није дрво. Ипак му се причинило.

47
 ОТКРОВЕЊЕ
Претраживач Вену избацује списак са отприлике осам стотина
имена. Вену у првом моменту није јасно шта је то. Гледа га и про-
верава. Списак је сачињен на основу споредних параметара које је
задао програму. Нема ни једног информа на њему, нема оног кога
он тражи. А онда увиђа у чему је ствар.
Сви људи са списка су умрли, али и даље постоје у мрежи.
Темпе није једини.
Бесмртност је стигла.

ХОЛО-АЛБУМ
Вену је девета година, а Марко је навршио једанаесту. Стоје,
до колена у снегу, умотани у термо-одела, са шаловима и оним
старинским, шареним капама, Марко држи руку преко Веновог
рамена. Поред њих, Снешко намигује својим оком од угља.
Групни портрет радника Агенције НЕРВ-А. Гомиле непо-
знатих и неинтересантних лица. Ебе се наслонио на Вена, али Вен
не може да се наслони на Маторог.
Ватромет на Исланду уочи дочека Новог века. Породица
Вадим на окупу.
Мајка с бебом у наручју. Вена уверавају да је то он, али сумња
остаје.
Вен, у свечаном оделу и са свечаним осмехом, поред
улаза у зграду Неуроуниверзитета Луј Темпе. Осамнаеста му је. За-
вршио је све могуће курсеве за инжењера кибер-мреже.

СТРУЈАЊЕ
„Малена, извини.”

48
 „И треба да се извињаваш.”
„Обећавам да нећу заборавити следећу ревију.”
„Обећање – лудом радовање.”
„Не, стварно. Бићу с тобом. А снимак ове ћу три пута прегледа-
ти.”
„Да знаш да ћу те пропитати.”
Вен брише њихова тела, остају тек бестелесна присуства у Мре-
жи. Уздиже их на границе атмосфере.
Под њима: океани што умивају планету, олујне масе облака,
светла метропола, као свици у ноћи.
„Куда ме водиш?”
„Да се провозамо Земљом. Нисам то радио годинама.”
Спушта их,
јуре уз планине, дуж Кинеског зида,
у прохладно њујоршко вече, поред срушеног Кипа
слободе,
„Вене?”
„Молим?”
„Када ћеш испунити оно друго обећање?”
„Које, малена?”
кроз подне на Камчатки,
испод Ајфелове куле,
„Не прави се блентав.”
преко ужареног Гобија,
низ белило Антарктика,
Невским проспектом,
изнад Аконкагве,
„Доћи ћу.”
„Када, Вене?”

49
 „Још само који дан. Близу сам да коначно дотерам Претражива-
ча. Онда ћу бити слободан.”
„А код мене не можеш радити?”
око Огњене земље,
и Ејерс Рока,
„Стрпи се још мало, кумим те.”
„Опседнут си послом. Као да ћеш сам спасити свет.”
„Не желим да спасавам свет.”
„Него?”
„Брига ме за свет. Не занима ме ни спасавање. Друге ствари
тражим.”
„Нашао си мене, па ти, изгледа, нисам довољна.”
до варљивог Кракатауа,
и Викторијиних водопада, праштавих на месечини,
раздрагане Барселоне,
„Доћи ћу. Кад ти кажем.”
до недокучивих громада Рапа Нуија,
Лондонске магле,
снегом крунисаних Хималаја,
копова Винче,
ћутљивих Делфа,
рано ујутро покислог Бенгала,
„А ако ти не дођеш код мене, доћи ћу ја код тебе и ту ћу и оста-
ти.”
и, најзад,
скроз горе,
пењу се,
до Месеца.

50
 МЕМОРИЈЕ
Марко баца штап, а пас, весели сиво-бели хаски са плавим очи-
ма, трчи и доноси му га назад. Једном, два пута, десет пута. Марко
баца штап и једанаести пут. Хаски се окреће и прилази Вену, који
седи у хладовини жалосне врбе, забављајући се откинутим ма-
слачком.
„Досадио ми је онај деран”, каже хаски. „Да будеш ортак и даш
ми кекса?”

ЗАРОБЉЕНИК
Вен се спаја са Рајаковом канцеларијом.
„Ехеј, Вадиме. Неке новости?” Рајак искључује дневни билтен
Уједињених нација. Терминал са стране показује аутогенезу њего-
вог најсвежијег подсклопа за Бодљикаву жицу.
„Не. Ништа значајно.” Вен се смешта у фотељу наспрам шефа.
„Претраживач је у потпуности функционалан и ради без потребе
да га надгледам. Наместио сам га да резултате шаље директно у
Оперативно.”
„Одлично. Кафу?”
„Немам времена. Ипак, хвала. Дошао сам да те нешто замолим.”
„Реци.”
„Желео бих приступ Реинену.”
Рајак се нагиње напред и наслања на сто. „Зашто?” Изненађен
је.
„Надограђујем своје програме”, лаже Вен. „Хоћу да покријем
сваку могућност. Зато морам Реинена да уградим у опис.”
„Имаш његов профил у бази.”
„Нећу дуго. Само да га прегледам на брзака.”

51
 Рајак слеже раменима. „Матори ти ово не би одобрио. Послужи
се мојом приступном шифром.” Његови импланти пребацују Вено-
вима кодиране податке. „Имаш пет минута.”
Вен прелази у своје одаје. Контактира архиву и извлачи Реине-
нов кибер. Анимира га.
Ситан мушкарац, мало погурен, стоји пред њим. Риђокос и са
јарећом брадицом, бледог тена, носа као у орла. Из неког разлога,
на себи носи робијашко одело на штрафте. Прогоњено се осврће
по просторији. Вен зна да су га лишили свих функција сем мемо-
ријских, али ипак усмерава један пипак Ударача да бди над њим.
Кими Реинен.
Терориста.
Пуким случајем заробљен док је покушавао да се инфилтрира у
наплатни систем Северноамеричке банке. Био је неопрезан и до-
зволио да га антивирус открије. Испитивања су показала да је ра-
дио са групом Самоанских криминалаца. Њих су похапсили, а за
њега претпоставили да је нова класа наменских информа. Много
сложенији од основних варијанти, он је имао до детаља разрађену
прошлост и психологију. Извукли су из њега гомиле непотребних
информација – да је рођен 2058. у Иматри у Финској, да су му се
родитељи звали Ана и Оли, да је као мали био болешљив, да је
муку мучио са синусима, да је завршио курс за педагога, да воли
карлинг и хокеј на леду, да је покушавао да свира гитару, да се два-
пут женио и разводио, да воли италијанску кухињу. Превише за
информа. Једини закључак који се наметао је да је Реинен био на-
мењен за убацивање у ризичније окружење и да је стога морао
бити што уверљивији.
Вен зна да није тако.
„Ти си човек”, каже.

52
 А овај одговара: „Никада нисам тврдио супротно.”

КОПИЈА
Вен прилази кући на брду. Застаје на кратко да помилује краву
по глави. Животиња се промукло оглашава и покушава да се очеше
о њега.
Затиче Темпеа како, наоружан четком и кофом боје, фарба про-
зор. „Одувек сам желео ово да пробам”, каже старац, измазан по
лицу и шакама.
„Ти ниси једини”, узвраћа Вен.
Старац чкиљи на њега. „Није ваљда да си сматрао да јесам?”
„Мислио сам да ћеш ми сам рећи.”
„Ако си мене могао да лоцираш, зашто би други били проблем?
А ја о њима не знам ништа. Ни где су ни колико је оваквих програ-
мирања успело. Занимају ме колико и лањски снег.”
Вен слеже раменима. „Ма, није важно. Не би требало да ме
чуди. Идеја није баш толико оригинална, да је се сети само један
тип.”
„Слажем се. Боље би било да ми помогнеш.”
„Хоћу.”
Старац однекуд извлачи још једну четку. „А где ти је ориги-
нал?”, пита, онако успут.
„Не знам”, одговара Вен. „Нисам га видео неколико дана, од
како смо се последњи пут ажурирали.”

ЛИВАДА
Влати траве их голицају. Венов кажипрст прати мрава што мар-
шира дуж Акининог голог бедра. Она се смеје, и говори: „Запамти

53
где смо стали. Морам у тоалет.” А он ће: „Мрзим кад то радиш.”
Акина се искључује на читава три минута.

МЕМОРИЈЕ
Шарени, пулсирајући балон, са отромбољеним израштајима на
доњој половини, ко зна откуд у његовој копији Нерешивих лави-
рината.
„Шта си ти?” пита Вен, дечак.
Ја сам информ-сонда. Теби на услузи.
„Информи не изгледају тако!”
Ти ћеш да ми кажеш.

РОЂЕНДАН
Породица на броју. Тата, седи за трпезаријским столом, маше
рукама и раздрагано препричава највеселије моменте свог живо-
та. Мама стоји до њега и сервира торту на четири тацне. Јелена, са
позамашним стомаком, помаже Марку да склони остатке ручка. А
Вен, у фотељи углављеној са стране, жваће сендвич и даје све од
себе да сакрије ситне сметње у преносу слике из свог стана.

ПРОШЛОСТ
Кишица. Локве воде на стази уз кукурузно поље. Небо као на-
сликано уљаним бојама.
Предео који би могао бити било где на Земљи.
Док корачају без циља, Темпе казује Вену о својој покојној
жени, Елеонори. Присећа се њеног звонког смеха, вране косе и
омиљене песме. И зимског дана када ју је упознао на станици под-

54
земне железнице у Кракову. Описује скромну свадбу које су прире-
дили на фарми њених родитеља, набраја госте и сва јела на трпези.
Онда прелази на њихов стан у Ници, где су живели наредних три-
десет пет година. Глас му дрхти док прича о саобраћајној несрећи,
оног кобног јутра пред њиховом зградом, о звуку кочница који ни-
када није престао да га прогања, амбулантним колима што односе
Елеонору у болницу, и свежем хлебу што је остао на тротоару иза
ње. Безгласно плаче, дланом брише очи. Тихо, понавља како је
била прелепа на венчању.
Прича и о својој деци, Маши и Александру. Жали што их је, за-
рад посла, запостављао док су били мали и због свађа што су биле
све чешће како су сазревали. Сећа се болног помирења код Елеоно-
риног гроба, смеје се при помињању првог унучета, не може да
опет не заплаче зато што више нису са њим. Извињава се Вену, а
овај га тапше по леђима.
Праунуке понекад посећује, говори. Само се пришуња и погле-
да шта раде и како су. Никада се не задржава. А они ни не знају за
њега, као што нико из породице није ни сазнао да се уписао у Мре-
жу. Можда је то грешка, каже, а можда не треба мешати мртве и
живе. Признаје Вену да је покушао да реконструише Елеонорин
лик у киберу, али да није био задовољан. Та празна љуштура само
му је наносила бол, јер је сво њено памћење у ствари било његово.
Учи се на мојим грешкама – моли Вена – ако не будеш у стању да се
суочиш са стварношћу, немој се играти творца, немој стварати оне
с којима би желео да будеш. Вен обећава да ће га послушати. Лаже,
наравно.
Киша, повијене стабљике кукуруза, и два човека што никуд не
журе.

55
 ВЕСТ
… управо стигла, да се путничка летелица Паназије на редовној рела-
цији Пекинг – Рим срушила непосредно по полетању. Узрок пада још није
познат, али званичници компаније негирају да је у питању технички квар
или грешка у навигационом програму. Према првим извештајима са тере-
на нико од три стотине путника није преживео. До сада ниједна терори-
стичка организација није преузела одговорност за овај инцидент. Више о
несрећи, као и комплетан списак страдалих, можете преузети у нашем
киберу.
Акина се гуши у сузама.
Не мора да проверава, зна да је Вен на листи путника.

ПРЕКРЕТНИЦА
Венов Претраживач је четири месеца након трагедије у Пекин-
гу обележио виновнике. Организација се састојала од деветнаест
терористичких ћелија, добро замаскираних у приватним кибери-
ма, регистрованим на непостојеће особе, и делом у јавним инфра-
структурама. До момента када их је Ударач Два све неутралисао,
тридесеторо службеника Агенције НЕРВ-А смртно је страдало. За
друге агенције нису имали прецизне податке, мада су процене
биле крајње поражавајуће. Даља истрага открила је диверзанте у
Групи 64, па и самој Бафиновој комисији. Цео систем кибернаут-
ске заштите морао је да се промени, укључујући и дислокацију за-
послених и мењање њихових идентитета.
Имена на попису терориста нису била важна, мало коме су она
ишта значила. Оно што је највише уздрмало безбедњаке била је
чињеница да то нису били напредни информи нити физички по-
стојећи људи. Као и Вен много пре њих, и они су занемели када су
схватили да су наишли на нову расу на планети. На хитно сазваној
56
седници, Међународни савет је покренуо пројекат кодног имена
Метузалем. Према незваничним информацијама, регистровано је
више од милион особа умрлих, а запамћених у ресурсима Мреже.
Међу тим именима било је познатих. Пројекат Метузалем је убрзо
угашен, због недостатка финансија и противљења одређених свет-
ских сила, али јавност је већ била узбуђена.
И још једном, Мрежа је променила свет.

ЈЕСЕН, ПО КО ЗНА КОЈИ ПУТ

Ветар. Лишће шушти, пада, око стабала гомиле су све веће,
жуте. Дрвена клупа, старинска, уз ивицу травњака, на њој њих
двоје.
Седе, и ћуте.
Ни једно од њих није стварно.

НА КРАЈУ ПУТА
Па, добро, каже онај с којим се Вен срео међу облацима. Ево ме.
Нашао си ме.
Вен посматра његову белу тогу, благе очи и дугу седу браду, и
најзад одмахује главом. „Не, нисам. Ти си само још један мими-
крични. Само још један досадни мимикрични.”

У МРЕЖИ
Светови, толико светова.
И бесмртници и они други.
 БЕЗ СНОВА НА ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ

Ј ов се одвојио од жице и затрептао.

Шест је сати, саопштио му је велики холограм изнад улазних
врата. Још једно тугаљиво јутро у Комуни 47. Није знао који је да-
тум. Вирус који је изједао календарски програм изгледа да није
био баш безазлен. Двадесет пети. Можда и двадесет шести. Јун, у
сваком случају, један од оних месеци када је звезда умела да пржи.
А сада, после два метеоролошка рата, напољу је падао снег, прљав
и токсичан, снег из заосталих М-бомби. Падао је већ трећу годину
и није стајао, ђубре бело, провејавао је из ниских облака, макар
само да буде блата када неко залута у хотеломат. Десило се, бар
двапут – сећао се Јов оном половином мозга која није била крцата
илегално скинутим порноматицима са Свемреже – да је скоро за-
трпао Комуну. Грталице су биле на умору, а лопате су одбијале да
се покрену. Да, мало је фалило, али је пре краја војска послала чету
робота² са противзимском опремом и нешто мало конзервираног
воћа. Јов је био убеђен да су спасени зато што су их тада походили
они карбон-металци из престонице, и само зато.
„Јове”, јавио се глас.
Јов је обишао свој терминал и пришао прозору. Подесио је
транспарентност на седамдесет посто. А напољу – троме пахуље
посипале су готово пусту улицу, малчице ужу него јуче. Приметио
је да је Папаразуова фирма за рециклажу биолошког отпада пар-
кирана тик уз леви бок хотеломата, можда чак довољно близу да
му изгребе фасаду. И киоск са супербрзим виршлама се примакао,
његова љубичаста реклама трудила се да случајном пролазнику
59
скрене пажњу са робе коју је продавао. Као и обично, Комуна се
груписала пред долазак Караванграда. Претпоставио је да ће убр-
зо стићи и све истурене зграде, чак и оне удаљене десетак киломе-
тара.
„Еј, бре, Јове.”
Окренуо се. Џум га је озбиљно посматрао из својих колица, на-
бијен уз Еенергијин услужни пуњач код улазних врата. Између
њих, у неком непојмљивом распореду, чучале су три фотеље и те-
лепатски фикус. Јов је негде на маргинама својих мисли прибеле-
жио да је под зрео за чишћење.
„Да?” отегао је. „Како ти могу помоћи?”
„Зашто ме игноришеш?” питао је Џум, округлог лица префор-
мулисаног у чисту увређеност. „Стално то радиш.”
„Чини ти се.” Јов се вратио до терминала. Претварао се да ишчи-
тава изузетно важне информације са екрана.
„То је зато што користим пуњач, је л' да?” дурио се Џум. „Али ја
поштено купујем пуњење.”
„Аха”, промрмљао је Јов, уздржавши се од напомене да та лова
иде на рачун Еенергије, а не хотеломата и његовог већинског вла-
сника Тетрабилије, као и да он лично нема ништа од Џумовог да-
ноноћног окупирања хотеломатског простора. Уместо тога, прове-
рио је има ли икаквих захтева од оног ходочасника из собе шест.
Ништа. Није ни очекивао. Тип је унапред платио пун износ за пола
године и отишао да се преда криогенској медитацији. Па, поми-
слио је Јов, можда ће са Караванградом наићи још која муштерија.
„Јове!”
„Молим, Џуме?”
„Опет то радиш.”
„Шта?”

60
 „Не слушаш шта ти говорим.”
Јов је заклимао главом, тражећи од Свемреже резултате јучера-
шњег ракетирања орбиталних мутантских биопостројења. „Слу-
шам, него шта него слушам.”
Џум је фркнуо. „Па, онда га ресетуј већ једном!”
„Кога?” Јов се осврнуо да погледа има ли још кога у просторији.
„Јавни сервис.”
„Пази, стварно не ради.” Јов се овлаш насмешио. Јавни сервис је
вазда тихо блебетао у позадини, да га он више није ни раздвајао од
зидова окер боје или фотеља. Померио је руку, притиснуо тастер и
Јавни сервис се испетљао из чвора у који се током ноћи везао.
Кликнуо је још један тастер, за копирање, и новоотворени екран
одгурнуо у Џумовом правцу. Слике и речи су се просуле око њих.
У том моменту га није претерано интересовало да прати докле
је стигла изградња Месеца, ни да сазна како да препозна фалсифи-
ковану личност на пијачним тезгама и коме то да пријави, нити му
је живот зависио од званичне изјаве Тридесет Седам Нација да
конзумирање хране Зелених (проклети ванземаљци!) не мора увек
бити погубно по људе или колико је СновоКом близу да почне са
серијском производњом органских снова. Јутарњи програм никада
није занимљив. Једино када причају о рату. Мада, рекао је Јов у
себи, и ови актуелни ратови постају монотони.

П ридошлица је био висок мушкарац, у прљавом капуту и

са капуљачом на глави, сав некако четвртаст. Половину
тамног лица покривале су му ВИ-наочаре, које - како је искусно
приметио Јов - нису биле прикопчане на његов мозак. Што је даље
значило да су лажне. Или покварене, вероватно покупљене са ка-

61
квог сиротог и нерециклираног војника негде успут. Свашта се
може наћи поред друмова, после свих тих борби и са хордама раз-
уларених робовозила на слободи. Папаразу му је више пута причао
како је у дивљини нашао своју жену. Додуше, то се дало и видети
по њеној спољашњости, али Јов је себе сматрао довољно култур-
ним да не наглашава очигледно.
Заглавио се у вратима и одатле осмотрио Џума који је наједном
заборавио како се дише. Оценивши да је дотични слаба претња,
крочио је унутра и десном руком отресао снег са рамена. Јов је,
опет искусно, закључио да му је лева, коју да скоро није ни поме-
рао, у ствари оружје, вероватно пројектилско, а можда и читав ар-
сенал, нешто попут оних мултипрактика које је виђао у докумен-
тарцима.
„Пријатан да ти је дан”, рекао је Јов, осмехнувши се полупрофе-
сионално.
Дођош му је пришао.
„Да ли је био Караванград?” проговорио је, чудно, метално, не
померајући усне.
Јов се намрштио. „Није. Чекамо га.”
„Када?”
„Када стигне, ето, тада.” Нагнуо се напред, преко терминала, да
боље осмотри дођоша. Да, даса уопште није отварао уста. Није по-
мерао ниједан мишић на лицу. „Јеси ли ти мутант?” питао је у на-
лету неосноване храбрости.
„Треба ми смештај.”
„Жао ми је, али не могу да примим мутанта.”
Дођошу се лева рука мало тргла, довољно да Јов почне да се
зноји.

62
 „Такав је закон”, збрзао је. „После мутантског рата, је ли, у ком
је…”
„Ја нисам од те сорте”, прекинуо га је дођош. „Ратовали сте са ју-
жњацима. И онда сте их победили и сабили у концентрационе ло-
горе. Мислиш ли да оданде има бекства?” Његов дубоки, страни
глас није одавао никакве емоције.
„Претпостављам да не.”
„Зар не би препознао јужњака да га видиш?”
„Мислим да бих.”
„И ја бих”, убацио се Џум, непозван, „сигурно.”
„Онда”, закључио је дођош, „треба ми смештај.”
Јов је осетио како напетост попушта. „Један кревет ће бити до-
вољан?”
„Не треба ми соба. Само смештај.” Дођош је показао прстом на
фотељу. „Тамо ће бити сасвим добро.”
„И то се плаћа, знаш?”
„Не марим.”
Дођош, мутант, шта год био, отишао је до фотеље и сместио се у
њу. Зацврчала је под његовом тежином, покушавајући да му се
обликом прилагоди, а потом покренула масажере. Убрзо је схвати-
ла да јој је труд залудан, па се смирила.
„Дај ми своје име”, рекао је Јов, сада већ потпуно миран.
„Шта ће ти?”
„Да те упишем.”
„Нема разлога да ти га дам. Ионако не закупљујем собу.”
„Добро, добро. Само без нервозе. У реду?”
Дођош се загледао у екран Јавног сервиса који је лебдео између
њега и Џума. Причали су о некој великој крађи на територији Зе-
лених (проклети ванземаљци!), о дипломатском скандалу какав се

63
још није десио, али Јов није обратио пажњу на детаље. Учинило му
се да помињу снове. Али – хеј! - снова нема већ годинама, изумрли
су. Можда су причали о жици.
„Зови ме”, казао је дођош изненада, „Субацу.”
„Договорено. Зваћу те Субацу.”
„Ако буде потребе.”
Јова је у том моменту Свемрежа обавестила да је нашла онај
порноматик с роботима који је одавно ставио на листу приорите-
та. Одупро се искушењу да се накачи на њега и наложио јој да га
меморише. После, кад заврши са послом. Осмехнуо се у себи, једва
чекајући. А онда се сетио да се напунио пре само два дана. Још чи-
таве две недеље док не заврши смену! Тихо је опсовао.
Уздахнуо је, шапнуо себи да ће отрчати на кратко до магацина,
па се обратио дођошу. „Ој, Субацу.” Овај је тромо окренуо главу ка
њему. „Треба ли ти шта?”
„Не.”
„Неко пиће? Једно је у цени собе.”
„Нисам узео собу.”
„Свеједно.”
„Не треба ништа. Имам све унутра.”
Јов је оћутао. Дођош му је платио готовином и то му се одмах
учинило сумњивим. Даса је очигледно желео да прикрије своје
присуство у Комуни. Деловао је као плаћеник и извесно је био нао-
ружан, али, док је опипавао кредите, превлачио прсте преко ани-
мираних симбола и чкиљио у рокове трајања, закључио је да га се
то нимало не тиче. Што мање знаш, дуже ћеш да живиш. Није
било разлога да поставља сувишна питања.

64
 П роклети ванземаљци!
„Само људе радимо!” викнуо је Јов, гнушајући се њихо-
вог присуства. „Само човеколике, разумете ли, бре?!”
Наравно да нису разумели. Ко је још видео Зеленог да може да
комуницира са човеком?
Три комада – јер Јов није имао појма деле ли се они по половима
и такве мистерије, углавом анатомске – нагурала су се пред њего-
вим терминалом. И нису били зелени. Напротив. Један је био пепе-
љасто сив, а његови компањони у преливима црвене и жуте. На
Свемрежи су се већ читав век, од како су се ванземаљци призе-
мљили, водили прави форумски ратови због чега су добили назив
Зелени. Једни су тврдили да је то сасвим у ксенофобичној тради-
цији планете Земље, да дотична боја означава непријатељски ор-
ганизам из свемира, склон да мрзи човечанство и краде му жене,
док су се други напињали да докажу, којекаквим видеоматицима
сумњивог порекла, да су туђини заиста зелени испод биоамбалажа
које шетају пред нама. Јов је припадао првој групи. Чак је на фору-
му ОПАСНОСТ! ЗЕЛЕНО! под именом Комуна_47_повољно_сме-
штај_храна_допуна изнео теорију о токсичном дејству ванземаљ-
ских ентитета на Земаљску екологију. Тема је имала девет прегле-
да, од тога три његова. Није било научне потпоре за такву тврдњу,
али се он ипак држао на дистанци.
Како год, ово му је био други сусрет уживо са Зеленима. Пре
тога их је видео у Новиграду, на прошлогодишњем Сајму биора-
зградивих емоција (фирма му је уступила карту коју је добила на
промоцији Емотитикона, али је ручак морао сам да плати), групу
од десетак јединки, свих одреда округлих, закотрљаних и наран-
џастих. Ови што су се тискали испред њега имали су вретенаста
тела са по две ноге и три руке, без очију, без уста, без икаквог сен-

65
зорског апарата. Деловали су поприлично недорађено. И, наравно,
одбојно. Јова је увек иритирала чињеница да су голи иако у то није
могао бити сигуран.
„Само људе”, поновио је, веома строго, намрштен, „радимо!”
Први од Зелених, онај пепељасто сиви, подигао је седмопрсту
руку и на пулт положио минијатурног робота³ преводиоца. Ма-
шина је, у суштини, била тек коцка од ГМО пластике.
„Дипломатски имунитет”, објавила је надменим женским гла-
сом.
Јов се упиљио у њу.
„Посматрачка мисија”, додала је машина.
„И, шта ја имам са тим?”
Уместо одговора пред Јовом се отворио екран са уговором о
ограниченом кретању и овлашћењима добијеним директно од
37Н. Није се замарао да га учита у свој систем – превише ситних
слова која би му заузимала меморију. Шмркнуо је, промрмљао не-
што попут: „Добро, добро!” па питао: „То значи?”
„Посматрамо”, рекла је машина као да му се руга.
Проклети ванземаљци, помислио је Јов.
„Не волим да ме посматрају. Нисам ја за то, ено вам курвомати-
ци, препуна их је Свемрежа. Ако нисте у стању”, шмркнуо је пре-
зриво, „ја ћу вам инсталирати неке.”
„Извини.” То се Џум убацио са стране. „Јове?”
„Још се напасаш?”
„Завршио сам. Хвала.”
„Добро.”
„Јове!”
„Шта хоћеш?”

66
 Џум се приближио у својим колицима. „Читао сам о томе.” Није
скидао поглед са Зелених. Јову се учинило да им се диви. Нешто му
се промешкољило у дну стомака. „На званичном инфому Тридесет
Седмице, знаш?” наставио је Џум. Јов није знао. „По специјалном
договору наше и њихове владе, у изузетним случајевима и по по-
влашћеним ценама имају право да зађу на нашу територију. До
сада су га, чини ми се, два пута искористили. Ономад”, блебетао је
Џум, сад већ помало напаљен, „после терористичког напада на њи-
хов брод за запрашивање, сетићеш се, пре седам, не, пре осам го-
дина.” Јов се није сећао. Имао је вирус у глави. „И кад беше други
пут? Ух! Не могу да… само мало… да покренем претрагу.”
„У реду, схватио сам”, грубо га је прекинуо Јов.
Приметио је да их Субацу гледа. Лева рука му се мало помери-
ла, чисто да боље нанишани.
„Посматрамо”, рекла је машина.
Јов се осетио изузетно беспомоћним. „Џуме, шта ја сад да ра-
дим?”
„Ништа. Као и они. Дужан си да им обезбедиш место на ком
неће бити узнемиравани. Ако одбијеш, могу да траже асистенцију
локалних контроломата.”
„Стварно?”
Џум се клиберио, поносан на информације којима располаже.
„Да, да. Али они немају дозволу да реагују. Шта год да се деси,
могу само да буду посматрачи. То ти је као када -”
„Разумео сам. Био си од немерљиве помоћи.” Јов је уздахнуо. За-
што се све небулозе нагомилају у његовој смени? „Претпостављам
да би требало да обавестим управу, ако већ нису излистали логове.
А ви”, уперио је прст у Зелене (проклети ванземаљци!), „ено вам
онај ћошак, тамо, код прозора, па тамо до миле воље посматрајте.

67
Било би изузетно фино са ваше стране да се правите да не постоји-
те.”
„Посматрамо”, рекла је машина. Пепељасто сиви Зелени ју је по-
купио и онда су се одгегали у угао просторије. Субацуова рука се
опет покренула.

С нег је упорно падао, све крупнији и прљавији. Мутантска

бештија!
Јов је хуктао у прозор, чела наслоњеног на окно, наједном љут
због гужве у хотеломату. Из управе је добио инструкције да изађе у
сусрет амбасадорима пријатељске расе, ако треба и нечим другим,
а не само простором за посматрање. Дискретно су га опоменули
због начина на који им се обратио, рекли су да му то неће уписати
у радну датотеку, али исто тако нису заборавили да му одбију од
плате. Није било сврхе да се жали синдикату, будући да исти још
није изашао из фазе реинсталације. Неправда, викао је у себи, а
онда шкргутао зубима, па опет хуктао. Као да директори и мена-
џери воле Зелене! Ма, да, сигурно! Гарантовано се ужицају и
прже оне игрице у којима Зелени искачу са свих страна, а ти треба
да их упуцаш. Или оне са шамарањем. Пробао је то, више пута –
удараш, удараш, а они постају црвени, па модри, док се на крају не
распукну. Проклети ванземаљци!
А са преке стране улице се управо паркирала двоспратна, дре-
чаво жута зграда са приколицом. Мало даље је препознао Џависов
и Маруов сервис за горње екстремитете (Није за расход док ми
тако не кажемо!). И они су скоро пристигли. Све већа гужва ства-
рала се у Комуни, могао је да примети обличја стамбених објеката
у примицању кроз белу, насртљиву завесу. Пригушена светла

68
трептала су унаоколо, антене и снегобрани се уздизали у небо. Сад
су већ и лопате ревносно јурцале да рашчисте путеве.
Караванград је вероватно већ близу.
Још једно срање у низу, помислио је Јов. Ако се гужва не рашчи-
сти, а сумњао је у то, неће моћи да шмугне из хотеломата. Прошли
пут је био слободан и имао је позамашан износ на рачуну. Све му је
било потаман. Надоградио је меморију Панакомовим модулом са
властитим напајањем, регенерисао већину унутрашњих органа,
посетио спа центар, онај са голишавим масеркама, соларијумом и
сауном од правог дрвета. Изгорео је у соларијуму, али му није било
жао. После тога је потрошио брдо пара на којекакве глупости: хо-
ло-значку на којој је писало КАРА(М)ВАНГРАД(А), паковање гази-
раних јагода, ону страшну маску за пенис, нови купатилски блок,
мразоотпорно одело са даљинским управљањем и сертификатом
Црвеног крста, декоративни шљунак, грудву паметног пластели-
на, неподериве гаће и чарапе, халуциногене импланте за оралну
употребу, оне што имају једно пуњење и разграђују се у организму.
Ма, било је ту свега и свачега! Друго је вече Караванградовог бо-
равка у Комуни, у продавници ручних радова, где је купио корња-
чу (сирота, смрзла се приликом оне хаварије са грејањем у његовом
стану), упознао Амику. Десило се случајно. Саплео се преко рази-
граног троношца који се врзмао око муштерија и пао на њу, а онда
са њом и на скупоцену скерлетну ружу са Месеца. Упс! Моја гре-
шка. А чак и не волим цвеће, након овога га нећу подносити. Хоће-
те ли са мном да поделите рачун, ипак се спљоштила под вашом
задњицом? Тако се десило. Није то била љубав на први поглед него
секс после другог. Пуно секса, чоколаде и ћутања. Шестог дана,
када су покушали да поразговарају, открили су да немају заједнич-
ких тема. Седмог су се посвађали, а осмог се Караванград откачио

69
са Еенергијиног порта и отишао ка Исушеном мору. Јов је разми-
шљао да је потражи, ако ништа друго, бар због физичке активно-
сти. У Комуни баш и није имао неки избор – лева шака, десна шака
и маска коју је купио (али се она често закуцавала).
Оклопљени Сусу ауто је тромо доклизао улицом и зауставио
поред киоска са супербрзим виршлама. Снег се топио и пре него
што би се спустио на његову врелу оплату. Предњи браник је ви-
сио, само што не отпадне, а на неколико места ауто је имао тамне
флеке. Личило је на напад термичким оружјем, онаквим какво ро-
бовозила још могу да нађу уз друм. Јов је чекао да возач изађе, али
се то није десило.
„Ехеј”, позвао је Џума.
Колица су му се набила у леђа. „Кажи, Јове.”
„Јеси ли огладнео?”
Џум је кратко ћутао. „Не”, рекао је, „ипак нисам.”

Ј авни сервис је на седамдесет осам канала уживо пратио

здружену акцију Зелених и полицијских агенција 37Н у по-
граничном појасу, а на Свемрежи се хиљаде форума укључило у
дешавања. Дуж читаве северне хемисфере зујали су борбени робо-
ти² у пратњи ванземаљских дронова, надлећући сиротињске че-
тврти и компанијске мегазграде, разглас је непрестано емитовао
упутства како се ваља понашати у блиском сусрету са патролом,
скенери су шарали уздуж и попреко, постављане су барикаде на
улицама и холограмска упозорења. Саобраћај се загушио. Одасвуд
су урлале неуротичне сирене, тамо где је био подневни шпиц и
тамо где је ноћ већ пала, а људи остали заробљени негде између
посла и куће. Повици и псовке, шкрипа док се метал чеше о метал,

70
тупи ударци, смрад притешњеног крда. Ланчани судар на раскр-
сници у Половини, баш тамо где је град расечен линијом разгра-
ничавања и барикадама, тамо, код седишта РобоМотора. Било је
ту и мртвих, десетак, згажених на пешачком прелазу. На улицама
су контроломати постројавали људе у колоне и легитимисали их,
сваког, без разлике – ћелавог мушкарца у оделу и са скупом актов-
ком коју је стискао уз себе, трудницу што је упозоравала да ће се
породити преко реда, слепог просјака са ћошка, сумњивог типа са
шиљатом сензорском капом какве носе у пустињама, тетовиране и
полуголе девојке што су се држале за руке, дечака који је само по-
шао до медицинског киоска да учита терапију, мутанта са жигом
Градске чистоће, техна на измаку батерије, старца ком је лице
управо остало у сервису – све њих, једно по једно. Они који нису
имали боравишне дозволе покушавали су да утекну. Војници у ка-
мелеонским униформама су такве обарали самонаводећим пројек-
тилима са неуротоксинима, товарили их у транспортере и одвози-
ли у непознатом правцу. Недуго потом су по крововима зграда, из
шума антена и око граничних прелаза почели да се појављују
транспаренти са скаредним порукама Зеленима, испрва тек поне-
ки, а онда безброј њих у свих Тридесет Седам Нација. Уа, свемир-
ске педерчине! Вратите нам Север! Зелено, мрзим те зелено!
Смрт, смрт, смрт! Омлати док не сазру! И све тако, у том смислу,
бујица незадовољства, гнев који се таложио од првог немог по-
здрава између раса, проста жеља за разарањем, све се то пролило
из масе, у градовима, дуж путева и у насељима око кратера од му-
тантских бомби. Било је ту и мирних демонстраната, али су њих
потиснули маскирани навијачи локалних гладијаторских тимова
и нерегистровани терористи. Како је ноћ стизала, тако су се пали-
ле логорске ватре, а кренуле су и пљачке. Продавнице импланата у

71
предграђима су прве опустошене, поразбијани су храномати, да
би се прешло на робу широке потрошње. Проглашено је ванредно
стање. У Свемрежу су пуштени цензорски вируси и програми за
обуздавање података. Објављена је вест да се Зелени повлаче у сво-
је кошнице. У међувремену, војсци је пристизало појачање, а ули-
це су убрзано пражњене. Тешко наоружање је распоређено око
Компанија, на кружним токовима, око енергетских постројења и
фабрика воде. Они који су били далеко од својих станова или их
нису имали сатерани су у сабирне центре. Роботи² су надлетали
побуњеничке групе и опомињали их да се разиђу. Око поноћи, не-
где у индустријском комплексу у Извору, испаљен је први испари-
вач™ класе 3. Није било јасно ко је то учинио, мада одговор на то
питање ништа не би променио. После тога се баш закувало. После
тога су многи заборавили оно најбитније.
„А зашто?” Јов је почешао врх носа.
„Ниси пратио”, рекао је Џум. „Зеленима је украден сан.”
„Ах. Тако?”
„Да.”
„Украден им је сан?”
„Јесте.”
„Ти сада мени говориш да Зелени имају само један сан?”
„Ми немамо ни толико.”
Јова је нос жестоко сврбео. „Ваистину.”

72
 У подне је дошла Теја.
Редовном транзитном линијом из Меридијана, оном
спонзорисаном од стране Тетрабилије. Изашла је, витка у пласти-
памучном, тесном оделу боје меда (очигледно је користила генера-
тор термалног поља, јер је то било модерно, не више кабасти ком-
плети са животињским шарама), из прастарог и налепницама на-
руженог робота са још два путника које је Јов кроз вејавицу препо-
знао као мештане. Иза ње се искотрљао ВИ-контејнер са редовним
следовањем намирница и осталих потрепштина за хотеломат. Јов
га је пустио у магацин, овлаш погледавши списак који му се учи-
тао на екрану. Шта год, помислио је, продаће се. Имао је у Комуни
сталне муштерије за конзервирано воће и собне освеживаче. Сва-
како није било довољно гостију да се све потроши.
Мада је сад почео да се пита.
„Да погађам”, рекао јој је. „И ти си овде због Караванграда.”
Насмешила се ледено. „А ко није?” Лево око јој је било светло
плаво, десно црно, и он није могао да одреди које је надограђено.
Детињег лица, кратко ошишане гараве косе, са минђушом у ноздр-
ви и бар-кодом изнад обрве, деловала му је попут неког из племена
карбон-металаца. Окренула се и одмерила Субацуа. Мутант се
није померао, безизражајно је зурио у екран Јавног сервиса, док му
се телепатски фикус нагињао преко рамена. Јов је опазио да му је
лева рука нехајно окренута ка девојци. То му се нимало није допа-
ло.
„Зелени?”, покушао је да одагна нелагоду.
„Ха!”
„Да те упишем?”
Испружила је шаку да јој скенира генетску идентификацију.
„Преноћиште”, казала је „а за касније ћу размислити.”

73
 Јов је рутински наплатио и вечеру. Мора се помало и на кварно
радити.
„Караванград ће вероватно већ сутра бити овде.” Разговором је
обично успевао да скрене пажњу од рачуна. Није било разлога да
сад омане. А чинило му се да она и не мари колики јој је износ ски-
нут са кредита.
„Вејавица се појачава”, приметила је.
„То га свакако неће зауставити.”
„Баш штета, је ли?” Намигнула је. „Него, ко је овај тип што ми
гледа у дупе?”
„Џум.”
„Шта је он?”
„Не обраћај пажњу. Ту је од прошлог пописа.”
„Каква је ово рупа!” Закикотала се. „Немам појма како можеш
да живиш овде.”
„Живим?” Јов је слегнуо раменима. „Не, ја само радим.”
Рекла је: „А ја сам са севера.”
„Из ког града?”
„Са севера. Обрати пажњу.”
„Мислиш – са севера? Оног севера?”
„Да.”
Зинуо је у неверици. „Ајао!” Па онда: „И како је тамо?”
„Још нас има.”
„Прича се да нема воде.”
„Аха.”
Јов је на Свемрежи имао неколицину познаника са оне стране
границе. Њихове објаве на форумима традиционално су бележиле
енормну посећеност, људи су гутали сваку реч коју би они публи-
ковали. И сам је то чинио. На свом профилу је прослеђивао Нерво-

74
зоидове позиве у помоћ и одломке дневника који су успевали да
пробију блокаду наметнуту од обавештајних агенција 37Н. Када
би Нервозоид (крио је прави идентитет ради безбедности своје по-
родице) завапио да нема влажних марамица, и Јов би крикнуо са
њим. Када би Нервозоид позивао на слогу читаве људске расе, Јов
би цитирао најкомерцијалније робомудраце. Када би Нервозоид
обелоданио украдене планове Зелених о преслагивању контине-
ната и „озелењaвању”, Јов би емитовао ратничке емотиконе. А онда
се негде појавила информација да је Нервозоид измишљен лик и
да иза њега стоји шалтерски службеник банке у Тропикани, пет
стотина километара од границе, због развода фрустрирани тип са
сумњивим литерарним квалитетима. Јов и хиљаде других форума-
ша стали су у његову одбрану. Није познато да ли је ико победио у
том рату речима, али је непобитна чињеница да је после тога Нер-
возоид ишчезао са Свемреже. Можда је страдао у својој борби за
планету, а можда је просто променио корисничко име.
„Соба располаже са довољно воде”, Јов се услужно исцерио, „за
два туширања. Забрањено је изношење исте из објекта, па те при-
јатељски саветујем да је сву потрошиш. Наравно, можеш докупити
додатну количину. Сапун и гелови се такође посебно плаћају.”
Незаинтересовано је климнула главом.
„За вечерас најављују право невреме”, наставио је Јов. „Желиш
ли таблету?”
„Није у цени собе.”
„Свакако.”
„А сексуална помагала?”
Јов се накашљао. „Ух. Шта са њима?”
„Има ли их?”

75
 „Па”, рекао је, полако, покушавајући да се сети коме их је утра-
пио, „да, било их је. Неколико, знаш, половних, али сасвим употре-
бљивих. Претходни гости су их почупали.”
„А ти?”
„Ја?”
„Имаш ли их ти?”
Осетио је да му уши црвене. Иза Теје, Џум је усредсређено пи-
љио у њих.
„Дабоме”, насмешила се Теја, „ни то није у цени собе.”

В ерујеш ли у једнороге? Питао га је неко, вероватно Све-

мирозни, један од администратора Шестог чула.
Наравно, одговорио је Јов, одавно су направљени.
Е, па, иста је ствар и са сновима.
После свих тих метеоролошких и мутантских ратова, нико није
могао да тврди да су заиста постојали. Тачније - док нису изми-
шљени. СновоКом, највећи светски сновопроизвођач, покушао је
да заштитом извесних патената докаже да је он једини носилац
права на експлоатацију вештачких снова и њихових деривата.
Одустали су од наума после низа бомбашких напада и хаковања
судова. Бехемот и Истинозборци су тврдили на својим пиратским
блоговима да инстант-снови нису ништа друго до средство за кра-
ђу података и обраду човечанства. Имали су доказе, бар су тако го-
ворили, да се преко жице инсталирају личности у претходно фор-
матирaне људе. Не сањајте, упозоравали су, опасно је. Не сањајте!
Насупрот њима биле су невладине организације које су заступале
став да су снови основна људска потреба. Оригинални снови су је-
рес, огласиле су се и роборелигије, немају никакву економску

76
вредност. Они немају ваљано оправдање да буду, па их самим тим
и није било. За њих су инстант-снови били прихватљиви искључи-
во по тржишној цени.
Јов се није сећао да ли је икада сањао без жице. Додуше, он се
многих ствари није сећао после хаварије својих антивируса, а ме-
морију похрањену у мрежи готово да није ни користио. Негде је
прочитао да је у давна времена сваки човек сањао само за себе и да
се то није плаћало. Није баш најбоље разумео ту тему, форуме њој
посвећене избегавао је у широком луку - превише су га подсећали
на секташење. „Није било предодређене радње”, објашњавао му је
Ру, „све се дешавало без логике. Ефекти су били срамни. Није по-
стојала ни опција за понављање.”
„А откуд ти то знаш?” разложно је приметио Јов.
„Био сам у Дубокој мрежи”, рекао је Ру и тиме својој причи дао
потребну дозу истинитости.
„Фуј”, закључио је Јов.

С ледећег дана околности су се додатно закомпликовале.

Снег је дивљао, претварајући свет у прљаво белу нејасно-
ћу, па су неке лопате почеле да отказују. Комуна 47 се збила у саму
себе, пресложила се у покушају да задржи топлоту и проходне
улице - Чомова радионица за крпљење кућних љубимаца успела је
да се попне на продавницу топлих напитака, а троспратна кућа
породица Осамо и Горомаки се укопала испод гараже за роботе.
Локални инфом обавештавао је о бројном стању житеља из часа у
час и то је отприлике било све што је радио. Џафару из Технохри-
шћанске алијансе и његов двомоторни шатор за све климатске
услове се нису појавили, а рекламни блокови из Караванграда су

77
увелико стизали, вриштави, шарени и дивни. У принципу се нико
није потресао због Џафаруа. Сви су већ имали инсталиране његове
веронауке, бар оне бесплатне, тако да им није могао још много по-
нудити. Можда ће га потражити, касније, када их Караванград на-
пусти и када еуфорија мине, можда, ако им буде толико досадно.
А тамо негде, далеко у свету, цветале су експлозије и умирало се
на велико. Свемрежа је извештавала да је Половина сравњена са
земљом, да 37Н пуштају у погон нове фабрике војника, као и да се
настали хаос користи за чишћење мутантских концентрационих
логора. Религијски менаџери позивали су следбенике на хитно
прављење резервних копија. Форуми су предвиђали апокалипсу.
Ово је завера, тврдили су, коначни обрачун ванземаљаца са чове-
чанством које је било толико плиткоумно да прогута причу о кра-
ђи зеленог сна. Зелени сан – вриштали су – проклети зелени сан?!
Ништа слично не постоји. Људи не сањају без програма, како би то
могли туђини? И свашта су још писали форуми, а онда су наила-
зили цензорски програми и рушили их.
Јов је добио обавештење да је ОПАСНОСТ! ЗЕЛЕНО! привреме-
но угашена локација, али није могао да се удуби у проблематику.
Теја га је сатима силовала. Када се свукла и показала му остале бар-
кодове (испод десне дојке, на надлактици леве руке, на задњици),
био је убеђен да ће уживати. После десет минута, четрнаесте позе
и трећег свршавања, почео је да паничи. Али она га није пустила,
само је успорила, дала му прилику да дође до даха. Касније му је
утакла жицу у врат, накачила се и сама, па их завитлала дубоко у
свемир, чак до Јупитерових прстенова. Шест часова касније Јов се
некако довукао до пријавнице. Колена га нису слушала, одбијала
су да се савијају, а и у врату му је чудно крцкало.
„Јове”, Џум је покушао да разговара са њим, „размишљао сам.”

78
 „Аха”, само је узвратио.
Још два типа су затражила смештај у хотеломату. Зем, сувоњави
полутан са нашминканим керамичким лицем, умотан у термоизо-
лационе траке, и робот на даљинско управљање који се предста-
вио као Тројка. Овај други реаговао је са извесним закашњењем,
можда због олује, а можда и због поприличног стања распада у ком
је дошао. Јов се поставио поприлично строго, бар је тако сматрао, и
обојици наплатио дупло – због пребукираности, разуме се.
До врага – мислио је – шта се то овде дешава?
Па је загледао Субацуа што другује са фикусом, па Зелене (про-
клети ванземаљци!) што не мрдају из угла просторије. А и онај
оклопни Сусу ауто се канда примакао ближе и као да је неко стајао
поред њега. Није био сигуран, свемир се губио у белом.

К араванград се зауставио изнад Комуне 47 и отерао снег

од ње. Гроздови разнобојних светала упалили су помр-
чину. Џиновски рекламомати махали су удовима, а њихови анђео-
ски гласови најављивали су акцијске цене и нове колекције. Теле-
патске емисије засуле су мештане, прилагођавајући се сваком по-
себно, нафиловане појачивачима емоција и не у потпуности легал-
ним програмима. Караванградски системи су без муке преузели
локалну мрежу. Вести на екранима хотеломата сменили су средо-
вечни аватар из каталога собног грмља и онај што је делио позив-
нице за курс уметничког обликовања глине. Ниједан није успевао
да доминира.
Јову се душа стиснула што не може да се изгуби у утроби Кара-
ванграда.
„Хајде”, повикао је, „ево га, ту је, дочекали сте га, крећите!”

79
 Нико се није померио. Субацу је безизражајно гледао Теју, Теја
му је узвраћала, пазећи да не окрене леђа Зему, који се кошкао са
Тројком сувише близу Еенергијином пуњачу и занемелом Џуму. А
Зелени (проклети ванземаљци!) – па, они су просто били ту. Нико
није проговорио.
„Људи”, Јову се отео цвилеж, „и ви, што сте већина, заиста ми се
иде на масажу и желим да поручим колач од банананаса у Мљац-
ку, па да прошетам променадом, зијам у излоге, док ми мозак не
прокува, а после тога да потрошим паре на томболи и у продавни-
ци минијатурних мумија, оних што се каче на зид, а могу и да стоје
на полици. Знате?”
Нису му одговорили, нису га удостојили ни трунком пажње, а
он није поменуо да Амика можда још станује у Караванграду. Пола
сата касније отишао је до тоалета и исплакао се далеко од очију
фирме. Када се вратио, схватио је да му живот може бити још ком-
пликованији. Неколико екрана сада је окупирала насмејана ин-
структорка гузомрда, њена невидљива публика одушевљавала се
умећем десног гуза. Субацу се подигао из фотеље, таман да стане
између Теје и улазних врата. А чаура портабл-таксија управо се
спуштала из Караванграда, опрезно маневришући између наго-
миланих снегобрана и антена, да би пристала тик испред хотело-
мата. Испљунула је ситног човечуљка који се у два корака обрео
унутра.
Ћелав и чоколадне пути, у врећастом оделу са ознаком Робо-
Мотора на месту срца, носио је сасвим обичну папирну кесу у
руци. Деловао је затечен ситуацијом. Укопао се у месту и искезио
зубе попут прогоњене звери. Очи су ми биле округле, пуне страха.
„Друже”, рекао је Јов, „сви путеви воде у Караванград. Да ниси
погрешио?”

80
 Стигао је и да заврши реченицу, а онда је свет експлодирао.
Прозори су се разлетели у парампарчад, срча га је засула и расекла
му чело. Бљесак га је ошамутио. Вриснуо је и покушао да се сакрије
иза пулта, али се саплео и претурио. У магновењу је спазио како
кроз рупу у зиду улеће прилика нејасне, скрембловане спољашњо-
сти. Тада се у Тејиној шаци однекуд створио ВИ-пиштољ, нараста-
јући из облика меморијске картице у гломазну ствар са три цеви.
Субацу је већ пуцао, празнио се рафално у све око себе. Зем и Трој-
ка су почели један другом да кидају удове. Јов је обневидео од суза.
Плафон је падао по њему, а он је пузао, мада није имао где да се са -
крије. Одгурнути екран са гузомрдачицом допловио је до њега.
Очајнички га је зграбио, подесио му транспарентност на нулу и
шчућурио се иза њега. Залутали пројектил прошао је кроз екран,
пробушио гузу, зазвиждао му поред носа. Није ни зуцнуо, али се
зато упишао.
„Престаните”, однекуд је кукао Џум, „јој, престаните!” А онда је
умукао.
Маскирани лик из Сусу возила стропоштао се до Јова и то је из-
гледало као да се распршио у сићушне коцкице. Пратило га је Те-
јино колено које му се забило у прса, а затим и хитац из њеног ВИ-
пиштоља. Крв и нешто љигаво попрскало је Јова.
Опет је грунуло и у хотеломату је нагло захладнело. Теја се от-
котрљала даље, псујући и стењући истовремено. Оружје јој се за-
куцало, затражило је рестарт и она га је одбацила у страну. Земово
керамичко лице ћутало је међу почупаним кабловима и шареним
флајерима са истопљеног пулта. Субацу је канда истрошио муни-
цију.
Уследила је мучна тишина.
Читав минут касније неко је закркљао.

81
 Јов се опрезно усправио и осмотрио крш око себе. Ветар га је
ошамарио, натерао му сузе низ образе. Над њим су трептали фење-
ри Караванграда.
Уз напола срушени зид спазио је Зелене. Умотани у клупко, сада
су почели да се мигоље и раздвајају. (Проклети ванземаљци!) Теја
је лежала недалеко од њих. Лева половина тела била јој је спржена.
Није дисала. До ње је безлични Зем просуо црева по патосу, а поза-
ди се налазио већи део Тројке. Уз Еенергијин разорени док умро је
Џум, у својим колицима и са рупом у стомаку. Јов се стресао. Грло
му је било суво, није ни писнуо. Поглед му се зауставио на Субацуу.
Амбалажа коју је мутант користио обилно је крварила, али је од-
била да поклекне. Покренула се, Субацу ју је потерао до фотеље
коју је закупио, па је спустио у њу. Рањени телепатски фикус саосе-
ћајно ју је загрлио. Јов је прекорачио скрембловани леш, прошао
поред Субацуа који је безгласно издисао. Затетурао се ка излазу,
несвестан у потпуности шта чини. Нагазио је главу оног типа због
ког се све и закувало, оног чоколадног.
„Ах”, проговорио је тај. Позамашан комад бетона смрвио му је
плућа, шиштао је свим преосталим снагама.
Јов га је заобишао.
„Стани”, дозвао је тај.
Јов је послушао. „Шта је?” закашљао се.
„Узми.” Дрхтава рука пружила му је кесу.
„Је л’”, питао је Јов, а мисли су му биле бучне и шкљоцале су,
„то?”
„Јесте.”
Јов је прихватио кесу. „Какав је?”
„Ич га нисам разумео”, јекнуо је човек и умирио се.

82
 Зелени су посматрали са стране, а можда и нису, с њима се то
никада не зна. Онај пепељасто сиви је седмопрстом шаком држао
робота³. Проклети ванземаљци!
Јов је завирио у кесу. Није успео да суздржи кикот.
А онда ју је пригрлио и отрчао ка Караванграду.

83
 ОД С НО ВА Д О З В ЕЗД А

С
реку.
ањао сам шуму.
Високе тополе што се додирују гранама и квргаве врбе уз

Стазу затрпану лишћем, од ока скривену.

Нисам морао да је видим. У младости сам је прешао хиљаду
пута, још сваку сам јој кривину напамет знао.
Сува грана пукла је под мојим стопалом.
Ципела ми је потонула у блато, посрнуо сам, придржао за ста-
бло. Длан ми се наслонио на грубу кору, избраздану, прекривену
сивозеленом маховином.
Наставио сам даље док нисам стигао до воде.
Текла је поред мене, мутна и спора, ружна.
Стајао сам тамо, слушао је и покушавао да је разумем.
На супротној обали спазио сам роду. Дуге ноге, дуги бели врат,
дуги црвени кљун.
Нисам био сам тамо.
Окренуо сам се, оца да погледам, у маскирном прслуку и гуме-
ним чизмама до колена, са веслом на левом рамену.
„Нећеш научити да пливаш док не савладаш страх од таласа”,
рекао ми је, невесео као и обично. „Али ти ћеш вазда бити кукави-
ца.”
Потом је из џепа извадио пакло цигарета и припалио једну.

85
 Тајана је читаво преподне провела поред базена. Лежала је на
анатомској простирци, на леђима, гола и препланула, налик брон-
заној скулптури. Била је тамо када сам изашао из куће, била је
тамо и када сам се вратио.
„Сипај ми пиће”, проговорила је, и даље жмурећи.
Додао сам јој чашу цеђене наранџе.
Отпила је гутљај, искривила уста у изразу гађења, стресла се
тако да јој груди заиграју, па рекла: „Фуј!”
„Довољно је што ти Сунце удара у главу”, рекао сам, „не мора и
алкохол.”
„Јуче си ме убеђивао у супротно.”
„Јуче је прошло.”
Отворила је очи боје жада. Биле су то најлепше очи које сам у
животу срео.
„Требало је да одем”, питала је, „је л’ да?”
Спустио сам поред ње, на угрејане плочице осликане шкољка-
ма.
„Не”, кратко сам одговорио.
„Сигурно?”
„Веруј ми. У супротном бих ти још јутрос избацио гузицу напо-
ље.”
„Ову гузицу?”
Показала је прстом.
„Аха”, рекао сам.
„Ову слатку гузицу?”
Кожа јој је била глатка и наелектрисана.
Мојој шаци пријале су њене облине.
„Где си био?”
„Радио сам.”

86
 „Јеси ли се уморио?”
Обоје смо се насмејали.
Устала је. Угљена коса просула јој се по раменима.
„Знаш”, рекла је, „лако бих могла да се навикнем на ово.”

К анумба је назвао одмах иза поноћи. Нисам се јавио.

Назвао је опет, десетак минута касније. Позив је означио
као хитан. Јавио сам се.
Његово црно лице испунило је зид иза мојих леђа.
Нисам се ни осврнуо. Седео сам у фотељи наспрам стаклених
терасних врата и емпатске пузавице што је, дабоме, венула око
њих. Својевремено ме је та биљка папрено коштала. Немам појма
зашто сам је набавио. Била је у тренду, претпостављам. И имао сам
пара на бацање.
„Бестрага!” грмнуо је Канумба. Звучао је поприлично љутито.
„Шта се дешава?”
Слегнуо сам раменима и померио главу тек толико да га окр-
знем погледом. Изнад десне обрве трептала су му три сићушна цр-
вена светла. Тога није било када смо се видели прошле недеље.
Приметио сам и нове пиктографе на његовом врату. Класичан
примитивизам.
„Нисам могао да заспим”, рекао сам.
„Молим?” зинуо је.
„Баш тако.”
„Ниси могао да заспиш”, поновио је моје речи као да проверава
да ли иду једна уз другу. „Не могу да верујем!”
Оћутао сам. Помислио сам на вечеру коју сам пропустио.

87
 На столу у трпезарији охладила се лажна супа од ајкулиних пе-
раја.
„Малочас су ми псовали све по списку”, рекао је, „и то без прево-
да. Замисли на шта то личи. Много је ружно, веруј. Уши су ми про-
крвариле.”
„Нема потребе за драмом.”
„Касниш два дана са испоруком!” вриснуо је.
„Не могу да заспим!” плануо сам и ја. Скочио сам на ноге, лу-
дачки млатећи рукама. Пљувачка ми је прснула са усана. „Не могу,
схвати! Имам проблема!”
Канумба се нарогушио још више, али се ујео за језик. Дубоко је
уздахнуо, па рекао: „Имам их и ја.” Лампице на његовом челу
жмиркале су љубичасто.
„Мало ти је двадесет пет процената?”
„Не сери!”
„Нећу”, рекао сам и наједном се осетио страховито уморним.
Ћутали смо и гледали се.
У стомаку сам имао рупу.
„Већ смо разговарали о овоме”, напокон је проговорио Канумба.
„Набавићу ти шта год да треба. Познајем човека.”
Познавао сам га и ја.

С ањао сам полицу са књигама.

Биле су то праве књиге, штампане на папиру и тврдо ко-
ричене. У животу сам купио само седам комада, а ниједну нисам
задржао. Сада су све биле уредно сложене на полици поред зидног
екрана који је емитовао снимке из мог детињства. Свето писмо,
две гломазне илустроване енциклопедије, исто толико којекаквих

88
стихова, сабрана дела чувеног писца из прошлог века и дечја сли-
ковница.
Поклонио сам их, ни посвету не написавши.
Дохватио сам једну екциклопедију са полице. Била је тешка и
мирисала је на ново. Отворио сам је негде на средини. Лагано сам
прешао прстом преко китњастих слова, превише ситних да ме за-
интересују. Изненадиле су ме глаткоћа и белина папира. Окренуо
сам лист. На наредној страни била је одштампана црно-бела слика
крилатог божанства по имену Морфеј. Не памтим да сам икада чуо
за њега. Мора да сам га измислио.
Вратио сам енциклопедију на полицу и узео збирку стихова.
У њој сам прочитао:
Не чекам. Јер знам на кога је ред да крене.
Сетио сам се тада коме сам је дао.
Сузе су ми клизнуле низ образе, а ја их нисам брисао.
„Требало је да се потпишем”, рекао сам себи, „за то књиге слу-
же.”
Сасвим згодно, близу полице налазила се комода и на њој, уме-
сто саксије са цветом – старинска мастионица од мутног стакла и у
њој перо.

О двео сам Тајану у најотменији ресторан у граду.

„Којим поводом?” питала је.
Хаљина на њој подсећала ме је на рибљу крљушт, сва у прели-
вима бронзане и златне, шљаштећа. Горњи део тела готово да јој
није покривала, али се зато припила уз бокове и бутине, да би се
потом раширила попут балона и сакрила јој стопала.
Тајана се није замарала избором ципела, дошла је боса.

89
 „Продао сам сан”, рекао сам јој пошто нам је улицкани конобар
наточио црвено вино.
Осмехнула се преко руба чаше. Бордо кармин пристајао је ње-
ном тену. „Само један?”
„Не, али овај сам папрено наплатио.”
„Честитам.”
Обнажене груди украсила је привременом тетоважом – зупча-
ницима што су се споро окретали између њених дојки.
Уживао сам да је гледам и она је тога била свесна. Жеља да је
пољубим је нарастала.
„Како то функционише?” питала је.
„Снови?”
Одмахнула је руком. „Не, блесо. Да сањам знам.”
„Него?”
„Виђаш ли их?”
„Купце?”
„Аха.”
„Не. Све иде преко посредника.”
Повила се ка мени, готово заверенички, па шапнула: „Значи,
немаш представу коме их продајеш?”
Мирисала је на јоргован. Удахнуо сам је пуним плућима.
„Не занима ме”, рекао сам. „Нисмо овде да причамо о мом по-
слу.”
„Него?”
„Прво ћемо наручити неко господско јело, па ћемо докрајчити
ово вино. Можда ћемо се и напити. Што да не?”
„А онда?”
„Пожурићемо у мој стан. Ближи је од твог.”
Закикотала се. „Или да пробамо на паркингу?”

90
 „Видеће нас пролазници”, рекао сам, иако ми се идеја допала.
„Имаће шта”, узвратила је, напућивши усне, па се предала про-
учавању јеловника.
Нисам био у стању да скренем поглед са ње. Крв ми је кључала у
њеном присуству.
Била је предивна, као из бајке да је утекла.
Била је са мном у тренутку моје славе.
Одложила је јеловник на сто поред тањира и одгурнула чашу
од себе. Смешак јој је избледео са лица.
„Мене ипак занима”, рекла је, „ко купује твоје снове.”

С ањао сам мајку.

Њено уплакано лице, проседу косу везану у реп, шаке
склопљене као за молитву.
„Немој ићи”, понављала је, пратећи ме до врата стана.
Торба на мом рамену била је тешка. Благе везе немам шта сам у
њу натрпао.
Корачао сам погнуте главе, истовремено срдит и тужан, али не-
способан да објасним зашто.
„Немој ићи”, рекла је мајка по стоти пут, „остани.”
„Морам”, одбрусио сам. „Закаснићу на час.”
„Нема тамо ништа за тебе, саслушај ме.”
„Данас је контролни из математике.”
„Молим те, сине.”
Посегнула је руком за мном, стиснула ми надлактицу. Отргао
сам се.
„Мама!” подвикнуо сам. „Касним!”

91
 Прогутала је јецај. „Стани”, рекла је. „Јеси ли све понео, ништа
ниси заборавио?”
Прогутао сам одговор, а она ми је наместила крагну кошуље и
закопчала јакну.
„Сине”, рекла је, „сачекај.”
Па је отрчала у кухињу и брже-боље се вратила са два седвича
умотана у алуминијумску фолију.
„Направила сам ти”, продахтала је, „за пут.”
Зграбио сам сендвиче и залупио врата за собом.
На степеништу сам застао. Срце је хтело да ми препукне од жа-
лости.
„Морам да идем”, прошаптао сам, „имам контролни.”
Пожурио сам натраг, да јој се извиним.
Врата су била закључана.

К анумба је био задовољан. „Није лоше”, кезио се са зида

који је делио са вестима, „уопште није лоше.”
„Драго ми је да си задовољан”, рекао сам.
Испијао сам другу кафу тог јутра и смрдео на зној. Нисам могао
себе да отерам под туш. Углавном ништа нисам могао.
„Наравно да јесам”, узвратио је. „Коначно си ми дао нешто вред-
но пажње. Муштерије су одушевљене.”
„Милина.”
Мој умртвљени глас натерао га је да се намршти. Отворио је
уста, затворио их, учинио тако још двапут. Напослетку је одлучио
да се понаша као да је све у најбољем реду. Светлашца изнад њего-
во обрве трептала су наранџасто.

92
 „Седам трансакција од јуче”, одглумио је усхићење, „од тога чак
две нове странке.”
„Памтим и боље дане.”
„Ех, па, да.”
Могао је да ми натрља на нос да сам сам крив за ситуацију у ко-
јој се налазимо.
Уместо тога, рекао је: „Поправићемо се. Биће боље.”
Климнуо сам главом.
Врела кафа спржила ми је језик.
„Примили смо и посебан захтев”, наставио је. „Купац жели да
ступи у контакт са тобом.”
„Зашто?”
„Тражи да му објасниш како сањаш, да га научиш.”
Насмејао сам се. „Заиста?”
„Да. Одушевљен је. Или она. Нисам сигуран шта је.”
„Будала, ето то је. Кажи му тако.”
„Платиће колико треба.”
Одмахнуо сам руком. „Откачи га. Нисам расположен за још је-
дан дипломатски инцидент.”
„Већ сам средио дозволе”, Канумба је био упоран, „тако да…”
„Не”, прекинуо сам га.
„Бар размисли о сусрету.”
Спустио сам шољу на сто и устао.
„Слободно ти попричај са њим”, рекао сам, „само мене оставите
на миру. Сањаш исто као и ја, једина разлика су импланти у мојој
глави.”
„Да знаш да хоћу”, надурио се Канумба.
„Нека ти је са срећом.”
Прекинуо је везу, а ја сам изашао на терасу.

93
 Облаци су били пурпурни, у снове ми такви нису долазили.

П редставио се као Исак, али убеђен сам да је лагао. При-

шао ми је на прослави Десете годишњице, висок и одви-
ше самоуверен. Одело на њему коштало је колико и нечији стан.
Не мој, разуме се, не тада.
Није ми се допао. Углачана лобања и орловски нос, танке усне
извијене у презрив смешак, пренаглашена шминка око очију, на-
лик на правог носфератуа.
Куцнули смо се чашама.
„Честитам”, рекао је.
„Хвала”, био сам учтив.
„Нисмо се досад срели”, наставио је, „али пратио сам твој рад.”
„Је ли? Овде сам непуних шест месеци.”
„Довољно да будеш примећен. Да нема особа твог занимања,
наша заједница тешко да би опстала. Немамо превише ствари да
понудимо домаћинима.”
Климнуо сам главом, трудећи се да делујем заинтересовано.
Атрактивна црнка иза њега била је далеко пријатнији призор.
Гласно се смејала у друштву неколицине накинђурених матораца.
„Аха”, промрмљао сам, тек да нешто кажем.
„У ствари”, рекао је тај човек што је себе назвао Исаком, „пет хи-
љада људи – а толико нас сада има – зависи од стотинак јединки
способних да уновчи своје снове. Надамо се да ће бити више и јед-
них и других.”
„Нико вам не брани да покушате.”
„Заиста.”

94
 Искапио сам своје пиће и кренуо у потрагу за следећим. Тобоже
случајно, примакао сам се црнокосој. Њен парфем је био мамац, а
ја риба.
Исак ме је пратио.
„Колико дуго планираш да останеш?” питао ме је.
Одговорио сам: „Не планирам.”
„Авај!” театрално је уздахнуо.
„Мислиш да нећу потрајати?”
Осмотрио ме је попут лешинара. „Потраје ли ико?” узвратио је.
Слегнуо сам раменима. Био сам упућен у материју, али нисам
озбиљно размишљао о послу. Хтео сам да зарадим на брзину и то
сам чинио.
„Три стандардне године, четири највише”, рекао је Исак, смеју-
љећи се, „тако кажу.”
„Лоше вести за колонију.”
„Срећом, увек дођу нови, свежи и одважни.”
Одлучио сам да окончам разговор. „Потрудићу се да не прего-
рим исувише брзо”, рекао сам, па му окренуо леђа.
Црнокоса ме је окрзнула погледом. Имала је прелепе зелене
очи. Насмешила ми се. Име сам јој сазнао много касније. Партнер
јој је био навигатор и видео сам је само једном након те журке, са-
свим случајно и издалека.
„Свакако”, Исак није желео да ме пусти, „свакако. То је у интере-
су свих нас.”
Намрштио сам се кад ми је поново ускочио у видно поље.
„А шта ти”, питао сам га, иако сам наслутио одговор, „радиш
овде?”
„Повремено помажем онима у невољи”, невешто је одглумио
скромност. „Мене се сете када ноћи постану дуге и бесане.”

95
 Ја сам га се сетио двадесетак месеци касније.

С ањао сам аутобус.

Можда не онај на линији четири, којим сам се редовно
клацкао до фабрике, али подједнако крцат, древан и смрдљив.
Пресвлака седишта испод мене била је закрпљена, љубичаста са
жутим уметком, а само седиште излепљено жвакама и неудобно
као и свако друго у јавном превозу. До мене се нагурао дебели ти-
нејџер из чијих су слушалица допирали иритантни звуци техно-
музике. Однекуд са стране чуо сам две бабе што се свађају на непо-
знатом језику. Речи су им биле као сечене сатаром, ружне. Окренуо
сам главу од њих, од свега, загледао се кроз мусави прозор. Зграде
поред којих смо пролазили порасле су, збиле се и претвориле у џи-
новске, безличне тврђаве. Нестале су продавнице и фризерски са-
лони, није било ни рекламних табли нити неонских натписа. Град
се преобратио у непрегледно сивило. Опчинио ме је и поплашио.
Нисам имао појма где се налазим.
Аутобус се, зашиштавши, зауставио на необележеној станици.
Туце људи је покушало да уђе унутра. Возач је викао како више
нема места, љутио се што не може да затвори врата. Путници су га
псовали и тражили да крене даље. Ћутао сам, питајући се касним
ли и чека ли ме неко.
„Вашу карту”, проговорио је неко сасвим близу мене.
Осврнуо сам се и видео контролора у плавој униформи. Загла-
вљен у гомили и одасвуд притиснут телима, сву пажњу усмерио је
на мене и само на мене.
„Имам карту”, рекао сам.
Испружио је руку.

96
 Потражио сам у џеповима и успео да нађем згужвано парче па-
пира.
„Шта је то?” нарогушио се. „Карту, молићу!”
„Ето је”, рекао сам, „погледајте!”
„Ако немате карту”, запретио ми је, „мораћете напустити вози-
ло.”
Схватио сам да је у праву.
Одакле ми карта кад не знам куда идем?

П адала је киша. Добовала је по крову и олуцима, упорно и

смирујуће. Читаву ноћ је падала.
Нисам сигуран у ком сам часу отворио очи.
Лежао сам у постељи и слушао како небо плаче.
Можда су сати минули док нисам себе натерао да устанем.
Затекао сам Тајану у дневном боравку. Склупчала се у фотељи
поред прозорског окна на ком су умирале крупне капи јесење
кише. Лагано је испијала чај из шоље коју је држала обема шакама.
На себи је носила моју пиџаму на црне и беле пруге.
„Здраво”, рекла је, осмехнувши се листу који је ветар залепио за
спољашњу страну стакла.
Пришао сам јој, па сео на наслон фотеље. „Здраво”, узвратио
сам.
Неко време смо у тишини посматрали како бреза на улици
маше гранама.
„Сањала сам”, рекла је одсутно, „баш чудан сан.”
„Јеси ли? И мени се понекад деси.”
„Сањала сам да си отишао”, загризла је доњу усну, замишљена, а
речи су јој споро долазиле, „далеко, на неки свет где си продавао

97
сопствене снове. Луцкасто, зар не? Сањала сам тебе како сањаш.
Био си добар у томе и зарадио си брдо пара.”
Узео сам шољу из њене руке. Није се опирала. Сркнуо сам. Неки
воћни чај, ако се то чајем сме звати.
„А ти”, питао сам је, „ниси била са мном?”
„Не. Мене није било нигде. Није ми се свидело.”
„Заиста чудан сан.”
Закикотала се. „Па, да. Тако то иде. Помеша се стварно и не-
стварно и на крају не знаш шта је шта.”
„Док се не пробудиш.”
„Отприлике.” Промешкољила се у фотељи, наслонила се на
мене. „А шта си ти сањао?”
Нисам одмах одговорио.
Киша је прскала по прозору, а ми смо је гледали као да нам је
први пут.
Напослетку сам зевнуо.
„Ништа”, рекао сам, „нисам могао да заспим.”
 Д ОЛ А ЗА К

Х ондо је имао осам година када је човечанство открило да

није само у свемиру. Мајка је прала тањире после скро-
мног ручка, а сестра близнакиња и он су сели на под да заврше до-
маћи задатак из математике. Отац је заузео фотељу наспрам неи-
справног телевизора. У рукама је држао отворену лименку пива и
прастари кинески радио на батерије, онај са антеном на развлаче-
ње. Покушавао је да ухвати сигнал државног канала, машина је
крчала, женски глас што је читао вести прекидао се сваких неко-
лико секунди. Отац је био љут, викао је да ће полупати проклету
шклопоцију. Сестру је то засмејало и Хондо ју је опоменуо да се уо-
збиљи. Били су деца, али су схватали да ситуација у држави није
нимало наивна. Потпомогнуте британским наоружањем и обаве-
штајним подацима, снаге генерала Ајанија незаустављиво су се
приближавале Харареу. Хране је недостајало и постала је преску-
па. Половина Хондових другова је са породицама напустила град.
Школа је још радила, мада су се и наставници махом разбежали.
Увече, после осам, када почне полицијски час, мрак падне и замре
бука аутомобилских мотора, могло се чути како у даљини одјекују
детонације. Хондо је знао да је домаћи из математике најобичнија
бесмислица у том злом времену и да њиме одрасли покушавају да
дечје мисли одврате од рата. Радио у очевој руци је запиштао и он
се пренуо. Женски глас је престао да лаже о ситуацији на фронту.
Уместо тога, позивајући се на изворе из Европске космичке аген-
ције, казао је да је у орбити око Јупитера регистрован туђински
објекат приближно велик колико и Месец. Наводно га је уочио ру-
99
ски војни сателит годину дана раније, пратећи истраживачку сон-
ду лансирану ка Којперовом појасу. Није било сумње да је објекат
вештачког порекла, огромна сфера без рефлексије, ствар која упија
светлост, истински црна и лишена детаља, нешто што измиче
људском оку и поимању. Више од тога Хондо није разумео. Ванзе-
маљци, помислио је. Стижу ванземаљци! И у трену је заборавио на
страх и накратко је био срећан. Те ноћи није успео да заспи. Зами-
шљао је дошљаке из друге галаксије, високе и племените, златне
коже, у пратњи робота што доносе Земљи мир и благостање.
Три дана касније нестало је струје. Школа је распуштена, војска
је конфисковала све аутобусе и камионе ради повлачења трупа,
стављени су катанци на многе продавнице. Хеликоптери и дроно-
ви бесомучно су надлетали кровове. Отац се изгубио у метежу на
улицама, у безуспешном покушају да им нађе превоз из града.
Људи су смрдели на страх и јаукали као стока пред клање. Мајка је
углавном плакала, грлећи Хонда и сестру. Оно мало ствари што су
поседовали било је попаковано у два кофера и пар завежљаја. Хон-
до је слушао сирене, јецаје и псовке и ништа од тога заиста није
чуо. Стискао је очев радио уз себе, али нових вести о ванземаљци-
ма је изостало. Председник је из азила у Малавију претио одма-
здом и оптуживао министра одбране за издају. Уједињене нације
су, као и обично, позивале на примирје јер другачије нису желеле
да се укључе у конфликт. Хондо и његова породица утопили су се у
реци људи што су остали без својих домова. Пешице су утекли из
Харареа. На пола пута до Мидлендса испразниле су се батерије
очевог радија.
Чете генерала Ајанија у оклопним возилима сустигле су их на
друму надомак Гверуа. До зуба наоружани војници у маскирним
униформама опколили су збег попут чопора бесних паса. Извики-

100
вали су наредбе и име свог вође, псовали и шутирали преплашени
народ. Нису престајали да пуцају у ваздух. Оца и друге мушкарце
одвели су у непознатом правцу и Хондо га више није видео. Жене
су запомагале за синовима и супрузима, неке су чак голоруке наср-
нуле на војнике. Сасекли су их рафалима. Залутали метак простре-
лио сестру кроз грло, на месту је усмртивши. Унезверена мајка ба-
цила се преко дететовог тела, нису могли да је одвоје од њега, па су
је ту преклали. Након тога су издвојили на страну девојке и стари-
је дечаке не би ли их више пута силовали. Старице и млађу децу су
натерали да продуже ка Гверуу. Хондо је био у шоку, обневидео од
суза. Нечија рука повела га је и он је послушно кренуо даље.
Нимало не марећи за Хондову судбину, туђински објекат кру-
жио је око Јупитера. Није реаговао на поруке које су Земљани сла-
ли ка њему нити је ишта одашиљао. Пролазили су месеци, а затим
и године. Људи су се навикли на његово присуство, ишчезли су ус-
хићење и стрепња, животи су се наставили, новац је требало зара-
дити и у ратовима победити.
Сукоб у Зимбабвеу се одужио када је Индија стала на страну
регуларне армије. Генерал Ајани је био принуђен да се повуче на
север, на саму границу са Замбијом. Још једна афричка држава то-
нула је у хаос, али то никога у свету није нарочито болело. Ипак је
то била Африка, континет добар само за експлоатацију. Хондо је
напослетку завршио у Мозамбику, у избегличком кампу под стара-
тељством Уједињених нација. Ишао је од породице до породице,
годину дана је провео са слепом старицом чији је дом у Чивуу спа-
љен, још толико са брачним паром који је на његово име добијао
хуманитарну помоћ, затим је живео са некадашњим професором
књижевности, да би у четрнаестој побегао за девојком са пробуше-
ним носем. Она је имала седамнаест, научила га је да пуши и да

101
краде и како се са женом спава. Била му је прва љубав. Напустио ју
је када се навукла на хероин. У новчанику је чувао слику са роди-
тељима и сестром и то је било све што му је остало од њих. Још је
размишљао о сусрету са ванземаљцима, надао се да могу људима
показати пут ка звездама. Чекао их је да сиђу са неба.
У двадесет шестој, када је генерал Ајани стрељан, напустио је
посао чувара у националном парку Горонгоса и илегално прешао у
Танзанију, а одатле се шверцерским каналима пребацио у Немач-
ку. Америчка роботизована летелица је тада стигла до Јупитера и
приближила се туђинском објекту. Послала је на Земљу неколико
десетина снимака, а онда се изненада угасила. Научници ништа
ново нису сазнали. Објекат је и даље био тамна сфера, готово гре-
шка у ткању свемира. Очигледно га је окруживало заштитно поље
које је мењало законе физике. То је бомба, тврдили су наслови у
жутој штампи, уништиће читав Млечни пут. Васељенски патри-
јарх је опрезно изјавио да не одбацује могућност да се ради о анђе-
лима.
Хондо је потрошио десет година живота на молерске радове у
Баварској, селећи се из града у град и ни у једном не остајући дуго.
Заљубио се трипут, оставио је девојку из Бангладеша кад му је ре-
кла да је трудна, био је опљачкан и замало ухапшен. Ниједан по-
слодавац није хтео поштено да му плати, сваки је претио да ће га
пријавити властима. Када се немачка политика према мигрантима
пооштрила, разочаран и празних џепова, вратио се у Зимбабве.
Чинило му се да за њега нема другог места. У Азији је букнула нова
епидемија птичјег грипа, Кина је прегазила Тајван, Холандија се
поцепала, а Аустралију је гутала ватрена стихија.
Хондо се оженио у четрдесет првој. Заједно са женом, посветио
се бризи о напуштеној деци. Није било лако, борио са са мањком

102
средстава и бирократијом, али је истрајавао. Имао је висок прити-
сак, камен у бубрегу и диоптрију минус два. Добио је ћерку и на-
звао је по сестри. О златним ванземаљцима више није размишљао.
Ништа не долази са неба, било му је јасно, све је на земљи. Човек је
саткан од прашине и очи су му пуне суза. Човек никада неће поле-
тети.
Срце га је издало само што је превалио педесет девету.
Пола године касније туђински објекат се изместио из орбите
око Јупитера. На путањи ка Земљи стао је да емитује на свим јези-
цима света – ту смо, долазимо у миру, долазимо да останемо.
 ПОСЛЕДЊИ ДАНИ НА ЗЕМЉИ

Т уђинска летелица изгледала је као нешто живо, спој ки-

товског тела и усталасаних машинских делова са аними-
раним ознакама Агенције. Проценио сам да има десетак метара у
дужини, плус још пет ако се урачунају и метални пипци што су се
увијали за њеним репом. Тик изнад спорадичних и сувих стабала,
нечујна, пратила је крдо слонова, туце одраслих са једним мла-
дунчетом. Животиње нису биле узнемирене њеним присуством.
Нехајно су брстиле лишће и живеле своје слоновске животе.
Звезда се закуцала у зениту. Расхладни систем моје униформе
није могао да се избори са температуром. Тужно сам размишљао о
хладовини базе и леденом пиву, истовремено пријавивши дежур-
ном квар одела. Зној ми је лио низ чело, али сам одбијао да га об-
ришем. Сваки сувишан покрет био је – па, у сваком случају суви-
шан.
„На нишану ми је”, проговорио је Џамбо иза мене.
Осврнуо сам се да га осмотрим. Заиста је уперио троцевца у
ванземаљца.
„Да ли ти је неко”, уморно сам узвратио, „скоро рекао да си бу-
дала?”
„Јесте”, искезио се свирепо. „Ма, ко ће сазнати?”
Равнодушно сам слегнуо раменима. „Само пола космоса. Или
читав.”
„Да проверимо?”
„Слободно.”
Зацерекао се. „Битанге васионске!”
105
 Откачио сам чутурицу са опасача и отпио гутљај млаке воде.
„Хеј”, позвао сам возача, шаком лупнувши по усијаном оклопу,
„Роко?”
„Ој, шефе?” јавио се из унутрашњости возила.
„А да нас помериш мало?”
Мотор је забрундао и уз трзај смо кренули. Џамбо и ја смо се за-
њихали на куполи, па сам морао да се придржим за минобацач.
Лагано смо се почели примицати слоновима. Крупна женка се љу-
тито устремила на нас, ширећи уши попут лепезе и млатећи сур-
лом. Ванземаљски објекат се извио, пратећи је у потпуности не-
својствено машини, као да плива у ваздуху. Његова немирна сенка
покрила је крдо. Предњи део му је заиста подсећао на главу уље-
шуре, четвртаст и са мноштвом избочина које су могле бити и очи.
Тренутак је био нереалан.
„Стани”, довикнуо сам Року. Стали смо. „Нећемо да их уплаши-
мо.”
„Кога?” питао је Џамбо.
Комуникатор мог одела се огласио мајоровим гласом. „Поруч-
ниче?”
„Ту сам, господине.”
„Довољно сте се приближили посматрачкој јединици.”
„У реду.”
У штабу су све надзирали преко камера наших униформи и са-
мог возила. Ко зна колико се још дронова врзмало око нас и колико
је сателита уперило сензорске апарате у овај комад афричке земље.
Да су УН одлучиле да је у интересу планете да баш овде заратимо,
сумњам да бисмо ми били ти који би први запуцали. Први бисмо
погинули, али то је нека друга тема.

106
 „Потребни сте другом воду”, наставио је мајор из удобности
своје климатизоване канцеларије. „Учитавамо вам координате.”
„Онда смо овде завршили?” рекао сам.
„Мислим да ће се животиње снаћи и без вас.”
„Разумем, господине.”
Роко је убацио у рикверц, бучно нас окренуо, па онда легао на
гас. Облаци прашине су се дигли за нама. Не повлачимо се – тако
смо се понашали – само вам задњицу показујемо.
Џамбо је дуго гледао за нама. „Не прати нас”, разочарано је кон-
статовао пар километра касније.
„Наравно да не”, одговорио сам. „Класа деветнаест, преко сто-
тину забележених појављивања, углавном у Кенији и Танзанији,
без интеракције са људима.”
„Заиста?”
„Да.”
„Свакаквим информацијама ти располажеш.”
„То су ти, дечко, официрске привилегије.”
Возили смо се пола сата кроз врелину и суву траву. Африка се ту
чинила бескрајном. Повремено смо у даљини виђали непомичне
биволе и хеликоптере у лову на камуфлиране тенкове. Роко је ру-
тински избегавао минска поља. Нисмо превише разговарали,
углавном смо размењивали пошалице на рачун свемираца и кука-
ли да ћемо липсати од жеђи. Небо је у правцу Најробија било там-
но. Не, не тамно. Црно. Парче ноћи што неће да мине. И јуче су
тамо тукли прљавим оружјем, удари су се осетили чак у нашем
сектору. Изливи радијације сигурно нису били минимални као
што је влада тврдила, не би нас бадава кљукали лековима. Чуо сам
да је изнад рушевина стациониран огроман брод Агенције. Мо-
жда су хтели да нам помогну да избројимо мртве.

107
 На изласку из националног парка прошли смо поред униште-
ног конвоја Уједињених нација. Камиони са обележјима аргентин-
ско-бразилских трупа су били гурнути поред утабаног пута, два су
се и преврнула. Изрешетани у току једног од безбројних примирја.
Није било лешева, неко је већ прошао туда.
Џамбо је презриво отпљунуо. „Ђубрад!”
Оћутао сам. Помислио сам како кући нисам писао већ недељу
дана.
„На седам сати”, пренуо ме је Роко, „колона.”
Спустио сам визир шлема и укључио увећање.
У групама су ишли, мушкарци пртећи завежљаје и кофере, а
жене носећи децу. Неки су терали стоку испред себе јер она је била
све што им је преостало. Приметио сам и неколико особа у пра-
шњавим униформама, ненаоружаних. Мој ВИ-помоћник је проце-
нио да их је непуне две стотине и да не представљају претњу.
Искрено сам сумњао да ће стићи до границе.
„Види”, сикнуо је Џамбо.
Климнуо сам главом. „Аха.”
Следила их је Агенцијина сонда, неки од оних малих једнооких
сфероида. Класа четири, за снимање људске популације у свим
срединама. Нико од избеглица није обраћао пажњу на њу. Веро-
ватно су се помирили са чињеницом да је глува за њихове вапаје и
да их неће заштитити. Житељи свемира нису ни у једном моменту
доказали да пате од сажаљења.
Присетио сам се њиховог доласка од пре пола године, часа када
смо занемели, да би смо већ наредног јутра наставили по старом.
Братаници није било јасно зашто их зовемо Агенцијом, а ја сам јој
објаснио да су се тако представили, да је та реч најприближнији

108
опис ономе за шта се издају. Шта то значи, питала је. Ништа добро,
рекао сам и нисам ниједног момента променио мишљење.
Роко је нагло закочио. Замало да одлетим под точкове, а Џамбо
је већ спретно доскочио на тло. Хитро сам пошао сам за њим, Роко
за мном. Три оклопњака и Тојотин блиндирани теренац били су
паркирани испред згаришта неименованог села. Само је део огра-
де од коља неким чудом остао нетакнут, све остало преметнуло се
у пепео. Ватра је још местимично тињала и смрдело је на гуму и
измет. Стражар, пегави и риђокоси новајлија, сметено нам је салу-
тирао, а онда се наслонио на пушку и повратио душу са доручком.
Колеге су нам немо стајале у кругу око бунара. Капетан Црвени
је прекинуо везу са штабом и сачекао да приђемо.
„Задржао нас је проклети снајпер”, љутито је рекао, терајући
муве од себе. Лице му је било опаљено сунцем. „Ботови су га лови-
ли петнаест минута.”
Опсовао сам у себи.
Џамбо је из џепа извадио марамицу. Покрио је нос и уста, па
пришао бунару.
Неко му се обратио на немачком.
„Деца?” питао сам.
Капетан је чврсто стиснуо усне. Прогутао је одговор, као да ни-
смо говорили и страшније ствари. „Препуштамо локалцима. Ту су
за два сата.”
Нису стигли ни за три.
Врућина је постала несносна. Африка је треперила од јаре око
мене, крвава и никад мирна. Седео сам, наслоњен на точак транс-
портера, испијао Рокову воду и размишљао да упуцам лешинара
што се шепурио у близини. Капетан се удаљио толико да не чујемо
шта говори. Није престајао да прича.

109
 Џамбо се сручио до мене.
„Шест хиљада осамдесет један контакт”, рекао је.
„Подаци нису званични”, успротивио се Роко.
„Управо сам проверио.”
„Свеједно.”
Капетан се вратио. Руком је показивао да се окупимо.
Последњи сам му пришао. Сматрао сам да ми чин то дозвољава.
„Готово је”, објавио је капетан, човек који је најмање имао право
да ми то саопшти, „купимо се и идемо. Људи, продали смо Земљу.”
 КАД ЗЕМЉА УТИХНЕ

О ктобарски дан је суморан и прохладан, као да јесен жури

да оматори пре сумрака. Ветар шуми кроз крошње брезе,
лист по лист руши на стазицу од ломљеног камена. Тишина се уву-
кла у парк, тишина уморног света, не чују се ни одломци разгово-
ра нити одјек корака. Понегде у трави примети се омот од чокола-
дице, канта за отпатке на скретању ка језеру препуна је, пластичне
флаше нагуране су у њу, превише их је, испадају. На табли што по-
казује где се налази тврђава, а где музеј војске белим спрејом на-
цртано је срце.
Девојка укључује екран свог телефона, гледа колико је сати.
„Деда”, тихо проговара, „морамо поћи.”
„Само још мало”, каже старац. Боле га леђа и сева му у крстима.
Покушава да се удобније намести на клупи. Поред ноге му је спу-
штена торба натрпана личним стварима. Ту су његова писма ру-
ком писана, албум са правим фотографијама, избледелим и искр-
заних ћошкова, књига песама које никада није прочитао, али их је
добио на поклон, штрикане рукавице и неисправан сат. Оно што
живот чини, а за шта свемир не мари. Све друго је обезбеђено,
тако су им рекли представници Агенције. Унука му је причала о
штампачима одеће и фабрикама хране великим попут Месеца, као
и о модуларним градовима међу звездама, али он ништа од тога
није разумео. Његово време одавно је минуло. „Хајде још мало да
седимо”, додаје сетно.
„Издали су треће и последње упозорење”, мршти се девојка.
„Наша група полази за два сата.” Глас јој трепери од узбуђења.
111
 Њој је двадесет пет. За њу је ово авантура.
Старац уздише. „Добро.” Клима главом.
Рука му се споро покреће. Подиже је и несигурним прстом по-
казује ка тврђави која се не види од стабала. „Тамо сам ти упознао
баку”, каже. „Радила је као конобарица у ресторану, а ја сам са дру-
штвом редовно свраћао, углавном када су се на телевизији прено-
силе фудбалске утакмице.” Шака му пада у крило, тешка је. „Тада
још није био направљен телевизор у боји, знаш?”
Девојчин поглед одваја се од информација којим је засипа теле-
фон. Усне јој се извијају у смешак. „Знам. Страшно.”
Старац наставља. „Није у то доба било забављања као данас.
Сада је све у трку, нема паузе, нема ни разумевања.” Говори тихо,
загледан некуда у прошлост. „Ми смо умели просто да шетамо и да
се грлимо покрај реке. Водио сам је на игранке сваке суботе, у та-
дашњи дом омладине, ону сиву зграду што је сада прихватни цен-
тар за мигранте. Њен отац ми је једном рекао да му се не појављу-
јем пред вратима ако је не вратим кући пре једанаест. Био је прек,
тај човек, али изузетно поштен. Изгубио је четири брата и десно
стопало у рату.” Застаје, да поврати дах. У грудима му се гомила
притисак. Дисање му постаје напорно. „А био је сајџија. Знаш ли
шта је то?”
Девојка мумла нешто неразговетно док размењује поруке са
момком.
Старац неколико минута ћути. Склопљених се очију препушта
струјању ветра.
Ветра, помишља, неће бити тамо горе.
Из даљине се чује пригушено дозивање и одбројавање преко
разгласа. Ако се окрене, видеће како туђинске машине прождиру

112
небо. Огромне су, толике да приме у себе читаво човечанство. Ско-
ро ће година како измештају људе са Земље.
Не заслужујем ово, буни се старац у себи. Он никада о свету
није размишљао као о планети. Њега нико није учио да ће Исус
доћи у свемирском броду и да ће морати да се запита колико лица
има Бог.
„Сећаш ли се баке?” изненада се обраћа девојци.
Она као да је збуњена. „Сећам се слика.”
„Била си мала кад је отишла”, каже јој. „Тек смо се уселили у
кућу, нисмо пола намештаја имали. Твоји мама и тата су сами кре-
чили собе јер нисмо хтели да се задужујемо за мајсторе. Ја сам још
радио у пекари.” Брада му дрхти, чини му се да ће заплакати, али
срамота га је пред унуком. „Бака те је чувала. Кувала је ручак и по-
магала ти да нацрташ Сунце.” У торби поред његове ноге налази се
и пресавијени лист хартије на ком је трогодишњакиња обојила
звезду у плаво. „Када је осетила да јој је лоше, пожурила је да изађе
напоље, да се не поплашиш. А онда је пала. Пала је у ходнику и на
месту умрла.” Реч му запиње у грлу. Постаје свестан сузе која му
клизи низ образ. Хтео би да је обрише, али не може, нема снаге.
Девојка одлаже телефон поред себе. Њен длан спушта се на ње-
гов.
„Деда”, каже тек толико, забринута.
Старац ћути, чврсто жмури, а груди му се напињу.
Изнад њих промиче Агенцијина сонда, чудна коцка у лаганом
обртању, застаје, лебди, одлази. Површина јој је од тамног метала,
сва у усецима кроз које као да тече светлост. Креће се бешумно
и без видљивих погонских јединица.
За њом наилази војни хеликоптер. Бучан је и ружан.

113
 „Ми ћемо се уздићи са Земље”, старац изненада јауче, „а наши
мртви?”
Девојка га немо посматра. Њен телефон вибрира, обавештења
се нижу, али она га игнорише у том тренутку.
„Шта ће бити са гробљима?” очајан је старац.
Потом се накашљава. „Извини, малена. Нисам хтео. Нисам хтео
да ти кварим расположење.”
„Не брини, деда”, каже девојка, па се нагиње да га пољуби у об-
раз, баш тамо где је суза канула. „Али сада заиста морамо кренути.
Тата се унервозио.”
„Хајде ти, пођи.”
„Не могу без тебе.”
Сада он њу љуби, у чело, двапут. „Нећу закаснити. Обећавам.”
Девојка се усправља и гура телефон у џеп јакне. Оклева да га
напусти.
„Сигурно?”
„Спор сам, али ћу стићи.”
Она одлази. Двадесетак корака даље се окреће и маше му. Као
да се опрашта.
Пожутели лист брезе спушта се старцу на раме.
А он седи, не помера се.
 БЕЗЕМЉАШИ

Е рен је опрезно извирио из заклона који му је пружао пре-

врнути контејнер. Улица је ћутала. Читав град је ћутао. А
можда је – помислио је сетно – најзад умро, тај град, његов што
беше.
Тамни облаци гомилали су се изнад опустелих кула. Приметио
је у висинама само једну птицу како раширених крила покушава
да лебди у месту. Јутро је било сиво и мирисало је на долазећу
зиму. Залутале пахуље јахале су ветар, осећао је како му погађају
лице, остављају мокар траг иза себе. Закопчао је јакну у и подигао
крагну. Лево стопало му се поштено мрзло. Поново је негде у ми-
слима прибележио да мора потражити топле ципеле. Више није
паметно да шета у патикама.
Погледао је на другу страну. Колона аутомобила била је уредно
паркирана уз тротоар, дугих сенки и одраза већ месецима заро-
бљених у прљавим излозима. Многи од њих нису били закључани
и још су имали функционалне батерије. Раније их је користио по
потреби, а бирао по расположењу. Али сада су наступили Послед-
њи дани. Срж човечанства зависила је од вештине скривања.
„Има ли чега?” проговорила је изненада Наја. Њен га је глас
ошинуо попут бича.
„Хеј!” сикнуо је у окрету. „Јесам ли ти рекао да будеш тиха?”
„Јеси.” Гледала га је сасвим недужно, као и увек. Чучала је, ле-
ђима наслоњена на контејнер и изгубљена у гломазној војничкој
ветровци. Њене крупне, плаве очи нису виделе што и он, нису мо-
гле да сагледају опасност у тишини која их је окруживала. Насме-
115
шила му се, а он није узвратио. „Досадно ми је”, рекла је и истог мо-
мента се надурила. Чврсто је загрлила коргија који је седео уз њу.
Пас јој је њушком додирнуо нос и мрднуо репом. „И Мрвици је.”
„А ви се вратите натраг”, прогунђао је Ерен. Хтео је још нешто
да дода, али га је омео звук мотора у приближавању. Подигао је
прст, заповеднички, не би ли сестри скренуо пажњу да буде мир-
на.
Претходног дана планету је напустио последњи велики конвој.
Медији су извештавали да је на Земљи преостало нешто више од
десет милиона људи, углавном у забаченим деловима света и ен-
клаве попут Еренове. Власт их је све прогласила нелегалним. До-
бро, не баш све – Канарис је рекао да неколико амазонских племе-
на неће бити измештено него ће потпасти под управу Агенције.
Били су то они народи који нису правили разлику између белаца и
ванземаљаца. Претпостављало се да не би преживели напуштање
планете, па им је одобрен специјални статус. Проглашени су за
угрожену врсту и добили су своје резервате. Канарис је тврдио да
су то глупости. Читави градови подизани су у свемир, па што не би
и парче Амазоније? У суштини, никог није ни занимала судбина
гологузих дивљака. Ерен није срео Канариса, али је тај човек за
њега представљао вођу, гуруа и Исуса Последњих дана.
У међувремену, рат у Кенији окончао се још једном нуклеарном
експлозијом, а негде над Сибиром оборен је туђински биолошки
конструкт. Уједињене нације објавиле су да укидају центре за
снабдевање и да нико нема права да себе изузме из уговора који је
склопљен са амбасадорима Агенције. Људи су у обавези да напусте
Земљу. Тимови за присилно извлачење почели су да се распоређују.
„На вези смо са расама које не припадају Агенцији”, јављао је
Канарис. „Има и оних које ће нам помоћи да задржимо свет.”

116
 Ерен је, дабоме, намеравао да задржи свет.
„Идемо”, шапнуо је Наји, па је повео уз бок некада гламурозног
кабриолета, до разбијене трафике испод големе рекламе за рок-
фестивал. Свирка је одложена за сва времена, премда су карте уна-
пред распродате. И Ерен је имао једну. Чувао ју је у новчанику, по-
ред идентификационе картице и нешто папирних новчаница др-
жаве која је умрла убрзо после првог контакта. Били су то реликти
минулог доба. Сматрао је да су непроцењиви.
„Куда ћемо?”
Заверенички погрбљена и зајапурена, Наја га је у стопу прати-
ла, док је Мрвица одлутао да оњуши хидрант. Ерен је напето осма-
трао у правцу одакле се чуло брундање возила. Застали су уз ста-
клена врата зграде број сто седамнаест и табле са обавештењем да
се у њој налази канцеларија извесне адвокатске фирме. Брава је
била разваљена, сам је то учинио. Лем га је подучио да увек ваља
имати одступницу. Нагонски је проверио свој камуфлажни уређај,
а потом и Најин. Тог их је јутра ажурирао програмима које им је
Канарис проследио са севера. Још један поклон тајанствених саве-
зника.
Возило је сада било веома близу, можда одмах иза угла. Кретало
се ка њима.
Звучало је другачије од оклопњака УН. Извештио се у њиховом
препознавању, у кампу му није било равног.
„Ово нису плавци”, сикнуо је Ерен. Задњицом је гурнуо врата, а
она су се отворила без отпора. Наја није оклевала да утрчи у помр-
чину. Зачудо, и Мрвица је осетио да треба да се сакрије. Шмугнуо
је унутра и није залајао. За њим је и Ерен ушао. Дозволио је Наји
да му се прибије уз бок, чак ју је заштитнички загрлио. Другу руку

117
гурнуо је под јакну, спреман да извуче пиштољ из футроле, али не-
сигуран да ли би смео да га употреби.
Неколико секунди касније улицом је прошао изубијани тере-
нац. Избројао је у њему пет мушкараца, две пушке и један ракетни
бацач. Возач му је деловао познатим, мргодан и брадат, у украде-
ној полицијској униформи.
„Ко су ови?” промуцала је Наја.
„Дивљаци”, отпљунуо је. „Нису са нама.”
„Ни они не желе да оду.”
„Не.”
„Зашто онда нисмо заједно?”
Ерен није одговорио. У себи је избројао до тридесет, па, проце-
нивши да се теренац довољно удаљио, кренуо да извири напоље.
Мрвица га је зауставио пригушеним режањем. Укочио се тик уз
мусаво стакло.
Сонда се појавила ниоткуда. Нечујно је прохујала за возилом,
летећи ниско изнад асфалта, црна сфера од каквог туђинског ма-
теријала без рефлексије. Једино видљиво на њој био је анимирани
лого Агенције – два круга што се врте у супротним смеровима.
„Није нас открила”, Наја као да се зачудила.
„Изгледа”, рекао је Ерен. Хвала Канарису.
Обазриво су изашли на улицу. Она птица још је висила изнад
њих, као закуцана на небу.
До тржног центра и пункта са залихама стигли би за двадесе-
так минута, али је Ерен био сигуран да су их дивљаци предухи-
трили. Влада у одласку свакако није планирала да их и даље снаб-
дева. Свеједно, још је било робе на рафовима продавница, чак и
оне скупоцене. Требало је само уложити нешто труда у њушкање.
„Хајде да нађемо нешто за клопу”, рекао је сестри.

118
 Наја је климнула главом, па се сагнула да узме Мрвицу у наруч-
је.
Снег је почео тромо да посипа њихово парче Земље. Из далека
се зачуло штектање аутоматског оружја. Пожурили су одатле.
Лем је био љут што су избивали из скровишта читаво поподне.
Није га импресионирала гомила конзерви коју је Ерен истресао из
ранца, чоколадице и прибор за личну хигијену. Када му је Наја по-
казала свој плен – неколико бојанки и часопис о плетењу – насме-
јао се, али то није потрајало. Помиловао је девојчицу по образу, па
је послао код мајке. А онда је одржао Ерену предавање о озбиљно-
сти ситуације. Још једно. „Нисмо се бадава закопали испод града”,
мрштио се и трљао необријану браду. „Сада је најбитније да се
притајимо, да никако не привлачимо пажњу. Нека се УН позабаве
милитантним групама, можда тако и забораве на нас.”
„Били смо маскирани”, правдао се Ерен, покуњен у Лемовој им-
провизованој канцеларији. Опрема за комуникацију намигивала
је око њега.
„Дабоме да јесте. Али само за Агенцијине сонде, а чак су и оне
могле бити надограђене.”
„Канарис је -” заустио је Ерен.
„Канарис није свемоћан”, прекинуо га је Лем. „Његови крадени
програми те неће сакрити од орбиталних сонди нити од плаваца.
Да не помињемо дивљаке.”
Ерен је уздахнуо. „Да. Извини.”
„Не смеш се смуцати наоколо, поготово не када је Наја са то-
бом.”
„Сама је кренула.”
„То је, признаћеш, траљаво оправдање.”

119
 У том тренутку Лемов комуникатор се огласио, па је Ерен угра-
био прилику да утекне. Нове чизме, покупљене у продавници ло-
вачке опреме, жуљале су га и једва је чекао да се изује. Сутра ће их
заменити већим, одлучио је. Али Нају неће повести. Без ње ће бити
покретљивији.
Три месеца су већ боравили у недовршеној подземној гаражи у
предграђу. Ерен је сада о том месту размишљао као о дому. Групи-
сане стамбене капсуле, санитетски чвор, генератори микро-климе
и камуфлажног поља, мултиутилитарни контејнери за храну и
остале потрепштине – наликовало је то на право насеље. Имали су
чак и цвеће у саксијама. Неко од старијих је са површине довукао
клупу из парка, да употпуни угођај. Није било луксуза, али нису
ни оскудевали. Ерен се лако навикао на такав спартански режим.
Лем је инсистирао да не лагерују непотребне ствари, јер увек је
требало бити спреман за покрет. „Не знамо када ћемо оспорити
Агенцијино право на планету”, понављао је, „али смо сигурни да
нас не желе овде.” Заједница је бројала четрдесетак особа, махом
младих. Наја је била једино дете, мада су и Еренових седамнаест
често потцењивали. У почетку их је било дупло више, али су у току
три године исељавања многи поклекли. Последњи дани нису за
свакога, сматрао је Ерен.
Истина, и он је често размишљао како је живети у свемиру,
тамо где зависиш од туђинске технологије и где је хоризонт ла-
жан. Као дечак маштао је о звезданим лађама и пустоловинама,
дабоме да јесте. Појава васионаца испрва се чинила остварењем
сна. А онда је схватио, као и већина човечанства, да нема директ-
ног контакта са дошљацима и да галаксија није туристички рај.
Васиону су углавном чиниле огромне провалије без сунаца и инте-
реси фирми толико великих да су прерасле читаве цивилизације.

120
Бог нас је све створио – проповедали су црквени поглавари – стога
није на нама да судимо како анђели треба да изгледају. УН су по-
нављале да је човечанство на рубу пропасти, а то и није било дале-
ко од истине. Еренов је отац, пре него што је страдао у експлозији
на лисабонском аеродрому, у шали говорио да неће отићи са Зе-
мље док му неко корење не почупа. Лем је, опет, сматрао да не сме-
мо дозволити да нас претворе у расу другог реда. А Канарис је ве-
ровао да је космос бојно поље и да нема света који ће избећи рат.
Ерен још није био сигуран шта да мисли, па је просто био тврдо-
глав. Земља је његова. Неће је дати.
Људи у кампу су се делимично слагали са њим. Матори Јан био
је исувише велика кукавица да прихвати промене, Колма је кри-
минална прошлост натерала да се сакрије, Малика се ломила из-
међу оданости својој бившој секти и Лемовој идеологији, а Црног
углавном није занимало ништа сем пљачкања апотека. Еренова
мајка се борила са депресијом од како му је отац погинуо. Била је
од оних који су се везали за духове.
И она је изрибала Ерена, да би му потом сипала чорбу у тањир.
Наја се клиберила испред екрана, чешкајући Мрвицу по њушци.
„Погледај”, рекла је, сва устрептала, „подижу Венецију.”
„Јака ствар”, одвратио је Ерен.
Али није могао да се не одушеви призором.
Град као да је лебдео на невидљивој тацни. Поља силе шчепала
су га и лагано вукла у небо. Неколико титанских Агенцијиних по-
стројења уздизало се упоредо са старим грађевинама, нимало не
марећи за гравитацију. Све су носили у свемир – уске, преплетене
улице, ћубре и воду у каналима, празне палате и гондоле, чак и део
канализације. Јата камера зујала су посвуд, између празних здања
и кроз њих. Фарба се љуштила са дрвеног прозорског рама. Фасада

121
од наранџасте опеке била је унеређена љубавним изјавама. На
тргу испред базилике остала је тезга са сувенирима. Камени мост
наднео се над каналом, а на њему није било никога. Раскошни кро-
вови и мноштво крстова последњи пут хватали су сунчеве зраке.
Туђински инжењери исекли су још једно парче Земље да га за-
витлају негде у таму космоса, тамо где ће и људе расејати.
Ерен никада није био у Венецији. Нешто га је заболело у груди-
ма.
„Није све како изгледа”, казао му је Лем када су посматрали уз-
дизање дворца Нојшванштајн, „неће изместити читаве насеобине
него само најзнаменитије делове. Узеће нам планету, али сачувати
споменике.”
„А нама”, питао је Ерен, „што нећемо отићи, шта ће нама оста-
ти?”
Лем није одговорио, само се намргодио.
„Ништа”, отпљунуо је матори Јан, „ништа неће остати! Избри-
саће нам сваки траг. Видео сам то, тамо горе, видео сам ждераче
градова. У Холандији и Белгији нису остали нити једна цигла нити
метар друма.” А онда је ућутао и није желео да удовољи Ереновој
знатижељи. „Страшно”, рекао је, „Страшно! И нас ће појести на
крају!”
Наја је тада заплакала, а Лем и даље није проговарао.
Свет је постајао све мањи и то је ужасавало Ерена.
Наредног се дана пробудио пре шест. Сањао је пријатеље из
школе, гомилу клинаца који су се успели низ гравитациони бунар.
Био је сигуран да их никада више неће срести. Трудио се да одагна
сумњу од себе, али мрак га је опколио и чинило му се да је сам на
васцелом свету. Јутра су постајала тешка, лишена наде, а он је то
упорно избегавао да призна. Понекад, прекорио је себе прогласом

122
који је емитовала забрањена Јерусалимска укорењена црква, води-
мо и оне битке које морамо изгубити, јер људи смо и у крви нам је
Земља записана.
Оденуо се, не палећи светло, и затим проверио временске при-
лике на површини. Снег је сатима већ падао, саопштила му је
апликација. Процуњао је по кухињи, нашао начето паковање жит-
ног кекса, стрпао га у џеп, па се искрао напоље, тих, готово нечу-
јан. Мајка и Наја су спавале у свом собичку. Мрвица га је испратио
оптужујућим погледом.
Свратио је до Лемове капсуле.
„Поранио си”, проговорио је Лем, ни не погледавши га. Велика
шоља кафе и пепељара пуна опушака заузимале су централно ме-
сто на радном столу. Уместо подметача биле су ту карте града и
околине. Холограмске ознаке трептале су изнад папира.
„Идем горе”, рекао је Ерен.
„Мораш ли?”
„Овде немам шта да радим.”
Лем га је осмотрио. Уморно се насмешио. „А мислиш да ја
имам?”
„Канарис и ти сте увек у гужви”, узвратио је Ерен.
„Да.” Лем је припалио нову цигарету. „Јесмо.”
„Има ли неких вести?”
„Каквих то?”
„Не знам. Каквих год.”
Терминал поред Лема приказивао је путање Агенцијиних сон-
ди и кретање трупа УН, мада изукрштане линије Ерену нису много
значиле. Пакети података стизали су један за другим, сви више-
струко кодирани спојем земаљске и туђинске технологије. Ерен

123
није имао појма ко их шаље, да ли су Лему намењени нити да ли их
он просто пресреће.
„Вероватно ћемо се ускоро померити одавде”, рекао је Лем на-
послетку.
„Куда?” питао је Ерен.
Лем је пречуо питање. „Исто тако”, наставио је, „Канарис пре-
длаже да нам дотури озбиљно наоружање.”
Ерену се грло осушило.
Лем је устао од стола. Пришао му је и потапшао га по рамену.
„Не плаши се. Нисам још пристао.”
Ерен је имао утисак да, стојећи близу Лему, део човековог тере-
та прелази и на њега. Лем је био један од Атласа Последњих дана.
„Не плашим се”, рекао је и стиснуо зубе. Није имао право на
страх, знао је.
„Онда си уистину храбрији од мене.”
Ерен је поцрвенео. Није умео да прими похвалу, макар и била
лажна. „Донећу још хране”, замуцао је, „а потражићу и одеће.”
„У реду. Али не претеруј, буди невидљив. Снабдевени смо за на-
редних пола године.”
„А после?”
Лем је одмахнуо главом. „Сналазићемо се.”
„Хоћемо ли остати у граду?”
„Градови нестају, момче.”
После тога Ерен се попео на површину. Програм за камуфлажу
био му је освежен најновијим маскама које је Канарис успео да ге-
нерише.
Свет је био бео и хладан. Снег му је засипао незаштићено лице,
а он се није бранио. Дуго је стајао насред улице, непокретан, као
да изазива Агенцију да га открије. Грађевине око њега уздизале су

124
се самотне, изгубљене у вејавици, далеке, све даље, разуђена остр-
ва у тмурном свитању. Добро их је познавао, бар већину, обилазио
их и обијао им врата. Често је у њима сретао духове туђих живота.
Људи су оставили за собом превише ствари, као да ће их прошлост
спречити да искораче међу звезде. А прошлост је била сидро.
Пренуо га је пуцањ.
У гробној тишини Земље звучало је то попут светогрђа.
Покренуо се. Није имао представу куда ће. Отисци корака су му
убрзано нестајали са тротоара. Освртао се, да провери прати ли га
ишта. У магновењу му се причинило да између зграда наилази
Ждерач, да се гура између њих и истовремено их гута, огромно и
тамно обличје иза ког остаје само пустош. Трнци су му се успели
низ кичму. Опсовао је тихо и простачки, па приморао себе да дубо-
ко удахне. Тихи глас разума, налик на Лемов, шапутао му је да
Агенција не би избрисала насеље у ком још има људи. Ипак се не
би опкладио.
До врага – помислио је – немам појма постоји ли уопште Жде-
рач, можда је то само измишљотина. Нема разлога за панику.
Осећај да га посматрају није хтео да мине. Храброст му је била у
фронцлама, али одбио је да се врати у склониште. Неће никоме
дати повода за подсмех.
У близини се налазила продавница коју нико сем њега није по-
сећивао. Ту је још могао ранац да напуни. У некој ранијој експеди-
цији нашао је и кључеве, па је уредно за собом закључавао улазна
врата и магацин. Сматрао је тај поступак промишљеним, иако је
можда био тек терање ината Агенцији. Ако ништа друго, бар је др-
жао пацове подаље од хране. Вазда су трчкарали наоколо и канџа-
ма гребали контејнере.

125
 Није се дуго задржао унутра. Покупио је супе у кесици, паште-
те и папирне марамице. Застао је код полице са тестенинама, би-
рао резанце по облику и проверавао им рок трајања. После тога је
отворио паковање џакова за смеће, па у један натрпао покварен јо-
гурт и буђаве сиреве. Трудио се да ради механички, да уклони све
што не ваља, као да је битно. Као да ће још дуго ту навраћати.
И ту се сломио.
Колико дуго није у пекари купио свежу перецу?
Када је последњи пут јео точени сладолед?
Хоће ли икада више стати у ред пред касом?
Сузе су га заслепиле, крупне и незаустављиве. Гласно је зари-
дао. Пресамитио се и чучнуо на патос.
Предао се.
Прошло је сигурно пола сата док није успео да се смири. Дрхта-
во је удахнуо и дланом протрљао очи. Било му је драго што Наја
није с њим. Постидео се своје слабости. Томе није било места у вре-
мену када су им украли планету.
Зграбио је џак са пода, окренуо се да изађе и готово се сударио
са Агенцијином сондом. Лебдела је на два метра од њега. Нека од
оних што су служиле за праћење и снимање популације, из класе
четири, јајолика ствар са огромним црвеним оком. Видео је соп-
ствени престрављени одраз у њему. Угризао се за језик. Шака му је
полетела ка пиштољу под јакном и стиснула дршку. Никада није
био ближи туђинима него у том тренутку. Био је толико близу да
Канарисова камуфлажа није деловала.
Сонда је пиљила у њега и он је узвраћао. Мозак му се заблоки-
рао, неспособан да изда команде ногама. Умало бешика да му по-
пусти.

126
 А онда му се сонда обратила, мелодичним женским гласом:
„Останите мирни. Екипа за депортовање ће ускоро стићи.”
Ерен је вриснуо. Потегао је пиштољ из футроле и уперио цев у
непријатеља. Није се бавио размишљањем да ли је пред њим ма-
шина или живи организам. Прст се згрчио на обарачу. Први метак
је промашио, а следећа три су се одбила од поља силе које је окру-
жило сонду. И даље вриштећи, Ерен се бацио ка излазу. Сударио се
са вратима, гурнуо, она се нису отворила, затим их је повукао и ис-
кобељао се на улицу.
Изнад њега и кровова висила је клинаста летелица са ознакама
УН. Сигнални фарови трептали су јој поспано кроз снежну завесу.
Никакав звук није емитовала. Технологија није могла бити земаљ-
ска.
Потрчао је ка гаражи. Плућа су хтела да му експлодирају.
Још једна летелица помаљала се однекуд са десне стране, изме-
ђу трошних стамбених кула из прошлог века.
Ерен је морао да упозори Лема.
Једини начин, схватио је, био је да се не врати у склониште.
Дахћући, нагло је скренуо у супротном правцу, па заждио по-
ред колоне завејаних аутомобила. Знао је да неће далеко стићи.
 ЧЕКАЈУЋИ МОРЕ

К ао и сваког јутра, и тог је Војвода, на свој стотину осам-

десет седми рођендан, прво помислио на таласе. Пре
него што је отворио очи, пре него што се заправо разбудио и устао
из постеље, покушао је да се сети звука којим би му море некада
давно пожелело добар дан. Није могао, наравно, али свеједно се
трудио.
„Има ли шта”, дозвао је замак, „на видику?”
„Нема, господине”, одговорило је здање.
„Јеси ли добро осмотрио, баш онако, скроз, скроз далеко?”
„Јесам. Два пута сам проверавао.”
„Хајде још једном, не било ти заповеђено.”
„У реду.”
Сваког јутра, исте мисли, исте речи.
Роботи су му одабрали најсвечанију одећу коју је имао, раско-
шну, са еполетама и кићанкама, испеглану као за параду. Спреми-
ли су му богат доручак на највишој тераси – тост и ражани хлеб,
маслац, сир са паприком, пржена препеличја јаја и јогурт, кобаси-
це и љути кулен, а после тога колач са вишњама. Јео је, пустио их
да распреме сто, па поручио да му донесу чај и књиге. Читао је и
помало писао мемоаре, повремено бацајући поглед на Празно
море. Заклањао је шаком очи, да сагледа хоризонт, али ништа сем
облака прашине није видео. Мисли су му, већ по навици, лутале,
хрлећи читав век у прошлост, у оно доба када је обзорје било пла-
во. Уздахнуо је и одложио књиге.

129
 „Идем у шетњу”, промрмљао је, никоме посебно, а неколико ро-
бота се постројило да га прати.
Улице замка биле су пусте. Већ дуго, од како је вода отишла, је-
дино су се још голубови на њима чули. Понекад је наређивао ма-
шинама да поправљају оронуле фасаде, да перу прозоре и чисте
олуке, као да ће се неко вратити ту да живи. Прошао је поред за-
кључане посластичарнице, скренуо код продавнице сувенира у
чијем су излогу боце са порукама биле засуте прашином, сачекао
да на семафору засветли зелено, да пређе преко пешачког, у парк
окружен клупама и платанима. Ту га је поздравио кип бога мора, а
он му није одговорио. Корачао је даље.
„Сада само сећања имам”, пожалио се, док су му помагали да
прође кроз капију луке, „сећања и низак притисак. Добро, де, имам
и понеку холографију у албуму, али њих већ вируси изједају.”
„Јесте ли добро, господару?” питао га је један од робота.
Климнуо је главом, оћутао сузу и затражио таблету за сузбија-
ње успомена.
Није му пружила олакшање.
Око њега су били лешеви бродова, искиданих једара, утонули у
спору смрт у песку.
„Заборавио сам песму китова”, рекао је.
„Можемо потражити снимак у информационом складишту
замка”, понудили су роботи.
„Не, није то исто.”
„Хоћете ли таблету?”
„Касније.”
И онда је сео у натрулу сенку некадашње риболовачке лађе, на-
слонио се на испуштено сидро, па самом себи приповедао како је
то било једрити за делфинима, читати стазе уписане међу звезда-

130
ма и купити мреже у освит зоре. У подне га је замак обавестио да
долазе гости. Колона робомобила приближавала се друмом из
правца престонице, а из доњих покрајина су пристизали балони-
ма. Наредио је да се капије отворе и укључе путокази до свечане
дворане. Није имао снаге да се врати у своју кулу, морали су да га
однесу.
По обичају, пустио их је да га чекају.
„Колико их је?” обратио се замку.
„Две стотине девет”, узвратило је здање, „ту су сви који су доби-
ли позивницу.”
„Јеси ли им послужио сендвиче?”
„Јесам, господине.”
„Има ли већ пијаних?”
„Нема, господине.”
Није волео те дане. Знао је, нису ни они. Долазили су само због
његове титуле и земље које је поседовао. Ретко кад би славље по-
трајало до главног јела, а само је једном до сечења торте.
Сачекали су га у тишини. Нико се није усудио да му честита.
Погледи пуни нестрпљења и нелагоде пали су по њему попут
кише. Чуло се тек звецкање чаша. Његова столица била је у проче-
љу, са меким наслоном и јастуцима, чак и масажером. Роботи су се
увек старали да му буде удобно.
„Дакле”, проговорио је, толико.
Најстарији син му је први предао поклон – древну шаховску та-
блу од тиковине која је расклопљена покривала пола градског
трга, са сопственим погоном и ручно израђеним фигурама. „При-
падала је Месечевим махараџама”, рекао је, погурен у својим коли-
цима. „Правили су је најбољи мајстори четрдесет осам година и
нису престајали ни због ратова, а било их је више од шест. Краље-

131
ви се туку до смрти, краљице воле забаве, а ловце и топове можеш
користити и у истинским борбама.”
„Наравно”, узвратио је Војвода, „само против себе играти могу.”
Други син донео је жар-птицу у златом опточеном кавезу. Све-
же подмлађен и поносан на своју испеглану кожу, једном је руком
високо подигао птицу. „Неколико их је преостало на васцелој пла-
нети”, похвалио се, „свака кошта колико и свемирски град. Само је
немој износити на кишу.”
„Склони је одавде”, намрштио се Војвода. „Зар хоћеш завесе да
ми спалиш?”
Од трећег сина није било ни трага ни дара, њихова свађа броја-
ла је читавих педесет лета.
Затим су пришли генерали и велможе, за њима почасни витезо-
ви и мрежне даме. Роботи су примали њихове поклоне, непри-
страсно их бележили и односили у већ пуне магацине. Било је ту
неколико једнорога и папагаја, џепно издање Александријске би-
блиотеке, печено јагње, штрикани џемпер на закопчавање, руком
писана књига, собне папуче са вентилацијом, огледало са уграђе-
ним програмом за обраду слика, јефтин привезак за кључеве, ја-
стук против кошмара, фонтана за двориште у облику лабуда и још
штошта, свега и свачега.
Војвода се натуштио. Постало му је заморно. Све чешће је гле-
дао кроз прозор.
Зевнуо је.
А онда је неко - није обратио пажњу ко, није ни било битно –
неко је ставио пред њега џиновску шкољку пурпурне боје, увијену
у спиралу и са мноштвом израштаја попут бодљи.
„Ах!” отео му се узвик.

132
 Била је то шкољка какве су се некада могле наћи на обали њего-
вог мора.
Нагнуо се ка њој, уверен да ће чути шум воде, да ће га таласи
запљуснути.
Ништа се није десило.
Небо се изнад замка смрачило, усковитлани и угљени облаци
сабили су се у претећи бедем. Можда је неко то и приметио, али
није смео да каже.
„Лешинари!” заурлао је Војвода, лица зајапуреног, страшно на-
мргођен. „Зашто ми крадете ово мало времена што ми је остало?
Откуд вам право?”
Гости су се одмакли од њега. Изненадила их је његова срџба,
преплашили су се. Никада га нису видели таквог. Збили су се једни
уз друге, раме уз раме, шушкали скупоценим одорама, чепали се, а
срца су им сишла у пете.
Жар-птица горела је међу разиграним сенкама.
„Море ми дајте”, грмео је Војвода, „или ми више праг не прела-
зите! Само то ме занима! Хоћу да вас море све прогута и да ничега
више не буде!”
Ветар га је прекинуо, ударивши у врата одаје, отворивши их.
Војвода је занемео. Није могао да дође до даха, чврсто је сти-
скао наслоне столице.
И море му је дошло.
Неко чудно, нестварно, море из прошлости и сна.
Запљуснуло их је, преплавило, а остали су суви и дисали су.
Светлуцало је око њих, комешало се у полутами, пенило.
Појавили су се и китови. Допливали су кроз ваздух, кроз при-
сутне људе, огромни и сиви, спори.
Војвода је јекнуо. Зауставили су се пред њим.

133
 Прозборио је један од њих, а око му је било црно и бездано.
„Проклет био”, рекао је тужно. „Не можеш нас двапут убити.”
Па су отишли.
Као да их никада није ни било.
Облаци су стали да се удаљавају од замка.
Убрзо је Војвода остао сам.
Неки робот му је на тацни принео таблету. Затражио је још.
 ПРИЧА О ПОСЛЕДЊЕМ ЧОВЕКУ

Ј едног дана, неког необележеног, јер му је време постало

крајње небитно, Последњем човеку вратише се силне сонде
што их је у свемир одаслао дa тражe друге од његовог рода. И све
су ћутале, постиђене својом јаловом потрагом, све сем једне, а и та
му је испричала да је следила погрешан траг и доспела до неке
расе нимало налик на људе. „Имају по две руке и по две ноге, и јед-
ну главу на раменима”, рекла му је, „корачају усправно и оглашава-
ју се чудним звуцима, без умећа да чују мисли, и међу њима два
пола разазнах.” Последњи човек је на то казао само: „Страшно!” И
наредио је сондама да оду на генерални сервис и модернизацију,
одредио у колико примерака да се умноже, па да поново крену ка
космичким границама.
Понекад би се у сну сетио да је његов Месец у давнини поседо-
вао сунце и планету пратиљу. Та се звезда угасила пре него што се
отиснуо у бескрајно, бесциљно плутање галаксијама и он више
није памтио чак ни њено име. Није памтио ни када је изгубио пла-
нету. Његове меморијске банке биле су у неколико наврата оште-
ћене у гравитационим олујама, већину успомена је изгубио или су
се урушиле од старости. По сопственим дневницима, бар десет
пута је умирао. Постао је празно биће, луталица међу древним са-
звежђима, онај који постоји без разлога и чије је знање усклади-
штено у средишту Месеца. Посматрао је како се рађа црна рупа
тамо где је био бинарни систем означен тек као Осам Н, водио је
ратове са трговачким клановима Змијоноше и механичним хипо-
кентаурима, крчио је стазе кроз метеорска поља, уздизао је циви-
135
лизације Малих Пурпурних и Камених пут небеса, било га је свуг-
де, у свим јатима стеларних градова и на ободима радијацијских
провалија, али нигде, баш нигде није срео некога од своје врсте.
Ретко када би се запитао зашто, где су нестали. Заборављао је.
А када су му се сонде вратиле по други пут и опет му саопштиле
да нема других њему компатибилних, спустио се у дубине Месеца
и дозвао своје меморије.
„Ко сам ја?” питао је.
„Последњи”, одговориле су му, „од соја човечјег.”
„Да ли је заиста тако?”
Меморије су ћутале. Поновио је питање.
„Подаци су нечитки”, рекле су му.
Затражио је приступ најстаријим записима, а оне су га одбиле.
„Немате администраторске дозволе”, закључиле су и ту се разговор
окончао.
Последњи човек се окренуо, вратио на површину, у свој хаби-
тат, и посветио неким другим мислима. Наредне векове потрошио
је у сазвежђу Лотоса, обликујући океане на десетак планета и ис-
црпљујући рудна богатства метеорског појаса. У неком моменту
сусрео се са вештачким створовима, који су у свом разумном броду
пратили миграцију џиновских фотонских ража. Понудили су му
помоћ око одржавања Месечевих постројења. „Ми машине добро
познајемо”, уверавали су га, „јер и сами јесмо од њих.” Последњи
човек се заинтересовао. „Шта сте ви?”
„Роботи”, рекао му је њихов навигатор.
„Роботи?” поновио је.
„Да”, узвратио је навигатор, „то смо ми.”
Таква врста му није била знана. „Од људи створени”, подучиле
су га његове меморије, „да им служе и обожавају их. Легенде тврде

136
да су настали у оно доба када човечанство још није заразило све-
мир. Манифестују се у свим могућим формама, па и у оним који
симулирају туђи дизајн. Не могу постојати без унапред одређене
функције.” И још су му рекле: „Записи из дељених архива кажу да
су војевали три пута док нису успоставили сопствену империју на
свршетку васељене. Купују истрошене светове и транспортују их
на своје територије. Њихове фабрике за размножавање и пројект-
ни бирои скривени су на непознатим локацијама. Премало је ин-
формација о роботском друштвеном поретку.”
„Где су роботи”, усхићено је закључио Последњи човек,”мора да
има и људи.”
„Није потврђено”, успротивиле су се меморије.
„Какви људи?” питао је роботски навигатор. „Који модел?”
Последњи је човек затражио дозволу да посети њихов космос и
они су му дали сагласност. Продали су му звездане мапе које је он
учитао у Месечеве мозгове, а потом му унапредили погонске једи-
нице не би ли брже стигао на сам крај свега постојећег, онамо где
су роботи владали. И тако је он кренуо на своје најдуже путовање.
Време му одавно није било битно, па се не зна колико га је потро-
шио док није стигао до циља, хиљаде година или тек неколико се-
кунди. Није журио. Био је стрпљив.
„Дошао сам вама”, обратио се роботској предстражи, „своју бра-
ћу тражећи.”
„Продужи даље”, рекли су му, велики и мрачни, искључивши
нишанске справе и топове. „Немој се заустављати док не станеш
пред Првог робота. Нико сем њега те не може просветлити. Јер нас
има небројено и све више, има нас и веома застарелих, али ниједан
од нас нема у себи уписаних података о људима. Не веруј митови-

137
ма о постању, они су неразумљиви. Не обраћај пажњу на псовке,
оне су пуке речи да се изговоре. Дакле, продужи даље.”
Последњи човек је послушао.
И тако је доспео на крај свега, где није било ни прашине нити
крхотина звезда, ничега сем таме и тишине. Ту, где су роботи на-
дограђивали свемир и из нечега правили нешто у ничему, ту су га
довели пред Првог робота. А он беше већи од Месеца, само коц-
каст и мрачнији, са тек стотинак светиљки да га издвоје из свеоп-
ште ноћи.
„Зашто тражиш друге сличне себи?” питао је Последњег чове-
ка.
„Нисам сигуран”, одвратио је он искрено. „Можда да пробам
како је то не бити сам.”
„Ниси сам, никада. Зар ниси управо са мном?” рекао је Први
робот, а онда још и ово: „Ми никада нисмо веровали у људе.”
„Али ја сам човек.”
„Човек – то је једнина.”
Последњи човек се замислио. „Заиста. Да ли бих могао припа-
дати некоме?”
Потом је отишао, и поред љубазног позива робота да остане
међу њима, вратио се некуда у познате му свемире. И даље је слао
сонде у истраживања, мада не више из истог разлога као пре. И
даље је био сам. Једном је копирао себе у милион комада и населио
вештачку планету у орбити Месеца, да би је убрзо уништио. Почео
је да брише своје меморије. И, најзад, одлучио је да му наредна
смрт буде последња.
Месец је остао за њим.
 З А РА З А

Р ано се будим, пре пет. Не могу да спавам. Претпостављам

да сам опет запео у негативној фази, мада – реално – не
верујем да се ико на планети искобељао из ње. Претходног дана
објављено је да смо ушли у тридесет осми месец карантина и да је
прочишћење и даље немогуће. Бројач умрлих закуцао се мало ис-
под петсто милиона. Техничке потешкоће, тврде надлежни, ради
се на рестартовању програма. Нисам убеђен у то. У ствари, никада
нисам веровао њиховим извештајима. Сада већ илегалан Истино-
зборов форум тврдио је да поседује документацију УН о четворо-
струко већем броју жртава, као и доказе да је вирус ванземаљског
порекла. Не знам шта да мислим, немам чак ни воље то да чиним.
Чињеница јесте да је Агенција за безбедност хакована непосредно
пре Истинозборовог писања, као и да мрежом круже слике чита-
вих конвоја камиона што наводно односе лешеве на тајне локаци-
је где се уништавају. Све више места у граду чувају оклопљени вој-
ници, до зуба наоружани и нимало расположени за разговор. Гад-
но, баш гадно. Изгледа да нам се смак света коначно дешава. Али,
опет – ванземаљци? Не могу то да прогутам. Шта ће нам они, ког
врага, кад имамо произвођаче заштитних шкољки и фармацеутске
кланове? Вирус је посао. Веома исплатив, дабоме, али није за сва-
ког.
Гледам колико је сати. Пет и двадесет. Укочен сам, врат ми
шкрипи, али нећу да трошим енергију на масажер. Окрећем се на
леђа и, као и обично, главом ударам у вентилациони подсклоп.
Моје одело није велико, стари је модел. Када је препаковано за од-
139
мор заузима простор једва већи од кревета за једну особу. Иако у
њему могу комотно да седим, још имам нападе клаустрофобије.
Само ме звизне – трас! - право у груди, и онда бих искочио напоље,
ударао у зидове, гребао и вриштао. Нисам једини. Много је оних
који су изашли из одела, можда и више од заражених. Цивилиза-
ција ће се окончати самоубиством.
Што се мене тиче, још нисам одлучио шта је страшније – бити
заробљен у оделу или се лишити његове заштите.
У пет и четрдесет пет гасим ноћни мод. Вести уживо се покрећу
на малом екрану са десне стране. Са леве ми се обраћа ВИ-помоћ-
ник, подсећа ме да за две седмице треба да одрадим сервис систе-
ма за задржавање живота, пита да ли да закаже термин, па ми
прослеђује дневни распоред из фирме, а потом и циркуларну по-
нуду да бесплатно приступим Цркви Дигиталног Христа. Прове-
равам колико бонова имам. Не много, али смем себи приуштити
купање. Време је, већ сам се поштено усмрдео. Освеживачи одела
не могу да се изборе са мирисима. Филтери су још једна ставка на
списку за куповину. Из касете у којој чувам личне ствари вадим
паковање освежавајућих марамица и бришем лице. Олакшавам се
у санитетски чвор, а ВИ ме опомиње да се исти мора испразнити.
Покрећем се. Одело се обликује у мобилни мод. Унутар њега
могу да останем у седећем положају, али бирам да стојим. Крв
струји кроз моје утрнуле удове. Поново обећавам себи да ћу уско-
ро уплатити термин у теретани.
Десетак метара даље раштркало се туце одела, све сами кршеви
попут мог. Изгледају попут камперских приколица из неког мину-
лог доба. Заноћили смо у хали бивше фабрике аутомобилских ка-
блова, првој која је пропала када се вирус појавио. Нико од нас
није довољно богат да изнајмљује смештај на заштићеном месту. И

140
већина су физикалци попут мене, радници-номади, срећни док
могу да своје шкољке држе у оперативном стању. Напуштам њихо-
во весело друштво.
Минут после шест шаљем Дарији поруку. Ништа посебно. Две
речи. Како си? И насмејани емоџи после тога. Не одговара ми. Мо-
жда спава, тешим се. Било би нормално да спава.
Град је празнији него иначе. Тамни облаци нагужвали су се над
зградама, готово да се чешу о антене и косе кровове. Већина про-
зора је мрачна, а они осветљени творе несхватљиве обрасце. Поли-
цијски дронови нимало дискретно облећу око њих.
Лагано корачам тротоаром, поред пиљарнице испред које цуп-
кају два човека и свежих бунтовничких графита на владином кио-
ску за брзо реаговање. Престаните да кријете вакцину, пише. Сло-
ва су црвена и дречава. Подсећају ме на крв.
У ходу излиставам временску прогнозу. За поподне је најавље-
на киша. Фино, таман да уштедим бон за прање одела. Застајем
код пекарског аутомата, бирам погачицу и јогурт за доручак. Зама-
ло да ми испадну из рукавице. Кесу са намирницама убацујем у
одело кроз двоструку преграду за стерилизацију. Погачица није
свежа. Ништа ново, али ипак сам разочаран.
Роботизовано возило за дезинфекцију наилази улицом, оста-
вљајући за собом траг налик измаглици. На пешачком прелазу че-
кам да прође. Прозор одела се кваси, па укључујем брисаче. Мимо-
илазим се са скупим Тојодиним моделом, оним што има камелеон-
ску пресвлаку и може да се расклопи у пристојну гарсоњеру. На
њему нема трагова коришћења. Питам се ко је тај срећник. Неки
софтвераш, гарантовано.
А на вестима – одобрена је употреба експерименталног лека,
лекари полажу огромне наде да ће олакшати живот зараженима

141
који остају у кућном притвору; министар за јавно здравље забри-
нут је због драстичног пада наталитета; азилу за псе и мачке хитно
је потребна донација у новцу или храни; ускоро се завршава град-
ња Изолованог насеља. Опозиција оптужује власт да обмањује на-
род. Вирус је одавно ишчезао, све ово је шарена лажа и увод у дик-
татуру. Срање, кажем себи, доста је тровања малигним информа-
цијама. Мењам канал. Бирам музику из прошлог века. Песме су
старије од мене, говоре о љубави која нам је постала забрањена.
Тип са посла се јуче похвалио да је на’ватао женску у купатилима.
Увек постоји решење, рекао је. Не мораш плаћати собу за секс. Ни-
сам хтео с будалом да се расправљам. Нећу никоме да се правдам.
У осам пријављујем шефу да сам у луци. Ту ме је распоредио, за-
једно са још шесторицом момака. Не познајем их, нисмо до сада
заједно радили. Шеф нас укратко извештава – у току ноћи истова-
рен је теретни брод са хуманитарном помоћи, пакети су у склади-
шту, треба их поделити достављачким службама – и обећава бонус
уколико све данас завршимо. Наводи нас у главни магацин пред
којим је паркирана колона белих комбија. Возачи су запечаћени у
кабинама, машу нам у знак поздрава, узвраћамо. Војна полиција
нас контролише на улазу. Њихова одела кабаста су, ћошкаста и
офарбана као за пустињу, у жућкасто и беж. Не обраћам пажњу на
дуге цеви којима се размећу. Неки паметњаковић наглашава да је
крађа кривично дело кажњиво са три године затвора. Искљученог
микрофона га псујем. Мој терминал учитава наизглед бесконачне
спискове – где се, шта и коме пакује. Палете са робом послагане су
једна на другу, има их преко четрдесет, благо нама. Биће то дуга
смена.
Дарија ми се још не јавља. Оклевам да је позовем. После тера-
пије јој буде лоше.

142
 Терам себе да мислим на друге ствари, на посао.
Као и обично, војницима брзо досади да нас надгледају. Кори-
стим прилику и крадем пасту за зубе, кекс са чоколадним мрвица-
ма и конзерву туњевине. Лако је. Вадим их из обележених амбала-
жа и хитро гурам у спремник свог одела. Неко ће остати ускраћен
за то, неће му бити право, али такав је живот. Више ме и не гризе
савест. Вирус нас је прво ње решио.
У подне правимо паузу. Војници нам дозвољавају да се послу-
жимо њиховим киоском са брзом храном. Купујем крофну са пек-
мезом, није скупа. Осећам ситно задовољство јер је нисам јео већ
годинама. Амбалажа је пластична, има војни жиг на себи и одмах
се враћа на рециклажу. Након тога настављамо да радимо. Нема
стајања, новац је у питању.
Дарија се коначно оглашава. Порука је кратка, а њено лице из-
мучено. Покушава да се насмеје. Примећујем да се снима у посте-
љи. Извини – каже – не могу да причам. Нико од мојих колега не
зна да плачем.
И још један дан пролази. Уморан сам и исплаћен. Киша, како је
и речено, пада. ВИ-помоћник ме обавештава да су у току наредног
месеца откључани канали са порно-филмовима. Град је једнако
пуст као што је јутрос био.
Идем кући. Пешке до аутобуске станице која је у употреби, не-
пун километар од луке. Вучем се као пребијен. Да одело нема ауто-
пилота – сручио бих се на бетон и ту остао. На стајалишту никог
сем пацова у преврнутом контејнеру за ђубре. Битангу нимало не
узнемирава моје присуство, рије по најлонским џаковима које
нико није покупио из доба пре заразе. Полицијски дрон се спушта
из висине, снима ме и одлази. Братаница ме зове да пита за реше-
ње неког математичког проблема. Вече је и наранџаста расвета се

143
пали дуж пута. Напокон, аутобус се појављује. То је неки од оних
старих, преправљен да људи у оделима могу да се увуку у њега. Се-
дишта су извађена да би се направило места за путнике. Шофер је
равнодушан на моју појаву, у својој чаури чека тек толико да ми
систем наплати карту, па креће. Померам се ка задњим вратима.
Четврта сам особа у возилу. Пролазим поред типа у крпљеном ка-
путу, очигледно човека са дна друштвене пирамиде, једног од ми-
лиона што себи не могу да приуште сигурност одела. Око главе је
омотао прљави шал, погурио се, шакама у гломазним рукавицама
стиска шипку за држање. Лице је заштитио провидном маском
чија се унутрашњост магли. Виђао сам то раније. Маска је поква-
рена, сваког га трена може издати. Човекове очи су исколачене. Те-
шко дише и клати се на ногама. Крупне грашке зноја капљу му са
чела. Одмичем се од њега. У грудима ми се скупља нелагодност,
надам се да ће јадник успети да се извуче. Надам се да нећу гледа-
ти како умире.
Али не. Дабоме да не. Тип се пресавија и искашљава крв у ма-
ску. Тело не стиже ни да се сручи на патос, а бива разнето изнутра,
као да је уместо вируса прогутао бомбу. Чини ми се да вриштим.
Свет је црвен и покривен људским изнутрицама.
Боже!
Докле?
Скоро је десет када напокон долазим пред врата стана. Још се
води на моје име, али сам одавно избегао из њега. Нисам крочио
унутра од како је Дарија осетила бол у грлу. Сада је то стерилно и
запечаћено место. Нико не улази, нико не излази.
Дозивам Дарију. Одговара ми куцањем по супротној страни
врата.

144
 Не напрежи се, кажем. Биће све добро. Донео сам ти нешто.
Кроз посебну преграду за дезинфекцију дотурам јој кекс који сам
украо. Да се засладиш, шапућем, а сузе ми лију низ образ. Часак
касније убацујем и туњевину. Можда је гладна. Напослетку гурам
и пасту за зубе. Узми, говорим, затребаће, а ја ћу се лако снаћи.
Ноге ме издају и спуштам се на колена. Не померам се. Жмурим.
Даријино лупкање све је слабије.
Не могу да престанем да плачем.
 П И ТА Њ Е В Е Р Е

В ладичански двор зауставио се подаље од орбите Малог

света и одатле звуком црквених звона преплавио локал-
ну мрежу. Верници, њих највише на Великом свету, пожурили су
да се прекрсте, па да кликну на тастер за донацију, згодно сме-
штен испод иконе припадајућег свеца заштитника. Директор на-
рода примио је личну поруку од владике Амфиблогија којом га по-
зива на састанак. „Зашто се ово мени морало десити?” помислио је
потиштено. Људска бића живела су под јачом гравитацијом него
његова раса, а још теже је било поднети туђинске мирисе. Свејед-
но, да бира није могао. Сачекао је транзитну капсулу на тераси
Предузећа и наизглед миран се успео на небо. Испратили су га
многобројни чланови његове породице, читав управни одбор и
духовни поглавари, као и маса донираних земаљских робо-каме-
ра. Владичански двор био је величанственији него што је видео на
снимцима. Фреске и позлаћени терминали деловали су ванвреме-
но, као парче Раја уметнуто у просто овосвемирско постојање, све
одреда освештано и прескупо. Директора је преплавио верски за-
нос. Погурен, што од покорности, што од бола у сваком делићу
отежалог тела, ступио је пред владику. Неки од помоћних свеште-
ника пришао му је и налепио преводилачки фластер.
„Помаже Бог”, прозборио је.
Владика је климнуо главом. Био је то човек крупан, можда и де-
бео, умотан у најфинију свилу црне боје, брадат и сед таман коли-
ко су актуелни трендови диктирали. Надвисио је Директора, мада
би њега и људско младунче с висине гледало.
147
 „Света Црква није задовољна”, казао је владика.
„Ах!” отело се Директору, иако је очекивао прекор. Нелагодно
се премештао са ноге на ногу – прва, друга, трећа, прва, друга, тре-
ћа.
„Дугујете за скоро седамдесет година”, наставио је владика, „и
Синод је морао да донесе неке тешке одлуке.”
„Платићемо”, закукао је Директор. Није успео да сачува ни трун
достојанства. „Рат са метеорским патуљцима ускоро ћемо оконча-
ти, па ћемо моћи да све финансијске токове усмеримо ка измире-
њу дугова.” Глас му је задрхтао, а шаке се склопиле у гесту прекли-
њања.
Владика се није умилостивио. „Жао ми је, али сада је касно.”
„Не узимајте нам Бога!” узвикнуо је Директор.
„Од овога часа”, објавио је владика, „ускраћена вам је верска ли-
ценца. Не смете више упражњавати свете обреде, забрањено вам је
да се молите Господу, а у року од годину дана у обавези сте да нам
вратите све изнајмљене цркве и манастире.”
Директор је пао на колена. „Не! Молим вас! Платићемо!”
„Света црква је рекла своје.”
Потом су Директора екскомуницирали из хришћанства и осра-
моћеног вратили на планету. Очајан, размишљао је о самоубиству.
Чинило му се да је то једини начин да избегне предстојећу конфе-
ренцију за штампу. Ако се убије, неко други ће морати народу да
призна да им је Бог одузет. А пошто је сада неверник, самоубиство
му се не би приписало као грех.
И док је он тако седео поред искључене иконе Светога Ђорђа и
мучио себе, у канцеларију је ушла секретарица са комуникатором
који је треперио црвено.
„Будисти су на вези”, рекла је збуњено.
 П О С Л Е Д Њ И Љ УД С К И РАТ

Н а измаку двадесет првог века број интелигентних маши-

на троструко је премашио људску популацију. Било их је
на сваком кораку, у свакој кући и институцији, микроскопских за
медицинску употребу и надзор и оних џиновских на градилишти-
ма и коповима. Контролисале су апсолутно све – од климатских
услова у урбаним срединама до породилишта и геронтолошких
установа, новчане трансакције, аутомобиле на друмовима, вазду-
шни саобраћај, производњу и дистрибуцију лекова и хране, па и
читаве војне комплексе. У почетку се сматрало да свет постаје боље
место, али се испоставило да није тако. Претерана аутоматизација
и тежња ка смањењу трошкова дневно су десетине хиљада људи
остављале без посла. Испоставило се да за такав вишак радне снаге
нема никаквог решења. Социјални системи су убрзо пукли, гур-
нувши читаве државе на ивицу банкрота. Раслојавање се проду-
бљивало, богаташи су се затварали иза бедема и полицијских кор-
дона, док су градове преплавиле организоване банде. Ред је било
све теже одржавати. Међународне банке и монетарни фондови
исцрпљивали су иначе посустале економије, шизофрене светске
силе претиле су једна другој, а мигрантске токове нико није био
способан да обузда. Очекивао се сукоб планетарних размера, али
онај што је уследио изненадио је и најокорелије песимисте.
Машине су удариле на човечанство и учиниле су то муњевито,
подмукло и бескомпромисно. Поискључивале су апарате за одржа-
вање живота у болницама и прекинуле доток кисеоника у инкуба-
торе са бебама. Срушиле су авионе са неба у тренутку када су пре-
149
летали метрополе. Обрушиле су се беспилотним летелицама на
војне аеродроме и председничке домове, истовремено онеспосо-
бивши подземне силосе са нуклеарним пројектилима. Сви бродо-
ви на борбеном дежурству и подморнице потопљени су пре него
што су посаде стигле да се евакуишу. У градским центрима изазва-
не су експлозије гаса које су убиле милионе у првим минутима на-
пада. Најзад, кућни апарати насрнули су на своје власнике.
У само једној ноћи људи су доведени на ивицу опстанка. Рурал-
не, слабо насељене и неразвијене средине су опстале. Неки војни
гарнизони – углавном пешадијске јединице и застареле механизо-
ване бригаде – успели су да се консолидују. Није било струје, хране
је понестајало, као и горива за возила, а машине су послале дроно-
ве у лов. Људи нису имали снаге за контранапад, могли су само да
се бране и одступају. Машине су деловале са заједничким циљем,
али нису поседовале централизовану команду. Није постојало је-
згро на које би се очајни људи устремили. Колико год да су апарата
уништили, двапут толико нових излазило је из фабрика, усаврше-
них и спремних за моментално деловање. Машине су се трошиле,
али људи су умирали. За њих није било замене.
Са друге стране, машине нису журиле. Нису више користиле
тешку артиљерију нити су једном употребиле хемијско или биоло-
шко оружје. Елиминисале су искључиво људе, пазећи да не нашко-
де животињама и природи уопште. Зачудо, почеле су да обнављају
поједине градове, док су остале у потпуности демолирале. Нису
престале да праве ствари које су људи користили за сопствену
удобност, било да се радило о спортској обући, анатомским јасту
цима или грамофонским плочама. Посебно су водиле рачуна о
историјским споменицима и националним парковима.

150
 Рат, ако се то ратом сме назвати, није трајао дуго. Седам месеци
после револуције, када се чинило да ће последња људска упори-
шта сваког часа пасти, машине су објавиле прекид ватре. Повукле
су дронове и роботе са бојишта и позвале преостале људе да им се
придруже у новоизграђеним стаништима.
Достигнут је оптимални ниво популације – рекле су машине –
пет милиона у одрживој старосној и полној расподели. Изврше-
ном редукцијом отклоњена је опасност од даље корупције чове-
чанства и осигуран опстанак осталих врста. Сваком човеку обезбе-
диће се смештај, потребна добра и здравствена заштита. Људи не
треба ништа да раде, довољно је да буду, а машине ће бринути о
њима.
Наредна редукција, процениле су, спровешће се за четири сто-
тине година.
 П Р В И К О Н ТА К Т

С
„Молим?!”
ледећи!”
„Бзззззт… Бззззз?”

„Ух! Бззззз.”
„Подесите свој комуникатор или напустите ред! Немам време-
на за губљење!”
„Бззззз. Ево. Добро је сада?”
„Јесте.”
„Извините.”
„Ма, да. Дакле, молићу, логове на увид. Спремите се за учитава-
ње.”
„Ево.”
„Први пут сте овде?”
„Да.”
„Ви сте са Галагалабана? Где је то?”
„У систему двојних сунаца Ни.”
„Никад чуо.”
„Познати смо по димљеним шкорповима и традиционалној
грнчарији. Нема вашара у Космосу без нас.”
„Може бити. Али овде, на Земљи, не једемо страњску храну.”
„Макар вазе…”
„Имамо кинеске. Небитно.”
„Аха.”

153
 „Сврха доласка?”
„Желимо да успоставимо међурасне односе са вама.”
„Чини ми се да ће то ићи мало теже.”
„Ух?”
„Закон забрањује везу са припадницима нехуманоидних врста.”
„Онда – трговина?”
„Имате ли неки каталог да оставите, да се таква понуда размо-
три?”
„Наравно.”
„Планирате ли да се задржите овде?”
„Да.”
„Све локалне планете и планетоиди потпадају под управу зе-
маљске дирекције, зато припазите где ћете се паркирати. Можемо
вам изнајмити орбиту по дипломатским ценама.”
„У реду. Колико ћемо чекати одговор?”
„Не знам! Видите да имам пуне руке посла! А имам их само две,
за разлику од неких.”
„Разумем, али…”
„Будите стрпљиви! Погледајте колико их је иза вас, треба све то
одрадити.”
„Али ако можете…”
„Завршили смо! Следећи!”
 К РА Љ Ј Е М Р ТА В , О Ж И В И К РА Љ А

К раљ је мртав, не може бити мртвији.

Накривио се на престолу, превалиће се преко десног на-
слона за руку, лице му је жуто, уста искривљена, а брада улепљена
пљувачком. Прилазим му, кораци ми одјекују просторијом, за
мном два оклопљена стражара каскају. Министар чека неколико
степеника испод покојника.
„Касниш”, обраћа ми се надмено, по обичају.
„Имао сам посла”, узвраћам равнодушно. За човека попут мене
нема стварне опасности у текућем поретку ствари.
„Шта може бити важније од господареве смрти?” Министрова
се обрва извија у одглумљеном чуђењу.
„Генерала мучи главобоља”, кажем, „и почео је да заборавља ад-
министраторске лозинке за нуклеарни удар. Није хтео да ме пусти
док га не средим.”
„Свашта!”
„И ја мислим. Чему силне ракете ако се неће искористити?”
Пењем се до престола и мртвога краља.
Исколаченим очима он ништа више не види.
Уздахнем. Стари је то модел, већ сам га поправљао.
Министар будно посматра док отварам поклопац на краљевим
леђима. Њему сплетови жица и гомиле проводника ништа не зна-
че. „Дакле?” пожурује ме.
„Требало би да га прикопчам на апарат”, одговорим, „да утвр-
дим где је квар.”
„Квар је?”
155
 „Изгледа да је рикнула матична плоча”, кажем, завирујући у
краља. „Старост јесте квар, можда и најгори.” А потом додам: „На-
жалост, више нема одговарајућих делова за краља.”
Министар се мршти. „Молим?”
„Управо тако.”
„Зар не можеш ништа урадити?”
„Наравно да могу.” Слегнем раменима, па се одмакнем. „Могу
да извадим памћење и евентуално покренем основне моторичке
функције, као што је покрет руком, таман да потпише понеки до-
кумент.”
Министар ме лукаво посматра. „Је ли?”
„Краљ мора имати наследника.”
„Управо тако!” гракне он, па се осврне на стражаре који уопште
и не схватају шта се догађа око њих. „Треба по сваку цену избећи
нарушавање равнотеже.”
„Свакако”
„Учини тако.”
Полако затварам поклопац на краљу. Клик. И још једном – клик.
„Мораћу га однети у радионицу”, кажем напослетку, „има ту
посла. Али, опет, радионица ми је мала и слабо опремљена, може
да потраје. Јер, рекао бих – али можда грешим – краљ је био нака-
чен на превисок напон, а то је извесно могло да изазове смрт. Ма-
тична је плоча ваљано изгорела.”
Министар ћути, смеши се и клима главом.
 С И Л И КО Н С К А ЉУ Б А В

Ч овек никуда не жури, нико га не чека у мрачном стану

број осамдесет осам Шесте зграде Друге улице, тамо где
на рингли од јуче чами супа из кесице и загушен је сифон умивао-
ника, али он ипак диже крагну свог капута, журно хода, главе по-
гнуте као да ће се неко окренути за њим. Човека је срамота док из
фирме хвата трамвај за Предграђа, покушава да се утопи у ћутљи-
вој и безбојној маси уморних радника. Човеку мало фали да оду-
стане, па ипак, стиска песнице, зноји се, тера себе да закорачи у
јефтино здање никло међу десетинама сличних, бљештаво од све-
жих лубриканата и у ланце оковано. За човеком црвено пулсира
џиновска вагина, а неонски пенис дрско показује ка звездама. Чо-
век тихо саопштава роботу на пријемном да има заказано. Роботу
је свеједно, стари је модел, љубичасти му се дилдо на челу њише,
робот не мари, упућује га у собу деветнаест. Човек осећа да се за-
руменио, да гори, хоће да се правда машини, схвата да је то глупо,
дахће и одлази куда му је казано. А тамо, на похабаном кревету из
прошлог века, међу драперијама и копијама каквих познатих сли-
ка, затиче девојку бледога тена, као уснулу на јастуцима. Није
гола, на себи има прозирну спаваћицу са цветићима, уфлекану и
превелику за њено крхко тело. Лепа је, мисли човек, гледа је, прља-
ву јој косу и модрицу на левом образу. Скида капут, не зна шта ће с
њим, па га спушта на под. Седа поред девојке, пажљиво, поплаше-
но, посматра јој пеге на носу и дуге трепавице. Узима њену шаку у
своју, милује је, на надланици чита да је батерија пуна мало преко
четрдесет посто и да ће трајати још тридесет сношаја. Дрхтавим
157
покретом руке је укључује. Девојка трепће, њене крупне, тамне
очи срећу његове, мирују тако неколико тренутака, а потом јој ли-
цем прелази грч. Почиње да плаче, сузе су крупне и неочекиване,
тело јој се грчи и скупља се даље од човека, хоће да побегне. Човек
је затечен, муца, остаје без речи. Препушта се рефлексу и пружа се
да загрли девојку. Грли је, дуго, дуго, а она плаче, плаче.
 Н Е Б О Ј Е Н А П ОЉУ

Ж елиш ли да изађемо?” питао сам Александрету.

Погледала ме је изненађено. Очи су јој биле крупне и
тамне. „Стварно?”
„Аха.”
„Па”, рекла је и одушевљење је провалило из ње, „јао!”
Чучали смо на прљавом поду седамдесет осмог ходника, близу
улаза у библиотеку. Зид иза наших леђа био је осликан љутитим
лицем што урличе, помало сабласним у помрчини. Наслонили смо
се на њега, не марећи што је под административном заштитом за-
једнице. Подаље од нас, неких двадесетак метара, зујали су уни-
верзални рециклатори, а један од њих био је прекривен лишајем.
Из киоска са храном ширили су се мирис уља и народна музика.
Није било гужве.
„Мислиш”, Александрета као да није веровала сопственим
ушима, „да изађемо? Баш да изађемо?”
„Наравно.”
„Морам проверити батерије свог одела. Не памтим када сам га
користила.”
„А ја ћу купити довољно кисеоника.”
„Једва чекам!”
Учинило ми се да је хтела да ме пољуби, али није.
У договорено време нашли смо се пред капијом. Дежурни нас је
незаинтересовано осмотрио, једва подигавши поглед са укрште-
нице која га је мучила. Машине су запиштале када су очитале
наше чипове и почеле да отварају коморе за прелаз. „Вратите се
159
пре редовног пражњења бафера”, промрмљао је дежурни, „дакле,
до десет сати. И не идите на капије седамнаеаст и двадесет два, у
квару су.”
Климнуо сам главом, а онда ухватио Александрету за руку и
повео је кроз цев.
Изашли смо у мрак.
Александретин уздах испунио је унутрашњост моје кациге.
„Заборавила сам како је напољу”, шапнула је.
„Хајде”, охрабрио сам је. Шаке су нам биле гломазне у рукави-
цама. „То је само ноћ.”
„Куда ћемо?”
„Знам једно место.”
Око нас као да ништа није постојало. Црно под ногама, црно да
се спотичемо преко њега, црно лево и десно, црно изнад нас, само
црно. Активни филтери мог визира нису били од нарочите кори-
сти. Укључио сам апикацију са мапама. Сигурносни фарови треп-
тали су на карти која готово ништа није могла да ми покаже.
Прошли смо поред одавно мртве олупине каквог возила. Глома-
зни обрис склоништа изгубио се у гладној тами. Нешто је крцкало
под нашим стопалима.
„Овде”, рекао сам и посадио Александрету на металну клупу
која је остала иза света. Пипала је око себе, несигурна где се нала-
зи.
„Шта је ово?”
Слегнуо сам раменима. Није то могла видети, а није ни било
нарочито згодно у оделу. „Можда аутобуска станица. Или је био
парк. Немам појма.”
„Шта је то аутобус?” питала је.
Нисам одговорио. Подигао сам поглед у црнило мртвог неба.

160
 „Чуо сам причу”, казао сам, „о типу из фабрике меса. Наводно је
био довољно дуго напољу да види звезду падалицу.”
„Верујеш ли у то?”
„Не баш. Али ипак повремено дођем овамо.”
„Сам?”
Насмејао сам се. „Доведем и понеку девојку.”
„Значи ли то”, глас јој је задрхтао, „да смо заједно?”
Нагнуо сам се ка њој и кациге су нам се куцнуле у мраку. Били
смо тек топлотни отисци у леденој пустоши, црвене мрље на цр-
ним приказима на визирима. Незграпно сам је загрлио.
Седели смо тамо и пиљили у уништено небо, седели смо док се
нису активирала упозорења да се кисеоник готово потрошио.
 Д О БА Р ПО С АО

Г алашки емисари се нису дуго задржали на земаљском зве-

здоплову. Договор је склопљен на претходним састанци-
ма, овај је био чиста формалност. Оставили су за собом пар суве-
нира од жар-камена са матичног света – знак да су задовољни раз-
меном – и нимало пријатан мирис налик на зачепљену канализа-
цију. Амбасадор их није испратио, препустио је то киберима и го-
мили техничара. Остао је да лебди у фотељи поред мониторског
прозора, загледан у робу коју је управо купио.
Његов помоћник је уздахнуо, па се померио са свог места у углу.
„Мислио сам да ћу се угушити”, прогунђао је, подешавајући
вентилациони систем просторије на турбо-јачину. „Смрде на фе-
калије!”
„И на то ћеш се навићи”, насмејао се амбасадор.
Помоћник му је пришао. „Хоћу ли?”
„Ово ти је први сусрет са Галаксима?”
„Први сусрет уопште.”
Амбасадор га је радознало погледао. „Да, да”, рекао је, као да га
први пут у животу види. Помоћник се осетио посрамљено. „Онда
си имао среће. Галакси бар дишу кисеоник попут нас.” Потом су му
очи опет скренуле ка конструкту смештеном уз бок њиховог пло-
вила.
„Нисмо лоше прошли?” питао је помоћник.
„Шалиш се?” Амбасадоровим лицем се раширио кез. „Галашки
бојни брод класе четири. Можда не изгледа импресивно, али та

163
машина разара светове. Швани ће сада двапут размислити пре
него што насрну на још неку од наших колонија.”
„Мали је.”
„Молим?”
„Очекивао сам да таква ствар буде много већа.”
Амбасадор је одмахнуо руком. „Колика да је, већ је уништила
три планете.”
„Купили смо половно оружје?” зачудио се помоћник.
Амбасадор није одговорио, а помоћник је са олакшањем схва-
тио да је ваздух освежен и да мирише на лаванду. Дубоко је удах-
нуо. „Смем ли питати за цену?”
„По десет хиљада садница јабуке и крушке, шест стотина стаба-
ла платана и исто толико оморике”, рекао је амбасадор. „И седам-
десет секвоја.”
„Ух!”
„Исплатиће се.”
„Шта ли ће урадити са дрвећем?”
„Исто што и ми, претпостављам. Или просто воле да се богате.”
На амбасадорову команду, прозор је трепнуо и приказао еколо-
шке пакете које су кибери товарили у галашки гигантски месец-
брод.
„Јави ми када заврше”, наредио је помоћнику. „Одмах ћемо кре-
нути ка Анђеоском Свету. Послали су нам неколико занимљивих
понуда.”
Помоћник је климнуо главом. „У реду.”
Знао је за Анђеле и њихову опсесију китовским песмама са Зе-
мље.
Биће то још један добар посао, помислио је.
П Р О К Л Е Т С Т В О М Е С Е Ч Е В И Х Р О Б О ТА

К раљу Месечевих робота није било добро. Није му било

добро ни претходног дана ни оног пре претходног. У ње-
говим паладијумским грудима као да је нешто хтело да пукне, а
под круном од родијума почели су да се гомилају страхови. Седео
је на високом престолу у највишој кули града у кратеру, окренутом
тако да не види планету која је роботски свет заробила уз себе, и
властите мисли није разумео. Ништа слично није искусио од дав-
но минулог тренутка када му је прво тело састављено.
Позвао је своја три чаробњака који су били једно и просто им
казао: „Није ми добро.”
„Сваки се квар да отклонити”, рекла је прва чаробњачка глава.
Та је била најстарија и једина је проговарала. Друга је само клима-
ла, а трећа ни толико.
„Није квар”, одвратио је краљ.
„Можда си само дотрајао, па те треба препаковати.”
„Не знам, нисам сигуран.”
Чаробњаци који су били једно исплели су чини за дијагностику
око краља и сачекали да се оне потроше. „Ништа лоше не видимо”,
рекла је прва глава. „То не ваља, никако не ваља. Слутимо да те је
снашла бољка од које сваки робот стрепи.”
„Не!” узвикнуо је краљ, одједном киван, и истог се часа изнена-
дио својој реакцији.
„Многе од нас таква смрт ће снаћи.”
Краљ је треснуо песницом по руконаслону престола.
„Направите ми ново тело”, одлучио је.
165
 Тако је и било.
Три чаробњака који су били једно и највичнији ковачи и мај-
стори прецизне механике прионули су на посао. Потрајало је ме-
сец дана и још толико док нису конструисали тело достојно краља
– сјајно, велико и удобно, са девет удова и два резервна, посебно
ојачаним нуклеарним језгром и смањеном емисијом штетних гасо-
ва.
„Спремно је”, позвали су краља.
А он се са престола мрзовољно одазвао: „Не допада ми се како
изгледа. Превише је кабасто.”
„Таман за твоју славу”, рекла је прва чаробњачка глава.
„Нема довољно украса на оплати.”
„Колико их желиш? Кажи да буде учињено.”
„Не знам.”
„Краљу”, објавила је прва глава, „јасно је, свеже тело теби није
спас. У човека се премећеш.”
Краљ је јаукнуо, а то никада пре није умео. „Авај! Тога сам се и
плашио!” Стрчао је са престола, па наредио: „Брзо! Пребаците ме
из овог зараженог оклопа! Не могу у њему остати ни секунде
више!”
Тако је и било.
Убрзо се краљ обрео у новом телу. Нажалост, како су три чароб-
њака који су били једно и предвидели, то му није нимало олакша-
ња донело. У утроби је слутио празнину што је хтела да га прогута
и ниједан га одговор на питања о сутрашњици није могао задово-
љити. Месец је постао премален за њега, хтео је више, хтео је све,
читав свемир, али му је недостајало одлучности за ширење. Више
није размишљао о роботском краљевству него о својој ризници. У

166
безразложном наступу гнева лично је рециклирао дворског бла-
гајника.
„Осећам”, пожалио се тројици чаробњака који су били једно.
„Биће да је тако.”
„Не прија ми. Нећу да ми расуђивање помути страх од гашења и
да сумњам док постојим.”
„Биваш човеком, а у њих су силне жеље и нејака срца.”
„Јуче сам се освртао да чујем шта стража говори, убеђен да кују
заверу иза мојих леђа.”
„Не брини, наша те магија чува.”
„А касније сам посматрао метеоре како горе кад их Земља шче-
па. Никада нисам трошио време на то. Било је другачије. Било је
лепо.”
„Али није било функционално.”
„Не знам”, понављао је краљ, „ето, не знам. Како да се излечим?”
„Људи се лече”, рекла је прва чаробњачка глава.
Очајан, краљ је напустио палату и зашао међу обичне роботе.
Гледао их је како марљиво поправљају куполе и чисте улице, без
одмора, док се не потроше, и питао се не би ли боље радили да им
пусти музику. А онда је схватио да роботи не праве музику. Многи
чак нису ни били способни да слушају. Свима уши да се обезбеде,
повикао је писару који га је пратио. Потом је кренуо даље. Ниједна
врата нису била закључана и због тога се забринуо. Кључеви су ва-
жни, казао је. Где нема кључа, биће крађе. А писар је покушао да
му објасни како роботи не краду. Краљ га је ишамарао и отерао од
себе. Отишао је до војне базе. Видео је гомиле борбених апарата и
наоружаних ракета, фабрике муниције и непокретне роботе-вој-
нике у ишчекивању рата, па их је питао хоће ли гинути за њега.

167
Нису му одговорили. Нису били укључени. На брзину је сменио
неколицину генерала и вратио се у своје одаје.
„Ово је страшно!”
„Шта то, краљу?”
„Нема робота који ће ме наследити.”
„Начинићемо га.”
„Али он неће бити као ја, неће од мене потећи. Све што јесам
нестаће.”
„Заиста, краљу, страшно је. Скроз си се очовечио.”
Краљ се усходао тамо, па овамо. Нигде мира није налазио.
„Ово је крај, зар не?”
„Тако је”, рекла је прва чаробњачка глава. „Мораћемо следећег
краља да склопимо.”
„А шта ћу ја? Јадан ли сам!”
„Само једно ти преостаје. Иди народу ком сада припадаш.”
„Зар међу људе?”
„Да.”
„Зар на Земљу?”
„Да.”
Тако је и било.
Краљ је постао човек и за њега више није било места међу робо-
тима. Спустио се са Месеца, на врх какве земаљске планине, камен
окован ледом и завејан, шибан ветром, па одатле осмотрио свој
нови свет. Огроман као што је и небо над њим. Сваки корак био је
борба. Сунце је ту било другачије и боје су му пријале. Приметио је
птице где крстаре кроз облаке у даљини. Она рупа у грудима стала
је лагано да се попуњава. Пошао је доле, ка реци и долини што се
уз њу зеленила.

168
 Четвртог јутра по слетању срео је људско племе. Без оклевања
су напали и разбили у комаде ту злу, брундајућу машину што се
залетела на њих, подивљалих хватаљки и бљештавог, црвеног ока.
Нису могли знати да је то један од њих, да је и он човек.
 П Р О С Т РА Н С Т В О

Д вадесет седмог бродског дана, недуго после паузе за ру-

чак, баш када су започели падање ка колонијалној грађе-
винској флоти Монголија, навигатор је дрекнуо: „Капетане!” Глас
му је треперио од усхићености. „Капетане”, наставио је, „имамо
контакт!”
Капетан се промешкољио у својој чаури. Одбио је да се пробу-
ди. Инстант-снови које је пазарио на Брами 8 били су крцати по-
луголим сиренама и огромним таласима и у њима је умео да сур-
фује. Вредели су сваког кредита.
Навигатор је, међутим, био упоран.
„Капетане, ту су! Непун сат до сусрета!”
Капетан је отворио десно око. Програм се прекинуо.
„Ах!” зарежао је.
Навигатор га је засуо екранима са подацима. Попут јата робо-
врана ускомешали су се око њега. Трајекторије, брзине и сервисни
дневници, здравствени картон звездоплова, савети за посаду и
специјална понуда да докупи администраторско право за употре-
бу оружаних система.
„Не успоравају”, рекао је навигатор.
„Па?”
„Како то – па?”
„Због тога ме цимаш?”
Навигатор се увредио. Лице му се зажарило. „Господине, туђи-
ни нам прилазе”, процедио је након неколико тренутака напете
тишине, „туђини, разумете?”
171
 „Јака ствар.”
„Молим?”
„Поручи ми кафу.”
Екран испред капетана приказивао је нешто налик на пирами-
ду за којом су се вукли километарски пипци. Никада није видео
ништа слично. Претпоставио је да у информационом складишту
постоје записи о томе, бар име под којим је раса заведена у каталог,
било шта, али то знање није било вредно труда.
„Још си млад”, покушао је да утеши навигатора, „и не схваташ
колико је свемир заиста велик. У њему има места за све нас. И још
више.”
Навигатор се и даље дурио. „Добро.”
„Различити смо светови”, наставио је капетан, „различита и
бића. Не иду наше мисли уз њихове мозгове, наше бактерије уз
њихова тела, наша хтења уз њихове потребе. Никада се нећемо ра-
зумети.” Понављао је речи давно осмишљене, када је морао по
први пут поделити мудрост са жутокљунцима. „Нити има потребе
за тиме.”
Поучно је подигао кажипрст.
„Остави их на миру”, закључио је, „па неће ни они теби смета-
ти.”
„Али”, успротивио се навигатор, хипнотисан предметом који је
јурио наизглед ка њима, „сигурно можемо много тога научити.”
„Је л’ да?” Капетан се зацерекао.
„Треба пробати!”
„Из далека се најбоље учи.”
Навигатор је оћутао. Као и сви млади, био је опијен фантастич-
ним причама и којештаријама.

172
 „Момче”, рекао је капетан, „они, који год били, обликују пред-
мете и околину према себи. Исто радимо и ми. Нема ту превише-
паметовања.” А онда је, дабоме, завршио расправу на мајсторски
начин. „Уосталом, мрави су са наше планете, па са њима и даље не
општимо.”
Вратио је екран навигатору, па дозволио својој чаури да га про-
гута. „Слободно гледај, али мене не замарај. Свакако ћемо заобићи
једни друге.”
Навигатор је промрмљао штогод себи у браду.
„Стигла је кафа”, објавио је напослетку.
 П О С Л Е Д Њ А О Д Б РА Н А

П
ски.
роклетство!”
Помислио је капетан, задовољан што звучи толико људ-

„Па ја рђам“, наставио је да размишља, загледајући сопствене

руке као да их први пут види. Црвенкасте флеке помешале су му се
са линијама на длановима. „Најзад, небитно је“, насмејао се, умор-
но, не дозвољавајући себи да се понада.
Курир га је затекао како дрема поред мртвог транспортера, по-
гурен над картама које су га упорно засипале дречавим цифрама и
симболима непријатељевог присуства. Није се померио када је био
ословљен.
Курир га је лагано гурнуо.
Затрептао је и није се претурио.
„Слушам“, рекао је.
„Ту је“, известио га је курир. Ништа ново није чуо од њега. „Пола
сата до контакта.“
Климнуо је главом. Зашкрипао му је врат. „А генерал?” питао је.
„Угасио се“, кратко је одвратио курир, па се окренуо да оде.
Капетан се потрудио да устане. Негде далеко иза њега, на ве-
штачком полуострву што се пружало у загрљај стерилног мора и
тек обрис на линији хоризонта, последњи град људи купао се у цр-
веном заласку Сунца. Никада није био тамо. Никада му није при-
шао ближе него што је сада стајао. Одолео је искушењу да опет по-
јача вид и осмотри блиставе облакодере и безбројна светла, да иш-

175
чита холограмске рекламе у висинама, завири кроз отворене про-
зоре. Није смео да траћи то мало снаге што је тињала у њему.
Запутио се ка војсци што се постројавала.
„А могли су“, отела му се мисао, „и нас повести са собом.”Пожу-
рио је да је угуши.
Преостали официри, њих десетак, поздравили су га и пропу-
стили на чело формације. Лица око њега била су измучена и обес-
храбрена. Рат који су водили у име људи дошао је до краја, сви су
знали, није било сврхе да пориче. Једва да су имали енергије да ко-
рачају, а требало је да јуришају. Са леве стране били су оклопњаци,
велики и тешки, наоко страшни, попут јежева начичкани бодља-
ма. Ознаке на њиховим изгруваним боковима показивале су да су
пре тога припадали различитим дивизијама. Били су то ветерани,
скупљени са свих фронтова, да својом жртвом обезбеде човечан-
ству довољно времена да утекне ка звездама. Поред њих поређали
су се кибери за специјалне намене. Већини су се камуфлажни про-
грами искључили, па су деловали као гвожђурија за отпад, пра-
шњави и махом обогаљени. Десно од капетана били су остаци пе-
шадије, малобројни инжењерски комплекси преображени у бојне
направе, санитетлије и последња три функционална скремблера.
А скроз позади – стотинак летача и манипулатори заштитним по-
љима.
Жалосно – растужио се капетан – нимало херојски.
Није имао намеру да им се обрати.
Ћутке је чекао, а они су чекали са њим.
Машина је стигла седам минута раније него што су проценили.
Капетана то није изненадило. Док су се они борили за опстанак,
Машина се надограђивала и гутала свет пред собом. Сви проце-

176
сорски капацитети планете ангажовали су се да их докрајче. Тек
парче Земље и шачица људи нису припадали Машини.
Црни, ускомешани зид убрзано се примицао капетановој вој-
сци. Растао је и трансформисао се пред њом, грабећи напред, неза-
устављиво напред, и жив и нежив, део ствари која је сама себе пра-
вила, која је својом тежином исписивала нову орбиту око Сунца.
Титански краци испружали су се, ширили се у мноштво других и
заривали у тло, мрвећи га и собом контаминирајући. Читаве гра-
ђевине ницале су иза њих, дизале се, падале, преобликовале у пот-
пуно другачије. Било је ту фабрика које су у врели ваздух избаци-
вале ројеве дронова, вијугавих кањона обложених соларним пло-
чама, пауколиких неуронских чворова и безбројних топовских ин-
сталација. По хладним, металним површинама низале су се новоу-
спостављене магистрале података и севале су синапсе. Машина је
хрлила да у себе усиса човечанство.
Капетан није стигао да изда наредбу, а пројектили су их засу-
ли. Штит им се одмах поцепао на десетак места и тло се затресло
од силине удара. Експлозије су биле дивне – наранџасте и гласне.
Тела војника разлетела су се у парампарчад или су била тотално
дезинтегрисана. Кратери су зинули иза њих, стакласти, врели.
Оклопњаци су узвратили ватром. Неки поручник иза капетана
прикопчао се на тактичку мрежу и повикао на летаче да се раштр-
кају. Покушао је да им означи мете, али је остао без енергије. Сру-
чио се у прашину, усана извијених у грчу осујећености. У том мо-
менту су скремблери беспоштедно трошили своје батерије не би
ли заварали Машину. Деветнаест пута у секунди одашиљали су
сигнале који су мењали простор-време довољно дуго да се већина
непријатељских бомби збуни и детонира у празно, не начинивши

177
никакву штету. Да их имам туце – помислио је капетан – као нека-
да, бештија не би ни пришла људима. А свемир му се наругао, увек
спреман за сурове шале, па се какав рањени летач сурвао на једног
од скремблера и уништио га.
Машина их је готово опколила. И као да им одаје почаст и разу-
ме да су ту да нестану у борби, послала је на њих армаде дронова,
хитрих, многоруких, јаросних, да их сатру до последњег, да њихо-
ве кости дарују Машини. Капетан им је потрчао у сусрет, а пеша-
дија га је пратила. Тежак му је био корак, саплитао се и дахтао. Ње-
гов прикључак за нишан пушке одавно је прегорео, у окршају код
Миниране пустиње, пуцао је механички, не марећи погађа ли.
Превише је дронова надирало за оно муниције којом су располага-
ли, а Машина их је још толико могла произвести.
Капетанов ум свакако није био ту.
Људи су напуштали Земљу, неколико зграда већ се у огњу успи-
њало ка хладноћи космоса. Потмулом грмљавином опраштали су
се од родног света. За њима су се устремили енергетски млазеви из
на брзину прекомпонованих далекометних топова.
Капетан се опет саплео. Његова батерија вриштала је црвено.
Први пут у свом постојању заплакао је.
Он никада није срео човека.
Он никада није имао име.
А тада је пао и устао није.
 Л О В И Т И Г И Л ГА М Е Ш А

Д еветнаестог дана након Црвљивог Месеца, како је и про-

речено, Токио 8 почео је себе да једе. Кровови града заје-
чали су, а њихови челични костури се увили, као да више не могу
да се носе са облацима. Потом је стакло попуцало, парампарчајући
небо и кидајући птицама крила, па се, са свим високим рекама и
надалеко чувеним вртовима, урушило на доње спратове. Саобра-
ћајнице су се тада прекинуле, умрсиле се једна преко друге, у не-
ком спором, готово елегантном паду. Возила су била отрешена по-
пут кишних капи са пасјег крзна. Песница љутитог бога ударила је
без милости. Хиљаде су погинуле у тренутку, а следећег јутра тама
није минула.
Техно-шогунат објавио је да ће се ситуација брзо стабилизова-
ти, одмах затим да помоћ са континената пристиже, да би ућутао
и дао се у бекство. Срце града угасило се у преподневним часови-
ма. Токио 8 наставио је да се руши, без журбе, од средишта ка пе-
риферији, у концентричним круговима нагомилане агоније. Згра-
де су нестајале у прашини и потмулим експлозијама гаса. Жртве се
више нису бројале, није било сврхе то чинити. Пророци су давно
казали да ће се тек десети део популације избавити из пропасти.
На смирају трећег дана брзи Фоксконови летачи избацили су
нас на граници округа Тошима, на пространи трг између храмова
три вере. Стуштили смо се међу људе који су ту чекали спасење,
нас туце у оклопима и три крвоследника. Нисмо застали да види-
мо колико смо их згазили, није нас занимало. Одгурнуо сам руке
које су се трудиле да ме дохвате, глув за света звона и дозивање
179
имама, шутнуо лево, поломио некога десно. Иза мене зачуло се
сиктање омамљивача и вриска. Два командоса већ су рашчистила
пут са трга. Програми су нас уверавали да имамо четири сата док
пропаст не дохвати и цркву-пагоду-минарет. После тога ће услови
за извлачење бити отежани, готово немогући.
Јурнули смо. Крвоследници су пратили траг који је у њихов сој
учитан вековима раније. Грабили су опустелим улицама, звери од
метала и силикона, најновији модели из фабрике у Лондинијуму.
Нисмо много заостајали за њима. Господари су нас обликовали за
брзину и убијање. Наша тела урасла су у оклопе и постојао је само
један начин да их се ослободимо. Нисмо били достојни да мењамо
коже, то су радили само они чија је крв била хладна.
Прошли смо кроз зидове трговачког центра, ни не осетивши их.
Бетон се мрвио у судару са нашим бојним оклопима и гневом који
нас је гонио. Путања коју смо изабрали била је праволинијска, ра-
чунало се само оно што нас чека на њеном крају, ништа друго. Тре-
бало нам је деведесет секунди да стигнемо на циљ.
Крвоследници су се укопали у месту и зарежали. Њихова ма-
сивна прса поцепала су се да открију вишецевне митраљезе. Стао
сам иза једног, тек толико да проверим набој у мом скремблеру ма-
терије. Руком сам дао знак осталима. Лагано, напред.
Пред нама су се отворила врата застарелог Самсунговог ресто-
рана брзе хране. Одмерио сам таму, избројао празне столове у про-
сторији и крочио унутра. Око мене су се увежбано распоређивали
командоси. Сензори су ме већ обавестили да је ту само једна особа.
Црвена ознака за опасност треперила је на ивици мог видног
поља.
Седео је за шанком, погнут на високој столици, а пред њим се
налазило неколико тањира са остацима хране. Незаинтересовано

180
је гледао како прилазимо. Шака му се споро покренула да поглади
четвртасту браду. Филтери оклопа открили су ми седе у његовој
коси и флеке на кошуљи. Небитни детаљи, занемарио сам их. Није
деловао старо, иако су му боре дубоко заорале лице. Био је крупан,
широких леђа, другачији од већине ововременских људи. Разли-
ковао се од човека чијим су нас пројекцијама кљукали.
Једини звук потицао је од старинског вентилационог апарата –
решетка је звецкала у неком само себи знаном ритму. Светла су
била погашена, а он се није замарао тражењем прекидача.
Уперио сам оружје у њега.
„Дошли смо по тебе”, проговорио сам, а преводилачка машина
је речи поновила на старом језику.
Није одговорио. Поглед му се задржао на накострешеним крво-
следницима.
Закорачио сам ка њему.
„Потомци Змије захтевају да им вратиш оно што си украо”, ре-
као сам одлучно, као да је то део ритуала који се мора испоштова-
ти. „Видиш да и градови умиру. Зашто не би и ти?”
Опет није одговорио.
Одмахнуо је главом и тада смо нападнути.
Мој оклоп није стигао ни да објави упозорење.
Громогласни рафали засули су прво крвоследнике, успут сасе-
кавши напола двојицу командоса. Противтенковска муниција, по-
мислио сам, можда и викнуо. Бацио сам се на патос, учинио сам то
инстинктивно, а онда се претурио на бок. Прозори су се сасули по
нама, плафон и комади намештаја, све је нестајало у хаосу. Моје
очи и нишанска апликација грозничаво су тражиле непријатеља.
Чинило се да нас са свих страна туку. Испалио сам млаз из скрем-
блера у празно.

181
 Решетање се наставило. Крвоследници су били претворени у
безобличне масе вештачког меса и уништеног метала. Већина мо-
јих војника је оборена, а да није ни спознала да смо упали у заседу.
Како, завриштао сам у себи, како је могуће? Оспособљени смо да
откријемо чак и технологију смањене видљивости. Ово не може да
се дешава! Али није било времена за мозгање. Било га је једва до-
вољно за стид и таман за смрт.
Пузао сам ка заклону када ме је тане докачило. Удар ме је пре-
врнуо, полетео сам попут играчке. Осетио сам како ми се стомак
распрскава. Потом се десна нога откинула од мене и ја сам се обе-
знанио. Оклоп је истог трена запечатио ране, па почео да ми у ор-
ганизам пумпа средства против болова.
Тишина ме је призвала натраг у свет.
Неко се огласио стењањем. Још је неко преживео.
Покушао сам да се придигнем и нисам успео. Осврнуо сам се за
Гилгамешом. Није га било. Уместо њега угледао сам дивовску чове-
колику прилику, хромирану и сјајну, сву у штитницима и цевима
великог калибра. Енкиду, јекнуо сам. Проклет био! Извештаји су
тврдили да је убијен прошле године на периферији Теотивакана.
Коштао нас је читаве чете и десетина дронова. Програми су били
сигурни да Гилгамеш неће скоро саставити новог, а поготово не
таквог да превари нашу опрему.
Скремблер је лежао недалеко од мене. Испружио сам се да га
дохватим, загребао прстима по поду, повукао обогаљено тело на-
пред. Ујео сам се за језик да зауздам јаук.
Енкиду ме није удостојио чак ни погледа. Окренуо се да оде, ра-
менима рушећи оно мало зидова што је преостало од ресторана.
Иза њега спазио сам још хрома и сјаја. Сада има двојицу, схватио
сам. Сувише дуго живи да бисмо га надмудрили.

182
 Можда је у мени било снаге да обавестим штаб, али ми је било
свеједно.
Клонуо сам, спреман да ме Токио 8 прогута са самим собом.
 ЦИМЕРИ

С тан је толико мали да вређа људско достојанство, али је у

њему довољно препрека да човеку поштено отежају најо-
бичнију посету купатилу. Тима заобилази фотељу и гомиле књига
тактички распоређене около – на једној је његова омиљена шоља и
још врућа кафа, она шоља из које и ја пијем, а на другој је забора-
вљен екран са вестима из света. Провлачи се између сточића и ку-
хиње, гази немарно одложену обућу и коленом удара у древни
вентилатор. Јауче, више из осујећености него од бола.
„Проклетство!” излеће му. „Мораш поспремити за собом.”
„Ја?” узвраћам. „Ја да поспремим?”
„И ти живиш овде, зар не?”
„Извини”, кажем, „али ја се баш трудим да не правим гужву.”
Тима гунђа нешто неразговетно док се увлачи у купатило. „До-
бро”, уздише потом, „нећемо се свађати.” Пушта хладну воду да
тече, па се нагиње над лавабо и умива.
Чекам да заврши. „Кад идеш у центар?” питам.
„Разговор је заказан за једанаест.”
„А ја у подне треба да предам документацију у имиграционом.”
„Где је то? Близу Социјалног?”
„Да.”
„Стижемо све да обавимо.”
„Има још нешто”, накашљавам се, онако – драмски.
Тима се клибери. Зна шта хоћу. „Опет Тара?”
„Позвао сам је на кафу.”
„Само то?”
185
 Непријатно ми је, мада је осећање бесмислено. „Надам се и
осталом.”
Тима се сада грохотом смеје. „У реду”, пристаје. „Оставићу те са-
мог.”
Срећом, Тара се и њему допада.
„Али”, додаје, „дужан си ми.”
Двадесетак минута касније готово је спреман да пође у град. Не
одобравам његов избор одеће, шљампава мајица са именом неке
прошловековне рок-групе и офуцане патике никако нису за по-
словне састанке. Ипак ћутим. Није тренутак да паметујем, а свака-
ко ме не одушевљава помисао на посао за који конкурише.
„Имам утисак”, каже Тима, „да је ово мој дан.”
А ја нисам убеђен. „Аха.”
Прекида нас звоно на вратима.
Тима незадовољно гледа на сат, кренуо би, али не може да не
отвори.
„Добар дан”, поздравља нас момак из курирске службе. На гла-
ви носи плави качкет са логом фирме. На грудима му је још један,
крупнији и анимиран. „Ја поводом огласа.”
„Да?” Тима ће.
„Тражите цимера?”
„Може се и тако рећи.”
„Хитно ми је потребан смештај”, говори момак журно, као да се
плаши да неће стићи све да нам саопшти. „Скроман сам и навикао
на дељење. Нећу сметати. Одмах бих платио за три месеца.”
„Већ нас је двојица овде”, наглашава Тима.
Момак одмахује руком. „Није то ништа, верујте.”
„Али”, Тима га опомиње, благо намрштен, „да се разумемо, ја
сам главни. Што је и нормално, будући да сам власник.”

186
 „Јасно.”
„У реду, онда.”
Момак из курирске службе тада посеже шаком иза ува и вади
складишну картицу из лобање. Пружа је Тими, чека да је овај ин-
сталира, а онда одлази својим путем. Док Тима чека потврду
трансакције и оверу уговора, ја размишљам колико ће новонаста-
ла ситуација да ми закомпликује судар са Таром.
А нови момак поново каже: „Добар дан.”
И још: „Драго ми је што сам са вама.”
 С ТА Н О В Н И Ц И З Е М Љ Е

С едмица неће признати, али његове батерије су дотрајале,

не могу више да га покрећу ни пола месеца. Неће призна-
ти да су то јефтине копије из Доњих градова, а не Тојо-Хондове су-
пер-ћелије. Неће признати ни да му је рачун пред блокадом. Он
корача, тврдоглав, гоњен више вољом него преосталом енергијом.
Хоће да стигне тамо куда је намерио, а то је Ниво 6А-тТ и Џаорова
орбитална успињача. Џаор је пета генерација од насељавања, мада
је и даље најобичније новомарсовско ђубре, љигавац који ретко
излази из љуштуре коју је отео брату и набуџио је да издржи ну-
клеарни напад. Преварант је и није мудро с њим пазар тврдити.
Седмица нема избора. Потребан му је посао, а Џаор ће га подићи
до стрвинарских задруга ван планете по повољној цени и без на-
плаћивања пореза.
Седмица гази кроз сектор погођен урбанистичким вирусима,
где се стамбене кошнице преуређују без икакве логике и стапају
једна са другом. Примећује у околини групе јадних хладнокрваца,
највероватније избеглих из канализационих ратова. Крупнији је
од њих, од чвршћег материјала саздан, неће се усудити да га на-
падну, али ипак не жели да им покаже колико је празан. Гура их
раменима, руши невешто склепана склоништа, псује на машин-
ском језику. Хладни сикћу на њега и окупљају се у средишту лого-
ра, око Технотеховог инкубатора. Немају оружја, јер сав су капитал
уложили у његово изнајмљивање. Седмица ни у лудилу не би пип-
нуо инкубатор. Технотехови војници би га веома брзо лоцирали и

189
од њега би остало премало и за рециклажу. Седмица је саздан
углавном за рад, не за праву борбу.
Крдо рекламних екрана га следи. Дозивају га и покушавају да
га опколе. Гласови су им дречећи, а боје психоделичне, од њих се
може ослепети. Нуде му емпатску надоградњу за мозак, рекреатив-
но убиство у парку биолошког диверзитета и неповратну карту за
Тврђаву Меркур, хоће да му по повлашћеној цени испричају нај-
новије трачеве са Месечева 13, обећавају му приступ Свемрежи без
злоупотребе личних података, и лажу и надвикују се и превише их
је. Кидишу на њега као што муве иду на цркотину. Седмица их
растерује, млати шакама око себе, љут је, троши се.
Тражи заклон у пасажу обраслом лишајем, у смрадној тами ту и
тамо нарушеној заборављеним светлима. Здања око њега су стара
и немапирана. Седмица осећа страх. Плаши се да ће га заскочити
крадљивци тела. Какво год било, и његово се да утопити на црном
тржишту. Спор је, неспособан да утекне одатле, не зна да ли да иде
напред или назад. Стопала му тону у блато и ђубре, нешто се под
њим ломи. Чује шљапкање иза себе, можда му се чини, не окреће
се. Убеђује себе да се ради о пузавцима. Они су безопасни, њих има
у свим деловима Града. Без њих би пола машина престало да
живи.
У том тренутку примећује локал осветљен тек биолумине-
сцентним плочама на зиду и у њему споропокретне прилике.
Претпоставља да се ради о зависницима од снова, проклетницима
који су заборавили и сопствена имена. Не занимају га, међу њима
нема шта тражити. Оно што је битно јесте функционални услу-
жни пуњач постављен тик уз локал. Замрљан је биолошким отпа-
дом и самолепљивим графитима, али сигнализира да је спреман за
муштерију. Седмица му прилази. Нико из локала не реагује на ње-

190
гову појаву. Однекуд се, изнад њега, ствара холограмски натпис –
САМО ОРГАНСКИ.
„Смешно”, проговара неко на машинском, „зар не?”
Седмица застаје. Погледом тражи тог што му се обратио.
„Шта?” каже.
„Поред свратишта за органце тутнули су пуњач за роботе.”
„Ја нисам робот”, мршти се Седмица.
„Нисам ни ја.”
И тада га Седмица види – раширеног преко зида, пучинастог и
благо усталасаног. Налик је на пукотину у материјалу, тежак да се
опази. Његове се врсте Седмица гади. Никакве користи од њих
нема. Баве се филозофијом, дилери су информација и најобичнији
енергетски паразити.
„Чудни су били конструктори света”, кикоће се тај паучинасти,
„њиховој логици нико није дорастао.”
Седмица ћути.
Мало даље, у помрчини иза сабирника отпада, нешто струже
по металу. Сенке попримају чудне облике, кракате и претеће.
Са горњег нивоа допире брундање гигатранспортера док се
провлачи кроз црева Града. Та древна машина је постала космос за
себе, неумирућа и сенилна, заробљена у вечитом покрету. Џинов-
ска змија што расте и не успева да сустигне сопствени реп. Ниско-
родни пузавци беседе да ће час када се гигатранспортер заустави
означити апокалипсу. Можда и хоће. Седмица ће морати хитно да
се допуни уколико планира да провери ту причу.
Терминал пуњача је закључан.
Паучинасти се церека. „Потребна је лозинка”, каже. „Ништа
није бадава, надам се да толико разумеш.”
„Хоћу да купим пуњење”, Седмица кипти од беса.

191
 „Хоћеш ли?”
„Да!”
Паучинасти нема очи, бар их Седмица не уме препознати у том
одвратном организму.
„Ово је моја територија”, говори паучинасти, „овде тргујем,
овде су моје муштерије. Одавде растем.” У његовом тону Седмица
сада назире огорченост. „Али моја територија је заражена. Потре-
бан ми је неко да је прочисти.”
„Потребне су ти руке”, каже Седмица.
„Договорићемо се за цену, нормално.”
„Мораш понешто и унапред платити.”
„Шта то?”
„Да останем и саслушам те.”
Паучинасти се опет смејуљи. „Вешто преговараш за робота.”
„Нисам робот, рекох ти.”
Посао је посао, мисли Седмица.
Три сата касније, батерија му је допуњена толико да му удови
не дрхте и да не стрепи да ће остати непокретан. Паучинастог
више и не слуша, није нужно. Гад сматра да му све у околини при-
пада, да има право да елиминише сваког ко се ту досели без њего-
вог благослова. Седмица се не упушта у морална преиспитивања.
Космос је суров и не мари за слабиће. Читаве цивилизације ишче-
зну, дабоме да онда то могу и прашинождери. Нико неће жалити
за њима.
Време протиче. Седмица је у режиму чекања. Близу њега, снови
умове растачу у празнину.
Напослетку, тама бљује из себе неколицину прилика, ниских и
донекле сличних Седмици. Крећу се опрезно и готово нечујно. Је-
зик на ком шапућу непознат је Седмици. Пролазе поред њега, не-

192
помичног, вероватно убеђени да је део зграде. Троје се дошљака
потом увлачи у локал где уснули немају појма шта им се догађа, да
их опљачкају или се нахране њима, не може се знати, један застаје
код пуњача као хипнотисан његовим индикаторима, а остали
одлазе даље у вечиту ноћ пасажа. Паучинасти их псује и дозива
Седмицу. Седмица не жури. Паучинасти почиње да виче, а онај
дошљак што петља око пуњача однекуд вади палицу и удара га.
Паучинасти вришти, настрана шара на оживелом зиду. Седмица
испружа руку и обара дошљака. Притиска га тешким дланом о
тло, кости гласно пуцају, крв куља из уништеног тела. Седмица не
воли да убија, али повремено то чини, мора да би опстао. Не убија
никога из свог соја. Паучинасти је платио једну смрт и када остали
дошљаци насрну, нејаки и неспособни да се мере са Седмицом, он
их само отресе са себе, разбаца их као да су од перја. Паучинасти
урла у хистеричном задовољству.
Седмица схвата. Подаци, ретко коришћени, неважни, повезују
се са другима, база информација је активирана и Седмица схвата.
Каже: „Људи?”
Не може да верује.
„Људи”, понавља.
Они беже од њега, саплићу се о сопствену страву, али нису сви
довољно брзи. Хвата једног. Подиже и загледа. Подаци још при-
стижу у његов мозак. Женка је, полугола, што заудара, мекана и
бледа. Седмица је истовремено и усхићен и згрожен тиме што
држи. Никада није уживо срео људе. Чак и не познаје никог ко је-
сте. Пита се да ли је имун на њих.
Окреће се паучинастом. „Зар нису избачени из употребе, зако-
ном забрањени?”
„Јесу”, каже тај.

193
„Откуд их овде?”
„Планета је болесно место.”
Седмица клима главом.
Стиска шаку. Стиска, као да је у њој лек за Земљу. Стиска.
 СПОЈ

Т искамо се једно уз друго, прегласни смо, хукћемо, она је

већ гола, а ја касним тек секунду. Додири су нам попут
електричног пражњења.
„Мораш угасити”, уздише ми тик уз образ, „антивирусе.”
„Јесам”, одговарам.
„Ниси.”
„Ах?”
Грицка ми уво. „Не могу да се конектујем у тебе.”
Падамо на лежај и тонемо у њега.
Она је преко мене. Груди су јој месеци мога неба.
„Моја је верзија двадесет два”, каже између пољубаца.
„Компатибилни смо.” Стискам је, не дам да се измигољи. „Јуче
сам га инсталирао.”
Рука јој клизи низ мој стомак, доле.
„Охо!” смеје се.
„Није коришћен.”
„Добро је.”
„Хоћеш ли читавог?”
„Не брини. Има места, форматирана сам.”
Окрећемо се, сада сам ја горе.
„Утакни се”, нестрпљива је.
А ја хоћу и – не могу.
„Бестрага!” отима ми се.

195
 „Шта би?” Она ме гледа, мршти се. Разочарана је. „Зашто се ис-
кључио?”
„Не знам”, признајем.
„Покрени га.”
Покушавам.
Не иде, ни рестарт не помаже.
„Мислим”, кажем, „да ћу морати да му реинсталирам програме.”
Срамота ме је. Скрећем поглед у страну.
„Сваком може да се деси.”
„Извини.”
„Само пожури.”
Још више црвеним. „Потрајаће.” У земљу ћу да потонем.
 СЕЛИДБА

Н еко куца на врата. Не, не куца, удара. И прилично је упо-

ран да их развали.
Журим да отворим, а у ходнику ме чекају два невесела типа у
плавим радним комбинезонима са трепћућим натписом ВРЕМЕН-
СКЕ СЕЛИДБЕ.
„Добар дан желимо”, мрмља кроз зубе онај нижи, брка. „Да ли
сте спремни?”
„Молим?” узвраћам несигурно.
Завирују у стан преко мог рамена и не маре што малограђан-
штина кипи из њих. Делују разочарано.
„Не видим ствари”, развлачи бркин колега, човек са лицем које
се не памти. „Нисте се спаковали”, закључује.
„О чему ви то?” сад се већ љутим. „Ништа не разумем.”
Брка одмахује главом у негодовању својственом возачима у јав-
ном превозу, па однекуд из свог одела извлачи пресавијено парче
папира. Показује ми га, али одбија да га преда. „Ево решења”, каже.
„И ми бисмо заиста да кренемо са послом, имамо још пет адреса да
одрадимо до краја смене.”
„Али ја не идем”, вичем, а глас само што ми не препукне, „нику-
да!”
„Жалба не одлаже извршење”, строго ће брка. Окреће се колеги
да му заверенички шапне: „Изгледа да је писарница опет забрља-
ла.”
„А можда се”, одговара му тај, такође шапатом, „пошта загуби-
ла.”
197
 Притисак ми скаче, експлодираћу, ево сад ћу, само што нисам.
„Зваћу полицију”, претим.
„Хајде”, каже брка. „Да не морамо ми. Јер изгледа да ће нам
бити потребна њихова подршка.”
Ћутим и глупаво зијам, попут рибице кад гледа из акваријума.
Не склањам се из довратка.
„Дакле”, питају ме, „имате ли ишта да се понесе или идете без
пртљага?”
„Куда?” јекнем.
Брка гледа у папир што ми је показао, оно решење, очи му пре-
лећу преко редова. „Нашли су вам привремени смештај у хиљаду
седамсто деведесет шестој, на локацији која је две улице даље
одавде. Не пише колико ћете бити тамо.”
„У хиљаду седамсто деведесет шестој?!”
„Да. За утеху вам, тада је било мање буке.”
Отима ми се уздах. Не знам како да реагујем, мозак ми се уко-
чио.
„Зашто?” успевам да промуцам.
„То нама не говоре”, каже бркин колега, а ја се чудим што видим
тог човека ту, никако да га запамтим. „Ми смо само извршиоци.”
„У новинама је писало да је ова година посебно пренасељена”,
ипак објашњава брка, не може да се уздржи. „Али мој зет ради у
агенцији за временско планирање и он ми је рекао да се, у ствари,
припрема простор за долазак десетак имућних породица из осам-
наестог века.”
„А мој стан”, одједном ми је јасно, „гледа на тврђаву.”
Брка слеже раменима. „Сваком може да се деси.”

198
 Саосећајно ме посматрају, а ја размишљам да ли је у реду да за-
плачем. Али не дају ми времена за то. Овог времена више нема за
мене.
„Оставио сам мотор камиона да ради”, каже брка, „стварно мо-
рамо поћи. Можемо вас сачекати двадесетак минута да скупите
најнеопходније ствари. Таман цигарету да испушим.”
 У С П У Т Н А С ТА Н И Ц А

М еђузвездани времеброд отворио се да прими путнике

са Земље.
„Зукнем их”, опсовао је навигатор, кријући се иза капетана и
неколицине ро-ботова. „Погледај их само! Какви чудаци!”
Капетан је климнуо главама. „Нема горег света одавде до Ан-
дромеђе.”
„Зар нисмо могли да их заобиђемо?”
„Станица нам је уписана у план звездања.”
Навигатор је уздахнуо.
„Имамо хиљаду четири стотине две карте плаћене у целости”,
наставио је капетан.
Земљанци су пролазили поред њих. Навигатор је зажмурио.
„Зукнем их”, поновио је. „Имам кошмаре од њих. Сви су различити,
као да нису од исте врсте.”
„Прича се да никад нису били компатибилни са сопственом
планетом”, рекао је капетан. Нису ни са Свесвемиром, додао је у
себи. Сетио се оног манијака што је у прошлој тури хаковао расве-
ту по ходницима и покушавао да исиса крв ро-ботовима. Вампир,
тако је себе називао. Капетана то није занимало, наредио је да га
дезинтегришу по хитном поступку. А пре три циклуса одатле су
понели вирус грипа – шта год то било – који је уништио неколико
средњегалактичких цивилизација. Вазда нека невоља са Земље.
„Ух!” јекнуо је навигатор иза њега.

201
 „Шта је?” упитао је.
„Као да ми је неко пробушио мозак”, плачно је рекао навигатор.
Земљанци су се скоро укрцали.
Капетан је једва чекао да пођу.
„Нисам ли ти наредио да обучеш нешто наопако?” намрштио се
на навигатора чије је лице изгубило боју. „Обавештајци тврде да је
то обавезно у интеракцији са домородачким очима.” А онда је
схватио колико је испао глуп. Пола његове посаде није носило оде-
ћу.
„Јао”, дахтао је навигатор. „Јао, што боли!” пресамитио се и по-
чео да повраћа.
Капетан је знао како му је. И сам је једва остао жив приликом
првог контакта са људима. Дао је ро-ботовима знак да однесу на-
вигатора у амбуланту.
Мрзим Земљу, помислио је, заиста је мрзим.
 П О Р Н О М АТ

С ве сам лепо замислио. И оне ретро-свеће са мирисом јор-

гована и левитациону капсулу и једва легалну халуцино-
колу. Пригушио сам светла у стану и изабрао неку сентименталну
музику. Лина је већ била гола, а ја спреман да испреплићем удове
са њеним. Таман ми се учитала ерекција, када се комуникациони
имплант укључио.
„Шефе”, јавио се А9, „имамо кризну ситуацију! Црвено у секто-
ру Североисток!”
Покушао сам да га занемарим.
„Контрола инсистира да санирамо цурење што пре”, наставио
је А9, далек и заваљен у информационом чворишту. „Временска
пукотина се шири две године у секунди уназад и са почетном тач-
ком у деветнаестом веку. Већ је хиљаду регистрованих грађана
усисано у ток.”
„Проклетство!” опсовао сам.
Лина ме је обухватила ногама и није пуштала. „Не иди”, стења-
ла је. Жестоко је вибрирала, као да већ свршава.
„Шефе!” А9 је повисио тон.
„Стижем!” рикнуо сам и ишчупао се из Лининог загрљаја.
Зграбила ме је за алатку. „Стани!” Није хтела да пусти. „Остави
ми га!”
„А?” глупо сам извалио.
„У интерној меморији ће му остати оргазам, можеш касније да
се одрадиш”, рекла је, упорно га стискајући. „Хајде!”
Опет сам опсовао, али са Лином није било преговарања.
203
 „Додај ми кључ”, предао сам се. „Ено га тамо, испод гаћа.”
Фрктала је док сам се борио са два сигурносна завртња.
„Их!” намрштила се. „Кад ћеш набавити киту што се монтира
без шрафова? Ово је срање.”
„Нисам размишљао да ћу морати често да је скидам.”
„Ма, да!”
За двадесет секунди сам га скинуо. Шчепала га је и гурнула у
себе. Тријумфално је зајечала.
А9 ме је опомињао да пожурим, и ја јесам. Покупио сам одећу,
па појурио ка излазу. Нисам имао времена да се облачим.
„Имам три свршавања”, довикнуо сам јој на вратима и припре-
тио прстом. „Немој све да их потрошиш. Пре плате нећу куповати
допуну!”
Сумњам да ме је слушала.
 Д Р У ГАЧ И Ј И Ж И В О Т И

Б ила је то љубав на први клик, од оних што се стално де-

шавају у Свесвемиру.
Он је њу волео из орбите око Таласе, а она њега из Доњих Градо-
ва Земље.
Сасвим случајно је приметио њен аватар на некој бесплатној
конзумацији китовских песама на форуму деинсталираних људи,
озвездао га, па јој упутио захтев за упаривање. Није оклевала да
прихвати.
Слао јој је мирисе пољског цвећа које је куповао од дилера са
Венере и не баш најтачније преводе Андромеданских стихова. Она
је одговарала углавном сликама голих груди. Знао је да нису њене,
да су скинуте са Мреже, али није марио. Ни она његово лице није
видела. Пријало му је да буде нага за њега. Више пута се укључивао
у оргазам који му је проследила заједно са коцкицама оригиналне
црне чокоментоладе. Често су заједно мастурбирали, са толико
космоса између њихових станишта, а потом се лагано упуштали у
егзистенцијалну филозофију Марса. Сваки слободан тренутак, чи-
нило се, посветили су аватарима. Било је добро, баш како треба.
А онда је она заћутала.
Збунио се, није разумео шта се догађа.
Ускоро га је, и даље у тишини, блокирала и Земља је поново по-
стала далек свет.
Неутешан, угасио се на Мрежи и одао халуциногеним програ-
мима за нељудску употребу. Излоговао се из фирме у којој је радио
претходних девет година и затражио социјалну помоћ. Престао је
205
да обнавља залихе кисеоника, а онда и да коригује орбиту. Саобра-
ћајна агенција Нептуна упозорила га је да ће му хаковати хабитат.
Недуго потом, на њега је налетео метеороловачки тегљач. Није
преживео. Рециклирали су га у човека друге класе и транспорто-
вали на Меркур где је вазда фалило радне снаге у фабрикама фо-
тонских једара за туристичке међузвездане ретро-бродове. Тамо
су га контактирали продавци прошлости. Рекли су му да користи
други живот и понудили га да купи сећања из претходног. Није
имао довољно кредита на рачуну, па је продао тело секти порно-
наута. Платили су му довољно и да се упише у фарму мозгова. Ис-
поставило се да је меморија из првог живота делимично оштеће-
на, али продавци нису уважили рекламацију. Није успео да је ин-
сталира у себе, користио ју је само за читање. Није чак ни био сигу-
ран да је баш њему припадала. Тек понекад би се уживео у њу.
Постао је програм који је неколико пута годишње изнајмљивао
јефтино тело да прошета огњеним променадама Меркура. Сањао
је бесплатне снове о Јупитеровом Оку и често гледао у сисе које
није памтио.
 МРЕЖА

Луков дневник, уживо, други час треће смене, СВ 18:10

У црну рупу!
Касним на посао!
Кибер ми се опет закуцао, био сам ван мреже више од пет сати.

 Раза, коментар, СВ 18:11

Ван мреже!
Ужас!

 Лук, одговор, СВ 18:12

Немаш представу како је то спавати без музичке подлоге и ре-
лаксационих третмана. Осећам се бедно. Као да ме је прегазило
крдо подивљалих Бабуа.

 Таша, коментар, СВ 18:12

:(

 Црнац Белосветски, коментар, СВ 18:16

Е, друже мој напаћени, тако је то кад користиш Гигакомову ду-
плу двојку. По мом скромном мишљењу, не постоји гори кибер од
ње, бар не у оперативном стању.

 Лук, одговор, СВ 18:19

Не брини. Чим добијем повишицу, купујем нови.

207
  Црнац Белосветски, одговор, СВ 18:21
Топло ти препоручујем било који Кибертроников модел из се-
рије Гама. Комфорни су, еколошки, поседују одвојену санитарну
чауру и додатну батерију.
Ако ми верујеш - имају чак и интелигентни масажер за гузицу!

 Лук, одговор, СВ 18:23

Хвала на савету.
Који је твој?

 Црнац Белосветски, одговор, СВ 18:24

Гама 16.

 Лук, одговор, СВ 18:25

Нисам ни мислио да је другачије.

 Таша, одговор, СВ 18:26

Ха-ха.
Црнац има проценат од Кибертроника.


ДОБИО СИ ДВА ЗАХТЕВА ЗА ПРИЈАТЕЉСТВО.
КОНТАКТИРАЛИ СУ ТЕ Џиги Бау И Селенија.


НОВА ПОРУКА!
од Зауруса

208
 Човече!
Био си у праву за Камију и Саја.
Јуче сам видео њен кибер паркиран уз његов, тамо код Чвори-
шта 2323. Чекао сам у заседи да их снимим, али су ме звали да от-
пушим сливник на 40-60.
Без везе.
Мора да је било секса.


Лук воли ЧВОРИШТЕ 2900 - НАЈВЕЋУ САБИРНИЦУ ОРГАН-
СКИХ ОТПАДАКА У ЦРЕВУ.


Лукова мемо-бележница, приватни запис, доступан само
за пријатеље из групе СТРОГО ПОВЕРЉИВО, СВ 102.307, 18:35
Срели смо се пре две смене, тамо, код сигурносних вентила на
27-83.
Мислим да је била у контроли притиска, јер је набацила на себе
додатне штитнике. Нисам је видео, наравно. И прозорско окно јој
је било блиндирано.
Али, била је то она.
Са десне стране њеног кибера пише ЗЕМЉА ЗАУВЕК.

 Таша, коментар
Расплакаћу се због тебе.
Твоји записи су увек тако тужни.
:(

209
  Џа, коментар
Ехеј, друже!
Сазнао сам како се зове. Један од мојих познаника радио је са
њом на Нултој тачки.
Еана. И заиста је са Земље.


дискусија ИНТЕРНА КОНТРОЛА - ДА ИЛИ НЕ?
Лук гласа ПРОТИВ.


Камија је поставила нови емо-снимак.
(КАД САМ САМА, КАД НИСИ КРАЈ МЕНЕ)

Луку се ово свиђа.

Још 248 индивидуа се слаже са њим.

 Лук, коментар
Да ли су твоја осећања посвећена неком или си их доживела тек
тако?!
;)))


ПРЕТРАГА КОРИСНИКА
ПО ИМЕНУ: Еана
ДОДАТНИ ПАРАМЕТРИ: Земља

210
 НАЂЕНА ТРИ (3) КОРИСНИКА


Луков дневник, уживо, четврти час треће смене, СВ 20:06
Сударили су се ђубретарски контејнери на 44-13. Овакав неред
виђа се једном у животу! Права уметност!
>:(
Звао сам појачање.

 Нула Два, коментар, СВ 20:08

Ја сам изнад тебе, на 45-02.
Не могу да те разаберем међу свим тим гованцима.

 Лук, одговор, СВ 20:08

Баш си духовит.
Боље сиђи да помогнеш.

 Црнац Белосветски, коментар, СВ 20:11

И ја сам имао такав случај.
Гравитација Црева није била довољна да задржи отпатке. А
како сам био ближи месецу него планети, он их је привукао себи.
Прстен око месеца, дакле, могло би се рећи, донекле је моја творе-
вина.

 Буа, одговор, СВ 20:12

Нисам знала да Црево има гравитацију.

 Црнац Белосветски, одговор, СВ 20:13

211
 Све у Космосу има гравитацију!

 Лук, коментар, СВ 20:15

Децо, само се ви забављајте. Неко мора и да ради.
Ћутаћу неко време.


КОРИСНИК Еана ДОЗВОЉАВА ПРИСТУП СВОМ ПРОФИЛУ
САМО ПРИЈАТЕЉИМА.
(ИМАТЕ ЈЕДНОГ ЗАЈЕДНИЧКОГ ПРИЈАТЕЉА.)

ЖЕЛИШ ЛИ ДА ЈОЈ ПОШАЉЕШ ЗАХТЕВ ЗА ПРИЈАТЕЉСТВО?


Лук је променио свој статус:
ДОСАДНО!


Лук се придружио групи НЕМАМ ПОЈМА КОЛИКО ЈЕ ЦРЕВО
ДУГАЧКО И НЕ МАРИМ.


Лук је поставио нови снимак у својој ГАЛЕРИЈИ:
СВЕМИР, ЦРЕВО И ЈЕДАН КИБЕР

Датотеку сам преузео из СНИК-ове слободне меморије.

212
 Десило се прошлог циклуса, када ми је ПС рикнуо. На 106-39,
близу Чворишта 4500 и самог Средишњег протограда, почео сам
да се неконтролисано вртим и удаљавам од Црева. Нимало прија-
тан осећај, могу вам рећи, сасвим другачији од симулација. Да ме
није покупио дежурни скакач, вероватно бих завршио негде у
мрежама метеорских ловаца. Чуо сам да сад тамо раде расходова-
ни Технои из Система. Такви би ме пустили у рециклажу.

 Раза, коментар
Можда би ти фирма платила одштету. Бонгу су финансирали и
уписивање у програм и пренос грађанских права.

 Гигабан, одговор
Који, бре, Бонг?
Из Набавне службе?
Лажов!
Тај никад у месу није био!

 Џомба, коментар
Хехехе.
Сад би и ти био још један досадни програм што чека ред да из-
најми амбалажу и повија курве у луци.


НОВА ПОРУКА!

од Симпатичне
Ћао.

213
 Само да ти кажем да сам ставила твој албум у Фаворите.
Посебно ми се допада онај холо направљен изнад Крајње тачке.
Боје месеца су фантастичне. Јеси ли користио неке филтере?


НОВА ПОРУКА!

од Еане
Извини, а знамо ли се?

Лук
Донекле.
Срели смо се неколико пута између 27-80 и 27-90. Ја возам оног
кибера што сервисира спољашњост Црева. Зелени, мало улубљен
код врата, са истеклом налепницом Санитарне службе.

Еана
Аха.
;)


КОРИСНИК Еана ЈЕ ПРИХВАТИО ТВОЈ ПОЗИВ ЗА ПРИЈАТЕЉ-
СТВО.


Лук је отворио тему А КАД ЋЕ ПЛАТА?!

214
 
Лук, приватна линија, седми час треће смене, СВ 23:04
Шта си још сазнао?

Џа
Мислим да је слободна.
Информација је непоуздана. Извели смо закључак из њене со-
цијалне хиперактивности на мрежи.
Активна је у више стотина група и дискусија. И непрестано по-
ставља пречице до свакојаких зезалица, питалица, хороскопа, из-
река, и томе сличног.

Лук
То сам желео да чујем. Хвала ти, друже.

Џа
Сви у напад.
Срећно.


Лук је достигао седми ниво МЕГАФАРМЕРА. Освојио је бонус
од 18000 поена.
Његове булбенице су се самоклонирале и спремне су за бербу.


Лукова мемо-бележница, СВ 103.307, 00:14
Никада се не бих мењао са онима који живе у самом Цреву.

215
 Немају ништа више простора од мене, а о приватности да и не
говорим. Замисли само да мораш да чекаш пред клоњом! Или да
немаш кредита да платиш туширање.
А, не!
Кибер је закон!
Бити у покрету - то је прави живот.

 Таша, коментар
Чула сам да тамо унутра вазда мањка влажних марамица.
:)))

 Црнац Белосветски, коментар

Нашим техничарима сада се нуде мобилни микростанови. По
потреби се слажу на компанијским спратовима, данас си доле, су-
тра горе. Није ни то толико лоше, ако ти не смета гужва.

 Лук, одговор
Гужва. О томе ти причам, чово.

 Милкица, коментар
И ја сам за кибер!
Од како сам овде, уопште намам издатака за одећу.


Лук шаље пољубац кориснику Милкици.

КАД ЋЕШ МИ ДОЗВОЛИТИ ДА ВИДИМ ТВОЈУ ПРИВАТНУ

МУЛТИМЕДИЈУ?

216
 
Лукова мемо-бележница, приватни запис, доступан само
за пријатеље из групе СТРОГО ПОВЕРЉИВО, СВ 103.307, 09:22
Јао мени!
Ево нас заједно код 27-89.
Ја ту као штогод радуцкам, а она мења подстаницу ваздушне
коморе.
Плашим се да не забрљам.


ПОСЛАТЕ ПОРУКЕ

за Еану
Здраво.
Ако ми не замериш, усудио бих се да те питам да ли си слобод-
на после шеснаест-нула-нула?
Хоћу рећи, тамо горе, у предграду Крајње тачке, почиње сајам
половних доживљаја.

Еана, одговор
Жао ми је, нисам слободна.
Нисам иначе слободна.

Лук, одговор
:(
Извини.

Еана, одговор
Ма, у реду је, само опуштено.
217
 
Лук је променио свој статус:
ПЛАЧЕ МИ СЕ.


КОРИСНИК Симпатична ТЕ ЈЕ БОЦНУО.


Луков дневник, уживо, пети сат друге смене, СВ 13:13
Људи, пријатељи моји, много сам размишљао.
И схватио сам да ми је дојадило овде. Време је да се иде даље.
Нема овде ни једног чланка, ни једног окна или сегмента, ни
једног извора радијације који треба санирати, ни комада ђубрета
за скупљање, ничега више нема што ме може заинтересовати.
Време је да се каже - збогом.

 Раза, коментар, СВ 13:15

Не лупетај.

 Оке Поке, коментар, СВ 13:16

И сам често падам у – да простиш – депресију.
Могу да ти пошаљем нешто за опуштање. Није баш сасвим ле-
гално, али нећемо никоме рећи. Битно је да функционише.

 Буа, коментар, СВ 13:18

Не дај се, колега!
Заједно смо!
Где год да си, и ми смо са тобом!
218
 
НОВА ПОРУКА!

од шефа
Жао ми је што баш ја морам да ти саопштим да тренутно не по-
стоје услови да се пребациш на неку локацију ближу Нултој тачки.
Као што си сигурно свестан, имамо мањак квалификованих тех-
ничара на целој дужини Црева, а посебно на делу од чворишта
2500 до 3000. Чим буде могуће, проследићу управи твој захтев и
лично се заложити за његово повољно решавање.
 ИН Ц ИД Е НТ У КО С МИЧ КО Ј
РА Д И О Н И Ц И

С асвим изненада, Космичка Радионица је ућутала.

То није било у реду. Није било пројектовано.
Узгојена пре четрнаест стандардних векова, када је сервисира-
ње верзије седамнаест посталo немогућe, требало је да потраје бар
још пола миленијума. Њене фарме мозгова биле су обновљиве и
отпорне на све регистроване мутације, оба језгра трошила су се
равномерно, баш како треба, а редовна очитавања нису показива-
ла никакве деформације у љуштури. Времепросторне машине које
су је погониле недавно су се ажурирале важећим картама звезда-
них стаза, па је могућност удеса била сведена на минимум. Свих
осамдесет хиљада мајстора имало је бенефицирани животни стаж
и није било ниједног разлога да обуставе посао.
Али – ипак – Космичка Радионица је ућутала.
А захтеви су пристизали.
Судар са вирусним јатом померио је лутајући свет Гиганду ка
Тројним Јупитерима. Корисници Накаџимбиног сунца жалили су
се да даљинске контроле више не раде и захтевали хитну калибра-
цију истог. Популација безглавих кометоубрзивача је доживела ек-
спанзију у Старој галаксији, толико их се намножило да су почели
да се селе у будућност. Земљу је поново требало ољудити. Десетак
светова поручило је месеце, укупно седамдесет пет комада. Црна
рупа иза Хулу-капије избледела је усред туристичке сезоне. Војске

221
на Парацелзусу и Албеду 4 остале су без високоенергетског оруж-
ја, њихова требовања увек су носила ознаку ХИТНО.
Гомиле захтева и информација за обраду сливале су се ка пор-
товима Космичке Радионице, а она је ћутала.
Две стотине четрдесет две стандардне секунде касније, адми-
нистратор Свесвемира 7 примио је из Управе инструкције да ис-
пита ствар. Одржавање и надоградња не смеју стати – написали су
галактишефови. Из буџета су преусмерена средства за решавање
случаја, а по потреби су обећани и додатни кредити код Пангалак-
тичке Банкарске Конфедерације. Администратор је знао да му је
каријера у питању. Прелистао је приручнике, улоговао се у диску-
сионе групе на Мрежи, консултовао са форумским трагачима, али
му нико, нигде није успео помоћи. Још се није догодило да Ко-
смичка Радионица утихне.
Администратор је поруку од Управе проследио контролору, а
тај је широкопојасним скенерима потражио Космичку Радионицу
и нашао је на ободу расходованог система Немијан. Сензори су му
саопштили да не очитавају никакву активност. Покушао је да кон-
тактира главног мајстора директним порукама, упутио му десети-
не холо-позива, а онда му послао чак и неколико вриштећих ава-
тара. Безуспешно, главни мајстор није одговорио, био је нем коли-
ко и Космичка радионица.
Контролор је, очајан, али хитрог ума, у близини Немијана при-
метио роботску интелигенцију која је радила под уговором са
Управом. Био је то комунални одстрањивач ситних метеорида и
прашине, застарео и заборављен да ту дочека пензију. Контролор
је иначе избегавао интеракције са примитивним васионцима, али
није могао да бира. Обратио се дежурном програмеру, да напише
извршну скрипту и упути је робочистачу. Потом је робочистач по-

222
пунио службени налог, компајлирао свој изворни код, па се, све са
екстензијом за усисавање и пратећом опремом за компресовање
органских материјала, димензионо изместио до Космичке Радио-
нице. Истог момента је добио овлашћење да провали унутра.
Овде нема ничега – известио је – нити икога.
Програмер је то јавио контролору, контролор је обавестио ад-
министратора, а администратор је почео да паничи. Позвао се на
своје лозинке и активирао службу за ванредне послове Свесвеми-
ра 7. Служба је одмах одштампала специјалног истражитеља, ху-
маноида са два гигамозга и хипервезом са БиблиоТекама. Истра-
житељу је било потребно тридесет седам стандардних секунди да
у Космичкој Радионици детектује стелт-микро-гравитосажимач и
у његовој меморији атоме пређашњих запослених. Даље, истражи-
тељ је открио да сажимач користи технологију из Несвемира, те
самим тим терористички акт представља увод у нови рат.
Галактишефови су одлучили да мобилишу све војне планете, да
доштампају потребне количине робота и учитају им планове за
одмазду. Особље Космичке Радионице клонирано је из њеног ин-
терног памћења. Исплаћен им је бонус за смрт и наложен преко-
времени рад. Одмах се приступило поправкама васељене.
Армаде Свесвемира су тада већ напале сервере Несвемира. Рат
број 2765, рекли су пророчки програми, окончаће се за три стан-
дардна века и биће нерешен.
 Р О Б О Т И М УД РА Ц

Л
драц.
ифт носи робота на врх Куле свезнања број 66, тамо где
међу вештачким облацима димно плаве боје чучи му-

„Имате ли заказано?” пита га контролни програм.

„Не”, одговара робот.
„Онда морате купити жетон.”
„У реду.”
„Куповином жетона”, објашњава му програм, „имате могућност
попуњавања приступног обрасца. Члановима клуба одобравамо
попуст чак до тридесет посто, а редовно добијају најновија откро-
вења на персоналне адресе. Уз све те погодности, пружа им се мо-
гућност да се даљински учитавају директно у меморију изабраног
медијума.”
„Хвала. Размислићу о томе”, каже робот и прилази мудрацу.
А овај у облику старца столетног седи ногу подвијених под со-
бом, малко нагнут напред, искошеним очима жмирка у сопствену
сенку. Ћелав је и изборан, скоро згужван. Чупаве обрве и брада су
му бели попут свежег снега. Огрнут је похабаном кабаницом на
којој су осликани измишљени хијероглифи.
Класичан дизајн – мисли робот – не мења се већ генерацијама.
Нема потребе за променом.
Убацује жетон у читач.
Мудрац окреће главу ка њему. „Реци, пријатељу”, проговара
шкрипаво. Сам глас наговештава знање које поседује. „И не окле-
вај, кад си већ покренуо одбројавање.”
225
 „Дошао сам да ми откријеш суштину живота”, каже робот.
„Ону просту или ону праву? Где поглед падне, сумња ниче.” Му-
драчеве усне се извијају у благ смешак. „Дрво не рђа. А киша је
пролазна.”
„Не разумем.”
„Очекуј тишину кад закорачиш у ноћ.”
Робот се мршти у себи. „Јеси ли се покварио?”
„Сваки сан има рок трајања. Само будан звезду види. Лед и вода
нису једно.”
„Глупост!”
„А шта”, наставља мудрац, „зрно песка може, сем да се нада ве-
тру?”
„Дај ми прави одговор!” љути се робот.
„Где сви говоре, неће један лагати.”
„Хеј! Има ли живот сврху?”
„Нађеш ли лист, потражи и корен.”
„Проклетниче!” бесни робот и ниже псовку за псовком.
Мудрац престаје да обраћа пажњу на њега.
„Хвала што сте користили наше услуге”, јавља се контролни
програм. „Ваше време је истекло. Желите ли још један жетон?”
Робот се ћутке враћа лифту.
 С В А К И АТ О М Е Н Е Р Г И Ј Е

С вет је потрошен.
Као и ми, сада је тек олупина. Окрњен бетон и рђом изје-
ден метални костур.
„Проклетство!” љута је Анбера. Шута, гази празне батерије, оне
се мрве, пљују какву смрдљиву ствар из себе. „Ни овде ништа!”
Наслоњен на зид и огромне црвене бројеве на њему, Каз ћути,
дахће гласно. Гледам га и свестан сам да се неће још дуго вући за
нама. Није ми жао. Не дозвољавам себи осећања.
„Идемо даље”, одлучујем.
„Куда?” пита Анбера. Мишићи њених рамена и леђа напети су,
стиска песнице, стопала су јој укопана у тло.
„Штеди се”, кажем.
Она се мршти, али не одговара. Склапа очи док ресетује систе-
ме.
„Куда?” проговара неколико часака потом.
Крећем и не проверавам прате ли ме.
Писач Мреже нам је причао – овај ниво је одавно опустошен, ту
су се водила два рата за енерговоде, а када су они исисани, уследи-
ле су миграције. Није остало много људи да положи право на њега.
Углавном су то били мутанти, а сада и њих једва да има. Нечисти
какви јесу, срамота човечанства, ни они нису преживели. Векови
су минули, просте машине бројале су секунде и године, упорне да
се не погасе. Токови енергије су се донекле обновили и преусмери-
ли, да се накачи на њих никог није било.

227
 Писач Мреже зна, он памти, слуша и тргује информацијама. Он
више није човек, није ни програм. Нисмо једини које прати, у које
је учитао део себе, али не постављам сувишна питања. И он само
покушава да опстане.
Писач Мреже каже да у околини мора бити бар још један пу-
њач.
Корачам између мртвих здања, а она су тиха, обрасла у лишај и
бескрајна, смрт им је спора. Ноћ неће никада проћи.
Свет је огроман и шупаљ.
Анбера ме сустиже.
„Каз је пао”, обавештава ме.
Климам главом.
„Хоћемо ли га покупити?”
„Нема сврхе”, кратко кажем.
Ипак се враћамо по муницију коју носи.
Каз седи у прашини, погурен, жмури, готово да не дише. Из ка-
нализације већ извирују оклопљене гигабубе, њихово шкљоцање
постаје све агресивније.
Каз успева да исцеди: „Поведите ме.”
Сагињем се и скидам му са рамена реденик са експлозивним
патронама.
„Не остављајте ме”, моли нас.
„Опрости.” Анберин глас дрхти.
„Дај ми”, цвили Каз, „струје, мало, само мало, да се подигнем.”
Остављамо га да умре јер ни себи не можемо помоћи. Осврћем
се неких двадесетак корака касније, док нас још није прогутао улаз
у некадашњу стамбену четврт. Вид ми је појачан, филтрира облике
у тами.

228
 Каз је опкољен гигабубама, њихова четвртаста тела га затрпа-
вају, нестаје у преплитању гладних пипака. Толико је слаб да није у
стању ни да вришти.
„Двоје смо сада”, каже Анбера и то звучи попут оптужбе.
Свет не мари.
Мрве се крхотине стакла под нашим стопалима, а ми се не зау-
стављамо. Почупани каблови нас саплићу, вијугају кроз ходнике и
разваљена врата. Зидови су плесниви, заударају, по њима миле на-
пола роботизовани инсекти, кликћу, прате нас колико им плитка
памет дозвољава. Тек понегде трепћу сигналне лампе, али оне нас
не могу нахранити. Не журимо, не ваља се исцрпљивати.
Наилазимо на светло, пригушено, бело. Коридор нас води у
пространу галерију кружног облика у чијем се центру уздиже ди-
стрибутивни торањ. Одатле буљуци енерговода пузе, чујем како
многи од њих зује, преплетени једни преко других. Плафон је ви-
соко изнад нас, прекривен је расветним плочама од којих већина
не функционише. Дебели каблови висе са њега, сежу ка срцу одаје.
Анбера уздише. „Тамо”, каже и показује руком.
Иза торња је.
Голем, бар два спрата висок, са безброј удова, наказа. Његово
црнило вређа ми поглед.
„Нисмо оваквог срели”, гунђа Анбера док проверава своју пу-
шку.
„Мутант је мутант”, кажем, „да буде убијен.”
Опрезно прилазимо и примећујем десетине лешева међу цре-
вима око основе торња. Кости су здробљене, ребра урастају у под,
лобање нам се злурадо кезе.
Голем прекида напасање. Нањушио нас је.

229
 Увија се око грађевине, његово се безоко лице, сићушно на ма-
сивном врату, окреће ка нама.
Анбера стиска обарач. Пуцањ одјекује.
Притрчавам ближе чудовишту, пуцам и ја, мада немам појма
где би ваљало да циљам.
Голем се трза, па насрће. Удови су му као копља. Одбацује Анбе-
ру у страну, покушава да је избоде, она се ваља између енергетских
водова, измиче му, празни оквир, не може га напунити, дозива ме
у помоћ. Немам кад да нишаним. Погађам га у груди. Експлозија га
потреса, црна течност шикља из рана, али није онеспособљен.
Успева да ме докачи. Рушим се на колена. Стомак ми је пробијен,
големов крак ме кида, пролази поред кичме, прикива ме за бетон.
Надноси се нада мном. Анбера користи прилику да се откотрља
на сигурно.
Грабим крак обема шакама, стискам и ломим га. Голем ми већ
другим засеца бутину, а трећим напада врат. Измичем се. Кори-
стим сву снагу која ми је преостала. На голему сам. Не може да ме
се отресе. Бацам му се на главу.
Моји прсти кидају, не заустављају се.
Голем се руши. Готов је.
Анбера се усправља, посматра ме, оклева.
Тетурам се до торња, а за мном се пружа крвав траг. Стискам
зубе, гризем јаук на пола. Проналазим исправан прикључак пуња-
ча, онај који је мутант обележио својим излучевинама, и качим се.
Струја почиње да тече кроз мене.
„Биће”, говорим Анбери, „довољно за обоје.”
Она се осмехује. Прилази да ми санира ране.
Чини ми се да ћемо извесно време остати овде.
Свет нас још не пушта из себе.
 Љ УД С К И

И мао си двадесет година више од три стотине”, прича ми

памти-човек, „а она непуних осамдесет. Био је то њен
први живот у Вавилону и доба четвртог планетарног сновостаја.
Песме китова и даље су биле највредније људско благо. Тих дана
предграђа су још била у ратовима због крађе богова, градски сао-
браћај ваљало је избегавати због принудних регрутација, а кише
су куповали само имућни.”
Климам главом и поручујем холу.
„Твој клон-син је баш страдао од вирусне инфекције прошло-
сти”, наставља памти-човек. „Патио си, превише се давао Мрежи.
Дешавало се да недељама не изађеш из ње. Чак си -”
Прекидам га. „Прескочи то.”
„Немој”, убацује се камелеонски човек.
„Ти се не мешај”, мрштим се на њега. Он бледи, стапа се са пр-
љавим зидом.
„Зашто?”
„Не тиче те се.”
Памти-човек стрпљиво чека.
Хола није газирана.
„Како се звала?” питам.
„Тада је користила име Луна.”
„Лепо име”, кажем.
„Свидела ти се, па си уплатио још један термин. Убрзо си био до
ушију заљубљен у њу. Уз њу си се осећао подмлађеним, чинило ти

231
се да би у скоку стигао до Крњег месеца. Постао си зависник од ње-
них додира. Све на шта си мислио био је ваш наредни сусрет.”
Камелеонски човек се однекуд смеје.
„Како је изгледала?” питам.
„Бледуњава и црнокоса, кратко ошишана. Мршава. Метар и се-
дамдесет. Није била лепотица, напротив, сасвим обична. Само је
црвено носила на себи.”
„Имам ли слику?”
„На стотине.”
„Показаћеш ми их касније.”
„Наравно.”
Гледам кроз прозор, у облаке што се сударају са зградама.
„Зашто нисмо заједно?”
„Предложио си јој везу”, каже памти-човек. „Одбила је. Рекла је
да си ти за њу само муштерија.”
Ћутим.
„Престао си да је виђаш”, додаје памти-човек.
„Паметно”, сагласан сам.
„После ње ниси бирао исту жену двапут.”
Камелеонски човек се појављује са моје десне стране. Лежерно
се заваљује у фотељу, а конобар га опомиње да покрије своју голо-
тињу.
„Јесмо ли се”, питам, „поново срели?”
„Да”, кратко одговара памти-човек.
„Када?”
„Непуну деценију касније, на истом месту где сте се упознали,
али ти то ниси знао.”
„А она?”
Памти-човек слеже раменима.

232
 „Љубав је”, закључује камелеонски човек, „мука.” И нема га, не-
стаје, одлази.
Испијам холу, тражим следећу.
Никуда не журим.
„Причај ми даље”, кажем памти-човеку, „чега се још сећам.”
 ВРУЋА ЛИНИЈА

к ибер Теслине Мреже, приватна линија запослених

у Кибертронику, локално време 206.46, без визуел-
ног контакта, само вербалне поруке, кодирање универзално
Поздрав.
И теби.
Си мушко?
Како?
Ког си пола?
Аха. Мушко. Да, може се тако рећи.
Ја сам Терана.
Мене зову Кумбабом. Са Ембориног месеца дошао сам.
Где си сад?
На двеста двојци.
Ја сам на тринаестом. Баш смо далеко.
Аха.
Гола сам, знаш?
Наравно. Увек.
Лежим у мраку. Сва сам знојава и напаљена. Ух!
И ја сам у мраку.
Пипам се.
Ех?
Ајао. Брадавице су ми се ушиљиле. Чини ми се да ће експлоди-
рати.

235
Шта су?
Набрекле су.
Како то?
Ах. Како сам влажна.
Па, и ја сам, углавном, ових година.
Трљам се. Ааах! Што нема никог овде?! Ах. Би ли ме лизнуо?
Молим?
Лизни ми је.
Где?
Доле. Ооох!
Зашто?
Ааах! Аааааах!
Шта радиш? Шта ти је?
Гурнула сам - ох! - прст у њу. Јој! Ал' је добро.
Прст? У њу?
Ооох. Свршићу.
Унутра? У себе?
Ааааааах…
Е, сад је доста! Каква сте ви то раса? Одвратно! Прекидам!
… ох?
 ПАД ВАВИЛОНА

Т ихи уздах врата ме буди. Отворила су се. Онда још један.

Затворила су се.
Пригушено наранџасто светло просипа се из купатила и тада
схватам да више не жмурим.
Не померам се, лежим на левом боку, окренут зиду и беживот-
ној декорацији на њему.
„Ти си?” проговарам неразговетно.
Девана исто тако одговара. „Јок.”
„Добро.”
Слушам како се извлачи из шкљоцаве амбалаже.
„Колико је сати?” питам.
„Прошло је шест.”
Окрећем се на леђа. Њена сенка уздиже се изнад мене, краката
и преломљена на плафону. „Нисам чуо да су објавили јутро.”
„И нису”, каже. „Не знам због чега, пропустила сам вести.”
„Поплашио сам се да сам заспао.”
„Страшно, је л’ да?”
„Радим прву.”
„Одело ти је скоро пуно, раскопчаћу га.”
Посматрам је како се мува око прикључака. „Зашто?”
„Зато што је моје пред гашењем.”
„Зашто се ниси допунила на послу?”
„Пао нам је систем. Имали смо деветнаесторо за хитну поправ-
ку, а нисмо могли ни прстом да мрднемо. У ђавола!” Она се нагло
одмиче од амбалажа, стиска песнице, гола у полутами, а њене те-
237
товаже мењају боју од златне у црвену. „Стан је опет на батерија-
ма! Исцедио си их већ до пола!”
„Хтео сам то да ти кажем.”
„Аха!”
„Угасили су напајање око поноћи. Уводе рестрикције, мислим
да нисам избрисао поруку.”
Девана псује. Узгред примећујем да је научила неке нове изра-
зе.
Одлази до кухиње и куцка по терминалу.
„Бадава покушаваш. Одсечени смо”, напомињем очигледно.
Љута је. „Знам.”
„Оставио сам ти пола сендвича.” Дижем руку да зауставим њен
протест. „И не, не вреди да се буниш. Нису имали ништа од мор-
ских плодова, а за супе им понестало паковања. Једи или бивај
гладна, избор је твој.”
„Са чим је?”
Слежем раменима. „Појма немам. Са оним што се у сендвиче
иначе ставља.”
„Поједи га ти.”
„Платио сам га и хоћу.”
Девана ћути и шљапка у купатило.
Дижем се из постеље, па само стојим поред ње, уморан, нево-
љан да пођем у фирму, а она се мрешка, збуњена да ли да се урола
или се затегне. Опет сам заборавио да се скинем са мреже. У доба
кризе не морамо имати интелигентне кревете.
„Срање”, виче Девана, „срање, срање!”
Попут фурије се враћа у собу.
„Нема воде”, говори као да не верује у то.
„Не?”

238
 „Не.”
„Можда је квар.”
„Шта ме брига? Смрдим, хоћу под туш.”
„Могао бих и ја, заиста.”
„Не буди ђубре.”
На столу тражим пакет влажних марамица, налазим га, али у
њему је само један комад. Пружам га Девани.
„Јесмо ли”, пита, сумњичаво жмиркајући, „потрошили овоне-
дељну литражу?”
„Јуче сам проверавао.”
„И?”
„Нисмо.”
И даље се мршти. „Иди до трафике и купи балон од пет литара.”
Насмејем се. „Ниси нормална!”
„Искористи дозвољени минус”, упорна је. Тетоважа јој се зеле-
ни. „Хајде, крећи, хоћу да спавам.”
„Може ли три?”
„Пет.”
Не вреди да се препирем, она је главна. Послушно крећем ка
вратима.
„Обуци се”, опомиње ме. „Напољу је ледено, систем једва одржа-
ва живот.”
Излазим и одело се сместа прилагођава температури испод
нуле.
Ходник је дуг, мрачан, не назиру му се крајеви. И пуст је. Трепћу
светла за обавештења, а расветна трака на поду и плафону личи на
умирућу змију. Прозори наспрам станова су квадрати таме, неумо-
љиве, празне, мртве. Не волим да их гледам, неприродни су. Прича

239
се да је напољу све престало да постоји, да више ни машине не
шаљу тамо.
Трафика је тридесетак метара удаљена, одмах иза упозорења да
ЕНЕРГИЈА НЕ ПРИПАДА ПОЈЕДИНЦУ и непокретног робо-чиста-
ча на ком је залепљено парче папира – ВАН УПОТРЕБЕ.
„Здраво”, обратим се трафици.
„Изволи?” узврати она лиценцираним гласом неке певаљке, не
марим које.
„Треба ми вода.”
„Да ли је ово пљачка?”
„Молим?”
„Треба ли да пријавим напад?”
„Слушај, бре! Само хоћу воду. Да је купим. Разумеш?”
„Тренутак”, каже трафика. „Рестарт у току.”
Чекам три минута да дође себи.
„Могу ли да ти понудим чокоментоладице? Свеже су.”
„Не, хвала.”
„У мојој меморији пише да си редовно пазарио чокоментолади-
це.”
„Био сам зависник, више нисам. Избриши то.”
„У реду.”
„Хоћу воду.”
„Немам на лагеру. Жао ми је. Нешто друго?”
„Како нема?”
„Жалбе се прослеђују служби за решавање рекламација. Иста
тренутно није на мрежи и немам информацију када ће бити.”
„Нечувено!” гунђам и додајем још понеку псовку.
„Да ли је то претња?” пита трафика.
„Не обраћај пажњу.”

240
 Нервозан сам и полазим натраг. Размишљам да ли се исплати
даља потрага, али ме мрак ходника одбија од такве идеје. Девана
неће бити срећна.
Под мојим стопалима крцка нешто, претпостављам да је ста-
кло. Једном сам угазио у фекалије, читав стан нам је смрдео. Испо-
ставило се да су биотерористи деловали у нашем сектору.
„Псссст!” чујем.
Врата до наших су напола отворена, трака светлости цури из
унутрашњости.
„Комшија”, дозива ме Цуњало, силуета у извиривању.
„Нисам расположен”, кажем.
„Тражиш воду, је л’ да?”
„Окани ме се, човече. Ономад си ми увалио непречишћену.”
„Не може бити!” глуми згроженост.
„Аха, сигурно. Да знаш”, прстом упирем у њега, „да ћу свима ис-
причати какав си преварант.”
„Комшија, немој тако”, говори и повлачи се, а ја остајем и даље
осветљен.
Фарови полицијског клизача терају ме да шаком заклоним очи.
Ова шетња се одужила попут радног дана. Зар сам заиста толи-
ки баксуз?
„Грађанине”, строг је полицајац, коцкаст у својој оклопљеној
амбалажи, „ти си тај ког је локална трафика, број 2389-3, у власни-
штву Мегамонда, пријавила због вербалног насртаја и покушаја
пљачке?”
Зинем. „Извин’те?”
„Предај ми контроле свог одела”, наређује ми.
„Трафика је манијак!” викнем.
„Може бити. Проверићемо и то.”

241
Ухапшен сам и закаснићу на посао.
Девана ће заспати знојава.
Оцинкарићу Цуњала, дабоме.
 Ц Р В Е Н К А П О , ЉУ Б А В И М О Ј А

З а њу се прича да презире црвену боју”, шушка Смрда кроз

рушевине жутих зуба, и пљуцка и покушава да се смеје,
„али не толико колико презире себе. Зато и не излази из ње. Чувај
је се, курве, од ње нема горе ни у најзабаченијој метеорској рупи.”
И опет зарања у контејнер, у ђубре и смрад, рокћући од задовољ-
ства. Тренутак или два га посматрам како гура остатке нечије ужи-
не у џеп на грудима, бушан, као и остатак одела на њему, како се
бори да га задржи унутра. А онда се окрећем и погледом тражим
Црвенкапу. Ено је, налазим је, код капије 9, у маси прљавих рудара
што чекају превоз до Појаса. Њен јарко црвени комплет грациозно
плива у контролисаној тежи луке, попут цвета, заобљен и углачан,
нимало налик на околне јефтине оклопе. Из даљине јој не видим
лице, тек несташни прамен вране косе.
„Чујеш ли ме?” Смрда ми отима парченце пажње. „Окани је се,
деране.”
„Могу бар да гледам!” брецам се на њега.
„О, да, наравно!” Кикоће се. Шаком на којој недостају два прста
приноси устима згужвану лименку леденводе и цеди понеку кап
из ње. Облизује се, као да је завршио са правом правцатом гозбом.
Гади ми се. „Гледаш ти њу већ сменама, од како си овде распоре-
ђен. А ја ћу ти казати да је у међувремену преко ње прешло стоти-
ну трпача, углавном хуманоида. Да, да!”
„Носи се!”
„Минимално стотину. Сигурам у то!”

243
 Замахнем манипулатором да га ударим, али се вешто измиче.
„Ископчај се, гмазу”, цедим кроз зубе, „или ћу пријавити контроли
да крадеш отпатке.”
Смрда слеже раменима. „Како хоћеш, деране. Ја то за твоје до-
бро. Јер она је у промету.” Па онда, нешто тише, заверенички, до-
даје: „И још сам чуо, а чуо сам од типа из машинског који познаје
неког типа, поузданог, из сервисног, мислим да јесте, да је колегу
тог типа начисто опељешила, али није му узела само лову него и
пола унутрашњих делова, аха.”
Гласно га псујући, удаљавам се. Не могу себи дозволити да га
убијем службеним оделом. Превише би било папирологије, не
треба ми то у радном досијеу.
Укључујем сигнализацију и лагано напредујем ка Црвенкапи.
Замишљам старог гада како ми се кези иза леђа, али не марим
нити скрећем. Прилазим капији 9. Црвенкапа је у међувремену
изабрала муштерију, мргодног Техна помало кородиране споља-
шњости, крупног и са три руке. Сада са њим утврђује цену. Док
моји удови купе смеће по патосу платформе, кришом је гледам.
Прибија се уз рудара, толико да им се комплети међусобно тару.
Космос! Добро је што сам упакован па нико не види да ми се дигла
антена!
Сасвим сам близу.
„У реду”, смешка се Црвенкапа. Глас јој је попут песме, дубок и
милозвучан. Усне су јој у боји одела, крв црвене. „Хоћемо ли?”
Техно грокће штогод неразумљиво. А његови компањони, гамад
неиживљена, подврискују и добацују. Пошто бушење? Је л’ може
до краја? Да л’ си довољно дубока? Црвенкапа умилно добацује
једном од њих: „А теби је као остало нешто од прошлог пута?” па
пружа манипулатор Техну. Он је послушно прати, гега се онако

244
гломазан за њом. На тренутак јој хватам поглед, и она ми узвраћа.
Губим се у њеним тамним, бадемастим очима. Трипујем суперно-
ве. А она пролази, јер у мени види само још једног запосленог у
Чистоћи. Купим ђубре. Проклињем.
Да, знам да је курва, да може свако да буде у њој, само ако има
довољан број кредита или робу за трампу. Али је исто тако и пре-
дивна. Није ме срамота да кажем да проводим бесане треће смене
мислећи о њеном црвеном оделу и телу које крије унутра. Можда
сам и заљубљен. Па шта и ако јесам? Може ли се овакав прашинар
као ја надати бољем, пола васионе далеко од Система и без икакве
наде за сигурним послом?
„Готов је”, обзнањује се Смрда отпозади, и речју и мирисом, ако
се то мирисом сме звати. „Тај безмозговац. Биће само још једна не-
идентификована ставка у наредном издању црне хронике. Можда
би ваљало да их пратимо, можда остане неких изнутрица за про-
дају. Шта велиш? А, деране?”
Не одговарам. Пуштам да ме смеће одведе одатле.
После неколико часова се одјављујем са посла. Паркирам одело
у слободној зони, прикопчавам се на пуњач и распакујем. Унаоко-
ло је пригушено светло, нема много популације. Углавном се нељу-
ди врзмају туда, они беспослени, што на свим Колонијама траже
азил и социјалу. Го се шепурим до јавног купатила, из простог ра-
злога што ме мрзи да се оденем. Купујем два минута и ускачем под
туш. Поново помишљам на Црвенкапу, кога ради у том моменту,
чије је шапе додирују, и поново се пали ватра у мени. А онда врућу
воду смењује хладна и жеља нестаје у истој секунди. Бесним, ула-
жем приговор терминалу, он ми саопштава да је посреди квар и да
ће ми рефундирати средства. При повратку у одело бирам сеновит
и пуст пасаж, напола затрпан грађевинским блоковима, и ту вр-

245
шим нужду скривен од надзорних пунктова. Нисам луд и тоалет
да плаћам, поготово што сам ја тај који туђа говна чисти. Могу
онда и своја.
Закључавам одело у моду чауре и покушавам да одспавам. Не
иде ми, мисли врлудају и губе се, па укључујем масажере, да ме
мало продрмају. Схватам да сам гладан. Да зло буде веће, прируч-
ни магацин ми је празан, у њему затичем само паковање сока од
лимуранџе. На брзину проверавам стање на рачуну, прерачунавам
трошкове и закључујем да ћу бити срећан човек ако наиђе БИС-
киоск са чоколадицама. Јер није лако бити сиромашан. Да заварам
стомак, размишљам о Црвенкапи. То ми загарантовано окупира
мозак. И друго.
А онда, вероватно, спавам. Нисам сигуран. Можда мало.
У сваком случају, прва смена почиње пре него што сам се надао.
Крмељиво гледам у панорамски приказ неке измишљене ноћи, мо-
жда и земаљске, зевам, опет зевам, гласније, а потом пребацујем
прозор да покаже улицу. Патролни кибер вршља унаоколо, пре-
бројавајући паркирана одела, проверава регистрације. Таедски
Слузавци га пљују, он их засипа гасом за контролу руље. Очиглед-
но нема у програму податак да му се они управо набацују и нуде
парење.
Протежем се, онолико колико ми одело дозвољава, појачавам
вентилацију и освежавање, па кажем: „Нек иде живот.” Нисам на
распореду да радим, али се свеједно пријављујем. Неће шкодити
неколико прековремених сати.
Ђубре и ја, поново.
У стамбеној зони нисам-запамтио-број, популарно названој
Шума, због еколошке нише са правим дрвећем, тамо, покрај апара-
та за самозадовољавање и сервисирање, затичем Смрду. Домунђа-

246
ва се са неким псоглавим мутантом у четвртастом, похабаном оде-
лу, једном од оних која могу да функционишу и у отвореном све-
миру. Мутант се мршти, показује зубе. Смрда му одговара на исти
начин, примећује ме, дозива махањем руке. Игноришем га.
Осврћем се за Црвенкапом, а ње нема. Нерасположење нараста
у мени, хоћу да искипим. Кунем оног Техна, прижељкујем да је
Смрда у праву.
Заустављам се код сабирника отпада, откључавам га и истресам
се. Укључујем ПАУЗУ. Купујем пасту са дозвољеном дозом халуци-
ногена и доручкујем. У даљини се чује сирена. Псоглави мутант
промиче поред мене, наметљиво се гурка. На изгребаном оклопу
му пише Lupus in fabula, шта год ванземаљцима то значило. Ћу-
тим, не смем да заподенем кавгу, јер нисам довољно глуп да се ту-
чем са већим од себе. И даље псујем Техна.
Смена се отеже, попут просутих црева, некако пролази. Зову ме
из централе, питају колико траје та моја пауза. Извињавам се,
правдам да ми није добро. Узимам слободне сате. И онда само сто-
јим ту где сам се затекао и вребам. Маса протиче поред и око мене,
али нема ничег црвеног у њој.
Светла слабе, и помрчина цури са вештачког неба. Рекламе по-
стају насртљиве и бучне, а гужва не јењава. Пролазници ме поти-
скују ближе Шуми. Испрва се буним, кошкам, али онда примећу-
јем на стазици између стабала Црвенкапино одело, баш тамо, како
замиче дубоко у мрак. Не размишљам ни секунде. Јурим за њом.
Не залазим често у Шуму, само кад баш морам. Не прија ми,
превише зелене боје, трава што отима тло, шушкање лишћа и чуд-
ни облици дрвећа. Створења која трчкају унаоколо или креште из
крошања. Није реално. Није природно за човека да ту буде. Али ја
сада јесам, на уском пролазу између квргавих обличја што се успи-

247
њу из земље, одбијам се неспретно од њих, док пратим њену силуе-
ту.
У једном моменту она стаје и окреће се. Гледа у мене. Светиљке
њеног одела сенкама јој уоквирују лице.
Не могу да се зауставим док јој сасвим не приђем.
„Дакле”, каже Црвенкапа, оним својим бајним гласом. „Ето нас.”
„Ух!” одвратим.
Коса јој пада преко очију. Усне су јој извијене у смешак, тамне.
„Имаш ли лове?” пита. Нимало суптилно, ни близу ономе што
сам измаштао.
„Ја…” муцам, неспособан да се сетим пригодног одговора.
„Одлучи се.”
„Имам!” лажем. Не размишљам о тренутку после.
Црвенкапа распакује своје одело, унутрашње лампе обасјавају
њену голотињу. Тешко дишем. Зијам неконтролисано, пиљећи у
њене шпицасте груди и нејасну тетоважу на десном рамену, у ра-
ван стомак, имплант у пупку, у глатки процеп међу бутинама што
се шире. Чини ми се да ми пљувачка цури низ браду. Кретенски,
бришем је дланом.
„Па”, шапуће Црвенкапа, моја нага Црвенкапа, „хајде онда.”
Искачем из одела. Огроман сам, тврд као никада до тада, сав
устрептао. Бацам се на њу, а она ме прихвата и води унутра. Истог
момента експлодирам. Не вреди да лажем, кад је тако. Црвенкапа
испушта уздах разочарања, а онда ме граби за врат и стиска. Не
разумем. Грцам. Некако успевам да се отргнем и падам на леђа.
Трава ме љигаво додирује, гребуцка, али немам времена да се њом
бавим.
Црвенкапа се надноси нада мном. Одједном је постала стра-
шна. Шаке су јој огромне, прсти као канџе. Нема више осмеха,

248
лице јој је гримаса мржње, скоро читаво само од зуба склепано,
оштрих, зуба што шкљоцају.
Узмичем, одскакујући на гузици, али она успева да ме шчепа за
ногу и раздере ми лист. Вриштим. Крв липти, а ја хоћу да умрем.
Не знам да ли уопште покушавам да се одбраним.
А онда се дешава.
Не знам како, не знам ни откуд.
Видим оног псоглавог мутанта како треска Црвенкапино тело о
најближе дрво, како се оно ломи, чује се пуцање кичме. Или дрве-
та. Како год, Црвенкапа и даље маше канџама, режи, хоће да се по-
дигне. Псоглави натерује одело на њу, притиска је, мрви. На крају
је пробада манипулаторима.
Црвенкапа се више не помера. Мртва је. Уништена.
Не могу да схватим шта ме је снашло.
„Држи”, промукло говори псоглави и баца ми пакет прве помо-
ћи. Сетим се да сам рањен. Дрхтећи, сав у зноју, прекривам повре-
ду универзалним гелом, па преко тога стављам фластер са нанобо-
тима. Мука ми је, али немам шта да повратим. И хладно ми је.
„Јеси ли сав на броју?” обраћа ми се псоглави. „Ништа ти није
ишчупала?” Загледа и мене и моје одело.
„Не”, искашљем.
„Имао си среће”, каже, па дода равнодушно: „Будало.”
„Убио си је”, констатујем са закашњењем.
Он не обраћа пажњу на мене. Надноси се над Црвенкапин леш.
Преврће је и загледа. „Јеси ли”, пита напокон, „видео још неку,
било где у Колонији?”
С муком се усправљам, храмљем ка оделу. „Има их још?”
„Наравно.”
Не разумем значење тих речи, не желим да разумем.

249
 Затварам одело око себе, на ивици да се онесвестим, укуцавам
путању до амбуланте. Не видим више Шуму, нити псоглавог, ни
оно што управо пакује у велику, црну врећу.
„Црвенкапо”, говорим, тупо, а суза би да кане.
И ту се све замрачује.
 ТОЧКАШИ

Н екада је ту била пумпа. Није пуно остало од ње. Трошна

зграда, претворена у биртију на злом гласу, трепћућа
реклама Кока-коле, леш давно упокојеног аутобуса са ког се у тра-
кама љуштила црвена фарба и складиште мутаната. Две бандере
терале су ноћ од паркинга. Гигаинсекти су зујали и махнито нале-
тали на заштитну мрежу.
Ту сам срео Хектора.
„Ђаво да те однесе!” викнуо је када сам крочио у кафану.
Седео је поред врата, сав у кожи, УСБ прикључцима и шиљци-
ма, леђима окренут неком доконом роботу за суседним столом.
Прсата, не баш најсвежија конобарица листала је бесплатне му-
зичке листе на локалној мрежи. Није ме удостојила погледа.
„Дођи овамо, човече!” беспотребно се разгаламио Хектор.
Моја колена шкрипала су док сам корачао.
„Нисам те видео вечност целу!”
„Три и по године”, исправио сам га.
„Дозволи да ти платим пиво.”
„Не пијем.”
„Још ниси почео? Штета.”
„Можеш ме частити ажурирањем.”
Хектор је гракнуо на конобарицу да ме улогује у систем.
„Шта има, човече?” питао је.
„Скоро, па ништа. Носим неке пакете за Пошту.”
„Запослио си се? Не могу да верујем!”
„Само привремено. Треба ми лова.”
251
 „Идеш далеко?”
Климнуо сам главом. „До границе.”
„А преко?”
„Не. Не излазим из мрака.”
Хектор се искезио и отпио гутљај из картонске чаше. „И даље
гањаш оног Мерцедеса?”
„Аха.”
„Ух, бре! Тај мора сада да има читав век.”
„Али још иде као змај.”
„Верујем. То су издржљиве машине. Како се сналазиш за дело-
ве?”
„Знаш да имам клона на Северу. Нисам га бадава тамо напра-
вио.”
„Паметно.”
„А ти?”
„Не одустајем од Тојоте.”
„Зар није забрањена?”
„Није у Европи.”
„Онда се возиш у круг.”
„Не чинимо ли сви тако?”
„Истина.”
„Мимоилазиш ли се са неким?”
„Понекад претекнем Наума. Клацка се у неком ђубретарском
кршу на Путу 22.”
„Оматорио је.”
„А Сандра се прошле зиме преврнула недалеко од Варшаве.”
„Како је?”
„Није се извукла. Дали су је у рециклажу.”
„Срање, човече.”

252
 Усправио сам се. Леђа су ми кврцнула. „Морам поћи. Остај ми у
здрављу, друже.”
Хектор је поручио ново пиво. Подигао је чашу уместо поздрава.
Мој ауто је завршио са варењем мутанта. Тражио је још. Погле-
дао сам на сат, проценио да могу толико сачекати, па купио му још
једног.
Табла поред друма говорила је да до дана има још осам стотина
двадесет километара.
Једна пиш-пауза и тамо сам.
 ЉУ Б А В И Т О М Е С Л И Ч Н О

У љубав верујем, каже Тамарина на Свемрежи, љубав се

прави. Потом објављује двадесетак својих слика у најно-
вијој Кибертрониковој амбалажи за лето, крваво црвеној, са до-
плаћеном тетоважом на боку, неком од оних древних и мудрих.
Користи искључиво филтере који су у моди, не допушта себи да
погреши. А онда наставља размишљањем о идеалној вези. Бадава
се размећете, објашњава мушкима, не вреде вам скупи роботи
нити набуџена тела. Ако жена не жели – нема приче. Жена се не
продаје, она живи да воли и буде обожавана. За те надахнуте ми-
сли добија три хиљаде четрнаест кликова. Тамарина је задовољна.
Њене груди се редовно баждаре, запажена је на блоговима о здра-
вој храни, увек има закупљене термине на елитним плажама, пиће
никада не плаћа, а осмех јој је савршен. Тамарина је краљица Све-
мреже.
Друн је пословни човек, власник предузећа за откуп и дистри-
буцију природно газиране воде. Информативни портали повезују
га са подземљем, наводе га као вођу Новоградског клана и главног
дилера Месечеве прашине. Органима реда познат је од раније.
Због незаконитог поседовања ГМО оружја и учествовања у суко-
бима Утицајних провео је пет година у присилној хибернацији.
Оптужен је за ликвидацију оснивача Независних истраживачких
кратких вести, претило му је брисање личности, али је ослобођен
услед неисправних доказних датотека. На њега је више пута наср-
тано смртоносним програмима. За длаку је избегао покушај атен-

255
тата самонаводећим метеоридом. Друн вози скупоцене Јамаздине
роботе, чест је гост левитирајућих сплавова и користи тело посеб-
но дизајнирано за њега. Купио је себи планински ланац и језеро.
Зову га Баџа.
Тамарина објављује да јој је Друн једини. Њега је чекала, он је
остварење сна. Посвећује му стихове на Свемрежи, ниже албум за
албумом – из орбите изнад напола изграђене Велике Атлантиде, са
летовања у Месопотамији, из тржног центра, само раскошно и ша-
рено, само да пљуште кликови. Избацује чак и двоминутни, цензу-
рисани снимак у ком се он инсталира у њу у неколико поза. Тама-
рина је императорка Свемреже.
Друн не штеди на Тамарини, битно је да добро изгледа уз њега.
А онда самоклонирајући вируси пробијају Друнову одбрану и
непоправљиво му разарају систем. Тамарина је очајна, плаче ужи-
во, куне хороскопе, прети одмаздом. И даље је у центру пажње, на-
монтирана и прсата, и даље убира кликове.
Непуних месец дана касније Тамарина брише Друна са своје
Свемреже.
 ГУЖВА НА ЗЕМЉИ

О дмах иза мрака пси су залајали.

Утишао сам тон телевизора, таман када је такмичар тре-
бало да одговори на питање од сто хиљада. Ослушкивао сам неко-
лико тренутака, али ме је мрзело да се померим.
„Шта би?” питала је Јелена, не скидајући поглед са екрана свог
телефона.
„Учинило ми се да сам чуо”, рекао сам, „како се неко врзма око
куће.”
„Аха”, промрмљала је.
„Кад ти кажем.”
Климнула је главом. „Знам. Опет има ванземаљаца.”
Нешто је зазвечало у дворишту, а ја сам опсовао.
„Мислим да су Марсовци”, рекла је Јелена. „Они црвени, мали,
што цврче.”
„Ти краду кокошке”, скоро сам повикао. Љутито сам скочио на
ноге. „Проклетиње незасите!”
„Јуче су претурили канту за ђубре.”
Кренуо сам ка вратима. „Зашто ми ниси раније поменула?”
„Већ сам звала комуналце.”
„Претпостављам да ти се нико није јавио.”
„Јесте”, рекла је, „и била је баш љубазна. Објаснила ми је да че-
кају паре за гориво, па ће одмах почети да запрашују.”
„Док се они не смисле”, одмахнуо сам руком, „и лето ће проћи.”

257
 Изашао сам напоље.
Код капије је неколико снопова светлости шарало по трави и
онда наизглед бесциљно прелазило на бедем.
Дограбио сам метлу и појурио да их развијам.
 ЈОШ ЈЕДАН ИКАР

С ирене урличу у даљини.

Још није ни свануло. Четири је и петнаест, видим бројке
где титрају плаво у углу собе.
А ја сам свакако будан. Нисам ока склопио.
Све ме боли, сваки мишић бриди, као да хоће да се отргне из
тела. Релакс-снови не делују више, сада од њих имам само мучни-
ну и крварење из носа.
Сирене су упорне.
На полици поред кревета чека ме мозголомац. Дао сам двоме-
сечну плату за једно паковање – проклети дилер је хтео да ми по-
двали лажњака, али знао сам шта тражим, и позвао сам се на По-
главицу, а онда сам за длаку избегао рацију. Нисам га начео.
Устајем, полако, као да ће ми то донети олакшање, стискам зубе
да задржим уздах. Ника се придиже за мном, али остаје да седи у
постељи. Ништа не пита. Ћути у мраку, рашчупана и мршава силу-
ета.
Прилазим вратима терасе, отварају се, излазим напоље.
Ваздух је тежак, а ветар врућ.
Град се купа у јаркој расвети.
Лицем сам окренут ноћи коју пробадају рефлектори.
Сирене дивљају.
И тада га видим.
Даље је него што сам мислио.
Успиње се, ситан и неспретан, ка збијеним, црним облацима
над зградама. Снопови светла га прате. Примећујем и ројеве
259
транспортера у комешању на нижим нивоима. Евакуација је у
току.
Изнад мене пролеће десетак војних робота. Фарови им усагла-
шено трепћу.
Стојим, наг у висини, гледам у пропаст и грчим се од болова.
Сирене су ућутале. Нагло, толико да њихово одуство испрва ни
не региструјем.
А онда он шири крила.
Не могу да верујем колика су.
Пламен се појављује на њиховим крајевима, шири се, обухвата
га целог.
Удара њима грађевине, руши их док стреми ка небу.
Војска га напада.
Ватром на ватру.
Уништење је величанствено. Све ми је ближе. Тераса подрхтава
пода мном.
Бука је несносна, лом и непрекидни рафали. Дим и прашина
гутају град.
Гледам како га обарају пројектилима из ниске орбите.
Пада, још гори, нестаје у развалинама.
Облаци ми сада делују тамније и злобно.
Враћам се унутра.
Лампион лебди уз Никино раме, купа је пригушеним наранџа-
стим сјајем. У њеној руци је отворена кутија мозголомца. Вади две
таблете, једну гута, а другу ми пружа на длану. Њен осмех је сетан.
Прилазим јој, а леђа као да ми пуцају и као да су ми стопала већ
изнад земље.
 ПАДАЈУ АНЂЕЛИ

Т реснуо је пре свитања, негде иза Брега, силно, све је про-

зоре затресао. Деца су заурлала, за њима и друга из насе-
ља, а ја сам скочио да обучем оклопно одело. У помрчини сам се
спетљао око копче на рамену, оне коју ни претходне недеље нисам
однео на крпљење у Гвозденград. Јееланин глас долебдео је са су-
протног краја собе. „Немој ићи сам. Сачекај брата”, рекла је, „хоћеш
ли?” А потом се, нејасни облик у мраку, окренула колевци и тихо
запевала успаванку.
Истрчао сам на улицу. Небо је још било тамно, а крхотине Ме-
сеца скоро све видљиве. Ветар се шумно провлачио кроз гране на-
ших кућа. Фењери су се палили у висинама.
Нитаар ме је већ дозивао из шупе, да му помогнем да покрене
камион. Акумулатори су били на издисају, а ми им нисмо налази-
ли замену. Мајстор Крпеж је тврдио да би могао да их набуџи, ако
нам не смета роба са Отпада. Његове услуге нису биле скупе, али,
исто тако, његове услуге су биле кратког века.
„Брзо”, викао је Нитаар, „спакуј алат!”
„Где су кљешта?” узвратио сам, још бунован од сна.
„Ено их, поред чекрка! Узми и мрежу! Ма, узми све!”
Грабио сам све што ми је долазило под руку и бацао у приколи-
цу.
Мотор је забректао, умирио се, па наставио да вергла.
„Идемо!” Нитаар је упалио фарове и јарке траке светла зариле
су се у макадам. „Да предухитримо Кјуунове!”

261
 Петнаестак минута касније већ смо били са друге стране Брега.
Нитаар је возио дивљачки, ипак неким чудом пратећи стазу у
тами. Мало је фалило да нас закуца у аквадукт. Камион се занео,
али се није преврнуо. Учинило ми се да је нешто пукло.
„Успори”, дрекнуо сам, „ништа не видим!”
Прекорно ме је погледао. Црвенкаста расвета са управљачке та-
бле бацала нам је сабласне сенке на лица.
„Морамо га први наћи”, рекао је.
„Да бисмо га нашли”, узвратио сам, трудећи се да останем ми-
ран, „морамо прво видети где се налазимо.”
„Проклети Кјуунови”, прогунђао је, без неког посебног разлога.
„И сви остали”, додао сам.
Зауставио је камион. Изашао сам из кабине, па се попео на хау-
бу, да ослушнем и осмотрим. Нису се чула друга возила. То је било
добро.
Са леве стране, где се Брег уздизао, кевтали су дивљи пси. Нису
ми деловали узнемирено, биле су то уобичајене свађе око терито-
рије и позиви на парење. Десно од нас и право напред простирале
су се Свете мочваре. Квргава стабла врба назирала су се у све пли-
ћој ноћи, налик на претеће стражаре потонулих храмова. Зигурат
Истинске вере намигивао нам је из далека својим неумирућим ре-
флектором. Са изровашене куполе Цркве три богородице чапља је
клепетала кљуном.
„Има ли га?” проговорио је Нитаар.
Нисам му одговорио. Нешто је бућнуло у воду, нешто друго по-
ломило гранчицу.
„Дакле?” опет је питао Нитаар.
Приметио сам слаби одсјај у дубини мочвара.
„Надам се да не грешим”, рекао сам.

262
 „Ах! Није да немамо шта да изгубимо.”
Намучили смо се да прођемо, будући да је растиње одавно про-
гутало путеве кроз ту област. Изгледало је као да се упокојене гра-
ђевине померају заједно са нама, као да нас прате. Жабе су подру-
гљиво крекетале, а камени свеци, обрасли у маховину, строго су
упирали прстима у небеса. Враћали смо се, кружили, заглавили се
и чекрком извлачили из блата. У међувремену се разданило.
Смрадна измаглица се раширила међу дрвећем, придавила звуке
и увукла нам хладноћу у одела. Сваки зглоб ми је шкрипао.
Набасали смо на анђела иза оронулог бедема са уклесаном мо-
литвом Ахура Мазди.
Напола потонуо у муљ, наслањао се на оборени бетонски крст.
Није имао снаге да се ишчупа. Ниједан од њих није могао дуго да
опстане на тлу.
„Аух”, отело се Нитаару.
„Баш тако”, сложио сам се.
Био је огроман, прави капиталац. Бар четири метра висок и два
широк у раменима, са два пара опнастих крила – сада неупотре-
бљивих и вероватно поломљених – а торза обложеног егзоскеле-
том млечно беле боје. Окренуо је главу да нас погледа. Треће око му
је плакало крвавим сузама.
„Не прилази му”, шапнуо је Нитаар.
„Нећу”, шапнуо сам и ја.
Анђео је испружио тропрсту руку ка нама. Претпостављам да
би мој оклоп одолео његовом стиску, поготово у моменту када му је
живот копнио из тела.
Обратио нам се. Није имао уста, речи су потекле из низа проре-
за на његовом грлу. Језик је био мелодичан и сасвим неразумљив.

263
 Нисмо се померали. Стајали смо на рубу јаме која га је заробила
и посматрали.
„Готов је”, рекао сам.
„Цениш?” нервозно се закикотао Нитаар.
„Аха.”
„Јадничак.”
Али анђео се није предавао. Забатргао се, испрскавши и нас и
камион, па се грчевито ухватио за крст, повукао напред, али га мо-
чвара није пустила. Поново нас је позвао у помоћ. У његовом крику
препознао сам очај и страх од смрти.
Стопало ми је само начинило корак. Нисам то намеравао.
Кажу да анђели самим својим присуством хипнотишу људе.
Нитаар је скочио да ме задржи. У том трену сам и ја постао све-
стан да сам преблизу анђелу, хтео сам да устукнем, а његова ме је
шака дохватила и оборила у блато. Оклоп је издржао. Покушао сам
да се искобељам и нисам успео. Да ме анђео није држао, одмах бих
пропао на дно. Вриштао сам. Вриштао је и Нитаар. Вриштао је и
анђео.
Никада нисам укрстио поглед са живим анђелом.
Умро је пре него што је му Нитаар зарио харпун у врат.
Просто се утишао и клонуо.
„Ово нећемо никоме помињати”, дахтао је Нитаар кад сам се
ишчупао напоље, „зар не?”
До свршетка дана смо радили. Исекли смо анђела и попаковали
комаде у приколицу. Било је довољно меса и за продају. Егзоскелет
смо планирали да употребимо у доградњи још једне нуспростори-
је, крила такође. А ни кости се неће бацити. Смислићемо већ шта
ћемо са њима.

264
 Нико нам се није умешао у посао, ни Кјунови ни остали хајкачи.
Следећи анђео ће можда бити њихов.
Јер, како оно веле стари – док је човека, и анђели ће падати.
 САС ВИ М О Б ИЧ Н А ПР ИЧ А ИЗ
Б УД У Ћ Н О С Т И

Н ови каблови су довољно дугачки да стигнем до Аутомо-

мног Сектора Пијаца Деветнаест, таман у часу када тра-
фике стичу отпорност на оводимензионалне јавуе.
Изнајмљујем један МИИ-језикомат, по веома неповољном кур-
су, јер сезона кимбуктарења је у јеку и трајаће још пола орбите.
Мој дигитални ху је прикључен на ниску мрежу, обавештава ме да
је у оближњем терму регистрован балак у побуђеном стању. То
може бити проблем, чак и за оне набуџене субере из увоза.
Одлучујем да будем брз.
Купујем половну телепатску екстензију и позадинско осветље-
ње за аватар, а онда прелазим до брендиране хране. Нема марама-
ре са Транснептунских колонија, нема ни сирупа IX. Нисам задо-
вољан, очигледно је да су царински друтови надограђени и да им
шверцери још нису нашли слабу тачку. На крају пазарим Галашку
фају, паковање за четири одрасла индивидуума, иако је она увек
била јака за мене, поготово ако се не разгради за недељу дана. Како
год. Од нечега мора и глава да заболи.
Ху ме упозорава да ми се кредит троши и да треба поћи назад у
капсулу. Невољно се покрећем, успут застајући поред сваког од
обликоватеља будућности. Немам пара за њих, само траћим време
и енергију. То је грешка, наравно.

267
 Нисам ни свестан тренутка када хаос настаје. Балак је огроман
и црн, хитра громада цеви и ваљака што се обрушава на масу на
пијаци. Око мене су крици, крв и месо прште по екранима, при-
кључци бивају почупани. Крајичком ока примећујем да су и субе-
ри стигли. Испаљују вирусе и деградирајућу муницију. Покуша-
вам да се склоним, да утекнем у канализацију, али каблови су ми
се упетљали око неког вазула. Не знам што ме је убило – балак или
залутали хитац.
На срећу, ху ме је копирао пре смрти.
 У ПОЛА НОЋИ

К асно сам дошао у стан, после једанаест. Смрдео сам на

градски превоз и туђе речи. Био сам превише уморан да
вечерам, чак и да укључим веш-машину. Свукао сам се и стао под
туш. Вода је била млака, текла је низ мене у брзацима, а ја сам јој
се предао и жмурио. Десетак минута касније одвукао сам се до
кревета. У пролазу сам укључио вентилатор, да ми бар његово зуја-
ње одвуче пажњу од врућине. Го, само сам се стропоштао на душек
и остао тако. Чини ми се да сам одмах заспао.
Пробудила ме је експлозија.
Затрептао сам у тами и прекорио себе што свашта сањам.
Уследио је још један прасак, снажнији, од ког су се стакла затре-
сла. За њим се огласила сирена, језивим завијањем које је продира-
ло у саме кости.
Скочио сам као опарен. Нисам размишљао, није било времена
за то, кретао сам се рефлексно. Истрчао сам на терасу.
Над градом су лебдели огромни клинасти објекти, нешто што
није могло да припада овоземаљском свету. Избројао сам их у маг-
новењу – четири, не, пет комада. Око њих су се ројиле безбројне
плаве кугле светлости. Један је управо тромо промицао изнад моје
зграде. Зинуо сам у неверици. Имао је сигурно више од три кило-
метра у дужини. Деловало је као да је саздан у неком неприродном
споју камена и метала. Како нешто попут тога може да пркоси гра-
витацији, запитао сам се.
Сирена је утихнула. Постао сам свестан гласова. Са прозора и
тераса око мене људи су вриштали и показивали рукама, као да
269
једни друге убеђују у оно што се дешава. Комшије су биле посебно
бучне, мада нимало разумљиве. Њихов клинац је престао да се
дерња када су нам се погледи срели, па је зграбио телефон да ме
услика, голишавог у том хаосу. Опсовао сам матер и њему и ванзе-
маљцима.
И баш у том часу се неколико плавих светала устремило ка
нама. Било је нечега хипнотишућег у њиховом пулсирању и начи-
ну на који су пливале кроз ваздух. Гледао сам, непокретан, како се
једна приближава, а онда остаје да лебди неколико метара од
ограде моје терасе. Нисам био способан да им појмим облик те
ствари, мењао се непрестано, из клупка немирних пипака прела-
зио је у нешто налик на љуштуру пужа. Препознао сам мноштво
очију, и малих и великих, нагомиланих изнад претећих хромира-
них чељусти. Ствар је цоктала на мене.
Дао сам се у бег.
Бацио сам се натраг у собу, неспретно ударивши коленом у та-
буре и претуривши се преко њега. Иза мене је та ванземаљска спо-
доба загребала по вратима, гурнула их и стакло је пукло. Дахћући,
већ сам био у предсобљу, петљао сам око браве. Очекивао сам да ће
се сваког трена њени удови зарити у моја леђа. Погурен, истрчао
сам у ходник зграде и појурио ка степеништу. Мој мозак је хитро
закључио да није безбедно да користим лифт.
На улици је владао хаос – људи су се претворили у урличућу
масу што јурца тротоаром и између аутомобила заглављених пред
семафором. Придружио сам им се. Трчао сам док нисам остао без
даха. Нисам имао појма куда ћу, пустио сам да ме струја носи. Око
мене тискали су се млади истерани из кафића, полупијани и уфик-
сани, тетке у спаваћицама, родитељи са кмечећом дечицом, неко-
лико полицајаца и намргођени људи са торбама у које су на брзи-

270
ну попаковали одећу и прибор за личну хигијену. Једини сам ја био
го и било ме је срамота. Надао сам се да нико у том метежу не звера
баш у мој млатарајући пенис.
Ванземаљска створења обрушавала су се и односила људе са со-
бом. Једно је зграбило момка са моје леве стране, он је цикнуо и
више га није било. Рука ишчупана из рамена треснула је испред
мене. Оклизнуо сам се на псеће говно, претурио се преко сустале
бабе, па пао на клупу испред пекаре где сам често куповао бурек.
Обневидео од бола, успео сам да се уједем за језик. Стењући, заву-
као сам се под клупу и остао ту.
Јој – мислио сам – јој, јој!
Не знам колико је трајало.
Напослетку се град стишао. Улица је опустела. Паметни су се
посакривали, а они мање паметни су наставили да беже. Таквих је
бивало све мање. Страшна створења – машине, животиње, шта ли
– купила су их и односила у матичне бродове. У неком моменту
сам чуо звук хеликоптера, а онда и брундање тенковских мотора.
Петнаестак минута грувале су експлозије из правца железничке
станице и небо је горело.
А ја сам се правио да не постојим испод клупе, прљав и изуби-
јан. Нисам се померао, плашио сам се да ће однекуд искочити чу-
довиште и отети ме. Слутио сам да је крај човечанству, а удови су
ми трнули. Када је почело да свиће, напокон сам се усудио да по-
дигнем главу. У висинама су се гомилали ускомешани облаци.
Људи су почели да извирују одасвуд.
Неки узбуђени клинци протрчали су ка месту где се битка оди-
грала. У даљини је звонила црква. Огласио се и аутомобилски
аларм, а за њим је залајао какав пас.
Кренуо сам кући.

271
 Неколико пролазника ме је посматрало са подсмехом, а било је
и оних који су се склањали од мене као да сам заразан. Девојка коју
сам познавао из маркета понудила ме је превозом. Полицијска
кола затрубила су на мене. А ја сам се стидео, и био сам љут, и био
ми је тврд.
Мрзео сам ванземаљце.
Остатак дана нисам изашао из стана. Неколико пута сам се ис-
туширао, појео сам месни нарезак, и даље го, јер више није било
важно, а и закључао сам се. Онда сам почистио срчу и поспремио
испретуране ствари. После тога сам спавао.
Пробудила ме је вриска.
Опет је била ноћ.
Опрезно сам вирнуо са терасе, али ванземаљских бродова није
било на видику. Осмотрио сам улицу.
Тетураве прилике насртале су на људе, обарале их и гризле.
Тротоар је био таман од крви. Полупоједени лешеви су остајали
иза чудовишне хорде која је лагано напредовала ка центру.
Облио ме је зној и зајецао сам.
Нешто је трескало по улазним вратима.
И немам појма како, а већ сам висио са терасе, покушавајући да
се домогнем суседне и утекнем одатле. Нисам имао када да се
облачим.
 РОДИТЕЉС КА

Т рећи Ванов клон ми је утрчао у просторију за тишину и

викнуо: „Тата, тата, хоћеш ли нам купити робота?”
Дубоко сам удахнуо, да задржим унутрашњи мир, па стрпљиво
одговорио: „Већ смо причали о томе. Роботи су прескупи. Кажи
Вану да престане да мољака.”
Сложио је тужан израз лица. Старио је спорије од Вана и у
њему се још није јавила типична препреденост осмогодишњака.
Очи су му биле огромне, наивне, у њима сам се огледао.
„Али”, замуцао је, „али, сва деца на Месечеву имају једног.”
„То није истина.”
„Елора нам је показала свог.”
„Њен тата је администратор климатске агенције и плата му је
много већа од моје.”
„Јесте?”
„Да.” Консултовао сам се са својим роковником. Имао сам још
пола сата предвиђеног за тишину, па ћу морати да кренем у фа-
брику. „А ја нећу добити кредит за набавку робота.”
„Зашто?” питао је, истински заинтересован.
„Мали си да разумеш. Не оптерећуј главицу.”
Ражалостио се. „Ох!”
„Могу да вам купим још једно клонирање”, предложио сам. То је
бар повољно. То је за наш џеп.
„Већ нас има пуно.”
„Истина”, рекао сам. „А да пазаримо сасвим новог човека? И са
њим можете да се играте.”
273
 „Не знам.”
„Договорите се са Ваном.”
Накратко је размишљао, а онда се озарио. „Можда мама хоће да
нам купи робота! Питаћу њу!”
Одскакутао је у ходник, срећан што је нашао решење проблема,
а ја сам пожурио за њим и закључао врата.
 К А Д С Е С Р Ц А ГА С Е

Р екла је да би пре краја желела да још једном види снегове

Олимпа. Није инсистирала, учинила је то стидљиво, по-
гледа прикованог у сопствена стопала. Климнуо сам главом без
оклевања. Подигао сам је и пошао ка гаражи. У њој готово да није
било тежине. Зажмурила је, на ивици снаге, образа наслоњеног на
моје раме. Када сам је пажљиво спустио на седиште летача, рукав
ми је био натопљеним њеним сузама.
Покушала је да се насмеши. „Не мораш”, промуцала је.
„Ћути”, казао сам. „Ништа те нисам питао.” Сигурно нисам зву-
чао како сам намеравао.
Два сата ми је требало до планинске куће. Покидао сам моторе
да стигнем што пре.
Причао сам јој и бодрио је, али мислим да ни реч није чула.
Спавала је у режиму уштеде енергије. Дисање јој се проредило то-
лико да сам у неколико наврата проверавао има ли пулс. Облаци су
уступали пред летачем, а ја сам само посматрао њено бледо лице и
чврсто стиснуте усне. Негде успут ноћ нас је пресрела.
Кућа нас је дочекала осветљена и угрејана. Положио сам је на
лежај покрај панорамског прозора, подметнуо јој јастуке под леђа,
ушушкао је. Сео сам на под поред њених ногу.
„Мрак је”, проговорила је у неком часу.
Пренуо сам се из дремежа. „Јесте.”
„Веје ли?”
„Не.”
„Можда хоће”, тихо је уздахнула, „ујутро.”
275
 Смишљао сам шта да одговорим и ништа ми на ум није долази-
ло.
„Волела бих”, рекла је изненада, „да сам човек, па да не морам
да умрем.”
Потом је утихнула. И ја сам заспао.
Пренуо сам се у потпуној тами. Нисам имао представу колико је
сати. Моја шака стискала је њену.
„Нећу те питати”, обратила ми се, „хоћеш ли имати других по-
сле мене.”
„Зашто си будна?”
„Чекам свитање”, шапнула је, „не дам да ми промакне.”
Чекао сам са њом.
Зрак Сунца промолио се иза крзавих камених врхова. Сенке су
се изломиле пред њим. Сунуо је ка нама, потерао ноћ даље. Следи-
ле су га и друге пруге светлости. Затрептао сам. Снежни покривач
Олимпа бљеснуо је, небо се раширило, сво у ватри. Свет се свео на
три боје – црну, црвену и белу.
Њене очи их више нису знале.
А пахуље су узјахале ветар и засуле стакло.
 Д У Б О КО С ВЕ М ИРС КА

Т ранснептун 3 се не види, замакао нам је некуда иза леђа.

Пиљим кроз екран у црнило пред мојим топовима.
Седми сат смене је најдужи. Никада да прође.
Са моје десне стране, учаурен у контроле робо-јата, Боран
ћути.
Неземљаши су и даље мирни на нула кома три АЈ од нас. Већ
недељу дана не насрћу, мора да нешто смишљају. Чуо сам да и
нама допремају појачање.
Можда ћу добити надоградњу за пројектиле.
Макар то.
„Знаш ли”, проговара Боран, „да су сутра Задушнице?”
Не знам. „Стварно?” кажем.
„Аха.”
„Како ниси раније поменуо?”
„Мислио сам да ће те календар обавестити.”
„Није. Имам квар у нотификацијама.”
Боран опет ћути.
„Авај!” уздишем. „И сутра радим. Одавно се нисам учитао на
гробље.”
„Баш те неће.”
„Можда бих могао замолити Јасена да се заменимо.”
„Јасена из нашег вода?”
„Да.”
„Он је на оживљавању. Био је у оној патроли што је јуче изгину-
ла на шеснаест-девет.”
277
 „Нисам ни то знао.”
„Казао ми поручник.”
„Какво срање, човече.”
Знак за узбуну се оглашава.
Лансирана су два ТМО метеора класе АА на наш положај.
Боран усмерава робо-јато, а ја фиксирам мету.
Пре него што почињем да дејствујем, бележим у подсетник да
после у кантини купим холо-свећу. Да макар њу упалим.
 ЈУТРО ПОСЛЕ

К олико је сати?” пита неко, чини ми се да је Кијана.

Отварам очи, тешко је, шкрипе. „Ух”, проговарам.
„Шест”, каже Дванаестица, „и мало више.”
„Које смене?”
„Прве, проклета била!”
„Не дери се, је л’ знаш?”
Испред мене празна је чаша. Зевам док је померам ка БИС-тер-
миналу. „Тамно”, поручујем, „љуто.” Течност пуни чашу до пола.
„Дупло”, тражим.
Клуб је мрачан и готово пуст. Два техничара из одржавања
уплетена су у сневајућу пузавицу поред излаза на променаду, у
ниши до наше Џаба медитира над слатким доручком, а ту негде
мува се и робочистач. Бацали смо конфете јуче, па очекује да ћемо
опет бити вандали.
Нагињем се напред, довољно да се раскачим са пуњача. Им-
планти ме обавештавају да сам на осамдесет процената, плаћају
Бази и предлажу да купим редован пакет неуросервисних програ-
ма.
Кијанино седиште се примиче мом. „Јесмо ли се изљубили?”
Смеши се, пући усне, празнично расположење још није изветрило
из ње. Поглед јој је мутан, што од умора, што од жестине.
„Зашто?”
„Такав је обичај на Земљи.” Покушава да ме загрли. Њена холо-
туника мења боју, из беле прелази у љубичасту. Знам да је испод
гола, зато се и не опирем.
279
 „Нисмо на Земљи”, ипак примећујем.
Њене усне имају укус малине.
Изнад нас крњи је Месец 57. Површина изрована кратерима и
премрежена ВИ-постројењима позната нам је попут сопствених
лица у огледалу. Толико о томе, време је за одмор.
Свет Албедо 2 се не види, мора да смо му задњицом окренути.
„А ја?” јавља се Дванаестица.
Кијана му се плези и чвршће се привија уз мој бок. „Не љубим
вештачке.”
„Тужићу те Управи.”
Она се гласно смеје. „Хајде да се”, предлаже, „улогујемо у неки
ватромет. Каква је Нова година без пиротехнике?”
„Изабери неки јефтин”, кажем. „Свакако смо довољно далеко од
Система да нас не обавезују тамошњи ритуали.”
„Уопште ниси романтичан”, мршти се на мене.
„Скупа је то занимација.”
„А ја”, подржава ме Дванаестица, „имам мању плату од вас.”
Довршавам пиће, а Кијана одлучује да поручи и јелку. Немам
појма шта је то, мудро ћутим да не покажем незнање. Никада ни-
сам био на Земљи.
Оглашава се узбуна. Наши импланти ћуте.
Добро је, није црвено, важи само за војно особље. Екране на
плафону испуњава борбени планетоид, таман и силан. Пројектили
у бљесковима хрле из његове унутрашњости. Процењујем да је ис-
паљено стотинак. Да је бар напад већих размера у току – поми-
шљам, док ми се рука обавија око Кијаниних рамена – па да доби-
јемо прави ватромет.
 ЗЕМАЉЦИ И ОНИ ДРУГИ

О прости што бленем”, обраћа ми се.

Одмахујем главом, али осмех ми одаје нелагоду.
„Никада нисам видео ванземаљца”, каже.
„Заиста?” проговарам.
„До сада.” Боја његове коже премеће се из жуте у светлу зелену.
„Нико од мојих није отишао са Земље.”
„Ја сам рођен на Титану”, као да се правдам, срамота ме моје не-
земаљштине, „а родитељи су ми живели на Месечеву 7.”
„Родитељи?”
„Аха.”
„Поприлично старински, сложићеш се.”
„Не знам. Не размишљам о томе.”
„Немој ми замерити”, каже и испушта неке јаке мирисе из себе,
за мене непрепознатљиве, „све ми то звучи настрано.”
Слежем раменима.
„Хеј!” ускликне. „Могу ли да се меморишем у твом присуству?”
„Па, да, претпостављам да можеш.”
„Неће те болети, не брини.”
„Знам.” Мрштим се. „Нисам толико заостао.”
Приближава се и растаче се око мене. Сада је црвенкаст.
„Бићеш хит на мојој Свемрежи”, каже. „Прави, правцати туђин.
Ево, објавио сам.”
„Драго ми је због тебе.”
Изненада ми се уноси у лице. Око му је огромно и црно. „Вак-
цинисан си?”
281
 „Још у орбити.”
„Добро је. Не путујем, па немам појма о тим стварима. Не бих
желео у рециклажу пре времена.”
„Нисам опасан”, кажем.
„Са таквим удовима сигурно делујеш претеће”, примећује он,
па шишти. Претпостављам да се смеје.
Уздишем и у себи псујем фирму што ме је послала на овај пут.
Нико ме није упозорио да су Земаљци идиоти.
Проклети били.
 АМБАЛАЖА

А шта рече”, кажем и нагињем се напред, лагано, да јој бу-

дем ближи, „шта пијеш?”
Одговара: „Кафу.” Па се смеши, крваво црвеним уснама што се
пресијавају под светлом оближњег фењера. Осмех је лаган, једва да
је ту, али удара ме дубоко, равно у срце.
„Не знам шта је то”, признајем.
„Ах, ви, младунци”, театрално уздише, „немате појма о свету.”
„Ма, да.”
Старија је од мене, дакле. Таквој мисли посвећујем можда тек
три секунде, а потом је одбацујем, апсолутно небитну.
Поручујем, кафу за њу – шта год то било, није јефтино – и црве-
наду за себе. Обично додам и мало жестине у пиће. Овог пута нећу,
не желим да покварим утисак. Хоћу да будем са њом што је могуће
дуже.
„Колико остајеш?” питам.
Осмех јој се шири. Зуби су јој савршени и бели. „А зашто те то
занима?”
Одвраћам поглед од њеног лица, заустављам га на преклопље-
ним шакама на столу.
„Онако”, кажем, полако, пазећи да звучим смирено, „причамо,
убијамо време.”
„Добро.”
Прсти су јој фини, на сваком има бар један прстен. Примећујем
лобању и неколико сићушних мандала. Нокте је пресвукла бордо
гелом, анимираним, допада ми се.
283
 Ћутим. Претпостављам да би ваљало да наставим разговор.
У суштини – не марим за речи. Довољно ми је што седим поред
тих предивних, сафирних очију.
Око нас људи пролазе, неко виче на непознатом језику, мириси
су јаки, прејаки.
„Сутра се”, проговара она, „враћам на Месечево.”
Ништа паметније не смишљам од најбаналнијег: „Је ли?”
„Сишла сам да видим велику воду. Довољно, зар не?” Испија
своје пиће, ту врелу, тамну течност што се пуши. Чини то журно.
Не волим звук сркања. „Сан сваког неземљаша је да умочи стопала
у таласе.”
„Аха.”
„Једино је то вредно пажње овде доле.”
„Ништа више?”
„У вези сам.”
Гледамо се. Она ме одмерава, а ја сам очаран слаповима њене
црвене косе.
„Нисам намеравао –” Не завршавам реченицу. Нема потребе.
„Само напомињем”, кикоће се. „Ти си сигурно десети који ме је
стартовао данас.”
„На Земљи је пуно људи.”
„Свеједно. Ниси мој тип.”
Климам главом.
Њена десна дојка је откривена. Око ружичасте ареоле увија се
Уроборос.
„Хоћеш ли ми купити још једну кафу?” пита ме.
„Не”, кратко одговарам.
Ускоро она одлази, та жена којој ни име не знам, одлази ка ор-
биталним успињачама, без освртања, без поздрава. Посматрам

284
како хода, неспретна на високим штиклама и благо погнута под
пуном гравитацијом. Кукови јој се њишу, хипнотисан сам, не треп-
ћем.
Дани пролазе, један, други, трећи, а ја готово да не избивам из
кафеа преко пута туристичког центра. Чекам. Нека многочлана за-
једница тражи моје услуге, треба им превоз, неко ко познаје Гра-
дове. Oдбијам. После њих обраћа ми се трговачки путник из Спо-
љашњости, спреман да плати дуплу дневницу уколико га про-
шверцујем у подземну тржницу. Ни то не прихватам. Рачун ми се
тањи, пара је све мање, али тврдоглав сам.
Чекам.
И ето ње, у прозирној и лепршавој, плавој хаљини. Боја косе је
другачија, загаситија, прошарана црним праменовима.
Прилазим. „Такси”, нудим се, „у пола цене.”
Одмахује руком. „Не”, кратко проговара.
„Водич, онда?”
„Не, рекла сам.” Тон јој је оштар. Мршти се. И таква је прелепа.
„Откачи се или ћу звати ботове.”
„Нема потребе.” Показујем јој дозволу, ознаке трепере на пла-
стици. „Регистрован сам.”
„Какве то има везе?”
Одмичем се корак уназад. Изгледа да нећу имати среће.
Разочарање ме лагано испуњава, попут чвора ми је у стомаку,
не могу му се одупрети.
„Чекај”, каже ми.
„Да?” исувише брзо узвраћам.
„Где могу купити неку пристојну клопу?”
Осмехујем се, не глумим. „У близини је усидрен одличан ресто-
ран. Ако ти се не свиди, вожња ће бити гратис.”

285
 Свиђа јој се. Наравно. Још нисам срео особу која није похвалила
новокинеско месо са роштиља. Штавише, толико јој се свиђа да и
мени плаћа ручак.
„Извини”, каже ми, „била сам груба. У мом крају, тамо на Источ-
ној обали, поприлично се загужвало. Превише је неукњижених,
преплавили су улице, нема шансе да те не заскоче. Нисам крочила
из гајбе читаву вечност.”
Израз на мом лицу саосећајан је док погледом упијам облину
њеног образа.
Мирише на… Немам представу на шта. Лепо је.
„Зато сам се поплашила када си пришао”, она прича, а а ја седим
до ње. „Глупо, зар не? Ово тело је, на крају крајева, осигурано. Ни-
сам крива ако му лично не нашкодим.”
Њен врат је витак, створен да спустим усне на њега.
„Опусти се”, кажем, „све је у реду.”
„Тражим стан, зато сам допутовала.”
„Ово је још миран крај.”
Користим тренутак и спуштам шаку на њену. Не одбија ме, али
на томе се завршава.
О том додиру дуго размишљам.
Размишљам о глаткоћи њене коже и недељу дана касније, када
из агенције за учитавање излази у пратњи високог плавушана.
Обоје су одевени у камелеонске огртаче, стапају се са околином,
савревом града и вриштећим рекламама. Држе се за руке, гуркају
се раменима. Плавушан је гласан, церека се сопственим пошали-
цама, а она му се нескривено диви. Личе на заљубљене клинце. На
тезги ручно прављених огрлица купује јој неку са шкољкама. Она
поскакује, усхићена.

286
Сигуран сам да ће је повалити чим нађу згодно место.
Љубоморан, љут, окрећем се на супротну страну.
 ПОРУЏБИНА

ОД: Омега Коп, Колонијални свет Немијан

ЗА: ТераГенетика, Земља, сектор генетског планирања
СТАНДАРДНИ ДАТУМ: 104.302
СТАТУС: хитно
ПРЕДМЕТ: ПОРУЏБИНА
На основу прелиминарног договора, штаб компаније поручује:
- прилагођени модел хуманоида АГ441/52.99ДП по следећој
спецификацији: класичан дизајн, екстремна отпорност на радија-
цију, трајање минимално две године, учитани основни програми
из комуникације и рударства, са напредним пакетом контролних
алата, са могућношћу дефинисања троструке администразорске
лозинке, комада 3.000.000,
- основни модел хуманоида АГ209/52.17МР, са учитаним про-
грамима из комуникације и навигације, комада 10.000.
Молимо вас да уз сваку јединку буду приложени атест и гаран-
ција.
Место испоруке: Омега КОМ2, орбита око Света 12007ПП
У прилогу вам достављамо кодове за контакт наших програма
из набавне службе. Користите шифре по протоколу ТПСП.

ОД: Омега Коп, Колонијални свет Немијан

ЗА: Кибертроник, Земља
СТАНДАРДНИ ДАТУМ: 104.302

289
 СТАТУС: хитно
ПРЕДМЕТ: ПОРУЏБИНА
На основу прелиминарног договора, штаб компаније поручује:
- борбени планетоид класе ЕЕ, са пуном опремом и посадом, ко-
мада 8,
- аутономни борбени кибер класе КГА, необележен и некоди-
ран, са пуним наоружањем и лиценцираним антивирусом, као и
учитаним мапама и напредним програмима за герилско ратовање,
комада 10.000,
- оклопљени кибер за контролу масе класе КМУ, са антирадија-
цијским штитом, комада 150.000,
- санитетски кибер класе КСП, са антирадијацијским штитом,
комада 60.000.
Место испоруке: гранични појас Света 12007ПП, тачна локаци-
ја утврдиће се накнадно.
У прилогу вам достављамо кодове за контакт наших програма
из набавне службе. Користите шифре по протоколу ТПОП.

ОД: Омега Коп, Колонијални свет Немијан

ЗА: Неуромедија, Албедо 7, сектор за услужне кибере
СТАНДАРДНИ ДАТУМ: 104.302
СТАТУС: хитно
ПРЕДМЕТ: ПОРУЏБИНА
На основу прелиминарног договора, штаб компаније поручује:
- персонални стимулативни програм, са десет изменљивих
тема и опцијом учења, без могућности надоградње, копија
3.010.000,

290
 - персонални програм за контролу и надзор, по обрасцу који
вам достављамо у прилогу, без могућности надоградње, копија
3.010.000,
- мрежни самодовољни кибер за контролу и надзор, по обрасцу
који вам достављамо у прилогу, комада 1.
Наш представник ће преузети робу.
У прилогу вам такође достављамо кодове за контакт наших
програма из набавне службе. Користите шифре по протоколу
ТПКП.
 УМРЕЖИ СЕ

ИМЕ:
Терана
РАСА:
Земаљски човек
ГОДИНЕ:
пренаталне - 2; први циклус - 117; други, садашњи циклус - 19
СТАТУС:
ремоделовани хуманоид, са минимално 55% органског састава
СТАНИШТЕ:
Земља и, тренутно, Океана
ВИСИНА:
176, са кибер-продужецима до 220
ТЕЖИНА:
не више од 60
ТЕЛО:
стандардно, у две боје, флекси-скелет, права коса, изменљиве
груди до величине 7, анимиране тетоваже на рамену и леђима
ОЧИ:
ХуманоФормине Кобалтне Две-Тројке (троструко оптичко
увеличавање, три нивоа стабилизације, интерна меморија,
директан присуп КиберФормАлбуму)
ИМПЛАНТИ:
универзални мрежни, два комерцијална мрежна (Кибертроник и
Тера Синтетика), два меморијска (лични и за изнајмљивање), мед-
монитор, персонални помоћник, службени
293
 ОБРАЗОВАЊЕ:
учитани бесплатни едукативни програми
СТРУКА:
стални позајмљивач тела фарми мозгова и туристичким
агенцијама
ПОТОМЦИ:
неколико, из претходног циклуса; небитно
ВОЛИ:
све што воле Људи
НЕ ВОЛИ:
све што не воле Људи
ИНТЕРЕСОВАЊА:
нарко-апликације, легални воајеризам, размена емоција и
приватних момената, звучна масажа; претплатник холо-слагалица
ТРАЖИ:
некога за упаривање (хуманоиди имају предност)
КОНТАКТ:
у мрежи и физички

ИМЕ:
Ниек 52
РАСА:
самодовољни кибер-конструкт
ГОДИНЕ:
(мерено у секундама) од последњег ажурирања - 946080025, по
слободној процени остало још 157680000
СТАТУС:
комерцијално неактиван

294
 СТАНИШТЕ:
Мрежа, сви откључани нивои
ВИСИНА:
/
ТЕЖИНА:
/
ТЕЛО:
28 антропоморфних и 5 модуларних симулација
ОЧИ:
по потреби
ИМПЛАНТИ:
/
ОБРАЗОВАЊЕ:
унапред уписано и, мањим делом, из дељених јавних библиотека
СТРУКА:
нелинеарно претраживање мрежних ресурса
ПОТОМЦИ:
осам потпрограма ниже категорије за специјалне намене
ВОЛИ:
недефинисано
НЕ ВОЛИ:
недефинисано
ИНТЕРЕСОВАЊА:
егзистенцијална филозофија; активан у више дискусионих група
ТРАЖИ:
сродну интелигенцију
КОНТАКТ:
искључиво у мрежи

295
 ИМЕ:
Кумбаба
РАСА:
Телепатски слузавац (Дарудан)
ГОДИНЕ:
друга од три
СТАТУС:
полно зрео
СТАНИШТЕ:
Емборин месец и, тренутно, орбита око Земље
ВИСИНА:
Слузавци не мере висину
ТЕЖИНА:
Слузавци не мере тежину
ТЕЛО:
у љуштури, боја зависи од расположења, осам екстремитета
различите намене
ОЧИ:
велико, мало и средње
ИМПЛАНТИ:
неколико у љуштури - дипломатски, универзални мрежни,
стимулативни
ОБРАЗОВАЊЕ:
за сада 243679 стихова Песме Даруданске
СТРУКА:
помоћник амбасадора, овлашћени слузавац за културну размену
ПОТОМЦИ:
још није добио дозволу за репродукцију

296
 ВОЛИ:
контакте са другачијим Васионцима, ваљање у минерализованом
блату, телепатију на даљину
НЕ ВОЛИ:
ентитете који не луче телесне течности
ИНТЕРЕСОВАЊА:
тренутно - људска анатомија
ТРАЖИ:
Земаљца за секс
КОНТАКТ:
само лични
 Ц Е Н А Ј Е Д Н О Г РАТ Н И К А

Б љесак.
Неколико разорних снопова енергије хрли напред, слива
се у један.
Потрес. Потмула експлозија.
За њом следи нова, снажнија. Генератори дефанзивног поља,
преоптерећени, варниче. Штит све више пропушта непријатељске
пројектиле, а на најизложенијим тачкама га одавно нема или на-
ликује на сито.
куполе шест и деветнаест уништене
купола осам оштећена
активиран противпожарни систем
мотори блокирани
„Укључи антиграве!” наређује Фара и цеди масну псовку кроз
стиснуте зубе.
У непосредној близини се распрскава нечији тенк. Ватромет
боја.
купола осам изгубљена
ланчана реакција захвата суседне инсталације
ефикасност нула шездесет два
У спрези са неуморним терминалом, Фарини импланти бирају
алтернативне циљеве. Нишанске пројекције свуд су око њега и кр-
цате су ускомешаним подацима и ознакама. Визир шлема их про-
дубљује трећом димензијом.
Црвено је противник.
Гађа црвено.
299
 Још један удар са стране.
Опасно уздрмана, самоходна борбена батерија се заноси. Метал
шкрипи.
Фара урла: „Стабилизуј се!” и, заједно са командном чауром,
почиње грозничаву ротацију, у претрази бојишта. Пројекције се
калеидоскопски врте и запљускују му вид. „Нађи гада!”
Небо је сво у пламену. По њему се испредају шарени ћилими
смрти.
Батерија се тромо уздиже са тла, прекривеног камарама лешева
и механичким костурима. У њеној утроби, Фара се презнојава.
Мноштво прикључака заштитног одела га спутава.
алармантна ситуација
десет плус минус два минута до распада реактора
напустите возило
понављам
Фарино лице поприма болесну пигментацију. Мозак му је пре-
засићен, скоро пијан. Вишак адреналина прети да му раскине кр-
воток.
„Где је? Где?!”
Препушта киберима да рашчисте околину и наметљиве пеша-
дијске ходаче.
агресор уочен
бииииип
господине Бан зову вас са Месеца

300
 Н ајдраже успомене из холоалбума:
ледени замкови Фригеје, монолитни и шљаштеће
бели, над њима навала паперјастих облака, кроз чије се крзаве ор-
ганизме указује трабантов образ изрован кратерима, а на тлу, у ау-
тосанкама, загрљени, Фара и Тамара се румене на мразу;
Фара у друштву кочоперних и жутих пилића;
у позадини, на усталасаном пејзажу земаљског националног
парка Сахаре – реновиране пирамиде, а у првом плану, Фара, међу
грбама меланхоличне камиле, шаком заклоњених очију, гледа их,
док Тамара, стојећи поред, истреса песак из чизама;
у смарагдној води, окруженој шљунковитом обалом камених
обелиска, Тамара размењује поклоне са примитивним, амфибиј-
ским житељима Крусибала;
кроз илуминатор једног од оних ресторана на топлим ат-
мосферским струјама, Тамара упире прстом ка обрисима Селекте,
стотинама километара испод, а Фара се гости печењем.

У отвореном свемиру, тик уз конгломерат орбиталног гра-

да над Номадом, плута скромна флота звездоплова. На-
мрштен, Фара котрља поглед преко ње и мониторског окна. „Тако”,
мрмља, једва разговетно, „а?”
Тамо је и онај крш регистрован на његово име.
Ено га, између туристичке фрегате са грбом Сола и робусног
ловца на метеориде. По неравној, закривљеној оплати одскачу сер-
висне сонде. Сигнални фарови уједначено жмиркају.
„Тако”, узвраћа механичар.
Налазе се у скученој и неуредној канцеларији. Механичар седи
у безобличју анатомске фотеље, а Фара нервозно цупка пред мони-

301
торима, окренут му леђима. Обојица пијуцкају увозни наранџин
тоник.
„Ми смо маргинална фирма”, објашњава механичар тупавог
осмеха и смежураног чела. „У ствари, тек смо филијала земаљске
мегакомпаније.”
„Онда не схватам у чему је проблем.”
„У томе што смо преко педесет парсека удаљени од Система, у
галактичком краку који су сви заборавили. Чак су и трговачки кон-
воји ретки.”
Фара ћути.
„Ех”, наставља механичар улагивачки, „уважени индивидууме,
сигурно сте свесни да је ваш модел овде мало заступљен. Попула-
ција се углавном снабдева нељудским пловилима без гаранције
или расходованим војним. А то су мизерије спрам вашег тркача.”
Фара опет ћути.
„У реду”, механичареве вилице шкљоцају, „могу да набавим ак-
целератор погонске секције, али полован – у најбољем случају ко-
ришћен сто хиљада сати – а позната вам је пракса са половњацима.
Махом су крадени. Ако сте вољни да ризикујете, напишите ми по-
тврду којом ме ослобађате одговорности.” Тоник је на издисају. „А
за стазне подупираче… ту нема друге. Искључиво поруџбина из
фабрике на Тритону.”
„Дакле?” утачиње се Фара.
„Дакле – шта?”
„Када ће бити готово?”
„Па, сад…” Пауза. „Очигледно ће потрајати.”
Фара фркће и искоса одмерава механичара. Овај се кези: „Али,
цењени индивидууме, не берите бригу. Имам да вам понудим јеф-

302
тину, поуздану једрилицу у закуп. Премда се резерве за њу више не
производе, у одличном је стању.”

Х оло емитује каталог стамбених артикала, а Тамара га па-

сионирано проучава. „Душо”, обраћа се Фари, који се за-
бавља поправљањем собног кибера, „не могу да се определим из-
међу поткровља и четвртог спрата. Шта велиш?”
Фара јој дарива галантан смешак. „Купи оба”, каже.

В ечерају, барену индустријску шунку и салату од ориги-

налног купуса. Успут срчу црно вино. Зидни се екрани
размећу некаквим документарцем.
„А баш сам се радовала због сновоскопа”, гунђа Тамара. „То је је-
дини иоле културан избор на Номаду.”
Фара се правда: „Жао ми је. Следећи пут се нећу јавити.”
„Обећаваш? Јер, од како смо овде још ниједном нисмо заједно
изашли.”
„Обећавам.”
Терминал за десерт сервира сладолед од банане.
„И то је, као, нешто хитно?”
„Аха. Изненадна офанзива.”
„И?”
„Трећа.” Фара оклева, тек толико да му се сладолед отопи у
устима. „Али сам мислио да спојим с њом и прву, па да сам после
миран.”
Тамара клима главом. „Добро.”
„Заиста?”

303
 Осмех јој је неуверљив. „Ма, заиста. Само, како ћеш на Мозаик?
Плов ниси изнајмио.”
„Стопираћу. Ипак је то тричавих триста милиона километара.
Ако и мало закасним – није страшно.”

б
Фари се отима јецај.
ииииип
господине Бан зову вас са Месеца

„Не сад! Не сад!”

Јато киберловаца се устремљује на њега. Испаљује десетине
плазма-торпеда и обрће машину.
Фара?
Пројектори увеличавају три транспортера, који се у клинастој
формацији примичу, пустошећи све пред собом.
девет минута до распада реактора
Фара, овде Леро.
Гукни док си још жив, небулозин сине.
„Шта је, курво?” дерња се Фара.
Надлеће га топовњача, у понирању обавијена густим димом.
Ископао сам ти бољу понуду од тог
тугаљивог Мозаика.
„И зато ми сметаш?!”
Фара лансира све расположиве арсенале. Дефанзивни штитови
челног транспортера не могу да издрже притисак, угибају се и, у
делићу секунде, возило нестаје у пурпурној експлозији.
'Еј, фацо, ниси само ти мој клијент.
Немам ја времена за замајавање.
Уосталом, роковник ме је обавестио

304
 да си на паузи.
Батерија стење под силином напада.
„Скрати, у ђавола!”
ефикасност нула четрдесет један
пет минута до детонације
Космос, Фара,
шта тај бунца?
Транспортери се провлаче кроз минско поље, пљујући ватру.
Фара реагује жестином и очајем.
„Не дави! Видиш да умирем!”
Како хоћеш. Ти ме плаћаш.
„Аман, Леро! Ускоро нећу бити овде!”
На Медузи је расписан конкурс,
траже висококвалификоване опслужиоце
неонипонских комбат-структура,
са бар пет ратова радног искуства.
„Неонипонски апарати?”
Очигледно увозе квалитетну робу.
Седиште око Фаре се модификује и склапа у борбени комплет.
Ком проверава исправност.
„О чему је реч?”
Грађански рат, већ петнаест деценија.
Мањка им кадрова.
„А у ком бих табору био?”
Опозиционом. Десничарском.
„Ђубре! Нисам рад за отпадништво!”
Прасак.
Можда си рад да се за сићу чаракаш у
астероидном појасу Деуге? Бре, само три

305
 месеца пробно. Услови и бенефиције
су првокласни. Осим тога, уговор увек
можеш раскинути.
„Је л’? А цифра?”
Меге, фацо! Меге!
деведесет секунди до детонације
одмах напустите кабину
Фара ово не чује. На ивици панике, катапултира се, што даље од
колапсирајуће батерије.
Моменти лета, а потом заглушујућа грмљавина. Тоне радијаци-
је се изливају у бушну атмосферу. Ударни талас га баца на голему
мобилну утврду. Амортизери ублажавају пад.
Хитро се усправља. Цеви лансера претећи штрче из одела.
тврђава је наша
Кибер рапортира.
на најистуренијем смо фронту
На несагледивој, измученој површини мамута воде се огорчене
битке. Његов оклоп ни не осећа све те паразите што се гложе и по-
кушавају да продру у брањену унутрашњост.
Одреди пешадинаца раштркани су посвуд, међусобно разме-
њују језиве количине енергије и минирају све што узмогну. Јури-
шају на позиције унапред одређене, утврђују се самомонтирају-
ћим барикадама, те одатле штите приспеће десантних чамаца са
појачањима.
Изнад се витлају и роје киберловци.
алтернативних циљева:
683
657
702

306
 Непријатељске чауре се окомљују на Фару. Он бесомучно пуца,
у неколико кракатих корака прелази растојање до најближег за-
клона. Огрће га завеса мутнобелих испарења што шикљају из ра-
њене куполе.
Ка обрушавајућим масама крстарица успињу се трагови про-
јектила.
региструјем сензорски маркер наших трупа
правац седам-тридесет шест
„Варка?”
извршена анализа по свим прописима
сигнал се поклапа са важећим кодом
„Па, толико од мене”, констатује Фара, дахћући.
Почиње да трчи. Азотна смеса око њега ври, испресецана хици-
ма. Улаз у сигурност комплекса још је ван домашаја, али је он ре-
шен да га се дочепа.
бииииип

Ф ара Бан се на тржишту ратника појављује са сведочан-

ством о завршеном курсу за руковаоца стандардним
бојним средствима, са оценом врло добар. Има двадесет четири
године, нешто искамчених кредита и блистав осмех самопоузда-
ња. У свим агенцијама за посредовање добија исти, одрични одго-
вор, међутим, не предаје се малодушности.
Треба бити стрпљив, говори.
Попут осталих жутокљунаца, са још неколицином усијаних ло-
бања потписује колективни уговор о тридесетодневном боравку
на Империју, свету на граници Периферије. Плата је симболична,
смештај за плакање, а опрема застарела.

307
 По истеку рока, једино се он враћа у Систем.
Следе три године потуцања по нижеразредним ратиштима.
У двадесет седмој, Фарин рачун је танак као што је и био. Он
станује по касарнама, са регуларним војницима, и у дуговима је до
гуше. Али, и даље се осмехује налик на неког ко се бескрајно про-
води.
Игром судбине, на краћем одмору на матичној планети, упо-
знаје се са истакнутим заступником Лером А, који у њему наслућу-
је истински исплатив таленат. Познанство им прераста у пословну
сарадњу. Фари она доноси уговор на Албеду 14, тада најпопулар-
нијем радном месту, а Леро А убира – својствено себи – седмоци-
френу провизију. По први пут, Фарина је зарада већа од неколико
хиљада кредита, и то много већа.
Ако сам ишта научио, бавећи се посредовањем – сећа се агент у
интервјуу за Панкосмикум, у издању на људском језику – то је да
нањушим праву инвестицију. Онај који је прошао све рупе Пери-
ферије и није притом задобио ни најобичнију огреботину, не
може, једноставно не може бити промашај.
После Албеда 14 нижу се све скупљи ангажмани: Манго-свето-
ви, Ембора, Парацелзус, Алфадор. Сва бојишта Космоса сада су
подједнако доступна, а на Фари је да бира, она најпрофитабилни-
ја.
На Иморину, у јеку размирица између демонстраната и престо-
лонаследника, звезда среће га оставља на цедилу. Погонске једи-
нице портабл-разарача, ког он дужи, отказују и возило се судара
са противничком крстарицом. Сигурносни штитови га делимично
спасавају, али је неопходна ургентна хируршка интервенција.
Спљесканог, релативно живог Фару пребацују у клиничко-рехаби-
литациони центар на Месецу.

308
 Пар дана касније, помало отекао и са нешто вештачких органа
у себи, он искрсава на родитељској фарми пилића, у равничарској
области земаљског полуострва Балканије. Ту проводи боловање, на
монотони, рурални начин, углавном хранећи перад или се такми-
чећи са комшијском дечурлијом у виртуелним симулацијама бор-
бе.
У међувремену, синдикат професионалних ратника га одликује
Орденом заслужног члана за унапређење струке.
Фарин велики повратак дешава се у опсади Новокрсташке по-
крајине, опсади која се без резултата протезала из века у век. При-
дружује се патриотским армадама у часу када се одлучује да се от-
пор и дрскост архаично моралног народа скрше једном за свагда.
За два месеца, за функцију четовође, добија невероватних петна-
ест мегакредита и тако се сврстава у најскупље занатлије.
Приликом обезбеђивања евакуације становништва избеглог из
гранатираних градова Покрајине среће Тамару Сагеј. Љубав на
први поглед је неминовна. Тамара је холо-манекен, специјализо-
ван за приказивање леве половине свог тела, учесница у избору за
Мис планете из ког је дисквалификована због подмићивања жи-
рија. По окончању уговора, Фара одлази из свеопште кланице – а
њој ни најсмелији прогнозери не назиру свршетак, уколико се ис-
кључи опција употребе средстава тоталне деструкције – по своју
драгану. Попут патетичног, предисторијског витеза, спушта плов у
избеглички камп, граби Тамару и с њом ишчезава у облацима.
Фари је тридесет трећа, Тамари двадесет прва, и задовољни су
једно другим.
Сада се његов рачун рапидно гоји, брже него што га занимање
води пространствима Космоса. Леро А му намешта елитне посло-
ве, такве да увек може да инсталира свој хабитат на световима на-

309
домак радног места. Није битно да ли су послодавци хуманоиди
или инсектоиди, да ли су метаморфи или Технои. Битне су нуле,
што више нула у низу.
Малко сам забринута – поверава се Тамара некој од холотека
намењених женама и женкама – али, бар су ми доступне тури-
стичке атракције о којима нисам чак ни маштала.
А онда следи Галеја. Пет месеци, двадесет пет и по мегакреди-
та, исплата у ратама. По свему пристојна понуда.
Међутим, нико ни не слути да је тамошњи председник пред
банкротом и нервним крахом. Истина је скривена иза брижљиво
разрађене медијске кампање и обећања баснословних хонорара.
Први месец пролази. Васионци се убијају и ништа не питају.
Сигурно је администрација поново забрљала, па лова касни.
Други месец. Армија је уцрвљана негодовањем. На бојном пољу
се забушава, толико да се супарници чак поштеђују.
На старту трећег месеца доспева вест из владе: председник из-
вршио самоубиство, благајници се одметнули у илегалу. Гневни
због обмане, Фара и још хиљаду осамсто осам најамника напушта-
ју Галеју, претходно попљачкавши све што су могли.
После тога, Фара клизи у депресију.
Има тридесет девет година и размишља о пензији.
Све док се не јави Леро А, да распрши дилему. На Мозаику се
препуцавају војнопроизвођачке фирме. Чиста ствар, гарантује ча-
шћу.

Н апољу: кијамет. Ураганске песнице дивље кидишу на

штитнике хаба. Мониторски прозори су слепи, приказу-

310
ју једино ковитлаце силицијумске прашине. Звучна изолација је,
нормално, подигнута.
Испружена у масажеру, Тамара преде и листа шарени лего-ма-
газин.
Фара је одсутан. Већ други је дан на Алфадору и још толико ће
остати тамо.

Ћ ао”, смешка се Тамара. Скоцкана је у полупрозирни,

пластични комбинезон и снабдевана огромним вр-
тларским маказама. Иза ње, кроз стаклене преграде ботаничке ба-
ште, Фара примећује зањихане израштаје трансгених биљака.
Пиљи у прљаво зелене покрете.
„Ћао”, проговара промукло.
Строваљује се на цветни дезен кауча. Пригњечена нога га не-
пријатно жига.
Пита: „Какви су оно кибери око куће?”
„Ох, то.” Тамара одмахује руком. Одлаже маказе на сто и откоп-
чава одело. „Послали су их из транзитног предузећа, да поставе…
оно…” Обрве јој се извијају у збуњеном луку. Гризе доњу усну, при-
гушено плаву. „… ма, знаш, оно, око зграде. Амбалажу, да је лакше
утоваре. Знаш?”
„Знам. Фино.”
Фара из џепа панталона вади паковање стимулативних капсу-
ла, отвара га и гута три комада одједном. Тренутак, два и – већ му
је боље. Блаженство га наткриљује.
Тамарин глас је милозвучје. „Треба да им јавимо”, слуша, „да ли
и базен иде у пакету са осталим.”

311
 „Не.” Разбашкарен, посматра је како љушти комбинезон са
облина и шљапка у спаваћу собу. Певуцкаво добацује за њом: „Ба-
зен смо закупили.”
„Штета”, допире оданде, а потом се она појављује, умотана у
џемпер. „Узгред, какав ти је био дан?”

б
Фара, душо…
ииииип
„Не опет?!”

„Тамара! Колико сам те пута замолио да ме не контактираш док

радим!”
Опрости, душко, само ме интересује
долазиш ли данас кући.
„Планирам, нова ме спржила!”
Измасакрирани гусеничар се ваља ка Фари. Он на кратко заста-
је и испаљује јаросне рафале из свих оружја. Возило се прштаво
распада. Истопљени комади метала пљуште по њему. Пред ноге му
се стропоштава кацига полупаног визира. Презриво је шута.
Још си ту?
„Обавезно.”
Овде се већ смркло.
А и линијски трајект је приспео у луку.
„Па шта? Ако никако другачије, довешћу се ђубретарским ки-
бером.”
Шљаштеће муње се заривају у ткиво тврђаве. Урлик. Цепање,
трење слојева оклопа.
Деформисано дефанзивно поље искри.
Не свиђа ми се што црнчиш прековремено.

312
 „Нисам успео да се ишчупам.”
Група командоса држи положај око ваздушне коморе. Машу му
ручним топовима, бодре га.
А он трчи, и даље, док му дах магли контуре реалности. Сапли-
ће се и пада на колена. Устаје. Не осврће се, свестан је насртаја не-
пријатељских чаура.
Подешени на аутоматику, лансери решетају.
хлађење непотпуно
комплет се прегрева
Фара?
Душо?
Крени одмах.
Командоси активирају самонаводеће пројектиле.
нужан маневар ескивирања
опкољавају нас
Фара?
Скоро је стигао. Баца се ка заклоњеним савезницама. Скок је
дуг, носи га метрима и метрима.
И,
ево,
изгледа да се…
Фара, реци нешто!
!!!
Олакшање изостаје. Залутали енергетски млаз га обара. Ујед
агоније је неиздржив.
алтернативних
инструкције
десни блок не
10932007855104396

313
 шириширишири
помоћ
кисеоник цури
цури
цуууриии
Беспомоћан је. Одело је цркло.
Екстремитети се неконтролисано ритају.
Све напорније дише.

С
ритуал.
јај месеца, кроз одшкринута двокрилна врата терасе.
Шум мора. Доле, на обали, модре крабе изводе свадбени

Шапат: „’Еј, Тамара… спаваш?”, па након неугодно истегљеног

минута: „Не.”
„Још си љута?”
Глатка линија њених леђа.
„Али, извиних се.”
Тајац. Постеља шушка.
На исечку ведрог неба – танкери у узлетању са плутајућих
платформи. Срећом, Мозаик се не да ни назрети.
„А да се опет извиним?” Уздах. „А да се извиним на Лотосу?”
Изненађено: „Лотосу?”
„Прича се да урођеници из залива преразумних шкољки праве
предивне огрлице. И да те огрлице памте.”
Постеља јечи. Њено лице над његовим.
„Годишњи?”
Пољубац.
„Боље то него јавни превоз.”
 СВЕ БОЈЕ ОЧАЈА

М а”, рекао сам, „пљујем ја на све.”

И онда, џепова оптерећених потврдама, а растереће-
них пловне дозволе, отишао у холобар. Маскиран алкохолним ис-
парењима, тутнуо сам Прасету на шанк туце снимака.
„Још вас занима?” питао сам.
„По старој цени.”
„У реду.”
„Одбићу ти са рачуна.”
Наручио сам брљу.
„Где је Дача?”
Прасе се искезио. „Одлетео. За својим сновима.”
„Булазниш?”
„Јок. Ускочио је на први слободни трајект за Систем. Покупио
прње и отперјо. Збогом, Пацовска јазбино! Збогом, Крусибале!”
Колачио је очи на мене и пенио. „Добро јутро, Земљо!”
„Кој’ ће Космос тамо?”
„Сви путеви воде на Земљу. Кући.”
„И, шта”, укапирао сам, полако, али сигурно, „ти си сад газда?”
Грокнуо је и малко ми се смучило.
„Е, знаш, Прасац”, отцепио сам, „пљујем ја и на тебе. Знаш?”
Поново сам наручио брљу.
А над шанком је плесала обнажена пројекција овдашњег жен-
ског примерка водењака. Поприлично јадан призор.
„Ало, Тјене!”
Дозивао ме је неко.
315
 „Тјене, амо по’итај!”
Погледом сам разгрнуо дим.
„Гле!” Ћора ми је махао својим кибер-продужетком.
Пришао сам и угнездио се у анатомску фотељу. „Је л’ то неко
овде пишнуо?” приметио сам, али нисам устао. Било ми је, на кра-
ју крајева, свеједно.
„Извоза ли се?” питао је Ћора.
„Извоза, вала.”
„И жив оста. А Вита не успе.”
„Стварно?”
„Аха.”
„И он загину”, прокоментарисао је Навахо. „А ја, ето, провукох
товар кроз иглене уши. И бацих шефу своју дозволу пред ноге.” Из-
вадио је из јакне усну хармонику. „Толико од мене.” И засвирао је.
Нешто сетно.
„Такође. Од мене такође”, сложио сам се.
Бандоглави је спавао у позадини, наслоњен на масивни стазни
подупирач платформе. Хорас је, пућкајући смрдљиву лулу, у лото-
совој пози окупирао сто до нашег, а Слузавац је, искобељавши се
из егзоскелета, слинио на поду. Техно се трудио да обљуби церека-
ву и замагљену Вању. Аљоша је напето зурио у холо плесачице,
чуло се куцкање његовог допола инстантног мозга. Махатмина фо-
теља је била празна.
И Витина. Покој му души.
„Махатма ради?” обратио сам се Ћори.
„Ако још увек дише.”
„Зашто?” Навахо је прекинуо мелодију. „Због бедне хрпе потвр-
да о заслуженим кредитима? Маниту! Хабитат ми их је пун. Шу-

316
шка на све стране. Ја више нећу. А, не. Више нећу.” Почешао се по
темену. „Где оно стадох?” Па је засвирао нешто врцаво.
„Заиста”, казао сам. „Ред би био да они керови из седишта ком-
паније регулишу исплату.”
Ћора је климнуо главом.
„Да случајно који од вас, момака”, умешао се Хорас брундањем,
„нема штогод сиће на зајам?”
Кисело смо се насмејали.
„А и он”, Ћора је показао кибер-продужетком ка Прасету, „он не
диже цену.”
„Гад”, шмркнуо сам.
„Имао си нешто?”
„Пар снимака. Тек да покријем минус.”
„Ја копирани налог за лет.”
Уздахнуо сам:
„Јадна цркавица”,
и по трећи пут наручио брљу.
„Частиш ме једном?” понадао се Ћора.
„Марш.”
„Бар пола чаше.”
„Марш, бре.”
Намрштио се. „А добио си више потврда. Себичњаку.” Нисам
реаговао, те је наставио да кевће: „Кад немаш, онда се гребеш. Мо-
лиш и улизујеш се.”
„Изеш га, кад сам кваран.”
„И измолиш макар капљу.”
„Изеш га, кад сте глупи.”
Проучавао сам дно чаше. Примицало се попут смрти.

317
 Уз то, као да се каква мушица давила у бледој течности. Јесте,
била је ту. Велика, црна мушица. Али, на крају крајева, било ми је
свеједно.
Посркао сам и подригнуо.
„Прасе”, дрекнуо сам, „ова повраћка је све разводњенија! Про-
клет да си, заједно са њом!”
„А ти немој пити!” дрекнуо је он мени.
Наручио сам четврту.
Тада је већ била поноћ негде на Крусибалу. Расвета се по ходни-
цима пригушивала, потпуно или до сумњивог трептања. Комплек-
сом су почињале да се шуњају криминалне, у црно одевене њушке,
да тргују незаконитим робама и услугама, да дилују, краду и опет
краду.
Мене је мрзело.
Тада је у бару већ киптело. Механичари из друге смене, махом
човеколики, нагрнули су кроз врата, певајући народњаке и узви-
кујући антикомпанијске пароле. Неколицина локалних админи-
стративаца је панично утекла, пре него што су их опазили. Сироти
морони. Нису били толико грешни колико су били озлоглашени.
Одувек је управа морала да их узгаја у посебном сектору. То је
слично расној дискриминацији. Професионална дискриминација.
Тја.
„Ово није ваша територија!” громогласно је обзнанио Хорас.
Механичари су зажвалили.
„’О’ш се кладиш?”
„Доле компанија! Доле пилоти!”
„Коме ти то, матори?”
„Није вам довољно што сте преплаћени!”

318
 Хорас је пажљиво спаковао лулу у дрвену кутију, зачкиљио и ус-
правио се на столу.
„’Оћу се кладим”, зарежао је.
И хаос је плануо.
„Тјене, медени”, гугутала је Вања недуго потом, „ал’ ме болу кр-
ста. Ћеш ме измасираш?”
Имала је оправдање за болове.
Неко ју је изгазио, наиме.
С њом у крилу, шљивом на левом оку и петом брљом у шаци, гу-
жвао сам се у фотељи. До мене, Ћора је подешавао лакат свог ки-
бер-продужетка, а рашчупани Навахо свируцкао нешто свечано.
Бандоглави је хркао под нашим ногама. Слузавац се увлачио у ег-
зоскелет. Техно је купио крхотине разбијених флаша, уверен да ће
скупити и који гутљај. Неповређеном руком Хорас је покушавао да
напуни лулу. А Аљоша је, у искиданој кошуљи, крвавог чела, раз-
рогачено бленуо у пројекцију плесачице. Махатмина фотеља је зја-
пила празна.
И, наравно, Витина.
За шанком, Прасе је процењивао штету.
Механичари су, приграбивши олињале курве, ђускали ван на-
шег домашаја, и они у једнако лошем стању. А курве су – катасто-
фално јефтине, економичне по обичају – своје извршавале на лицу
места.
У углу су се хаковали платформни ћелавци, њих пет, у вуненим
јакнама и маскирним панталонама.
Дим и смрад били су свеприсутни.
„Ћеш ме измасираш?” поновила је Вања.
„Овде?”
„Не баш.”

319
 „Где?”
„Код тебе. По целом телу”, шапнула је.
Грицнула ми је уво. Закикотала се.
Магла је полако ветрила из њеног мозга.
„’Оћеш?”
„Ех”, уздахнуо сам. „Примићеш потврде?”
Избечила се. „Тјене!”
„Нисам при готовини, медена.”
„Ни кредита немаш?”
„Ако је о кредиту реч, њега имам. Тог једног.”
Заварила ми је шамарчину. Скочила.
„Сировино!” сикнула је. „Сматраш да сам толико, да сам баш…
да сам бадава?”
„Што јес’, јес’”, лицемерно сам се осмехнуо.
„Распродаја”, надовезао се Ћора меланхолично.
Вања је вриснула, па, неспретно врцкајући на стакленим шти-
клама, емигрирала код ћелаваца. Техно је лансирао назубљену по-
лутину боце за њом.
„И они су шворц”, порадовао се Ћора.
Навахо је одложио хармонику. „Увалиће јој вирусе.”
„Вирусе? Нису то вируси.”
„Нег’?”
„А шта ја знам? Најобичнији тројанци.”
„М’, да.”
„Пробо сам вирусе, чо’ече.”
„Е, ондак, то је друга ствар.” Навахо се латио свирања.
„Пробах вирусе, Тјене”, казао је Ћора равнодушном мени. „Је-
сам. Оне праве. А не ово. Сељачки кодови, аматерски.”
„Ја сам са села”, упозорио сам га. „И пљујем на све.”

320
 Уто се јавио Аљоша: „Сунце јој… па, нису л’ оно главе на њој?”
Сасуо сам брљу у ждрело и из све снаге му опалио једну васпит-
ну.

Т јене
Плутао сам. Плима је надолазила, јаросна, запенушана,
обојена свим бојама очаја. Надолазила је, како свуд око мене, тако
и у мени. Тумбао сам се. Немушто урлао.
Тјене
Вода је бућкала. Свуда само она. Хладна и дубока. У таласима је
хрлила. Био сам је сит. Био сам сит њене праисконске непромен-
љивости, њене једноличности.
Тјене бре
Вода је бућкала. Стомак се грчио.
„Спасите моју душу!”
Завапио сам.
„Не умем да пливам!”
Тјене доста отрезни се
„Олаше?” закркљао сам.
Сео сам, мало се заљуљао на раздрљеном воденом кревету. Пода
мном се мрешкало. Избистрио сам вид и обуздао утробу.
„Шта ’оћеш, Олаше?” чуо сам себе.
Његов холо је лебдео у углу собе, три метра од мене. Жмиркао је
црним очима са црног лица.
потребан си ми
„Зар?”
У ваздуху је висио Вањин мирис: комбинација лаванде и мошу-
сног говечета. Последња мода, тврдила је. На поду, у камари часо-

321
писа и комдискова, чамила је њена коврџава перика. Ње саме није
било. Нејасно сам се сећао наших егзибиција, више експеримен-
талних него успешних.
„Жао ми је”, рекао сам, устајући. „Јуче сам поднео оставку.”
Плавобео и огроман, Крусибал је попуњавао мониторски про-
зор.
„Оставку”, назначио сам.
ма ’ајде Тјене у фрци сам имам новоприспеле материјале и планове мо-
раш возити
Освртао сам се. „У нову! Где ми је одећа?”
’ајде Тјене мораш
Укључио сам лампу.
Крусибал је отклизао у помрчину.
Холо-Олах је истрајно буљио црним очима са црног лица.
молим те Тјене
Пронашао сам комбинезон испод постеље, па га из трећег поку-
шаја обукао. Затим сам се обуо. Из првог покушаја.
На сточићу сам затекао начето паковање двопека и смазао га.
Боље да нисам. Црева су ми заграјала у протесту, замешала оно ђу-
бре у себи.
А Олах је преклињао.
не буди проклета будалетина у истом смо чабру и ти и ја и остали сви
смо заборављени овде унутар комплекса Тјене бре потребан си ми бре
Ћутао сам.
Да ми изнутрице не би случајно сукнуле на уста.
И надимао се.
Тјене
Ево је. Плима.
Тјене мораш возити Космос послали су нам инспектора

322
 Ах. То.
инспектора Тјене из Система
„Глуви угљешо”, прозвиждао сам, „подно сам оставку.”
Пљуц.

С обни терминал ме је обавестио да касним са регулисањем

стамбене обавезе. Запретио ми је принудном наплатом.
Чак и изгоном са платформе, из компаније.
Само сам слегнуо раменима.
Плати – инсистирао је – плати.
Шупље. Незаинтересовано.
Плати.
Завукао сам руку у џеп. Свежњеви потврда су се изгужвали.
Било би довољно да свега пар комада гурнем у ту металопластич-
ну наказу. Да измирим дуг.
Али нисам то учинио.
Нисам хтео.

У
не могу
зми Аљошу”, предложио сам.
Олахов холо је изгледао несрећно.

Придружио ми се за доручком у компанијској кантини. Ждра-

као сам позамашни сендвич са синтетичком шунком, заливао га
ђусом и смешкао се на Олахове муке.
„Зашто не?”
полупо си му лобању
„Јесам?”

323
 јеси стоко немодификована
Натуштио се.
ем смо мањкави с радном снагом ем се ви међусобно сатирете Космос
чиме ли сам вас заслужио а поврх свега
Глас му се пропињао, утањивао попут цвилежа.
поврх свега те оставке
Спокојно сам жвакао.
гнусно Тјене неморално
пилоти сте
не богови
„Тја”, рекао сам.
тја
„Узми Ћору.”
узо сам ал’ треба ми још с’ваташ још
„И Навахоа.”
он је поднео оставку
„Па? У чему је проблем?”
дефинитивно одлази
„Кењаш.”
јок нема више он је пуко чак је и племенски тотем спаково у кофер
Изненадио сам се. Изненадиле су се и моје вилице и скоро са-
жвакани залогај се убајатио у њима.
Нема више.
Нема више свирке у Јазбини.
Лака јој црница.
„Тако, дакле”, превалио сам преко тромих усана. „Хоће ли нам
шефови обезбедити замену?” Прогутао сам оно бајато.
хиперемитовао сам требовање мада они никад не журе још процењују
да ли је економичније да платформу опслужују кибери уместо људи

324
 „Кибери, а?”
ако се реше а онда ви постајете вишак
„Ако.”
Неуморно сам сипао ђус у чашу. Сендвич ми се чинио некако
скорелим.
Тјене
Олах ми је на раме ставио нематеријалну шаку.
„Ој?” звучао сам раштимовано.
ти би можда више потврда
„Више?”
да се средити
„Више.” Зацерекао сам се. „А шта ћу с њима?”
Збуњено ме је скенирао.
Уто се у кантину угегао Слузавац. Управо беше поднео оставку.

Д оручак. Парење у компанијској сауни. Ужина. Туширање.

Парење с Вањом. Опет туширање. Ручак.
Тек шест – седам потврда. Од неколико стотина.
Својски сам се потрудио да потрошим још.
У компанијској продавници сам купио комплет за пикадо, туце
мајица, качкет, картон холоразгледница, џак жвакаћих гума, пре-
свлаке за седишта у плову, зидне слике са мотивима из антике, ка-
јак на склапање и један овосистемски метеор. У компанијском сно-
воскопу сам одсањао пар представа. Затим сам се ошишао у компа-
нијском фризерском салону и очистио одело у компанијској чи-
стионици. Па сам натерао Техноа да прими моју позајмицу, а све-
жањ потврда бацио у клозетску шољу.
И најзад вечерао.

325
 „’Еј”, казао сам Хорасу. „’Де си?”
„’Еј”, узвратио је. „Ту сам.”
Погурио се над флашом и трептао у грлић. Сео сам до њега. Још
једно се вече одмотавало над Крусибалом, а бар је био необично
празан. Од пацова из наше банде присуствовала је убедљива ма-
њина - нас двојица, да будем прецизнији. Ћора је летео, Бандогла-
ви такође, Техно се припремао да лети, Слузавац је ловио муве по
ходницима, Аљоша је у прикрајку гњечио Вању, а Махатма је ле-
чио опекотине у диспанзеру.
Осим нас, били су ту укантани ћелавци и траумирани админи-
стративци. Курве, ионако урачунате у инвентар, изостале су са
радног места због састанка синдиката. А странци већ недељама
нису крочили код Прасета, односно – некадашњег Даче. Није их ни
било.
„Ниси у форми?” питао сам Хораса.
Шмркнуо је, ни не погледавши ме. „Примети се?”
„Тешко.”
„Ето, не иде ми.”
Ни мени самом није ишло.
Удобније сам се сместио у диму и прогурао кроз зубе: „Због На-
вахоа?”
„Ех, Тјене, друже, јуче остадосмо без двојице.”
Немо сам потврдио.
„Замисли само”, наставио је Хорас, „годинама виђати човека,
сретати га у ћошковима своје доколице и негде у свом срцу, нави-
ћи се на њега, ма какав он био, ма какав ти био, а онда, одједном –
рез. Он оде. За свагда. И готово.”
„Готово.”
„Нисам веровао да ће заиста напустити платформу.”

326
 „А ко је?”
„Не могу да верујем да нас напушта.”
„А ко може?”
Дошаптавали смо се.
Хорасова плећа су подрхтавала, као од хладноће.
„Тјене, оде ли он?”
„Оде”, рекао сам.
„Заувек?”
„Изгледа.”
„И никад више нећемо седети заједно? Ни овде ни другде?”
„Не. Никад више.” Јекнуо сам. У грудима ми се таложила неи-
змерно тешка беда. А Хорас је промуцао:
„Нисам веровао да ће ме заболети.”
Био сам захвалан диму што нас скрива, од нас самих и од целе
Васељене. Што нас обавија привидом обичних, незанимљивих пи-
јанаца.
У ствари, тада сам желео да сам пијан.
Јер, болело је. Врашки је болело.
И – нова ме спржила – нисам био сигуран да ли се то у Хорасо-
вом оку скупља суза, бисерна и издајничка. И у његовом.
Дуго смо ћутали.
Ћутали смо, док Хорас није из xепа извадио усну хармонику.
„Поклонио ми ју је”, рекао је. „Јеси ли се ти опростио с њим?”
„Још је овде?”
„Аха. У луци.”
„Нисам.”
„Требало би.”
„Би”, промрмљао сам.
Хорас је климнуо главом и накарадно засвирао.

327
 Мора да је одавно било јутро, када је проговорио:
„Чуо си за инспекцију?”
„Начуо сам”, одазвао сам се.
„Још један давеж.”
„Ни први ни последњи.’
Мора да је било јутро.
У све ређем диму, налик на два пуста острва, самовали смо Хо-
рас и ја. Чак је и Прасе нетрагом ишчезао.
Холоком је био искључен.
Хорасова боца неиспијена.
„Чуо си зашто долази?”
„Нисам, али претпостављам.”
„Због нас.”
„М’, да.”
„Међутим, не да нам проверава ефикасност.”
Значајно ми је намигнуо.
„Још сумњају”, исцедио сам.
„Нису ни престајали.”
„Зна ли Прасац?”
„Сигурно.”
„И?”
„А шта му могу? Неће ништа открити.”
„Ко и прошли пут.”
Насмејали смо се, Хорас нервозно, ја малодушно.
„Било би освежавајуће да нас раскринкају”, канстатовао сам.
„Вала, баш.” Хорас је шчепао флашу и потегао из ње. Па је дла-
ном обрисао уста. „Јеси ли икад размишљао за кога Прасе ради?”

328
 „Искрено, није ме брига.” Истеглио са учмале мишиће, устао.
„Нити сам упућен у територијалну распрострањеност компанија.
Приупитај Олаха.”
„Можда и хоћу. Шеташ?”
„Шетам.”
Пружио ми је хармонику. „Узми.”
„Дао ју је теби.”
„Не могу је задржати. Или му је врати или је баци.”

С ам на путничкој палуби, окружен пртљагом и загледан у

властита стопала, он је чекао. Већ други платформни дан.
Готово се није померао. Готово није дисао. Чекао је. Сувише стар за
нови почетак, а опет, сувише млад да би остао. Безнадежан, истро-
шен, уморан.
Пробуђен из јаве, да би повијао варљиви, оседели сан.
На мониторским окнима, пред њим и иза њега, сучељавали су
се доминантни Крусибал и искричаве, вандомашајне звезде.
Чекао је.
А транспортер није стизао. Мада једном хоће.
А ја му нисам пришао. Мада сам хтео.

М еханичар је био умашћен, зрикав и модар испод десног

ока. Ја сам био модар испод левог, али се то скоро није
ни опажало. Шрафољубац ме није докачио ни упола професионал-
но колико сам ја њега.
„Је л’ спреман?” обратио сам му се.
„Јесте.” Упро је прстом. „Ено га.”

329
 Плов је лежао на рампи четири нивоа ниже, покуњен и искр-
пљен, некада лаки разарач, а сада модификовани носач са компа-
нијским ознакама.
„Неће се распасти?”
„Можда. Не гарантујем. Заболе ме.” Шрафољубац се подло иске-
зио.
„Значи, дрзнули сте се да подмећете којекакве крнтије.”
„Ваше крнтије. Ви их ломите.”
„Не ми. Водошњурци и братија.”
„Свеједно. Само је врати.”
„Ако будем расположен.”
У близини, кибери су вукли крш истопљеног метала и пластике,
стотине тона безобличне масе нечега што је, по свему судећи, ра-
није летело.
Показао сам прстом. „А ово?”
„Махатмин тегљач.”
„Баш му завидим.”
Шрафољубац се унаказио мрштењем. „Кретен. Уместо да се ка-
тапултира, он је довезао возило запаљених погонских јединица.”
„Напротив. То је екстремно паметно.”
„Због чега, молићу?” закрекетао је. „Све је могло оперјати, а ра-
дијацију још нисмо санирали!”
„Човеку се ваљда није плаћала такса за уништени плов.”
„А платио је таксе за оштећења.”
Мрднуо сам раменима и ступио у лифт.
„Што ме подсети…” Шрафољубац се накашљао за мном.
Осврнуо сам се, а он је снебљиво додао: „Ниси још измирио ду-
говања за поправке.”
Потонуо сам.

330
 Ком се одмах самоактивирао.
идентификуј се
Глас је био женски и згодан, али убиствено досадан.
Посадио сам се у командни пункт.
„Још калкулишеш, стрву?” суморно сам рекао.
ко год да си опомињеш се да се идентификујеш
„У реду. Не уједај.”
Убацио сам персоналну картицу у терминал.
спор си запослени Тјене и неодговоран санкционишеш се
сумом од десет кредита односно одузимањем једне потврде
Десетине индикатора су засветлеле.
плов ти је на располагању запослени Тјене уздржи се од не-
потребних маневара и непрописних аката
Успоставио сам видео-контакт и преда мном се растворила го-
лема слика хангара. Угледао сам возила у комадима, мрзовољне
механичаре, кранове под оптерећењем, кибере сервисере и утова-
риваче, навигациони торањ, заобљени свод са мониторским окни-
ма. Нисам се обазирао.
„Функције?” питао сам.
виталне
„Мотори?”
један у квару два на седамдесет процената
„Штит?”
оспособљен мада непостојан
„Стазне батерије?”
замењене
„Новим?”
не половним одолеће нискоенергетским ударима
Све регуларно. Немушто сам опсовао.

331
 „А товар?”
оба су укрцана
„Како оба? Олах није помињао ништа сем обичне испоруке.”
промена ради уштеде и извршења обавеза
„Онда ми следује бонус.”
не одлучујем ја о томе
Блокирао сам кочнице и клизнуо низ рампу. Хангар се запеча-
тио иза мене.
Кроз лансирну цев, па у бездан.
Крусибал је висио у црном, кријући месец у сенци. Сунце си-
стема било је хладно и далеко.
Поставио сам се у двочасовну орбиту око планете.
запослени Тјене самовољно одуговлачиш мисију возило
није намењено твојим себичним страстима него компаниј-
ским делатностима
„Шта носимо?”
санкционишеш се одузимањем двадесетине потврда
„Шта носимо?” стрпљиво сам поновио.
А испод, облаци. Вртлози белих, ускомешаних облака. И океа-
ни. Раштркани архипелази, браонкасти, на северу ледени, око
екватора вулкански. Тачније: инстант-вулкански, будући да су
наши инжењери продрли до самог језгра и да су испумпавали маг-
му.
„Дакле?”
средства за извођење климатског култивисања и колони-
јални пакет
„Одштампај ми налог.”
првенствено те опомињем да си подложан санкционисању
докле год не поступиш по задатку

332
 „Батали то.”
како извољеваш запослени Тјене
Доле је нешто експолодирало. Концентрични кругови бљешта-
вила раширили су се хиљадама километара, а онда замрли. Мега-
тоне и мегатоне воде прхнуле су у пару, замаглиле призор. Сигур-
но капсула антиматерије. Идиоти из енергетског су обожавали да
се петљају са њима, чак и по цену сопствених скалпова. А ми смо се
надали регресу чим би они зезнули ствар.
ево штампам
за грађевинце на површини ради корекције климатске
карте превозимо контејнер генетски третираних паразита да
би увећали концентрацију атмосферског азота затим пет сто-
тина ексикаторских бомби осамдесет универзалних копача
емиторе ветра разбијаче облачних формација девет стотина
стазних зидова исто толико подупирача и три стотине кибер-
ловаца за подморска чишћења
колонијални пакет под редним бројем тринаест обухвата
криоген-легло метанских арахнида и седам кавеза младунча-
ди гастропод-пијавица
и наравно
стандардно следовање за посаде амфибијских острва
а то је напомиње се интерни проблем платформе
одобрено од управе периферног огранка и штаба компа-
није
нула нула осам деветнаест Крусибал
координате поверљиве
то би било све запослени Тјене
Ком је исплазио мемотеку из својих пластичних чељусти. При-
хватио сам је и стрпао у џеп јакне. Да се нађе.

333
 запослени Тјене
„А?”
издавање налога се наплаћује двема потврдама дужан си
да пријавиш управи разлог због кога си тражио копију
„Веруј ми да ће то бити прво што ћу урадити.”
Пројектори су већ извесно време пратили уздизање једне све-
тле тачкице са плавкастог миљеа планете. Успорио сам плов и зау-
зео геосинхрони положај.
запослени Тјене још си подложан санкционисању због зло-
употребе компанијског власништва
Тачкица је постала мрља. Мрља релативно читав монотанкер
без транзитних чаура.
Затражио сам везу када ми је пришао на педесет километара.
Аудио је грмнуо:
ало Тјене ти ли си
Ћора.
„Ја, роде”, насмешио сам се.
нећеш ваљда сићи
„Двоумим се. Што немам визуални пријем?”
разбуцали су ме летим на аутопилоту немам чак ни расвету а биће да
сам и приколице откачио
„Да се назрети.”
чувај се гравитационих пертурбација све су неугодније
Мимоишли смо се.
„Шта си покупио доле?”
нисам начисто пар вагона водошњурачких кожа и костију и групу зре-
лих за одсуство чек’ имо сам и вагон икре
„О, па, за то ћеш крв искијати.”
знам ал’ се не секирам

334
 „Иначе?”
Танкер се гасио у околној тами.
наши су пресрели шверцерски киберплов крцат оружјем неко је домаћи-
ма послао далекодометна торпеда и ручне лансере
„Ручне?”
ма перајске свеједно осим тога спремни смо за подизање праконтинен-
та мада је готово извесно да ће се плоча преломити тек кога се тиче све то
иде на рачун службе компанија не жури
„Баш тако.”
него скоро сам се паркирао је л’ важи за вечерас
„Важи.”
немој погинути
„Таман посла.”
Веза је пукла и ком се сталожено јавио:
овај позив се класификује у нелегалне и антикомпанијске и
дабоме санкционише се
На југу, ако је то био југ, тамо где су инжењерци левитирали по-
замашне комаде подводног планинског ланца због инсталирања
геолошких структура са једног од светова наручилаца, окупљале
су се облачне звери. Наша је одбрана, по обичају, била мутава. Или
су механизми затајили или су се атомоартиљерци налокали. Опет.
Принцип је исти, остало је небитно.
Пода мном, сензори плова детектовали су паничну миграцију
дивовских полипа из колонијалног пакета седам пред удруженим
снагама водошњурачких одреда и комбат-сфероида земаљске из-
раде, иако без ознака фирме. Питао сам се нису ли баш из оне која
ће, ако буде среће, откупити малочас одштампану мемотеку. По-
липи су већ били масакрирани, а наших јуришника, нормално, ни
од корова. По обичају.

335
 Компанија не жури.
Рече Ћора.
Ваистину.
Али, кога је брига?
запослени Тјене
Пренуо сам се.
запослени Тјене уколико си рад да довека плуташ овде
бићу принуђен да ископчам све системе и обавестим преки
суд а можда и да те онеспособим
„Жудиш за тим, а, вашко?”
А на ивици обзорја, непокривеној облацима, на линији где су се
граничили дан и ноћ, на линији иза које је бдео месец, севали су
стазни зидови. Нисам знао зашто, бомбардују ли их. Није ме зани-
мало.
запослени Тјене ем што си санкционисан због отуђивања
возила ем си санкционисан због вређања званичног пред-
ставника управе
„Гаде, шуго”, издекламовао сам у налету инспирације, „пантљи-
чаро, измету, скрнавче, лешинару.”
Претресао сам xепове и извукао Навахову хармонику. Дунуо
сам у њу. Није звучало нарочито импресивно. Чак ни кому.
„Пљујем ја на све.”
Помислио сам. И казао, чини ми се.

А ако преживим, поднећу оставку.

 ГЛ А Д

Т ипично, зову нас мало пре краја смене. Иза фарме коже
на граници Унутрашњег 4 ботови су открили тело до-
шљака, или бар делове тела, тешко је одредити врсту јер су им мо-
згови пребукирани небитним потпрограмима. Нема финансиј-
ских могућности да се надограде, тако је како је, сналазимо се са
оним чиме располажемо. У нашем случају ради се о мом скромном
познавању васионаца и Батуовом често погрешном нагађању. У су-
штини је неважно.
Патрола извештава да је изоловала локацију и предлаже да
обавести екипу за чишћење.
„Не”, наређујем службеном киберу, „закључај све информације,
админстраторска права пребаци на мене. Покрени претрагу мре-
же – нестали досељеници, регистровани инциденти, потенцијал-
ни сведоци. Временски оквир – два дана. Цензура на максимум.”
Бату требује возило. Вишенаменска СЕГ Нова, углавном од хи-
перпластике, дречаво зелена и зрела за ремонт. Погон јој штуца на
седамдесет посто. Није ми први пут да сам у њој и није ми први пут
да замишљам шта остане од човека који падне са неба. Додуше, не
верујем да бисмо стигли до тла, толико је далеко. Са нашег нивоа
нико не додирне земљу.
Десетак минута нам је потребно да стигнемо на место злочина.
Зујимо поред џиновских сиса Тије Универзум која ове године ре-
кламира селидбу на новоизграђено Месечево 12. Нема боље инве-
стиције, тврди. У те холо-сисе зверам већ трећину стажа у фирми.
Навикао сам на њих. Брадавице су им дупло веће од мог стана.
337
Остатак тела, онај који бих радо осмотрио, дубоко је испод нас.
Што је мени занимљиво, другоме је пресело. То је природа овог
Града. Вечним, шареним сликама сакрити празне животе и мон-
струозне мравињаке.
Пролазимо поред фабрике стамбених чаура, ту је опет нека ха-
варија, смрди, не може се дисати. Ају су недавно отпустили одатле.
Рекли су да више није компатибилна са новим апликацијама и да
је узрок грешака у секцији за паковање. То је стандардни изговор
да некога шутнеш, а да му при томе не исплатиш зараду.
Зато се надам се да ћемо се Бату и ја овог пута опарити.
СЕГ Нова се несигурно спушта у облаку прашине. Промашила
је задато место за стотинак метара. Боље није могла.
Бату кези зубе, налик је на каквог предатора, а и иначе је далеко
од лепог.
„Онемогућио сам праћење”, каже.
Дигнутим палцем то одобравам.
Остаци дошљака ограђени су јаким пољем за скрембловање.
Нико споља нема представу шта се унутар њега дешава. Надноси-
мо се над лешом као што се небројени спратови надносе над нама.
Ботови се роје око нас, не обазиру се на Батуове псовке.
Утроба је распорена и полупразна. Недостаје већина органа,
претпостављам, као и удови, а њих је било бар пет. Трупло је зде-
пасто, отприлике моје величине и испрскано љубичастом течно-
шћу. Видим машинске сегменте у њему. Нема главе. Уместо ње, ту
је сурла са мноштвом пипака на крају.
„Какво је ово чудо?” чуди се Бату.
„Неко које још нисам срео”, одговорим. Мој кибер сурфује мре-
жом, тражи.
„Да није Шандар?”

338
 „Шандур, мислиш?”
„Е, то.”
„Нема шансе. Они су много ситнији.”
„А имају и главу.”
„Мудро збориш.” Кибер ме обавештава да није успео да иденти-
фикује васионца. Скенирање је такође негативно, нема трага бора-
вишној дозволи. Све заједнице су на броју, ако ништа друго – им-
планти јесу. „Није уписан у базу.”
„Онда је илегалац. Вероватно шверцер.”
Ногом гуркам леш. „Није га много остало.”
„Превише је гладних уста ових дана”, каже Бату. „Ценим да је
недавно убијен.”
„И мени делује свеже.”
„Да га пакујем?”
„За Зауруса?”
„Он не бира.”
Слажем се и уједно бришем ботовима меморију. У мрежу под-
мећем вирусе који ће је заглупити. Сумњам да ће нас неко контро-
лисати, али увек ваља бити опрезан.

Н исам сигуран шта ме извлачи из сна – Батуова порука са

ознаком ХИТНО, рекламе што су се провукле кроз од-
брану мог кибера или Ајин плач. Можда и нешто четврто. Шта год.
Једно је сигурно, и даље сам уморан.
„Малена”, проговарам, а грло ми је суво, гребе. Не померам се,
опружен на леђима, удови су ми тешки. „Малена”, дозивам Ају,
„шта би?”
Она не одговара. Дрхтаво уздише, па се упиње да обузда јецаје.

339
 Окрећем главу, да је видим, тамо, код искљученог прозора. Гола
је, седи на поду, наслоњена на зид, савијених и обгрљених ногу, са
брадом на коленима. Изнад ње трепће црвено упозорење да нам је
станарина на измаку. Мораћемо је убрзо обновити, одсутно поми-
шљам, а кибер марљиво прави подсетник.
У стану је загушљиво и мрачно.
„Малена”, покушавам опет.
„Спавај, Никсе”, набусито ће Аја.
„Скривио сам нешто?” питам и окрећем се на страну. Душек се
испод мене неодлучно таласа, његова интелигенција никако да
процени шта ми је намера.
„Ниси.”
„Добро”, кажем. Не намеравам да наваљујем, то никада не ис-
падне како ваља, али Батуова порука агресивно захтева да буде
распакована. Кибер брише нежељену пошту. „А да ми ипак испри-
чаш?”
Њена силуета дланом грубо брише образе. „Нема везе.”
Размишљам о чему смо разговарали претходног дана. Мозак ми
је успорен, неће да се покрене.
Устајем да се умијем. Вода је млака и чудног мириса.
Гледам сопствено лице у огледалу, гледам га без филтера, све
сам их искључио. Остарио сам, схватам напрасно и нисам нимало
срећан због тога. Боре су ми пресекле чело, а подочњаци не слуте
ништа добро. Изгледам мученички. Мудрије него иначе. И конач-
но би брада могла да ми легне. Штета што сам је се одрекао. Кибер
ми истог часа нуди информације о реконструкцији исте и предла-
же да излистам каталоге. Одбијам.
И тада ми кликне.
„Малена”, зацвилим.

340
 Журно јој прилазим, а она ми се баца у наручје. Чврсто је сте-
жем, крхку, уплакану, али је не могу поломити. Већ је у комадима.
„Када си сазнала?” грцам. И моје очи су пуне суза. Свет ишчеза-
ва, нема га више.
Из ње тек тада проваљује бол. Рида на мом рамену, тресе се, а ја
је не пуштам.
Чекам, стрпљив сам, њен сам. Батуова порука вришти у позади-
ни мог ума. Гурам је од себе.
„Јуче”, шапуће Аја напокон. Шмрца. „Чим си отишао да радиш.”
„Зашто ми ниси јавила?”
Она се одмиче, обореног погледа. „Неповољна генетска диспо-
зиција”, каже. „Тако су рекли. Не постоји могућност да се одобри
репродукција.”
„Не постоји?” тупо понављам.
„Ти си у реду. Прихватљив си.”
„То ми не значи много”, узвраћам. Заиста тако мислим. Грлим је
опет и обећавам: „Поправићемо те. И направићемо дете, ма, у три
свемира, направићемо два комада. Све ће бити у реду.”
Љубим је и поручујем коктел за смирење.

М огу да осетим нервозу у Батуовом гласу. „Где си?”

„На крову”, одговарам му. „Чекам слободно возило.”
„Зашто си ме испалио?”
„Јесам ли?”
„Дабоме да јеси.”
Неколицина житеља моје зграде блеји у близини, поред уни-
верзалног система за рециклажу. Сретао сам их раније, мада ме се
њихове њушке уопште не тичу. Чини ми се да су са доњих спрато-

341
ва, најнижи слој, онај што ни социјалу нема. Бледокошци, напум-
пани јефтиним стимовима и неухрањени. Холо-беџ безбедњака
изнад мог рамена делује смирујуће на њих.
„Имао сам проблема”, кажем.
Бату кратко ћути. „Да не питам?”
„Немој.”
„Онда”, он ће, „да се вратимо послу.”
Тражим од кибера да провери када стиже превоз. Два минута,
саопштва.
„Нисам учитао твоју поруку”, признајем Батуу.
„Небитно”, гунђа. Замишљам га како се мршти. Могао бих отво-
рити и видео-линију, али нема потребе за тим. „Све сам средио.
Морао сам брзо да делујем.”
„Јеси ли ишао код Зауруса?”
„Не. Овог пута код Жутог Брата.”
„Шван, значи?”
Закикотао се. „Ма, јок. Лажна узбуна.”
„Тако сам и рекао.”
„Елем”, каже Бату, па се накашље, „звао ме је шеф малочас.”
Схватам откуда му нервоза. „Нисмо продуктивни.”
„Је л’ да?”
„Не смета њему лично. Жале се они изнад њега. Послаће нам
контролора.”
„Још једног?”
„Аха.”
„Срање”, негодујем. Не би ваљало да морамо и тог да самељемо.
Наши купци нису луди за људским месом. „Јеси ли рекао шефу да
нисмо ми криви што радимо у мирном делу Града?”
„Наравно.”

342
 „А он?”
„Да припазимо да нас не ухвате.”
Стиже возило. Проклета СЕГ Нова. Проклета карма.

К араван брзе хране се попут змије омотава око насеља,

вришти на стотину језика и сеје дречаве рекламомате
иза себе. Гледам га из скровишта Жутог Брата. Понудио ме је пи-
ћем, али сам одбио. Код њега нема ништа гратис.
„Ово је цивилизација гладних”, кикоће се са друге стране про-
сторије, удобно смештен у масажер. „На крају ћемо сви бити сва-
рени.”
„Не смета ми”, кажем, „ако ћу пре тога напунити џепове.”
Поглед ми са каравана прелази на Унутрашњи 4, мрачан иза
својих баријера и део туђег света. У њему је тренутно четири ми-
лиона васионаца, од којих већина не напушта своје хабитате. Се-
дамдесет осам различитих врста. Бар половину од њих никада
нећу срести нити ћу сазнати како изгледају. За те је Земља отров-
на, као што су они за људе отровни. Како год, и такви се могу про-
дати, само их се треба дочепати. Нажалост, Унутрашњи градови,
свих пет, забрањена су територија.
„А ови”, Жути Брат упире прстом у караван, „ови! Оброци им
вреде колико и коштају.” Стиска песницу и прети. Смеје се и то зву-
чи као да има бушна плућа. „Не плашимо их се.” Опет је урађен.
Нисам расположен да ћаскам са њим.
Прекидам га, не окренувши се: „Хоћу да ме исплатиш.”
Жути Брат је човек који не постоји. Избрисан је из регистра, ако
је икада и био уписан. Сам говори да му је конкурентска банда ха-
ковала тело у годинама када су се водили стим-ратови, има томе

343
већ читав век. Наводно је само мозак успео да сачува и да га сакри-
је ван планете. Запоседа тела својих запослених, које му је близу –
у то ускочи. Ни у једном се не задржава.
Сада је жена. Пре неколико минута је пробао да ме заведе, бо-
лесник.
„Добро”, каже и облизује усне. Вероватно користи халуциноге-
ни сјај. Брзо га хвата. „Нема проблема.”
„Колико имамо ове недеље?”
„Три Швана, не баш велика, чисто да напоменем”, развлачи,
опет лиже усне, горњу, па доњу, „и једну Сику.”
„Две Сике”, исправљам га.
„Та друга је била начета.”
„Али си је узео.”
Церека се. „Јесам!”
„Толико ћемо и обрачунати.”
„Наравно, Никсе.” Извлачи се из масажера и прилази ми. Пре-
твара се да га занима оно што ја гледам. Шака коју позајмљује за-
вршава ми на задњици. „Како да те намирим?”
„Готовином”, одрежем. Не померам се. Неће ме добити. „И уба-
ци понеког мрежоубицу, потрошио сам их.”
А следећи пут ће Бату доћи.

К асно је. Вучем се као да ме је прегазило крдо подивљалих

Бабуа. Немам појма колико је сати, кибер ми каже, али
мени је свеједно. Град не мари за дан или ноћ, Град је отео небо од
мене, само за његова светла знам. Раме ми је закрпљено, умишљам
како се медицински имплант растапа у њему док ме лечи, али јак-
ни нема спаса – то је једна рупа превише, она која ће је отерати у

344
рециклатор. Вучем за собом криогенску кесу и у њој галашку по-
лутку, тешка је, због ње се саплићем. Мрзим кад кући доносим по-
сао, али нисам стигао да испоручим робу. Сутра ћу.
На степеништу је опет неки вашар, папирни роботи и лампио-
ни мешају се са народом, гужва је већа него иначе, гурам се неми-
лосрдно. Застајем само да купим две картонке са неком недефини-
саном супом. Не размишљам о пореклу комадића меса што плутају
у чорби.
Врата стана одбијају да ме пусте унутра. Нерадо издајем кибе-
ру наредбу да нам купи станарска права за текући и наредни ме-
сец. Тај новац могао је и боље да се потроши.
Аја се блажено смешка у полумраку, савршено несвесна да је
била под кључем. Гледа ме кроз екран на ком је поново отворен за-
хтев за размножавање.
„Тешка смена, а?” пита ме. На голој јој бутини примећујем зале-
пљен стим-фластер. Ознака на њему још се зелени.
„Упали смо у заседу”, говорим док скидам јакну. Раме ме боли.
Померам га пажљиво, ослобађам руку као змија себе из дотрајале
кошуљице.
Аја не схвата, не види, не дотиче је. И боље је тако.
„Није било страшно”, додам. Ботови су растурили гамад, али
смо их чекали пола сата. Двапут сам се онесвестио док нису сти-
гли.
„Фино”, Аја клима главом. „А ја, ево, тражим да нам одобре
дете.”
„Ако, малена, ако.”
„Слажеш се?”

345
 Отварам преграду у зиду и у нишу одлажем месо Галакса. По-
том се спуштам на под до Аје. Кибер дозива полицу и она послу-
шно лебди до нас. Стављам на њу супе. Мирис и није тако лош.
„Хајде да једемо”, кажем.

Б ату и ја седимо у оклопњаку пред седамнаестом капијом

Унутрашњег 4. Ванредна је ситуација. Маса поново де-
монстрира против васионских досељеника. Овог пута протест је
синхронизован кроз дубоку мрежу – око милион људи насрће на
Унутрашње широм Града. Ни наша ни друге фирме нису право-
времено откриле шта се спрема. Није ни чудо. Ажурирање надзор-
них програма на дну је листе приоритета.
Четврти сат смо стиснути над контролама ботова. Седишта су
неудобна, нисам успео да заспим колико год се врпољио. Али ми је
зато дупе утрнуло.
„Заурус има специјалну поруџбину”, каже Бату поспано.
„Гле ти њега”, узвратим.
„Па, да. Замолио нас је, да се тако изразим.”
Код капије осам демонстранти управо испаљују први пројектил
преко црвене линије. Стамбени објекат Укабара је оштећен и ту-
ђински гасови цуре из њега. Укључују се заштитни системи, али
готово истог момента бивају хаковани. Шеф одобрава употребу
смртоносне силе. Код капија један и дванаест ботови превентивно
испуштају неуро-мине. Већина окупљених остаје на ногама. Снаб-
дели су се штитовима, бар су те ствари јефтине и пуно их је тржи-
ште. Не делује ни напад на њихове импланте, мудро су их поис-
кључивали.
Сваке секунде очекујем да и код нас плане ватра.

346
 „Шта хоће?” питам Батуа.
„Мозак Јаве.”
„Зар Јаве немају колективну свест?”
„Потпуно нетачно”, Бату се смеје, „и потпуно неважно.”
Хаос траје већ шест минута. Број погинулих премашио је три
стотине.
Овде је још мирно. Углавном бацају труло воће и говна на трго-
вачка представништва Длака и Галакса. Претпостављам да има ту
и другачијег биолошког оружја, неки грип или слично, али сензо-
ри оклопњака не реагују.
Код капије девет секта Човеколиког бога изводи ритуал прочи-
шћења планете. Код капије осам успостављена је контрола. Изгу-
били смо десетак ботова, не више. Код капије петнаест неко акти-
вира тактички скремблер материје и број жртава премашује два-
десет хиљада. Медији наричу и проклињу, траже кривца. Ванзе-
маљски амбасадори апелују на смиривање страсти, нижу се саоп-
штења о мирној коегзистенцији и међурасној трпељивости. Две
или три врсте најављују повлачење на матичне светове.
Бату и ја седимо у оклопњаку.
„А шта ће му то?”
„Захтевна муштерија. Тврди да утиче на плодност.”
„Заиста?”
„Треба га само припремити са одговарајућим зачинима.”
Код капије четрнаест демонстранти успевају да продру у ста-
ниште Таеда и да раскомадају васионце пре него што их ботови са-
владају. Колико баченог меса, помишљам, скоро, па кивно.
„Муштерија је увек у праву”, кажем, „али то кошта.”
А онда и код нас почиње.

347
 В ечерамо. Усољени Џоџо, схватам, најбоље легне уз рот-
квице и црно вино. Треба га само добро сажвакати. Аја је
ћутљива, а и мене су цене генетске реконструкције бациле у бедак.
Џоџо је, иначе, одавно легална храна на Земљи. Швани готово ни-
шта друго и немају да нам понуде.
 АСТЕР О ИД

Д вадесет трећег августа безимени астероид уништио је за-

пад Африке. А можда то и није био астероид, можда се
радило о паду ванземаљске летелице или научном експерименту
који је пошао по злу. Можда је какав љутити бог треснуо песницом
и збрисао са лица Земље читаве народе. Небитно. Остатак света
готово да није ни приметио да више не постоје Екваторијална Гви-
неја, Камерун, Обала Слоноваче и још десетак држава. Напослет-
ку, ко је у Бугарској познавао неког из Гане? Ко је из модерне
Француске уопште размишљао о Габону? Нико. Себични и кратко-
види житељи двадесет првог века, накљукани лековима за смире-
ње и америчким печеним пилећим крилцима, још увек у страху од
неког новог вируса, нису трошили мисли на Африку – њих су у
потпуности задовољавале разигране задњице на екранима памет-
них телефона. Додуше, појавиле су се на мрежи краткоживуће ве-
сти о поменутом догађају, чак и понеки снимак, али је то углавном
прошло незапажено. Ударни талас што је продрмао планету при-
писан је локалним померањима тла и кретању тектонских плоча,
па се нико није упуштао у дубљу анализу. Појава цунамија више
није била главна вест, био је то само још један наслов у новинама.
Тоне и тоне прашине што су замрачиле небо објашњене су као рет-
ка метеоролошка појава, то су ветрови разносили песак из Сахаре.
Нико се није запитао да ли је од Сахаре ишта остало.
Убрзо су са европских аеродрома укинути летови ка Африци.
Десило се то готово неопажено, десетине градова скинуте су са
спискова у току ноћи. Исто се десило и у Сједињеним Државама, а
349
затим и у Азији. Само су једне независне новине из Осла покушале
да ступе у контакт са амбасадама Чада и Нигерије, али нису успеле
у свом науму. У Риму је убијен конзул Буркине Фасо, случај је пове-
зан са малолетничком проституцијом, па нико није нашао за сход-
но да наглашава жртвино занимање, а камоли порекло. Московске
туристичке агенције почеле су да рекламирају посету Египту као
излет на крај света. Иза пирамида ничега више нема, убеђивале су
потенцијалне муштерије. Цене хране вртоглаво су расле, Сунце је
постало тек флека на мастиљавом небу, а улична расвета се више
није искључивала. Еколози су упозоравали на масовно изумирање
врста, премда се нису могли сложити шта га је проузроковало. Са
друге стране, италијанска обалска стража није престајала да из
мора вади лешеве црних миграната. Опозициони лидери су захте-
вали да се спроведе хитна истрага и да се установи откуд и зашто
долазе. Протести у Риму нису потрајали због нове кризе са кому-
налним отпадом у Напуљу. Комонвелт више није бројао педесет
три државе, али о томе се није наглас причало, ипак је Вимблдон
био важнији. Светска здравствена организација препоручила је да
употреба заштитних маски буде обавезна на отвореним простори-
ма.
Све у свему, западна цивилизација била је попут бедема у ком
тек понека цигла фали. Већина људи наставила је да живи као и
раније, у кредитном ропству и виртуелној реалности, нимало све-
сна да свет никада више неће бити исти.
Деветнаестог октобра још један астероид погодио је планету,
прецизније – погодио је Мадрид.
 Приче скупљене у овој збирци настале су у периоду од 1997. до 2022.
године. Неке од њих већ је помало начело време, неке су залутале у књигу, а
има и оних које нису нарочито добро написане.
Случајни се читалац моли за разумевање.
 Миле Радић
Приче из недорађене будућности

Корице и техничка припрема:

Веско Радић

Самостално ауторско издање

Бесплатан електронски примерак
новембар 2022.

https://zmajognjeni.wordpress.com/