Едиција ВРТЛОГ

Књига 16

ПРЕСИНГ, 2022.
ИВАН НОВЧИЋ
ФАНТАЗМА

Издавач
Друштво за афирмацију културе – Пресинг
Младеновац

Контакт
presing.org
konkursiregiona.net
kr.presing@gmail.com

Едиција
Вртлог

Уредник
Предраг Милојевић

Штампа
Пресинг издаваштво, Младеновац
Стр. 76 / 20 cm / Тираж 300

Година издања
2022.

ISBN 978-86-6341-719-9
 Иван Новчић

ФАНТАЗМА
Поема о нестајању

ПРЕСИНГ, 2022.
Copyright 2©022. Иван Новчић
Јер има на свету људи тако умивених
Да када пролазе
Ни пас не зарежи
Иако нису ни свети
Ни тихи

Станислав Гроховјак

Ја огубан
Ја окрастан
Али златан у грудима
Самац уклет али вичем сред Србије

Србољуб Митић
1.

Пушили смо лошу траву

мора да је била са Карпата
са којих Карпата?
мислиш, одакле смо сишли?
чуј, сишли?
Нисмо ми мајмуни да силазимо
лажу нас вековима
ми смо народ човече
можемо само да се успињемо
и нисмо ни дошли ни сишли
него полетели

7
 Ако смо овако трагични,
на кога ли смо:
на Сварога родитеља
или на Христа?
да ли нам Аполон брке суче са Парнаса
где гајеви маслина миришу на шљиве?
од Маја ли смо или Инка?
можда
чим генији овде нагло ничу
као сирак
или то све је лаж
јавно записана

8
Древна ли смо грешка
праучитеља
на чему смо
ако на спокоју нисмо?
јесмо ли небески
са портиклом у облацима
илʼ успутна телесина
што мед из празних бачви
лиже?
Питателница ми
глувонема наказа
питателница ми
кучка лажљива;
ни запад истоку
ни исток западу
север смо ми
грозоморан
сами себи
са химном нечујном
са грбом страшилом
са заставом безбојном

9
 Згрушани у карлици
оронули у овојници
спржени на слузници
као у задњем турнусу
многи вршњаци
по сунцу нису ишли
без бора око очију
од злости сачувани
млади остали на споменицима
преживели спремни на менопаузу
не личе на себе
не личе на себе
на свој одраз не подсећају
свом лику не доликују
само сам им ја
као пуор са маслачка лак
спреман за банкет
за гозбу спреман
праскозорну
нигде човека, свуда људи
много алкохола, мало љубави

10
Пушили смо лошу траву
једино је гружанска нит
била задовољавајућа
право у централни нервни систем гађа
флертовао сам са једном
распуштеницом
која још није заборавила
киту свог бившег мужа
чуј, киту?
све су ките исте
у мраку!
има их пет врста и подврста
ружио сам јој Тина Ујевића
хеклао се са неким Густавом
из Хртковаца
она се наљутила:
не шири нам педерастију!
полупано то!
надркано то!
њено лице сетило ме
на згужвани кромпир
што смо јели у Аушвицу
не знам шта ми би
само негде да га ставиш
само негде да га удомиш
само негде да га испалацаш
битно је, битно је
о, зар теби то увек битно је?

11
 Пушили смо лошу траву
сањао сам ноћне полуције
на постељини Гинтера Граса
одавно их нисам имао
био сам нежни дечак
мало је кануло
вилица ми била
као у Ћирилова
поширока мандибула,
а и он је брате
био педерчина
зато бих радије Шестакова
да ме шашољи његова брадица
о, како бих
пеницом калиграфа
што посматра из прикрајка

12
Пушили смо лошу траву
као некад '96. у студењаку
док није Тршави донео зајечарца
гајио марихуану на својој тераси
заливао нежно као маслине
пуштао јој Дворжакову Русалку
и тепао, миловао годинама;
у соби лежимо заједно
две студенткиње и нас тројица
једна је рекла: напустила сам га
пљунуо Аристотела
занемарио Платона
није разумео Сократа
заборавио Епикура
ко још напушта због тога
љубавника
ако зна да штрика
ако зна да хекла
ако зна да хефта
Сократ одавно на то мастурбира
и у уџбенику му се преврће кукута

13
 At home drawing pictures
Of mountain tops
With him on top
Lemon yellow sun
Arms raised in a V
And the dead lay in pools of maroon below
Daddy didn't give attention
Oh, to the fact that mommy didn't care
King Jeremy the wicked
Oh, ruled his world
Clearly I remember
Pickin' on the boy
Seemed a harmless little fuck
But we unleashed the lion
Gnashed his teeth and bit the recess lady's breast
How could I forget
And he hit me with a surprise left
My jaw left hurting
Dropped wide open
Just like the day
Oh, like the day I heard
Daddy didn't give affection, no
And the boy was something that mommy wouldn't wear
King Jeremy the wicked
Oh ruled his world
Jeremy spoke in class today
Jeremy spoke in class today
Jeremy spoke in class today
Try to forget this (try to forget this)
Try to erase this (try to erase this)
From the blackboard
Jeremy spoke in class today
Jeremy spoke in class today
Jeremy spoke in
Spoke in
Jeremy spoke in
Spoke in
Jeremy spoke in class today 1

1
Pearl Jam, Jeremy spoke in
14
2.

Једно стопало ујутру

у носу било ми је
моје клизило низ њене грудњаке
после је Микан рекао:
јебало те финале
и Немци и Чеси
и те твоје дрогерије
и ратничке опсесије
хајде да хекламо бруцошкиње
а ја нисам волео да хеклам
да орем на невиђено
да режем на несигурнo
да сејем невезано
волео сам да то буде узвишено

15
 Волео сам да се преко мене
увијају успомене
које још нико разумео није
све је чедно било у недоглед
и отворена ципела што преко
палате зева
и зупчаник оштећени
на дотрајалој радилици
све невино
некако и благо
довољно је било
да загребе наборано
да испод њега проклија
свевидело
– чисто

16
После ми је Микан дошапнуо:
нисмо били самозвани
а отишле су са другима
иза закључаних брава
док си ти на небу летео
ронио
сањао
чекао
и чули како као
нарикаче стењу
пред климавим плакарима
у неким подвезицама
опет долазе
оне
из очију им сија
у очима им бриди
све оно што нисам ја

17
 Онда смо устали
и кожу своју додиривали
и чудили се
како је мека, слободна и млада
а заправо
ниједног се лица више и не сећам
ниједне руке која ми је преко
равног стомака
пливала и текла
оне које нисам хтео
оне што ме нису хтеле
и њих сам уписао
на сигурно место
и њима сам по угрушак дао
само ме мириси понекад
подсете да жив сам
још увек да ме има
да још увек има ме

18
Тог света више нема
распао се човече,
на хрскаве комаде
на тричице и кучинице
као да смо заспали на сандолинама
а Земља за једну ноћ
окренула читав век
сада нас походи несадржајност
сада нас походи паника
дојиља мајка

19
 Пушили смо лошу траву
конкубина ми се исповедала:
матер сам ти сањала
рекла је: не долазе ми синови на гроб
да заливају цвеће
ноћима ми трули
ноћима ми вене
само да су добро
само да су живи
мислио сам мајко
ви што сте отишли
отишли сте сви у празно
тамо нема ничега?
згромићу Руварца
задавићу Ренана,
доктор Хаус је у праву?
а ја сам теби лоше мајко
сада сам ти само крхотина

20
 Head down the runway
I am gonna strike
Right through the lightning
I blow the motherload
And leave a little part of me
Someone outrun
All of my energy
So long, I'm done
I gave up everything
Go, lead me to light
Don't leave me lying here
I'm still alive
I'm still alive
No glow, but I come back
On the black and loathe the divine
And the fuse of my track
Is the light I ever need
One love, one war
Electric enemy
Go numb, succumb
When it goes down on me
Go, lead me to light
Don't leave me lying here
I'm still alive
I'm still alive
I feel it might get loud
I feel it coming up
I feel it might get loud
I feel it coming up
I feel it might get loud
I feel it coming up
I feel it might get loud
I feel it coming up
I feel it might get loud
I feel it might get loudI feel it might get loudI feel it 2

2
Pearl Jam, I ’m still alive
21
3.

Стигло ми је писмо из Аустралије:

друже, овде нас као у логору држе
смрдљиве им душе као улошци из киштре
више ми се на европске вредности не диже
обећао си, обећао си
плажу у Мексику
Cape Verde, Cape Verde
зеленортили ти се опанци, дабогда
шта да радимо тамо, човече?
ујутру играмо домине са локалним рибарима
поподне причамо вицеве средовечним женама
увече учимо болеро и салсу
скапавамо на сунцу
свести чисте
или остати овде
где су нам украли шналу, игралиште, љуља-
шку
и прамен прве љубави
гробно место претворили у ораницу
отићи од свог гроба што даље
што даље
време ти истиче
време нам нестаје

23
 Пушили смо лошу траву
и размишљали о декретима:
јавите нашим женама
да нас је однела бујица
онај ко се за грану буде закачио
кљуцаће га вране распалога
у комаде однеће га река
на све четири стране
ни ушће га саставити неће;
јавите нашој деци
нема више очева крај узглавља
на робији су све наше
успаванке
поздравите наше мајке
повратак је само за лудаке
онај ко се жив буде вратио
радиће по туђем
зваће се шкргут
за наук и срамоту

24
Пушили смо лошу траву
и тих дана читали једног песника
човек од два метра
рођен за тренера
Оклахоме
а и он педерчина брате
сања како набија дечаке
на набрекле пенисе
о, педери развигорни
колико вас има
колико вас има
само сте нам варка
ко вас пушта у наше одаје
бољи су ти они
него олињали швалери
што жене маме на „њежности“

25
 Нема преврата
нема авангарде
поплочане стазе
по којима газе
све на исти калуп
све на исти модел
занесене масе
уштиркане смесе
сви се побасарили
сви се поломпарили
ја се повампирио
душегубац сам ти сада, мајко

26
Груб сам ти оче
нисам ти добро
много сам ти лоше
на тебе ми постојаност
на тебе ми црте лица
на тебе ми поглед добитнички
спаваш ли ми поред мајке
да ли вас као и мене
неки чудан ветар носи
или тамо где сте
све је лаж
као са Карпата?

27
 Пушили смо лошу траву
и проматрали хладну магистралу
охладиш се већ на првој строфи
сав постајеш леден
зимна су нам варива
прохладна нам предјела
из нових књига
нисмо научили ништа
трагали смо узалудно
а године летеле и расле
а године пропуштене?
а године изгубљене?
мало им је задебљана душа
жуљеви на кажипрсту
целебрално заостали
о, салони храстодарни,
нуждим вам у нужнику
пофајтам естетику
уринирам на укус
унередим поетику

28
Приповедао сам
старом добром другу
није ми веровао
када сам био клинац
низ моју улицу ишао је Дивац
у себи стално нешто псовао
у Трсту му куповали патике
живео две улице испод мене
у трошној кућици становао
код мајке своје мајке
хранили га супом из кесице
јео неки сендвич пре сваке дренаже
од коприве и хељде
много је јео
а већ је био порастао
од хране био сав умазан
тада сам први пут видео дива
а нисам знао да мени и тада
глава је већ била на небу
после сам га видео на неком каналу
преко сателита
преко океана
са брадом монаха
у некој одежди
у неком жутом дресу
личио на продавца семенки
како убацује лопту кроз мрежицу:
ено оног дива

29
 друг ме је продрмао
друг ми је поверовао
друг ми је рекао
можда је он, а не ти
подизао главу
ка небу
када си га мимоилазио

30
Са главом на небу
лошу траву пушили смо:
прошлогодишња песма ме је исцедила
овогодишња из неке чудне траве никла
догодине, чујем, биће мрака
оно што је некад био мањак
вишком ће сутра да ме мори
није то непоузданост
то ме безгласност по песмама шамара
у којој год будем становао
она ће друга у паучину да ме исплете

31
 Чекали смо дане разрешења
и чекали ноћи изузећа
многима се смркло
јутрос није свануло
питај практичаре
где ти је слобода?
где ти је слобода?
теорија каже
мериш све на килограме
све вагаш на граме
у ветар прхнуше све наше године
је лʼ у песми мени зачатије?
је ли јаје од мене смућеније?

32
Опет ми се она са згужваним лицем
у лице уноси:
води рачуна кад о нашим
годинама говориш
моја поетика је
боли ме патка
благо вама, ви имате патку?
да, али то ваше у гаћама
вредније је
само што ви то не знате
стално у то сумњате
зато вам и признајем
фетиш ми у рукама
страст да понесем
и тако отресем
могу моја леђа свашта;
згужвана ме слуша
да срећно заљубљена лаж је
црв јој једе иверице
и погледом ме сецира, испитује
јастук да јој будем
превремени
Мека да јој будем
на пустој Медини
сабијач привремени
ту сам само сопственом омашком
ту сам само да прекинем низ;

33
 залучи ми естроген
манијаче,
надрндано то
надркано то
цео дан у крпама
цео дан у сузама
мајка тројеручица
не греши душу
у добром си друштву
о, блудниче

34
Барем је директна
а не као она малограђанска критичарка:
тја, госпон, па ви превише хитате
у баналности, нисте ми интересантни,
господична, попушите ми цвет
у врту мога деде
који је увенуо кад и Југославија
само ви пишите ваше дисертације
канонизоване булазније
ја ћу све у материну
манире, пристојност, машну и ревере
одох вам у баханалије
кућица на брегу, провидно стакло
поткровље на две воде
по туцета проје, живеле оргије

опет на небу глава ми је

35
 If you've been hiding from love
If you've been hiding from love
I can understand where you're coming from
I can understand where you're coming from
If you've suffered enough
If you've suffered enough
I can understand what you're thinking of
I can see the pain that you're frightened of
And I'm only here
To bring you free love
Let's make it clear
That this is free love
No hidden catch
No strings attached
Just free love
No hidden catch
No strings attached
Just free love
I've been running like you
I've been running like you
Now you understand why I'm running scared
Now you understand why I'm running scared
I've been searching for truth
I've been searching for truth
And I haven't been getting anywhere
No, I haven't been getting anywhere
And I'm only here
To bring you free love
Let's make it clear
That this is free love
No hidden catch
No strings attached
Just free love
No hidden catch
No strings attached
Just free love
Hey girl
You've got to take this moment
36
 Then let it slip away
Let go of complicated feelings
Then there's no price to pay
We've been running from love
We've been running from love
And we don't know what we're doing here
No we don't know what we're doing here
And we're only here
Sharing our free love
Let's make it clear
That this is free love
No hidden catch
No strings attached
Just free love
No hidden catch
No strings attached
Just free love
No hidden catch
No strings attached
Just free love
No hidden catch
No strings attached
Just free love 3

3
Depeche mode, Free love
37
4.

Пушили смо лошу траву

и пљували у књижевну славу
са Лазом ја ноћим
са Петром се будим
а могао сам уштиркан и мемљив
да глумим машнастог Превера
да керове шетам покрај Ибра
Бог да ме види
да отпоздравим осмехом обичним
рошава нам поезија блиста
одиста
лепше је овако са трном у накани
лебдети на кривуљи
неки ти гној самотни
никад не да мира

39
 И волели отаџбину
сенка мог брата
сенка мог брата
јавља ми се
за црвену вештицу
да ратује није хтео
у Рим побегао
понудио да га мењам
рекли ми не иде то тако
не штима, не пасује, хоћемо њега
хоћемо ребро од меса да одвајамо
директор опере шапнуо му је:
шта си се усрао од рата
а ђубре прво одложило војну
због шуљева на дупету
у мусли стављао кокарду
у кашу дробио петокраку
смеће побегло у Манџурију
касније умро од рака
на задњици
распао се
а могао је као човек
да умре
у неком рову
у неком блату
у неком јарку
на неком насипу
по киши
по снегу

40
да преда се рафалу
да ода се шрапнелу
да нагази паштету
гроб да му замирише на јасмин
о, родољупци,
све саме галамџије
о, гузолисци,
све саме битанге
гори сте од ових вашљивица
дезертера потурица

41
 Пушили смо лошу траву
и пљували дедовину
и срозали очевину
дошао неки Јеремија
са именом старих
Хебрејаца
у мене осуо као из топа
у мене распалио
као да сам трупа
старих Угара
поставила га централа
за берзанског краља
већу битангу нисам срео
због нарави своје
касније сам јео
из контејнера сплачине
ко ме терао у мир да скочим
ко ме терао немире да проклињем
ко ме терао да бежим од паљбе
само смо једнога имали
што је без очију остао
а могао сам и ја као човек
да умрем у рату
зрно да ме види
да ме сабере као тулипане
сада би ми саборци и браћа
годишњицу давали
на чистој утрини
на ужеглој трави

42
на покошеном пољу
певали балалајке
бујили и пајили
лешина би постала опојна
трупина би постала мамљива
Бог да ме види
гроб да ми замирише на љиљан

43
 Пушили смо лошу траву
и српом секли заноктице
у месо нам окице урасле
од уранијума сисе нам порасле
мушке дојке, мушко млеко, мушке мајке
ко гад није постао
тај се није родио
коме снове ти реметиш?
зар положај да откријеш?
ако знаш да нунаш
ако знаш да гладиш
ако знаш да њишеш
у колевци гроб ти се преврће
не заврћи другом санак,
бестидниче

44
Онда је дошао неки Станко
предложио себе за кандидатуру
у сакоу Мартини Весто
ми остали без посла
знам све, рекао је
да помогне не може
да потегне не иде
да повуче не сме
на билбордима само сере
а време нам истиче
а време нам нестаје
шта имамо ми од тебе
шта се прсиш на наше маргиналије
останеш без хлеба
останеш без гласа
онда си ђубре
онда си олош
онда си безукусно говно
онда никоме не требаш
ни твојима што седе ти у крилу
ни твојима од киле меса
сви жмиркају, сви шкргућу
шегаче се, навлакују
као да пуше наргилу
ништаци се сладе
оштре патке
ништачка су посла то
само се отац сетио
донео ми свеже пљескавице

45
 пет упола с луком и паприком
боли га крв, боли га ген, боли га син
седи на хауби
скршетних руку
одавно није тако јецао;
неки Радован што знам га са берзе
покушао да се убије
ја нећу, ја нећу, још ми се диже
у гаћама печурка
још ми је дивља
ветропираста игра као чигра
била би штета
о, баш штета била би
да то пропадне

46
Пушили смо лошу траву и питали се:
шта је то капитализам?
то је кад имаш да јебеш
само ти?
само ја
један у пет
пет на један
код газде на селу
четворица онанишу
свакога дана?
сваки дан

47
 Тада је наравно дошла
клетва
кристално прозирна и чиста
узлетиш као јогуница
кад оно опет опачина иста
на истој страни пробада
изједа и стиска
као да то видео ниси
само старог себе
запалио би често
нека те голет самотничка
никада не попушта

траву лошу пушили смо

48
Онда смо искапали Александрију
друг ми је рекао:
као Бога те молим
не намештај ми дебеле жене
то више не могу да поднесем
оне о себи не воде рачуна
Монсерат Кабаље
Монсерат Кабаље
гузовима лице ми притиска
ноћу
добро-де
рекох му без намере лоше
хтео сам само самоћу
да ти залечим

49
 И шетали по успоменама
онда смо уместо ордења
са срца скидали камење
и сетили се сопствених трулежи
и сетили се како је липа поред нас
наивна и млада
почела да стари
почела да копни
и како више не мирише на себе
и како су нам људи све више туђи
шта смо све испустили
шта смо све пропустили
само свећа догорева зацело
у туђину кренули смо
још мало нам је остало

50
Месец нам је после рекао:
ту сам уместо Сунца
на раду привременом
чисто ране да му залечим
држите се што даље од мене
и пљуцкали са моста у безбојну реку
у становима који су зурили у нас
спавали су спокојни људи
нису фантазирали
орни за сутрашњи дан
и опет је друг
рекао:
ако већ улажеш у себе
наплати мало боље
своје пикантерије
чини ми се
још те сенке нису превејале
ценкај се за своју кожу
поквареније
са трговцима препреденим

51
 По Џеку Лондону
морнари на коњима
желели да постанемо
аааааааа, не може то тако
рекли су
нећемо слободу од бајбока
да одвајамо
после олош оградио простор
масне наслаге кроз
решетке пропустио
а могла су им лепо
као и нама
крста да се криве
шаке да им замиришу на пелин
Бог да их види
да им њушка заличи
на марципане
о, млатипаткари
све саме безљудице
од пропраних
гори сте
локничара удворица

прочишћења не бива без јара

траву лошу пушили смо

52
Урликали без страха
вриштали наоколо
збрда-здола
општили изокола
збуњивали уплашене
боље од њих
ми познајемо страхове
иако смо јели глогове отпатке
нисмо себе упознали добро
носили нас у године вешто
носиле нас године умешно
у којима смо препознали
у се и у своје кљусе
обашка пода се
када смо помислили
летови су слободни
ето нама пада
није то синдром Петра Пана
моја драга
то само срце тумара
по неким шумама
које још нико раскрчио није

53
 Драга је после била нежно сурова
драга је после рекла:
у мошнице отишао си ми
стомак пустио
оћоравео, отупавео
непрописно угојио
начисто пропао
ни за шта ниси
све си битке изгубио
нисте га још виделе сестре моје
ништа пропустиле нисте;
онда је дошла нека Циганка
лепа као Чилеанка
њој сам био привлачан
хоће да ме гости
хоће да ме части
хоће да ме меље
рекла је: за тебе је гратис
за тебе је бадава
можеш свуда да ме дираш
можеш свуда да ме чачкаш
можеш свашта да ми радиш
о Господе, да ли смрди?
као што мушки примерци базде
али зачудо мирише на рузмарин
мирише на босиљак
одише на чили
или су ми ноздрве толико
отекле од патње
па не осећам ништа
54
Гејше су ми пупољци
гејше су ми изданци
из стаклене баште
миришу на кашмир
миришу на ђумбир
миришу на сусам
зашто да их дајем другоме?
полакомљен – сломљен
припитомљен – гоњен
ако знам да цуцлам
ако знам да мљацкам
ако знам да цуцкам
сачувај ме Боже
грбаве камиле
немирисне креме
безукусне купке
коме то још треба?
време нам нестаје
време нам истиче
време нам умире
још мало нам је остало

55
 А срне су поклане
стамена им жила
куцавица
из врата им крв
у лице ми прска
по грудима капа
кроз поре пропушта
низ леђа ми цури
чини ми се
мање сам ја клао
но што сам требао
а није баш тако
ствари су наравне
ствари су једноставне
мирисом благим
на смиље мирише
једна издвојена
све ми је отерала
наложнице

56
На простирци сада нуде рецептуре
гледају да ублаже токсине
тај отров је упорна будала
тај отров је доследна тактика
али не утиче на откуцаје
само ме свежањ поцепаног себе
нагони у старе насртаје

57
 Успомене никад не везуј за људе
то је исто као када би
брезу везао за кљусе
нека река, дрво, хрид
небо
тековине су то
у Дизелдорфу клупа станична
мокра
скоро јесења
што трули и шупљи
огавна а блиста
човек чојку
стрвина је беспотребна

58
И зато
са лавандом сад општим
за будровком лудим
а могао сам клипанаст и ћутљив
да глумим
брашнастог сероњу
Бог да ме види
да ме јутро умије као шарлатане
у жилишту нам поетика чами
богами
боље је овако
са грчом у намери
са витражом летети
неки те талог јестиви
никада не напушта

ускрснућа не бива без једа

траву лошу пушили смо

59
 Whenever I'm alone with you
You make me feel like I am home again
Whenever I'm alone with you
You make me feel like I am whole again
Whenever I'm alone with you
You make me feel like I am young again
Whenever I'm alone with you
You make me feel like I am fun again

However far away

I will always love you
However long I stay
I will always love you
Whatever words I say
I will always love you
I will always love you

Whenever I'm alone with you

You make me feel like I am free again
Whenever I'm alone with you
You make me feel like I am clean again

However far away

I will always love you
However long I stay
I will always love you
Whatever words I say
I will always love you
I will always love you 4

4
The Cure, Lovesong
60
5.

Пушили смо лошу траву

из туђине вратили се
бесловесни
несувисли
узалудни
слабији од претходника
мислили смо
ево нам смирења
спокојници – покајници
кад оно опет грми, урла, сева
и више не попушта
не стишава
не јењава
чвор неки уз кичму се веже
синоћ смо у сновима
роморили
предахнули
отпочинули
мислили смо
ево нама милосрђа
да клонемо
као новорођени

61
 Тада се појавила утвара
тада се појавила авет
и сена
тада се појавила чудна креатура
рекла је:
уозбиљи се ако желиш славу
озбиљне су ово теме
очекивала сам другачија решења
другачије нијансе
инокосне ауре,
тада сам је одгурнуо
у шаку средњак гурнуо
веруј ми
у лице јој се унео, загрмео:
за једну Лауру
даћу ти три Лукијана
ионако је песме писао
само када се добро наждрао
ионако је износио тезе
(само када је
стомачне тегобе имао) 5

5
Преузето од Чедомира Стојменовића, професора историје
српског језика.
62
Пушили смо лошу траву
кључну епоху прескочили смо
недостаје нам у грудима ватра
у грудима пашчад
у грудима студен
празномуди
само смо евнуси
док су нам Турци
анусе чешљали
далеко је био рококо
охохо
треченто ми уцртан
на десном рамену
на руци ми острва
на којима сам оставио
парче себе
скочидевојка ми ноћас куртизана
о, како ми пашу ове реликвије

63
 Куба ми више није у наслеђе
далеко су обале од мене
већ су је запосели сељобери
порнофили
крст у рукама лучког радника
на песку им папска столица
на столици уцртане мапе
на мапама траг од туђе крви
острво ми слободно
остало у глави
на глави круна
Пировог настојника
мокра ми стопала
од фантазирања

64
Туђина ми крвник
туђина ми злотвор
туђина ми пораз
некад су из ње
(род рођени)
расле орхидеје
пупили платани
више сам од себе
волео те мирисе
сада су ми свуда
шавови по телу
којих не желим
више
ни да се сетим

65
 On candy stripe legs the Spiderman comes
Softly through the shadow of the evening sun
Stealing past the windows of the blissfully dead
Looking for the victim shivering in bed
Searching out fear in the gathering gloom and
Suddenly
A movement in the corner of the room
And there is nothing I can do
When I realize with fright
That the Spiderman is having me for dinner tonight

Quietly he laughs and shaking his head

Creeps closer now
Closer to the foot of the bed
And softer than shadow and quicker than flies
His arms are all around me and his tongue in my eyes
Be still be calm be quiet now my precious boy
Don't struggle like that or I will only love you more
For it's much too late to get away or turn on the light
The Spiderman is having you for dinner tonight

And I feel like I'm being eaten

By a thousand million shivering furry holes
And I know that in the morning I will wake up
In the shivering cold

And the Spiderman is always hungry 6

6
The Cure, Lullaby
66
6.

Пушили смо лошу траву

лоше од лошег не може
да се сакрије
жалосно је
она ми пије
за смирење лекове
шаку бромазепама
као лане спава
тада је срећна
зато ме не сања
зато ме не призива
сањаш само кад те нешто ждере
сањаш само кад те нешто уједе
њој бубрези оболели
а мени срце и мозак
олово на леђима носим
бдим и после поноћи
драга
нека су ти они лоши у сновима
ја сам теби само олупина

67
 Шта је добро то нико да открије
кућни психолог три пута се женио
на улицу без терапије
пустио ме је
занеми док исповедам
своје којештарије
клавир штимер каже:
шта хоћеш од мене?
носите се у материну
и ти и твоја поезија!
зар ја да ти лечим маштарије?
поправио сам ти дирке
сад свирај неком другом
у шупље уво твоје мелодије
не трпи он репресалије
цео живот парничио
цео живот се разводио;
на неке сам се чудне траве
умножио
то нико никад није успео

68
Истрошили смо лошу траву
боље од бољег
може да се сакрије
а вечерас нема љубави
као да је није ни било
раније
вечерас нема траве
ни добре ни лоше
ни мене правог
а ни мене лошег
ничега нема
ни разума
ни фантазија
сȃм под овим небом
сȃм под покривачем
гола самотиња

69
 Yesterday I got so old
I felt like I could die
Yesterday I got so old
It made me want to cry
Go on, go on
Just walk away
Go on, go on
Your choice is made
Go on, go on
And disappear
Go on, go on
Away from here
And I know I was wrong
When I said it was true
That it couldn't be me and be her
Inbetween without you
Without you
Yesterday I got so scared
I shivered like a child
Yesterday away from you
It froze me deep inside
Come back, come back
Don't walk away
Come back, come back
Come back today
What can't you see?
Come back, come back
Come back to me
And I know I was wrong
When I said it was true
That it couldn't be me and be her
Inbetween without you
Without you
Without you 7

7
The Cure, In between days
70
 УЗ КАРПАТЕ МИ – НИЗ КАРПАТЕ МИ

мислили смо ево нама милосрђа

да клонемо као новорођени

Поема о нестајању јесте заправо поема о настајању

слике са бордуром од песама (сонгс) на енглеском језику.
Овај поетички заокрет сугерише отварање ка спољном
свету које се одиграва на плану сећања, а путем општих
места музике, у мери у којој су песме мање-више познате
читаоцу и представљају звучну подлогу Фантазме
настале као низ повезаних и неповезаних успомена на
једно доба. На другој страни, та лако прихватљива мело-
дија у контрасту је са ауторском позицијом маслачковог
пуора који се полако развејава. Иако енглеске песме на-
изглед подупиру значење сваког од шест сегмената по-
еме, оне представљају, да то тако назовемо, музички
интермецо познатог и опипљивог. Као радијска емисија
која пушта музику после сваке секвенце интервјуа, да
разблажи кристализоване оштрости речи и емоција.
У једном од могућих читања и интерпретирања,
Новчић се ослања на гласовити монолог владике Данила
из Горског вијенца, на његову усамљеничку позицију –
је лʼ у песми мени зачатије? / је ли јаје од мене смуће-
није? Само што његово племе не спава мртвијем сном,
него пребива у неодређеном међупростору неизвесне
праземље и неизвесног небеског окружења; не зна се ко
смо, несазнатљиво је какво смо то биће са портиклом у
облацима, успутна телесина што мед из празних бачви
лиже.
Осим лексике, која на појединим местима недвосми-
слено дозива (пред)романтизам, у поеми се чује добро
познати ритам тужаљке, јадиковке над нама, над оним
свеприсутним карпатским ми које је, како време одмиче,
постало низ појединачних субјеката са

71
фрагментаризованим искуством. Древна ли смо грешка –
свако у свом индивидуалном понору.
Поезија пружа пипке од митског места нашег сила-
ска до митопоетске тачке успињања ка небесима. И збу-
њује песнике – један од зачараних шест кругова упућује
и на цикличну узалудност свега обављеног и искуством
проживљеног: а године летеле и расле у – узалудност.
Песник не може да посматра себе и своју тачку стајања
(или кретања) изван утврђеног и стабилног порекла пле-
мена коме припада, а то порекло је изгубљено у прено-
шењу са једне генерације на другу: само се отац сетио...
боли га крв, боли га ген, боли га син... Свако колено пева
своју песму, а песма ове генерације пресечена је шрапне-
лима, и оним стварно ратним, и оним свакодневним
насртајима туђег света који живи у нашем и коме робу-
јемо без формалног ропства. И оним језичким, који су
нас добрано навикли да осећамо и мислимо на енгле-
ском, америкен енглеском.
Над лирском усамљеношћу такозваног песничког
субјекта превагу односе говорне сцене са осталим субјек-
тима, саговорницима у дијалогу, а то су другари из сту-
дентских дана, конверзаторке о поезији, родитељи, јав-
ност, књижевничка сфера, емигранти, дезертери. Мето-
дом личних асоцијација Новчић нас постепено доводи
иза завесе, да сагледамо и позадину изреченог, а да оно
неизречено наслутимо. Са главом на небу / лошу траву
пушили смо: / прошлогодишња песма ме је исцедила / о-
вогодишња из неке чудне траве никла / догодине, чујем,
биће мрака / оно што је некад био мањак / вишком ће
сутра да ме мори / није то непоузданост / то ме безгла-
сност по песмама шамара / у којој год будем становао /
она ће друга у паучину да ме исплете.
У односу на раније збирке поезије постоји подудар-
ност утолико што песнички лик задржава издвојену и
маргинализовану позицију уклетог песника у уклетој
земљи, само што се сада ова позиција више наслућује,
72
кроз преокупације, рецимо, него што се експлицитно
чита. Тако се једна у друге преливају слике из рата, слике
из мира, слике из свакодневице, слике кључних моме-
ната живота (школовање, војска, женидба, посао, место
у друштву) са својом литерарном обрадом, али и већ
постојећим (да не кажемо дајџест) песничким порукама,
готовим материјалом који су завештали наши песнички
васпитачи.
Песничке емоције се развејавају као шећерна пена са
вентилатора. Централна метафора пуора, истрошености
маслачкове варљива је, јер, на коју страну падне семенка,
тако ће речи убости или својом мекотом и паперјем, или
оштрим трном који треба да продужи биолошко трајање.
Па баш тако и делује контраст између бруталности и гро-
теске сексуалних доживљаја, више комичних него
озбиљних, и узвишености у коју лик песника одлази –
међу облаке од мисли и речи, у етерично присуство које
је, и оно, дато да се (пред)осећа. У постојећим условима
узвишеност је оно чему се тежи: небо а не земља, свет
идеја а не материја која се и сама гуши гутајући све у
својој орбити.
Поема се не развија хронолошким путем, него асо-
цијативним. Додуше, поједини сегменти могу се „пре-
причати“ али песничка маса је скупљена у неизрециво а
сазнато осећањима – то су пљускови емоционалних у-
дара, варијације на тему сопствене поетике неразмрсиве
од свих песама свих времена, од Карпата па до Парнаса.

Надежда Пурић Јовановић

73
 БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Иван Новчић (1972) до сада је објавио

Књиге песама:
Ампутација душе (2003)
Шифарник страдања (2008)
После потопа (2018)
Галиција и друге шуме (2019)
Песме о кавезу (2020)
Кајафин избор (2021)
Јауди племена мог (2021)
Бестијаријум (2022)
Књиге изабраних песама:
Љубав у Халдерну (2021)
Проза:
Срем и Суматра (збирка прича, 2017)
Студије и есеји:
Емир Кустурица: поетика порицања смрти
(2016, 2020)
Доњи ракурс (есеји о филму, 2021)
Преведени текстови:
Писма Телемаху (избор из поезије на францу-
ском језику, 2021)

Награде и признања:
Награда Тома Радосављевић (2015)
Награда Србољуб Митић (2019)
Награда Дома културе Ивањица (2020)
Награда Гордана Тодоровић (2021)
Награда Стојан Степановић (2021)

74
САДРЖАЈ

ФАНТАЗМА

1 ........................................................................................ 7
2 ...................................................................................... 15
3 ...................................................................................... 23
4 ...................................................................................... 39
5 ...................................................................................... 61
6 ...................................................................................... 67

Поговор.......................................................................... 71
Белешка о аутору .......................................................... 74

75
______________________________________________

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1

НОВЧИЋ, Иван, 1972-

Фантазма : поема о нестајању / Иван Новчић. -
Младеновац : Друштво за афирмацију културе
– Пресинг, 2022 (Младенoвац : Пресинг издаваштво).
- 74 стр. ; 21 cm. - (Едиција Вртлог / [Друштво за
афирмацију културе – Пресинг] ; књ. 16)

Тираж 300. - Стр. 71-73: Уз Kарпате ми – низ Kарпате

ми / Надежда Пурић Јовановић. - Белешка о аутору:
стр. 74.

ISBN 978-86-6341-719-9

COBISS.SR-ID 69273865
______________________________________________