Evropa nakon Rima

- izrazi srednji vek i antika nastaju u doba renesanse

- kraj antičkog sveta mnogi smeštaju imeđu 6 i poznog 10 ili 11v
- oko 500g. R carska vlast više ne postoji na Z ali ostaju vidovi R kulture i prakse gotovo
neizmenjeni
- oko 1000. političke strukture sasvim izmenjene, kultura preobražena ali i dalje bitan
činilac
- pozna antika , rani sred.v ili pozno gvozdeno doba
- poč 9 v. Naziv Evropa gubi značenje geografske odrednic ei stiče prizbuk imena područja
koje je bilo nosilac latinskog H; u sredv Evropa je vezana s kulturnim identitetom H sveta
sa središtem u Rimu; 19. i 20.v podela na Z i I Evropu
- Skandinavija, slovenske oblasti i podunavlje – slabo pismeni narodi – malo izvora
- Škotska i Vels – gotovo da se ne pominju u izvorima

GOVOR I PISANJE
- spisi nedovoljno očuvani
- rani sredv malo ljudi pismeno
- pisci s poč sredv obično svoje spise diktiraju pisaru u pero i očekuju da će delo čitati ili
pojedini čitač ili da će se čitati pred publikom
- usmena tradicija i dalje veoma značajna
- primena L u novom kontekstu otvara bezbroj dinamičnih kulturnih porcesa koji su dali
svoj doprinos novim oblivcima moći i vlasti; prilikom prihvatanja, pirlagođavanja ili
odbijanja jezika Rcar Evropljani su birali između sopstvenog identiteta i sredstva da
svoju moć urede i iskažu u sopstvenom okruženju
- međudejstvo sa R tradicijom ima temeljni značja za sve lokalne zajednice, i one daleko
izvan nekadašnjih R granica
- pismenost je tehnologija moći u dva vida pojeinačnom i institucionalnom – asketske H
zajednice postepeno prerastaju u potporu propisane elitne kulture bez presedana u
antičkom svetu koja ipak služi održavanju njegovih kulturnih predrasuda
- izbor jezika, oblik i sadržaj govore o kulturnim vrednostima i odnosima moći

Vavilonska kula
- oko 850.g. Sv.Martin iscelio je Genovevu, devojčicu rođenu gluvonemu – govor je Božji
dar
- Isidor Seviljski smatra da jezici prethode ljudima: ’u poč je bilo onoliko jezika koliko
naroda, posle više naroda neko jezika jer su mnogi naordi nastali iz jednog jezika’
- Mi iz 19.v. vučemo predrasudu da je oduvek postojao uporedni odnos jednog jezika i
jedne zajednice – nije tako, jezici ne poznaju granice, mnoge zajednice su dvojezične, i
ujedno mnogi jezici dele se na dijalekte
- Oko 500.g. postoje 4 glavne jezičke zone u Evropi: Latinska, grčka, keltska i germanska
- Britansko ostrvlje glavna zona keltskog govora; glavni oblici tog govora razišli suse
tokom poznog R razdoblja;
- Do 8.v. u upotrebi dve međusobno nerazumljive verzije : gaelik ili Q-keltski i bretonski
ili P-keltski
- Moderna filologija zna da su ova dva jezika srodna, ali oni su za onovremene ljude
potpuno razzličiti

1
- Gaelik - Irska i naseljenici na drugoj obali irskog mora; u 5. i 6.v. kratko se koristi duž Z
obale Kornvola i Velsa
- Bretonski – izvorni jezik u britaniji u vreme R osvajanja; uz latinski u upotrebi tokom
cleog perioda R vlasti; ali poč sredv pojavljuju se regionalni oblici npr velški, kornvolski,
kambrijski i pikstski; ipak postoji osećanje zajeničkog idenetiteta
- U 5.i 6.v. bretonskim jezikom govore i na evrop kontinentu na atlantskog obali, posebno
na SZ vrhu Špa i najzapadnijem poluostrvu Fra u bretanji – samo u toj oblasti Bretanji
njegov lingvistički uticaj bio je trajan
- Naziv keltski od 18.v i romantizma
- Oko 1000.g. oblast gde se govori bretonski u Britaniji znatno smanjena – dva razloga:
- Ljdi koji govore gaelskim koriste ime Dalriada i za SI vrh Irske i za svoja naselja u Z
Škotskoj; gaelik se proširio gotovo na celu Škotsku koju su stanovnici zvali Alba, i
potisnuo kambrijsku i piktsku verziju bretonskog
- Irski monah Kolumba (521-597) propoveda H među Piktima na S i I Škotske samo preko
prevodioca
- Bretonski iz J i I Britanije potiskuje jedna varijanta germanskog
- GERMANSKI
- Filološka kategorizacija postala nakon sredv
- U 5.v. na I obali Brit postoji grupa anahrono nazvana Anglosaksoncima ; postepeno oko
750. uspostavili političku prevlast nad celom Brit J od moreuza Fort i I od reke Severn
- Dijalekte kojima su govorili Anglosaksonci zajedno nazivamo staroengleskim, pripadaju
zoni germanskih jezika oko Severnog mora uključujući i J Skandinaviju
- U poč nove ere germanski m jezicima govore narodi duž R granice uz Rajnu i Dunav,
germanski se korisit i S od te granice kao i u dolini Elbe na SI i u ukrajinskim stepama
na JI
- 4-6v ovi narodi se rasuli po Evropi
- O lingvističkom jedinstvu sveta germanskih jezika poč sredv govori Pavle Đakon (roš
720/730 umro 799) iz ita stiže na dvor KV gde upoznaje germanske dijalekte sa S str
Alpa; u Historia Langobardorum kaže: o junačkim delima langobardskog kralj Alboina
(560-572) pevali ne samo Bavarci i Saksonci već i drugi ljudi istog jezika
- Osim I Britanije i širokog pojasa u S galiji nosioci germanskog se utapaju u lokalne
zajednice i potpuno gube svoj tradicionalni jezik
- Germanski dijalekti sve se više razlikuju i teško su međusobno razumljivi oko 1000g;
naročito se izdvajaju skandinavski dijalekti, staroengleski dijalekti i ostali germanski
dijalekti koje zovemo staronemački dijalekti
- I bretonski i germanski jezici razlikuju se toliko i diferenciraju zbog promena u izgovoru,
rečniku ii morfologiji, posebno 4-6v i seobe naroda us ne najznačajniji uzrok; značajniji
su osvajanja i pokrštavanje
- LATINSKI
- Nakon 476. govori se u provincijama koje nisu ozbiljnije pogođene razaranjima i gde H
zajendice nesmetano opstaju
- U Z britaniji lat se govori u 6.v. ali posle toga izlazi iz upotrebe
- Gotoov istovremeno gubi prestižno mesto glavnog jezika na balkanu i opstaje u Z
Sredozemlju, posebno u iberijskom, galskom i italijanskom zaleđu
- GRČKI- klasično doba I Sredoz
- Z granica odavno utvrđena na srednjem Balkanu i najjužnijem vrhu Italije; oko 500g u Z
provincijama retko ko ga zna
- Sve manja upotreba uslovljena i pojavom slovenskog jezika; Slovenski zauzima vleiki
deo teritorije G poč sredv, ipak G opstao kao glavni jezik J Balkana i u 6.v. zamenjuje
latinski kao administrativni jezik u CG

2
- U Ita najjužnije pokrajine pod viz vlašću – G uz L ostaje jezik književne elite sve dok
postoji administrativna veza sa CG
- SLOVENSKI
- Slovene prvi put pominju viz pisci sred 6.v. kad su pronađene njihove kraljeivne S od
onjeg Dunava; ali ne zna se jelu li Sloveni ikada imali predstavu o zajedničkom identitetu
- Do poč 8.v u vleikom dleu sred Evrope I od Elbe pa i u oblastima koje su ranije bile
germanske(neke će kasnije ponovo postaati) govri se varijantama slov jezika
- Oko 1000 sve se više širi
- Arapski prodire u Špa 711; latinski ostaje jezik H sve do 11v, ali glavni jezik vlasti i
elitne knjiž kulture postaje arapski
- Mađari nomadi iz azijskih stepa u praljčkaškim pohodima pređu Krapate i nasele se
stalno u ravnici oko Dunava
- LINGUA ROMANA
- U antičko doba izgovor varira od oblasti ali i među obrazovanim i neobrazovanim
stanovništvom; pisani jezik konzervativniji i manje podložan promenama, sklon
standardizaciji i elitizmu
- Termin lingua romana odnosi se na sve te oblike, ali do poč 12.v. lingua romana
označava samo govorne oblike romanskog jezika u Fra, valonskoj , katalonskoj, šp aili
italijanskoj verziji da bi se govorni jezici razlikovali od pisanog lat
- U ranom sredv govorni obligk se znatno izmenio
- Terionallne razlike još izrazitije nego u natici, izmenjen i izgovor ali ne toliko da se ljdi
iz različitih obalsti ne mogu razumeti; to se događa tek od 1200g.
- Kada su AbdurahmanIII halif Kordove i krlaj Oton I u 10v razzmenili ambasadore
poslanici se razumeju
- Do tada u germanskim kraljevinama odavno se više ne koristi germanski jezik
- Klaudije Torinski, španac i ep Torina, : latinski u svojem naručku ima mnogo naroda:
Franci, gali Itaa langobardi ali i Španci, Afrikanci, Asturijci i Baski – nije istina jer baski
oduvek i danas govore prastarim jezikom koji nije srodan latinskom
- Pisani latinski kreće se drugom putanjom
- U Irskoj sa dolaskom H u 5.v uveden kao jezik bogosluženja korišćen u celom ZR svetu;
u Irskoj smatra se mrtvim jezikom, koji se uči iz knjiga i u školi a ne u porodici: ubrzo
uveli nastavu L kao stranog jezika što prihvataju i H zajednice iz german dleova birtanije
– bolja gramatika
- Kada monasi putuju po kontin.Evr iznenađuju se kada čuju koliko se govorni razlikuje od
njihovog L
- Bonijfacije (675-754) misionar među Germanima razume germanski bez poteškoća; ali u
Italiji u Rimu nije se snašao sa govornim latinskim na papskom dvoru pa odlučuje da o
važnim stvarima opšti pisanim putem; papski sagovornik nema problema sa njegovim
pisanim latinskim
- 50g doc na dvor KV pozvan anglosaksonski naučnik Alkuin (740-804) – reformisao
pisanje i gramatiku pisanog latinskog na evropskom kontinentu; vratio pravila iz pozne
antike koja je i sam naučio u školi u Jorku – počeo reforme koje će na veoma
konzervativan način ustaliti pisani jezik
- Reforme nemaju dejstva na govorni jezik,pa se jaz između govornog i pisanog L još
produbljuje
- Propovednici koji koriste učeni alkuinski latinski shvataju da ih slušaoci S od Sene
uopšte ne razumeju
- Odvajanje govornog i pisanog jezika, rustičnog i li prostog govora i jezika C obrazovane
elite dogodilo se mnogo kasnije u oblasti Sredozemlja; u Rimu razlika očigledna tek
krajem milenijuma

3
 - Papa Grgur V umro 999 stela: koristi nemački, narodni jezik i latinski jezik – u R
latinski više nije govorni jezik stanovništva
- Bilingvalnost je ugl posledica učenja a ne kućnog odgoja osim u oblastima gde se dva
jezika preklapaju; obično i u tim oblastima postoji jezik vladajuće elite i jezik seljaka ;
retko ko zna oba, ugl jedan znaju aktivno drugi pasivno, ili drugi znaju samo dleimično
npr jezik trgovine
- Ima i rasutih zajednica u kojima preovladava jezik manjine, tzv govorna odstrva
- Primer za preklapanje dva jezika gde se stapaju lingua romana germanski ; germani su
naselili oblasti J i Z od Rajne u 5.v. i germanski je gl jezik mnogo južžnije od današnje
jezičke granice fra i nem; jedno vreme bio je jezik manjine u većem delu S polovine
Glaije, ali u 9-13.v. granica se povlači na današnju crtu a na J germanski iščezava;
- Uprkos prevlasti germanskog oko S i I periferije Galije latinski u potrebi u nekim
gradovima, plemstvo do 9v zna oba jezika jer smao tako može učestvovati u
administraciji carstva Kv, kao štoi ta administracija funkcioniše zahvaljujući
dvojezičnosti; raspadom carstva krajem 9v bilingvalnost gubi političku prednost, osim u
bilingvalnoj oblasti na J obali RajneOton II i Zfranački velikaš vojvoda IG nazvan Hugo
Kapet fra kralj , krajem 10v ne znaju jezik svog sagovornika; Oton govori laitnski
episkop prevodi Kapetu koji govori samo severnofrancusku varijantu laitnskog

JEZICI VLASTI
- U 2.i 3.v. H se šriri na Z – za one koji ne razumeju herejski i G prevodi se na L; u 4 i 5v
najveća nastojanja prevođenja Bibl na L
- Kako promene političkih struktura utiču na položaj L kao povlašćenog jezika kao
posrednika u kulturi, nadzoru i opštenju? Na kom se jeziku mole novi H daleko od
nekadašnjih granica carstva? Kako se menja društveni značaj L i kakav položaj verski i
politički stiču drugi jezici?
- Upotreba L šriri se geografski u istoj meri u kojoj se smajuje br ljudi koji mogu da ga
razumeju
- Do 1000 postao znak elite, sastavni deo vlasti kraljeva i sveštensta u gotovo celom sredv
- Treba razlikovat ZRC kao političku i teritorijalnu celinu sa upravnim i pravnim aparatom
i između L kao jezika komunikacije i nametanja vlasti
- Oni imaju razl sudbinu
- 476 ima mali politički značaj, raspad počinje pre
- Da bi se shvatila promena odnosa između jezika i primene moći poč sredv treba
poznavati sudbinu rimskog upravnog aparata u 4 i poč 5.v. jer taj aparat nije prestao da
funkcioniše sa prestankom carske vlasti na Z; jedna od njegovih bitnih odlika je
opovezivanje drž uprave sa elitnom književnom kulturom koju podržava sistem osnovnog
i višeg obrazovanja na latinskom – pisari stenografi i beležnici
- Poznavanje književnosti otvara put ka visokim položajima, konvencionalni sadržaaj
obrazovanja čini svojevrsni kulturni kodeks koji poništava razliičito geografsko i
društveno poreklo
- Obrazovanje skupo- samo za bogate
- Vlast se uvek oslanja na neposredan lični kontakt i pokroviteljstvo, a poslednji R carevi
uveli su i obiman upravni, fisksalni izakonski postupak u pisanom obliku
- U udaljenim Z provincijama pre svega u Brit i S Galiji vleiki deo birokratije propada poč
5.v.; u Špa srednjoji J Glaiji i Ita 476 nije ugrozilo uobičajenu birokratiju
- Sve kraljevine nastale u evr. U 5.v. oslanjaju se na postojeći aparat, ratnički kraljeiv tako
potvrđuju sovju zakonitost, prikupljaju poreze, stvaraju zakone
- Ipak i ta procedura se rastače

4
- 500-750 rastakanje sporije na J nego drugde, a najsporije u papskom upravnom aparatu u
Rimu
- Istovremeno menja se i priroda političke elite; kraljeiv od savetnika ne očekuju više
hrabrost već šire književno obrazovanje i to nagrađuju imanjem i f-jom
- Poznavanje činovničkog posla i književna kultura koja nekad krasi političku elitu poznog
R, sve više spada u prednost H sveštenstva jer je potrebna za bogosluženje; C glavari
postaju nova pismena elita
- Od 750-1000 : od sredine 8v. Zakonski i upravni postupci R porekla usvojeni,
prelagođeni i presađeni na širok prostor, čak i onaj koji nikad nije bio u Rcar (npr
slovenske zemlje Pšemislovići, Bavarska)
- Kulturni značaj jezika (posebno pisanog):
- L je znak kulturne nadmoći u celom antičkom svetu; uz G
- Jaz R-varvari je pre svega obrazovni – izveštava Salvijan, H svešt iz pograničnog Trira;
proeran sa staništa kad su 406. germanska i dr plemena probila granicu na Rajni i naselila
se na R terit
- Piše sredinom 5v.
- Obrazovanje – na Z potpuno znanje L , na I G jezika - granica je kulturna, a ne rasna, te
stoga premostiva
- Trgovci, diplomatija, vojska (najamnici) – varvari se upoznaju sa L jezikom – u keltskim
i germanskim jezicima potoje L reči koje se odnose na ratovanje, trgovinu, pisanje
- Narodi van granica RC mogu i drugačije prilagođavati određeni vid pisanja svojim
potrebama – pre svega pojam simboličkog predstavljanja glasova – važni rune i ogami
- Runska azbuka je niz slovnih znakova koji su tokom 1 ii 2 v. Preuzeti iz G i L pisma i
prilagođeni za germanski jezik; oblikovani tako da mogu biti urezivani i klesani
- Najstarije sačuvane rune korištene u praktične i obredne svrhe
- Kasniji runski zapisi- anglosaksonski monasi su standardizovali runsku azbuku i koristili
je za H zavetne natpise u manastirima i C u Nortambriji krajem 7 i u 8v kao dopunu L
natpisima
- U Skandinaviji u 10 i 11.v. nastaje nov običaj zavetnih runskih natpisa na kamenu –
lokalni odgovor na pritisak stranih misionara
- U Norveškoj rune postoje uporedo sa H latinicom sve do poznog sredv i imaju i
administrativnu primenu
- Ogami – u 4.v. oko Irskog mora ljdi koji govore gaelik u bliksoj su vezi sa lat kulturom
poznorimske Britanije, na I, brit obali poznavaoci L jezika razvili su sasvim novi niz
oznaka za gaelik jezik; posebno oblikovano pismo za nadgrobne spomenike uglednika,
kopije R stela: veza pisanja i moći
- U kraljeivni Dajfid u JI Velusi drugde u Z Brit ogam je u upotrebi do 7v na irskom delu
dvojezičnih staroirsko-latinskih epitafa; u Škotskoj postoje ogamski zapisi na gaeliku i
piktskom jeziku
- Na ostrvskoj Irskoj mnoštvo ogamskih kamenih spomenika 5 i 6v - ali nema latinskog
jezika ni pisma – oponašanje R prakse bez njihovog jezika
- Ogam je kao i rune prilagođen H kontekstu i najduže se održao u Škotskoj sve do 10v
- U Irskoj ga u 8 v zameljuje latinski koji postaje jezik statusa u svetovnoj hijerarhiji
- H ogroman uticaj – jer je vera knjige – pobuđju iznalaženje načina da se zapišu lokalni
jezici koji do tada ugl nisu imali svoje pismo
- Tokom vekova nastaju brojni jezici vlsti, a L je samo jedan od njih – razlike po
oblastima, pogotovu u odnosu na jezik H bogosluženja, zakona i iskaza u vezi s
imovinskim pravom
- U Irskoj uticaj H učenosti je zapanjujući - dva razloga; pokrštavanje u 5.v. – oko 600g
Irci su savladali L kao strani jezik; u 7.v. ne samo da su sami sastavljali tekstove na L već
su i L azbuku prilagodili pisanju na svom jeziku

5
- Irski filid – naučnici, pesnici i pravnici usvajaju R azbuku i prilagođavaju je svojim
potrebama – tvore brojne staroisrske tekstove uz H na latinskom –pesme, rodoslovi,
mitkse priče, pravni traktati
- Te pravne knjige nisu delo zakonodavaca već sudija i učenjaka koji sistematizuju
prethodne postupke i običaje u opšti popis pravila
- Drugo, Ircima odgovara da Bibl i bogosluženej budu na stranom jeziku
- Pre toga izvan granica Rcar H se širi i prevođenjem biblije na lokalni jezik za šta je
katdada izmišljan i novi način pisanja, tako da svaki jezik ima svoje pismo – sred 4.v.
svetštenik Ulfila (311-383) za Gote
- Irci prihvataju izreku Isidora Seviljskog da posle vav.kule postoje samo tri sveta jezika, i
to ona koja nalazimo na natpisu iznad Hristovog krsta
- Prirodno, poezija, himne, žitija svetaca, homilije i niz verskih tekstova sastavljenih na
straoirskom ; i H autori priče o svetovnim junacima pripovedaju na tom jeziku
- Iznad teških lat izraza nialzimo na staroirske reči (glose) ali osnovni text vere liturgija,
Credo, Očenaš i Jđ samo lat
- Do kraja 6.v. i irci rade kao misionari izvan Irske i nose knjige i jezik u Z škotsku,
kopnenu Evr i anglosaksonsku I i srednju Britaniju
- K njima dolaze misionari iz franačke Galije i Rima i čiji je maternji jezik lingua romana
ili staronemački dijalekat germanskog – mešaju se jezici vlasti
- Za razliku od Z Britanije gde su bez prekida u 6.v. opstali i H i govorni latinski, a i R
način vođenja knjiga o imovinskom pravu, u I Brit u 5 i 6.v. R kulturni aparat religije i
drž uprave sasvim je propao
- Uz pomoć Iraca i misionara iz evrope Anglsaksonci su razvili pisanu varijantu svojih
germanskih dijalekata i slovima latinice dodali po koji runski znak
- Prvi obraćeni engleski kraljevi primenili su ovo pismo na zakon
- Lokalni jezik se koristi sada za kraljevske naredbe
- Pritom, najkasnije do 7.v. anglosaksonski kraljevi prihvataju zvaničan lat dokmenta o
imovinskom pravu; naziv povelje – u ime kralja, pišu crkveni oci
- Anglosaksonski kraljevi 7v ne umeju pročitati niti razumeti dokumenta na lat; s kraljevog
stanovišta ona su simboli novog oblika vlasti, sveptenstvo tako dobija na uticaju
- Prvi anglosaks H su kao i Irci prihvatili novu veru kao latinksu veru, ali oni više
prilagođavaju H tekstove staroengleskom – najuticajniji rani anglosax naučniki učitelj
Bid (673-735) priredio pisani staroengleski prevod Simbola vere i Očenaša za monahe i
popove koji ne znaju latinski
- Koliko su sveti spisi dostupni masama? I u 10 i 11.v. kad staroengleski postoji kao pisan
jezik u pravnim,a dminisrativnim, svešteničkim, istorijskim i pesničkim tekstovima,
liturgija je još na latinskom; radi se doduše na tome da se Bibbl prevaci na staroengleski
u vidu poezije ili homilija
- Do kraja anglosaksonskog perioda postoje staroengleske verzije najčešće korišćenih
delova SZ i NZ ali nisu svima dostupne, niti je dobar prevod
- Ge preveo oko 1000g Elfrik ali upozorava da je vrlo opasno prevoditi SZ jer poligamija
SZ otaca predstavlja veliki izazov i protivna je H učenju (45-46)
- Irci tvrde da je njihov jezik bolji od svih ostalih jer ga je izumeo njihov mitski predak
Fenije Farsed tako što je sabrao najbolje odlike svih jezika; ipak anglosaksonci su pre
stavili svoj jezik u službu H kao sredstvo učenja i propovedi
- Ukratko, uvezena L kultura na poč anglosaksonskog razdobalj u Eng prerasla je u
dvojezičnu kulturu u kojoj se lat i staroengleski dopunjavaju kao jezici moći i vlasti;
kraljevi donose u 10 v zakone na staroengleskom ali liturgiju slušaju na lat; izdaju
povelje na lat, sudske naloge šalju na staroengleskom
- Kralj Alfred 871-899 uživa u poeziji na staroengleskom ; kralj Edgar 957-975 poklanja C
jđ na L a sveštenike upošljava da prevode ključne L tekstove na straogengleski

6
- U 8v anglosaksonski misionari kao Bonifacije propovedaju i osnivaju C u Evr gde se
govori germanskim jezikom, pre svega S i I od Rajne; - tada su pod anglosaks uticajem
različiti dijalekti staronemačkog zapisani latinskim pismom
- Kao i u Engleskoj prvo nastaju spiskovi reči i izraza korišćenih u nekom verskom ili
pravnom tekstu a onda se sastavlja delo isključivo na lokalnom jeziku, ta dela su
namenjena prevashodno učiteljima i sveštenicima da pojasne ali ne i zamene L jezik
bogosluženja; liturgija i dalje L kao u Eng i Irskoj, a na staronemačkom Credo, Očenaš i
pouke propovedi i molitve, doc i pesničke parafraze delova Biblije
- Ali te C na kopnu Evr su na teritoriji čiji vladari se koriste latinskim u zakonima etc – i to
je razl od anglosaksonskih kraljeva; 5-7v kraljeiv Gota, Burgunda Franaka i Langobarda
zakoni na L – ističu da su punopravni naslednici Rima, i podanici ubrzo prelaze na
člingua romana umesto germanskog jeziak
- Zakoni su u stvari pisani na jeziku većine; karolinzi govore franačkim dijalektom
gemanskog ali koriste se Lat u administraciji; njihovo carstvo (KV ) postaje ogroman
višeetnički i višejezični konglomerat, govore se jezici od bretonskog u Bretanji preko
mnogih dijalekata lingua romana, germanskog u Rajnskoj oblasti, Saksoniji i Bavarskoj
do slovenskog na I _ kraljevi zvaničnici i popovi opše sa publikom na lokalnom jeziku –
lat je opšti jezik prava i bogosluženja
- Od sredine 9v karolinški propovednici idu u slovneske kneževine, dolaze misionari i iz
Viz - Ćirilo (kosta) i Metodije vrsni lingvisti – prvi uveli pisani oblik u slovenski jezik
kad su po nalogu viz cara 863 otišli u Moravksu ; pre polaska Ćirilo je izumeo novu
azbuku, glagoljicu na kojoj je zabeležen prevod na slovenski jezik ne samo G Biblije već
i liturgije i ostalih svetih tekstova;
- Ćirilo umire 869, Metodije nastavlja misionarstvo do smrti 885 u Pnaoniji
- Nakon toga germanski misionari postepeno su uspeli da zamene tek staasalu slovensku
liturgiju bogosluženjem na latinskom i latinskim pismom; kulturni porjekat Koste i
Metodija opstao je samo među bugarima na JI Balkanu i počev od 11v na dalekom SI u
Kijevskoj Rusiji – tu se nadmeću dva pisma za slovenski jezik , glagoljica i ćirilica
- Sloveni doijaju bogoslužbene knjige na Slovenksom
- Delo Ćirila i Metodija baca novu svetlost na odnos jezika i moći poč sredv
- Viz smatraju normalnim da se lok jezik i pismo koriste u liturgiji; lingvistički pluralizam
I Car kao i Ulfila; naprotiv karolinško svetštenstvo insistira na tri sveta jezika i smatraju
Moravsku i Panoniju isključivo svojom interesnom sferom; braća su s neprijateljstvom
dočekana u Veneciji; Metodije posle Konstantinove smrti u Panoniji trpi kritiku
salcburških sveštenika što se ponaša kao filozof i zameljuje L jezik i učenje novim
pismom koje obezvređuje svete spise
- Venecijanci liturgiju slušaju na zastareloj verziji jezikia kojim se služe u svakodnevnici i
pritom tim se jezikom koriste carevi – i kraljevi – i to na celom prostoru linguae romanae
osim Špa gde je zvanični jezik arapski
- Naprotiv, popovi iz Salcburga su nemci, koji L uče u školi i u manastiru; Bibl čitaju na L
ali na tom jeziku je i administracija – oni se poznavanjem L izdvajaju od svoje pastve
zakupaca iamnja, posluge od kojih mnogi govore bavarskim dijalektom ili slovenskim
- Braća su zbunjena – veruju da se Bibl može prevesti na svaki jezik; na Z od pokrštenja
Irske L je jezik Z H; bez obzira na lokalne jezike to je latinsko H
- U Irskoji u Eng L je jezik vere i zakona; ali u karolinškim zemljama L je neprikosnoveni
jezik svetovne i C vlasti
- Kraljeiv nemačke i carevi u 10 i 11.v šalju misionare među Poljake, Mađare i
Skandinavce i tako nastoje da osiguraju da L bude prihvaćen ako jezik i znamenje
Nemačke carske vlasti i nemačkog H

7
 - S od lingvisičke granice između germanskog i lingua romana jezik vlasti se uči i
predstavlja ugled, identitet, odanost; u Brit smenio lokalne jezike u administraciji tek sa
normankom najezdom 1066.

LOKALNA PISMENOST, PISMENOST ODABRANOG DRUŠTVA

- neka mesta ostala su sklonija pisanom jeziku od drugih, štaivše odnos između pismenosti
i moći je izmenjen
- težnaj ka trajnoj vlasti više pospešuje upotrebu administrativnih dopisa nego potvrđivanje
vlasti na geografski prostranim teritorijama; dve najmoćnije zajednice Franačka KV
isina mu Ludviga pobožnog 814-840 i pozna anglosaksonska kraljeivna Edgara i
naslednika bile su uejdno i zajednice koje su se najviše oslanjale na pisani oblik
vladavine
- lična pismenost je neposredna, ishod obrazovanja, učesnička pismenost je posredna,
odvija se preko pisara ili čitača
- čitanje i pisanje samo mali borj stanovnika Italije, a ona je svakako najpismenije mesto
poč sredv; ugl to umeju monasi
- lična pismenost nije raširena
- učsnička šismenost raširenija – platiš nekom da ti čita
- još se vode spiskovi stoke, inventara...kletve,...ugovori
- za valjanost dokumenata pored svedoka bitan i potpis – ali ne mora biti svojeručan, i
samo dodirivanje pergamenta rukom znak je overe
- svedoci su ugl muškarci nerado se zovu žene; i žene unekoliko raspolažu imovinom i ima
ih koje sastavljaju ugovore , ali ugl u svoje ime to čine udovice ili one koje su se
zavetovale na devojaštvo
- potreba za dokumentovanjem ipak pre svega oni koji imaju zemlju koju mogu prodati ili
opati koji nastupaju kao predstavnici svojih institucija
- pismenost, sposobnost da čita svete spise, čini pojedinca osposobljenim da vodi pastvu –
odnos pastve prema knjizi zavisi i od toga da li narod razume jezik bobogsluženja, koliko
je pop obučen i da li je pregradom odvojen od naroda; ipak kljčno mesto knjige u odnosu
na reči ipokrete tokom H obreda utemeljilo je ugled vere i istinu u pisanom obliku a
usmena tradicija obezvređena
- Raban Maur (780-856) iz plemićke porodice iz Rajnske oblasti; pisac dela bibl egzegeze i
manastirskih uputstava kao i složenih sithova na Lat
- Kasnije, postao opat Fulde (osnovao Bonifacije) – najbrojnije manastirsko bratstvo S od
Alpa (oko 600 ljudi)
- Obogaćuje mansstirsku biblioteku
- Na kraju postao arhiepiskop Majnca i kraljevski savetnik 847-856
- Poeziju piše, pedagoške duhovne i političke tekstove uvek uglađeni latinski koji je naučio
kao dete u manasitru
- Pod njegovim starateljstvom Fulda razvija izrazitu književnu kulturu
- Manastirks pismenost bila je izrazito lokalna ili oblasna -knjige se teško dobavljaju,
naročito izdaleka, pa se zato stalno revidiraju i preformulišu postojeće
- Fulda ima sopstvenu, lokalnu književnu kulturu
- Nije jedini manastir te vrste
- Manastiri zadržali lokalnu tradiciju u liturgjiji, u H kraljevinama na S Španije profitiraju
od blizine iq kulture halifatskog dvora i imaju pristup naučnim i matematičkim traktatima
kojih nema drugde na L Z, p
- U Eng monasi sakupljaju knjige na straoengleskom (junačke epove..) i latinskom
- Za samo jedan primerak Bidove Crkvene istorije (danas 230 str) potrebno koža 30
životinja, a za velika jđ koža više od 150 teladi

8
 - Za jednu knjigu mogle su se kupiti 4 strava ovce ili 15 prasića
- U svakom manastiru, muškom i ženskom, potpuno učestvovanje u manastirskom životu
podrazumevalo je umeće čitanja
- Ali stepen pismenosti da neko ume da sastavi povelju ili prepiše knjigu bio je redak u
ranom sredv – samo odabrani
- Proučavanje knjiga je privilegija manastira; retko vladari podstiču škole i proučavanje
knjiga i to uvek u cilju jačanja vlasti

2 ŽIVOT I SMRT
- - promene terena zbog novih useva i tehnologija
- posebno zanimljivo Iberjsko poluostrvo – Arapi i Berberi doneli nove biljeke i nove
tehnologije navodnjavanja – počinje teren da podseća na Bliskoistočnu obalu
- Kada je u Damasku omajadska dinastija svrgnuta 750. najistaknutiji članovi beže u
Kordovu i 756. osnivaju nezavisnu zajednicu pod nazivom Al Andalus
- Omajadski emiri donose semenje nara i urmi, šećernu trsku, pirinač i pamuk, narandže
- DUGOROČNE KLIMATSKE PROMENE
- Sredinom milenijuma, 400-600g znatan pad prosečne temperature, povećane kišne
padavine, učestale poplave, porastao nivo Severnog mora, glečeri na Alpima se spuštaju,
na Sredozemlje se širi atlantska klima vlažnih zima koja je bila karakteristična za prvu
polovinu milenijuma
- Do poč 700g. osećaju se posledice kontinentalne klime s vrelim, suvim letima i oštrim
zimama
- Tek u poslednjem veku temperatura ponovo raste
- Smanjene su obradive površine što uslovljava seobe stanovništva
- Promene u korišćenju zemlje i seoskim naseobinama često izazivaju menjanje političkih i
privrednih odnosa
- Nastaju nova središta proizvodna
- Dolazi do pojave ’lutanja-nastanjivanja’ što pogađa veliki broj seoskih staništa u SZ
Evropi
- Sve do cca 700.g. anglosaksonske zajednice su postepeno menjale mesta staništa unutar
svojih teritorijalnih granica ili se sele dalje
- Nastaju društveni odnosi koje odlikuje manja jednakost i vće izrabljivanje
- Apeninsko poluostrvo – u celoj ruralnoj Italiji od Toskane ka jugu znatna preraspodela
stanovništva u 10 i 11 v. – proces poznat kao incastellamento – rasturena seoska
domaćinstva sakupljaju se u jedinstveno utvrđeno selo na uzvišenju
- Ita je u 10.v. stalna meta napada Saracena (arapskih gusara iz S Afrike) i slabljenja vlasti
gospodara koji su oslobodili zemljoposednike da bi izgradili i naselili sopstvena
utvrđenja i zastrašili susede
- U vremee posrasta stanovništva zemljoposednici stiču veću vlast nad nadničarima jer
ovima pada cena
- Seobe su praćene sukobima, bilo je i namernog etničkog čišćenja
- KV 804g osvoji Saksoniju i dovršio je masovnom deportacijom hiljada ljudi u
unutrašnjost
- Organizovana evakuacija bila je jedan od priznatih instrumenata carske politike; izbeglice
se premeštaju u bezbednije zone
- Postepeni pad dunavske granice bio je praćen namernim iseljavanjem iz gradova, počev
od J obale gornjeg toka reke poslednje dve decenije 5v i u oblasti Balkana na donjem
toku čitav vek kasnije

9
- Osamdesetih godina 5v stanovnici gradova sveštenstvo i relikvije svetaca iz Norikuma
(današnja J Austrija) preseljeni su u Italiju; stanovnici Balkana povlače se u G pred
Slovenima, idu i na Siciliju i u Jita
- SI Ita – stalni pljačkaški upadi preko I Alpa sa Balkana i iz dunavskog basena stvorili su
atmosferu nesigurnosti koja traje sve do kraja 7v – zato najseverniji deo Jadrana gubi na
značaju
- Počev od 800. nezavisno i sve moćnije trgovačko venecijansko naselje naglo raste na
ostrvu Rialno – uopšte, jačaju ostrvska naselja
- Seoska i gradska naselja bila su dinamična u stalnoj promeni, a ne statična i trajna
- Glavna osobina je lokalna izdiferenciranost
- Pismena elita Italije, Galije, Španije i Blakana do oko 700.g. održala poznorimski običaj
podizanja nadgrobnih spomenika na kojima su ispisivali epitafe u spomen na mrtve; na
mnogima od njih zabeležena je starost umrlog: ljudi sredv retko imaju pravu predstavu
koliko su stari, pa na spomenicima često čitamo umro je otprilike toliko i toliko star
- Niko se nije postarao ni da prebroji ljude
- Na popis stanovništva najviše liče popisi sa nekoliko imanja i opisi radnika na C
imanjima u Karolinškom carstvu u 9.v. ; takvi spiskovi postoje samo u Karolinškom
carstvu i u Britaniji, ali tu nema dece ni žena i staraca, samo oni koji rade ili plaćaju
porez
- Procena – od Skandinavije do Balkana 1000g živi oko 40 miliona ljudi
- Analiza skeleta – za Slovene ne može jer do kraja 10v spaljuju mrtve
- U Sredozemlju 6v neki gradovi prenapučeni, drugi opusteli
- Gradovi koji su deo trgovačke mreže najčešće su meta kuge
- 541 izbija kuga u delti Nila - širi se od luke do luke i narednih 60g epidemije su česte a
potom izbijaju ređe; posebno surove posledice u I Sredoz
- Do Z Sredozemlja stiže 542. naredna 2 veka više puta pustoši priobalne gradove Ita, Fra,
Špa i S Afrike sve do poslednje epšidemije u Ita 767.
- Intenzitet duge plovidbe i prevoza žita opao je ranije u Z nego u I Sredoz, tako da u tom
delu posledice epidemije nisu bile toliko teške
- Povremeno stiže kuga i u unutrašnjost, glavnim trgovačkim putevima – Rona, Ebro Po
- Opisuje Grigorije Turski, Pavle Đakon – poredi sa apokalipsom; Bid opisuje kugu u
Nortambriji
- Isto važi za nestašice hrane koje ističu svi istorijski zapisi posle 800g – glad se javljala u
proseku jednom u 4 godine celog 9v, a u 10.v. svakih 10g, ali ponovo učestalije u 11.v.
- One su opet lolane pojave, osim 1005. najgora glad cela SZ Evropa
- Da bi broj stanovnika narastao nužni preduslov je povećanje količine hrane – jedno svima
zajedničko je izuzetno mali prinos žita, čak i sa najplodnijeg tla – čini se da se nije moglo
požnjeti više od 2x koliko je posejano
- Ipak, ankon 9v svuda primećujemo demogravski rast
- Tek od 10v stalno raste broj stanovnika
- Analize groblja: deca se sahranjuju drugde; prosečna ž živi 31 g a m 38g; 50 % umire pre
18g; žena ima više ali ne preterano; trećina odraslih žena umire dok još može da rađa i
najviše na porođaju; ljudi retko žive duže od 60 g
- Ž deca se sistematski ubijaju (Skandinavija), kontracepcija, abortus – posledice
siromaštva – kazne povećane ali blaže za siromašne
- Porodice sa više od 3 dece u 9 i 10.v samo kraljevske i najbogatije plemićke porodice
- Bolja ishrana i pristup raspoloživoj medicini uglednim ženama pomažu da lakše prebrode
porođaj, ali m iz viših slojeva umiru ranije nego siromašni jer idu u lov, rat, kavge,
dvoboji – često ih nadžive rođake što ima i političke posledice – žene regente, borbu za
nasledstvo
- Klima se poboljšala oko 1000 god, broj stanovnika raste krajem milenijuma

10
 -
Odgovori na nedaće
- postoje kako profesionalni lekari koji iz knjiga uče medicinu nasleđenu iz antičkog sveta,
tako i travari koji primenjuju lokalno znanje, potom hrišćani-iscelitelji (živi ili mrtvi);
neki se drže tradicionalnih običaja poput amajlija, bajalica i čini
- u primeni naprotiv nema jasnih razgraničenja; sveštenici prepisuju recepte i bacaju čini
- sredstva su nejednako raspoređena – što je ko dalje od velikih centara – medicinskih, H
lečilišta i svetilišta – to je više upućen na lokalne izvore medicine koji su besplatni
- o H svetilištima zna se više nego o drugim vidovima lečenja; neka su grobnice mučenika
iz 2 i 3v; ili grobovi svetitelja; negde postoje još živi iscelitelji koji leče molitvom i
isterivanjem demona
- prethrišćanske isceliteljske moći pripisivane drveću, izvorima ponegde se još praktikuju
- svetitelj Martin bio je episkop Tura 371-397; najslavniji svetitelj ranog sredv od Škotske
do Španije; grobnica je bila u krasnoj C iz 5v u blizini grada Tura, ali mošti prenete u C u
Šabliju u 2/2 9V. Kad preti opasnost od vikinga – tu je Genoveva izlečena od
gluvonemosti tako što se noću molila pred C sa ostalim hodočasnicima; sveštenik koji je
opisao njenu posetu oslanja se na opšte motive - sukob đavola koji bljuje vatru i sedog
svetitelja Martina; autor se poziva na H verovanje da e u svetu kosmička borba dobra i
zla iskazuje preko simptoma vidljivih na ljudskom telu i u toj borbi je H spasenje
istovetno fizičkom isceljenju
- 873 veliki deo Evrope pogodila je stara poštast Egipćana –najezda skakavaca – popovi
obilaze sela noseći raspeće i relikvije; hoće da utišaju božji gnev zbog ljudskog nemorala
- Najveći doprinos tumačenju nevolja dao je Grgur I, pohrvan bolom i bolešću tešio se u
priči o Jovu; kada je 590. izabran za papu Rimom hara kuga i među žrtvama je i bivši
papa Pelagije
- Od Rima do Irske post, molitva i pokora su rešenje, ove mere su opšte i ujedno lokalne
- KV zbog gladi u zimu 792-3 naredi svim ep, popovima monasima...da idu na misu i
pevaju PS, a vi stanovnici da poste i zemljoposednici da daju milostinju
- Jedno od pitanja u slučaju gladi bilo je pitanje dopuštene hrane – zabranejno u H kao
nečisto – kućni ljubimci, životinje koje jedu leševe etc. .. u leto 869. središnja Fra tolika
glad da su jeli i ljudske leševe
- Drugo moralno pitanje je poštena cena žita; u proleće 585 nema žita – prave ga od
semenki grožđa, korena paprati..sirotinja se prodaje u roblje za komad hrane
- KV 792-3 propis o ceni žita – da spreči zemljoposednike da se bogate na žitu i obaveže ih
da daju milostinju – u zakonu stoji da su cene i zarada pre stvar verskog obzira nego
privrednog planiranja; bar je putem milostinje hrana stizala onima kojima je najpotrebnija
- Gde je H tek bilo prihvaćeno, nedaće su predstavljale izazov : politička elita J Engleske
samo što je prihvatila H kad je buknula kuga 664. pa su se vratili paganskoj religiji
- Prusi mrze misionare i ubiju Adalberta Praškog jer misle da će im njive opusteti ako
prihvate H
- Dva uporedna verovanja prisutna su u ranom sredv : da su neželjena kiša i grad delo
đavola i da postoje burevesnici, muškarci i katkada žene koji omgu otkloniti loše vreme
ili ga preusmeriti na susedovu njivu
- Popovi to osuđuju
- Tekst iz SZ Špa ; krajem 8v Aureiol napisao tekst i zakopao u njivu – priziva arhanđele,
svece i Satanu da ne udari grad na njegovu i komšijinu njivu
- Kometa predskazuje glad, rat ili nevreme;
- Pisci s karolinških dvorova u 9v često izveštavaju o priorodnim nepogodama kao
neposrednim prethodnicama pobuna, vikiknških napada ili smrti kralja
- Poremećaj prirodnog sveta znak je propasti ljudskog društva
- U decenijama pre i posle 1000 mnogo se razmišljalo o kraju vremena

11
 - 1002. umro Oton III mlad i bez potomaka; on je sovju vladavinu shvatao kao obnovu
ispravnog političkog, verskog i društvenog poretka nužnog da odloži kraj sveta
- Zato je Rim proglasio prestonicom – prvi vladar nakon 4v koji u R nije bio samo u
prolazu
- 1000 godine otputuje u Gnjezno gde je zasnovao kult novog svetitelja-čudotvorca
Adalberta Praškog (ubili ga Prusi dok je misionario 997)
- Opsednut apokalipsom – na krunisanju u R 996. nosi ogrtač izvezen celom apokalipsom
u zlatu

NAKLONOSTI

3. PRIJATELJI I ROĐACI
- porodična tradicija pomaže da se obrazuje osećanje društvenog identiteta pojedinaca
- To se vidi u davanju ličnih imena, pojavi i sadržaju rodoslova, davanju pomena mrtvima
- u svima je očito da očinska tradicija ima prednost nad majčinskom
- Prijateljske veze bar su onoliko važne kao porodičćne kad je pomoć u pitanju
- časno ponađanje – ž pravila više utemeljena u porodičnim odnosima nego muška

- SRODSTVO – dva različita ali povezana značenja:

- Pripadnost grupi u odnosu na krvno srdodstvo
- Savez grupa srodnika po krvi ostvaren preko braka i drugih načina povezivanja
- Oba značenja jednako su važna u ranom sredv
- Izabrani srodnici često su važniji od krvnih (kum, pobratim)
- Srodstvo jfe dakle pitanje izgrađenih,a ne samo biološki određenih međuodnosa
- Usvajanje, uobičajeno u R pravu ali nepostojeće u sredv kulturama osim u Irskoj –
primer gde se biološko i zakonski priznato očinstvo ne poklapaju – usvajanje posebno
važno u ranosredv Velsu, Irskoj i Skandinaviji
- H naglašava značaj duhovnog srodstva kroz kršteneje između kuma i kumčeta (treba da
bude ikao roditelj-dete) i saroditelja (kao braća i sestre)
- Crkvena elita se opredelila za bezbračnost i prezire sve što se tiče porodice i seksualnosti
– spisi nisu odraz realnog stanja
- Izvori govore pretežno o višim slojevima
- Primer Langobardska Italija – sačuvan veliki deo kraljevskih zakona koji se tiču
porodičnih odnosa – pre svega ukaz kralja Rotari(ja) 636-652 – svako ko polazže pravo
na imovinu mora da navede imena predaka 7 generacija i ima rođaka koji će pred
sudijama svedočiti
- Langobardski zakon srodnike određuje kao pretke 7 generacija
- Opšta crta - slobodan Langobard živi u domaćinstvu koje sačinjavaju slobodni,
poluslobodni i robovi
- U centru su m, ž i deca, ali i šira familija, najćešći primer je verovatno porodica roditelj,
deca i maćeha/otac bar s obzirom na ono što znamo o smrtnosti – veliki broj dece odrasta
u domaćinstvima bez jednog ili oba biološka roditelja
- Glavna društvena jedinica sredv nije porodično jezgro, već domaćinstvo – familia; za
savremeno porodično jezgro ne postoji odgovarajući izraz tog doba
- U praksi familija sesastoji od svih koji su u ma koje doba bili podređeni autoritetu muške
glave i koji stanuju ako ne u samoj kući, onda bilo gde na njegovom imanju
- Čak je i kraljevski dvor jedno vleiko domaćinstvo – KV – kraljica ili ljubavnica, kćeri (ali
ne i sinovi oni su posle najranijeg detinjstva slati da vladaju podređenim kraljevstvima
daleko od roditeljskog dvorca) tu su unuci, zvaničnici, popovi, pisari...

12
 - I sseljaci obično žive u domaćinstvima, ugl sa venčanom ž i potomstvom, a ponekad i sa
nekim robom ili poluslobodnim potčinjenim
- Nuklearna porodica nije bila priznata kao društvena jedinica, ipak ta grupa je emotivna i
pravno-zakonska srž većine domaćinstava svih društvenih nivoa(108)
- Prava muške glave domaćinstva nad potčinjenima ukrštala su se sa složenom emotivnom
stvarnošću porodičnog života; bio je to svet jakih osećanja između roditelja, dece, braće i
sestara (108)

Identitet
- društveni identitet čitavog života ibo je čvrsto vezan sa srodstvom, osim u monaškom
životu (109)
- oblikovanje društvnee osobe počinje u trenu kada su roditelji birali ime za svoje
novorođenče
- osim za neke kraljevske potomke, gde ime ima prevashodnu političku važnost, ime može
upućivati na buduće svešteničko zvanje ili nasledstvo porodičnog imanja
- u Irskoj i Škotskoj je običaj da se detetu daje ime po određenom svecu ili verskom
zaštitniku
- u ranom carstvu (1-2.v) građanin ima tri imena i identifikuje se kao član klana po muškoj
liniji
- do 4v ove stroge konvencije zamenjene su raznovrsnijom praksom, tako da imena nisu
bila samo oznaka društvenog položaja već i majčinskog porekla, pre svega među elitom
- u poznom dobu ZRC u 4-6v plemići nose dva, tri i više imena uvaženih predaka i rožaka
- 6v Grgur Turski (573-794) – Georgije Florencije Grigorije – potomak jedne od
najbogatijih i najuticajnih galskih plemićkih porodica sa obe strane Georgije deda po ocu
Florencije ime oca; Grigorije (koje i sam nosilac imena bira da mu bude glavno) je bio
deda po majci, Grigorije Atal bio je grof od Otuna pa 506. postao episkop Langra; umro
539, godinu dana po rođenju praunuka ; odmah proglašen za sveca
- Već u Grgurovo vreme uobičajeno je da ljudi imaju samo jedno ime, a do kraja 7v običaj
postaje opšti i primenjuje se čak u Viz
- Promena ovičaja imenovanja u starim rimskim porodicama jedna je od brojnih značajnih
promena u odnosu imena i didentiteta
- Usledilo je oblikovanje imena po obrascu germanskih jeziak
- Ta dva izvora (germ, R) nisu dugo razdvojena – u 6vGaliji stara elita se prilagodila,
napustili su tradic običaj imenovanja da ugode novim franačkim gospodarima; naprotiv;
u Špa i Ita Goti i Langobardi katkada daju R imena svojoj deci
- U germanskim zajednicama bilo je uobičajeno da ime bude u vezi sa precima
- Germ imena sastoje se od korena i sufiksa, i mogu se kombinovati – oznake etničke
pripadnosti i društvenog identiteta – neki činioci su zajednički svim germ dijalektima,
drugi postoje samo u nekom dijalektu
- Anglosaksonski bračni par Etelstan i Vulfgiru daju sinu ime Vulfstan
- Roditelji obično biraju ime koje će povezati dete sa očevim, a ne majčinim srodnicima;
među plemiććima Karolinškog carstva gotovo sva deca dobijaju ime bliskog rođaka a
manje od 1/5 dobija ime po majčinim srodnicima
- U H zajednicama 8v i kasnije vodi se računa o dobrobiti duše nakon smrti – mnogi
upisuju u manastirske knjige imena rodbine (živih i mrtvih) da ih pomenu na molitvi –
izvor za imena
- U tom slučaju pominje se i ž rodbina jer su u smrti svi isti
- Nekoliko kraljevskih rodoslova sačuvano je na Evr kontinentu, ali pre kraja 10v nema
nijednog o nekraljevskim lozama; naprotiv, u Irskoj ima nekoliko hiljada genealogija
napisanih između 8 i 10v – o H svetim ocima, plemstvu, kraljevima

13
- Ima i po 30 generacija, forma sin-otac – bezobzirno se izostavljaju bočne grane i braća;
navodi se familija samo po m liniji
- Pravo na svetovnu moć, bogatstvo i položaj velikim delom počiva na poreklu –
predstavljene srodničke veze imaju neposrednu političku važnost
- Karolinška dinastija (751-987) nakačila se na merovinšku (480-751) i prisvojila i rimsku
prošlost genealoškim stablom po kom je sveti i istorijski potvrđen rodonačelnik Arnulf iz
Meca (umro oko 643) bio unuk mitske merovinške princeze Blithilde i njenog mitskog
muža Ansberta, navodno R senatora
- PRIJATELJI PO KRVI
- Tri pravne kulture:
- Sredoz deo Evr ostaje na snazi zakonodavna kodifikacija poznog RC gde god je
kontinuitet u stanovnišvu ;
- S otuda doseljenici germani uveli sopstvene društvene običaje koji su od 6v počeli da
doibjaju normativni pismeni oblik
- Ne postoji neprikosnovena razlika između te dve pravne kulture jer u svim zakonima koje
izdaju kraljevi nakon pada carstva vidljiv je uticaj R zakona
- Ovo se posebno odnosi na zakon e iz J oblasti koje su duže bile pod R, pre svega u
burgundskoj, langobardskoj i iberijskoj gotskoj kraljeivni
- Manje podložna R uticaju je treća pravna kultura iz oblasti gde se govori keltskim,uz
ivicu atlantske Evrope gde je neposredni R uticaj ograničen ili ga uopšte nema
- Svaka od ove tri pravne kulture gotovo odgovara određenom obliku društvene
organizacije
- Kodifikovan u 5v, R zakon nastoji da reguliše brak i potvrdi vlast muške glave
domaćinstva nad ženom i decom , ali odbija ikakvu zakonsku vezu odraslog m sa
njegovim rođacima
- Nasuprot otme, svetovni irski pravni traktati govore da ej grupa srodnika najosnovniji
oblik društvene organizacije
- Srednji put – germanske oblasti – još se raspravalj
- Naučnici 19v slika germ društva 1-7v organizovano u bratstva sippe – tvrde da se evr
društvo razvija od bratstva do porodičnog jezgra, od plemena do države – ništa ne valja
ova skica
- U praksi srodnici nikada nisu opstali kao grupa; oni postoje kao kategorija
- Staroenglesi ep Beovulf sačuvan je u jedinstvenom rukopisu iz cca 1000g ali sama
pesma je verovatno nastala ranije – govori o napetosti u porodici
- Franački Pactus Legis Salicae – skup običajnog prava i kraljevskih proglasa, sastavljen za
vreme Klovisove vladavine (481-511) namenjen Francima – još nije pod jakim uticajem
R
o Od srodnika se očekuje da pomažu jedni druge, ako neko bude ubijen, ubica
mora da plati obeštećenje ili da da bude žrtva krvne osvete; iznos plaća ubica i
njegova rodbina a novac onda dele rođaci ubijenog – i s očeve i sa majčine strane
o Pojedinac može zvanično prekinuti veze s srodnicima ode u sud i iznad glave
slomi 4 brezove grane i baca 4 dela u uglove i kaže da se odriče – kako svoje
obaveeze da im pomogne tako i nasledstva i opcije da oni pomognu njemu
- Oni koji pomažu mogu biti i susedi, gospodar i potčinjeni; svi na koje se neko može
osloniti su prijatelji – izvori često pominju prijatelje i rođake ne praveći razliku među
njima
- U anglosaksonskoj Engleskoj ta razlika povremeno sasvim nestaje jer od mnogih
staroengleskih reči koje znače srodnik najčešće korišćena posebno u zakonima je freond,
iz koje se razvilo friend,
- Prijateljstvo obezbeđuje horizontalne veze solidarnosti koje ublaažvaju oštre obrise
prevlasti i potčinjenosti

14
 - Među elitom prijateljstvo može imati veliku društvenu vrednost
- Dve krajnosti:
- 1 u Irskoj 5-6v ima više stotina malih vlastelinskih imanja i kraljevina čiji vladari imaju
skromnu vladarsku moć
- Gde staroirska reč fine znači i srodnik i rpijeatelj odansot među srodnicima podrazumeva
veću odanost gospodaru; doprinosi koheziji društva
- 2 gde je kraljevska vlast jaka i delotvorna, kao u karolinškoj Franačkoj podrška srodniak
može štetiti kraljevskom shvatanju reda i zakona –npr prestupnika štiti rodbina
- Pojedinci kjoi ostanu bez rodbine – ugl muškarci koji su iscrpli pomoć jer su često krali,
pravili nerede i zapodevali kavge ili koji su ubili oca, brata ili počinili rodoskvrnuće sa
majkom
- Oni moraju sami da plate obeštećenje onim što im je ostalom – životom ili robijom
- U Irskoj čovek optužen za izdaju pljačku ili ubistvo srodnika proglašavan je za vuka i svi
su se prema njemu tako ophodili i- izolovali su ga i proterali da sam luta
- Odstustvo srodnika svodi slobodnog čoveka na nivo roba
- Takvo krajnje poniženje ukazuje na ključni značaj srodstva, ne zbog genealoške
pripradnosti već zbog društvnee važnosti; to je prijateljstvo koje drži zajednicu na okupu
- Zato Paulinus iz Akvileje u Liber exhortationis kaže da je pakao mesto gde ne postoji
bliskost među ljudima...gde majka ne voli sina ni kćer a sin ne poštuje oca (124)

ČAST I OSVETA
- u sivm ranosredv zajednicama osim gde su na snazi načela R prava , određivano je
novčano obeštećenje za iskupljenje nečijeg života (prestupnikovog) na germanskim
jezicima ono se zove vergeld
- iznos zavisi od položaja, kralj vredi više od roba,
- ne samo u slučajau ubistva već za svaku povredu, fizičku i verbalnu
- Rotarijevi langobardski zakoni sadrže skalu obeštećenja za fizičke povrede
- Franački Pactus Legis Salicae skala kazni za verbalne uvrede, npr i uvredu žene da je
prostitutka, odricanje ratničke hrabrosti i odanosti nekom muškarcu tako št će mu se reći
da je govnar lisica ili zec 124
- To je svet osetljivog ponosa
- Bio je to novčani iskaz povrede porodičnog ponosa,ugleda i integriteta: obaveza
plaćanja vergelda donosila je isto poniženje prestupniku i njegovim rođacima 125
- U stvari , vergeld je obeštećenje porodici za štetu koja je naneta njihovom
zajedničkom društvenom ugledu
- Dvostruku prirodu vergelda u vidu obeštećenja za gubitak i načina da se porvrati
ugled ističe poređenje s irskim propisom plaćanja dve odvojene sume; j
- Jedna je nadoknada za gubitak ili štetu rođacima s očeve straen umrlog,
povređenog ili uvređenog; drugi iznos nazvan ’cena obraza’ odnosno naplata za
’čist obraz’ bio je protivteža za uvredu koja je naneta rodbini s očeve i majčine
straen
- kultura koja je ugled neposredno povezivala sa ljudskim telom : povratak nečijeg
društvenog položaja je spasavanje obraza
- Vergeld i irska cena obraza bili su stepenovani u skladu sa položajem – jer su
pripadnici visokog društvenog položaja izloženi mnogo većem gubitku obraza
- Bavarski zakon iz sredine 8v - navodi imena 5 najuglednijih porodica tačno ispod
vojvodske loze koje imaju praov na dvostrugko obeštećenje jer su dobile dvostruku čast
- Po antoropolozima čast je složejni skup ličnih društvenih obeležja koji zajedno
omogućavaju politčki uticaj i gomilanje materijalnog bogatstva

15
- Čast spaja samopoštovanje pojedinca sa poštovanjem koje mu drugi ukazuju. Čast je
sklona rasipanju ako se stalno iznova ne dokazuje – ne mogu se praviti zalige časti (ja –a
stara slava)
- Povezivanje sa isplatom ukazuje da je čast bila porodična i lična
- Neizberan broj reči koje se odnose na stid, zao glas , poniženje i nemilost
- Časno ponašanje odnosi se na vleikodušnost, neskriveno bogatstvo, odanost, polni život,
ratničku hrabrost, osvetu. Zajedničke ovim naizgled raszičitim vidovima ponašanja su
dve međusotbno pvezane teme – jedna se tiče pravilnog držanja ljudskog tela u sex
odnosim, u bici, odeći..a druga na obaveze prema drugima – vleikodušnost, odanost ili
osveta (126-127
- Seksualno ponašanje najneposrednije ukazuje kako su postupci pojedinaca uticali na
ukupan položaj njihovih srodnika 127
- Ovde je u pitanju shvatanje sex ispravnosti kao i pitanja ko snosi krivicu za kršenje
duboko ukorenjenih konvencija i tabua, npr Pactus Legis Salicae smatra da su vanbračna
deca obeležena sramotom. 127
- Međutim, najpotpuniji izvor o ranosredv seksualnost su H C oci koji su se opredelili za
neženstvo 127
- Sredv pravila ispravnog sex ponašanja više se odnose na ž nego na m
- Anglosax misionar Bonifacije javlja 746-7 da u staroj Saksoniji (tj još paganskoj
severnoj Nemačkoj): ako devojka preljubom umrlja očev dom, ili ako udata žena
raskine bračni zavet i počini preljubu, ponekad grešnicu nateraju da sama digne
ruku na sebe i obesi se; a kad je spaljuju, iznad lomače obese njenog nasilnika
- Ponekad se okupe žene i starije i bičuju je i vode po celom kraju, udaraju štapovima
i noževima i bodu po telu, krvavu je šalju od sela do sela . Stalno im se pridružuju
noviljudi s bičevima u žaru čistote, a onda je ostave mrtvu ili ijedva živu kako bi
drugi strepeli od preljube i pohote 127- EHD 819 Bonifacijevo pismo
- To ukazuje na mentalitet koji izjednačava preljubu sa sramoćenjem cele porodice
128
- Nisu samo pretH porodice kažnjavale raspusno sex ponašanje žena ubijanjem ili
drugom strogom kaznom – LE Man odavno H grad kad se 584. neka ž iz dobre kuće
preobukla u m i pobegla sa svojim ljubavnikom, sveštenikom-rođaci jure da osvete
poniženje svoje porodice i ženu živu spale a popa stave u zatvor (grigorije turski
Libri historiarum decem VI 36
- Njeno jponašanje je ukaljalo ugled cele rodbine
- Ranosredv društva su ugl prepuštala kaznu odbegle ž njenim muškim srodnicima
- Porodična odmazda nad ženom koja je ukaljala porodično poštenje bila je portivtreža
postupku za izgon muškarca iz grupe srodnika kada je bio osuđen da živi kao prognanik
- II Cnut 53 EHD 463- ako žena za muževljeva života počini preljubu sa durgim
čovekom neka bude javno osramoćena sva njena imovina pripašće njenom
zakonitom mužu, a ona će izgubiti nos i uši
- Posledice sex odnosa žene izvan priznate zajednice bile su poniženje, gubitak lica
(doslovno) i obraza (metaforično) , sramota porodice pa čak i smrt
- Sve to je deo ugl nepisanih pravila o ponašanju žene i govori o tesnoj povezanosti
ugleda porodice, s jedne i nadzora nad ž sexualnošću s druge str
- Žene i sex odnosi bili su toliko bitni za svaku rodbinsku skupinu da je čast srodnika
bila positovećena sa sex čistunstvom i samokontrolonn njihovi seestara, žena i kćeri;
štaviše, kao što proeljuba donosi sramotu zbog načina kako ž koristi svoje telo, tako
je i iskupljenje povezano sa njenim telom – kamenovanje,s akaćenje ili smrt
- Sex prestupi žeene dovode u pitanje očinstvo naslednika, pa tako ugrožavaju
društveni položaj cele porodice
- Ali žena može da da i pozitivan doprinos ako obuzda sovju seksualnost

16
- Ako časni ugled jedne ž doprinosi ugledu njenih srodnika, njeni m srodnici su
obavezni da je zaštite i sačuvaju njeno dobro ime
- Ovo proizilazi iz sudsko spora koji je 733 pirvukao pažnju langobardskog kralja
Liutpranda (712-744) –žena se sama kupala i neko joj odnese odeću – mora da se vrati
kući crvena od srama – Liutprand dosudi da lopov ima pplatiti punu sumu vergelda da
naodknadi za taj sramni čin jer bi ga da su bili u blizini sigurno uhvatili i ubili ženin otac,
muž ili drugi m rođak
- Ž ponašanje je uzoran primer ključnog mesta časti u odnosi među članoivma jedne
porodice 129
- Ponašanje koje vodi računa o časti ikloni se sramnih postupaka pomaže srdačnim
odnosima među bliskim rođacima
- Muška čast je tesno povezana sa potrebom da se pokaže agresivnost, ali nije do te mere
uslovljavala porodičnu čast, bar ne među odabranim durštvom 130
- U Akvitaniji 843 majka piše sinu koji je na dvoru Karla Ćelavog kralja Z Franačke 84-
877 – poštuj sve koji želiš da poštuju tebe – ne govori o sticanju ugleda ratničkom
srčanošću
- Vezu između m časti i vojne veštine videćemo u epskoj poeziji u kojima su hrabrost i čast
i odanost srodnicima u sruprotnosti sa odanošću vlastelinu najčešće teme
- Latinski ep Valtaijus iz 9 lili10 v – o legendarnom junaku Valteru iz Akvitanije bio talac
na dvoru Atile , tu je i verenica mu burgundska princeza, franački plemić Hagen koji se
predao umesto maloletnog franačkog princa Guntera – kad Gunter opstane franački kralj
Hagen beži u Franačku i postaje mu službneik
- Kasnije beže i Valter i verenica – Gunter hoće da ih opljačka – primora Guntera da se
bori vs rođaka Valtera – ovaj pristaje samo zato da ga ne bi optužili da je kukavica i da se
tako ne bi osramotio
- Osvetoljubivos je vrlina
- Prema jednom irskom proročanstvu o samku sveta društvo će na kraju postati ‘svet žena
bez skromnosti i muškaraca bez hrabrosti’ 134
- Da bi se društveni poredak održao ranosredv m su svoje postupke odmeravali prema etici
koja je ama koiliko različita , bila slična stegama seksualne smernosti kada su žene u
pitanju
- Muška čast se ne može poistovetiti sa izbegavanjem sramote jer podrazumeva napadno
isticanje ratničke srčanosti i stalno potvrđivanje musškosti na rečima i delu
- M čast nije isključivo usredsređena na radbinu kao ž jer je tražila potvrdu šire javnosti,
prijatelja, rođaka, gospodara ali i vršnjaka
- U očima drugih je bila usko povezana sa govorom, gestom, postupkom i telom, baš kao i
ž čast
- Osim u nekim delovim aSredoz gde se još pirmenjuju načela R zakona po kojima je samo
pojedinac odgovoran za svoja dela, Evropa je u rano sredv bila kultura dugotrajnih
zavada jer je zavada podraz poimanja časti koja muževnost povezuje s odmazdom
- Zavada je ipak način rešavanja sukob i odvija se po konvencijama, a završava
krvoprolićem tek kada propadnu svi drugi načini da se popravi uvreda koja je povredila
nečiju čast
- Grigorije turski Libri hisotiorum decem X 27 – izbila svaša izmešu Franaka iz Turnea
dobrog roda jer je sin jednog stalno vređao sina drugog koji je bio oženjen negovom
sestrom i optuživao ga da je ženu napustio zbog bludnice. Brat se toliko razgnevio zbog
uvrede sestri da je ubio zeta..onda su svi posečeni osim jednog koji nije imao svog ubicu
- Neposredan povod je ponašanje muža prema ženi, pa ipak ovu odmazdu vode muškarci
(kao i sve druge)
- Učešće Ž je ugl posredno ili su one povod i podstrekač – iscrpno zabeleženo na Islandu i
u Irskoj

17
 - Zavada je muški posao i sprovode je grupe a ne pojedinci 137
- Svi ranosredv kraljevi prihvatili su načelo zavade – njihova briga je da spreče da se
odmazda razvije do tačke kada izaziva ozbiljne poliitčke poremećaje i da napune budžet
kažnjavanjem onih koji prekrše propisani postupak
- Umesto da zabrane zavadu nastoje da zauzdaju taj nagon za osvetom i pretvore ga u
sopstvenu prednost – ako bi kralj nagovorio oporodice na pomirenje to mu donosi veću
čast i moć
- Gde je kraljeva moć slaba kao na J Fra u 10v ili gde su sami kralejvi upleteni u krvne
osvete osvete su sastavni deo politike način da se potvrdi prevlast i prigrabi vlast u
nestabilnom okurženju gde se mngoi nadmeću za vlast
- Poseban značaj srodstva zavisi od konteksta
- Durštvena praksa nije bila jedinstvenoa i nepromenjljiva
- U obasti Sredoz gde vlaa R zakon pojedinci nisu imali zvanično pravo da traže podrršku
srodnika
- Drugde običajno pravo predviđa da srodstvo ispuni određene obaveze koje je R država
pripisala sebi, posebno kada je u pitanju uređivanje ponašanja članova grupe i puržanje
pomoći u rešavanju nepravde i razmirica
- S od Alpa i u anglosaksonskoj Engleskoj, srodničke veze su se nekad nadmetale, a nekad
dopunjavale s kraljevskom vlašću i zvaničnim zakonom
- U oblastima ge se govori keltskim gotovo da nije bilo R nasleđa, nemačkih naseobina ni
stabilnih, moćnih , prostranih kraljeivna – tu su opšteprihvaćena pravila bliskih
srodničkih veza pojačana stanovanjem u neposrednoj bilizini obezbedila u velikoj meri
javni red i mir
- Nekada us tvrdili da je kraljevska vlast uvećana tokom ranog sredv jer je napadala i
salbila srodničke veze – to neij moguće jer su srodniček vez bile temelj raznih kultura u
ranom sredv i to na sivm nivoima, one nikada nisu predstavljale antitezu snažnoj
kraljevskoj vlasti

4 MUŠKARCI I ŽENE
Grgur Veliki Moralia in Job Muškarac je reč koja označava osobu jakog duha i oštroumnu, a žena
se odnosi na duh koji je slab i nije oštrouman
- konvencionalno istorija ranog sredv je priča o politici, privredi iveri muškaraca a ž su ugl
uodsutne iz politiek i privrede i marginalne u religiji
- ovakav prikaz zasnovan je na predrasudama ranijih generacija naučnika ali i odraz
ranosredv hronika, letopisa i istorija; ž se češće nego u narativnim izvorima pominju u
drugim tekstovima, npr u životim svetaca, poveljama koje bleže prenos zemljišnog
imanja i zakonima
- pol je neodvojivi deo društvene organizacije ikulturnog izraza tokom ranog sredv 143
- pismenost je opravdavala, unapređivala i branila crkvenu i svetovnu vlast – stoga pisari i
pisci nikad nisu nepristrasni izveštači
- retoričke strategija jednostavno ženu svode na biće delimično ili u celosti nevidljivo,
zajedno sa decom, robovima i seljacima
- iako vćeina ranosredv tekstova nipodaštava ulogu ž, one su ipak ljučne u obnovi društva
biološko , ali i kulturno jer je porodica osnovni okvir za prenos kulture i vrednosti sa
generacije na generaiju
- pritom žene radom doprinose održavanju zajednice
- odnosi među polovima razlikuju se od mesta do mesta iznatno menja ju s vremenom
- ipak ima osnovnih zajedničkih osobina
- gde god da pogledamo, ene su manje značajne nego muškarci

18
 - dve teme gde je posebno izražena nejednakost: 1 zajednica polova i pregovori o braku 2
pristup zemljišnoj imovini
- R zakonodavstvo bilo je značajno u sve tri oblasti 144
- RAZLIKE MEĐU POLOVIMA
- Pol je samo jedan od oblika društvenog razlikovanja
- ODEĆA je najprimetniji vid društvenih razlika – nakit, frizura, skrivanje ili otkrivanje
kose – sve to nosi snažne poruke položaja, bogatstva, starosti i pola
- Tako su mogli da prenesu i oznake etničke pripadnosti, verskog poziva i političke
odanosti
- Ranosredv odeća ima više lokalnih i oblasnih varijanti, pogotovo kad je u pitanju bogata
elita; iako vremenom dolazi do promena, pravila odevanja za m i ž uvek su bila opšta
- Oko 500g kratka tunika i pantalone odavno više nisu sramni znak varvarstva i m u R
biraju ih umesto toge
- U ranom sredv na Z su tunika i pantalone osnovno ruho za m, osim za popove, i posle cca
800g učesnike na dvorskim svetkovinama
- Ž uvek nose haljine do lista ičlanaka
- U svim predindustrijskim društvima život žena na svim društvenim nivoima je
obeležen putem od detinjstva do udaje i prelaskom u muževljevu kuću; novi prelaz
je iz maerinstva u starost
- Mlade udovice se preudaju i ponovo sele u muževljev dom
- Starije udovice prelaze na drugi način: stariju seljanku bi vlastelin preselio u manju kuću
na imanju, a bogatije udovice odlaze u verske zaejdnice gde nalaze zaštitu i društvo
- Samo devojske koje postaju monahinje ceo život provode na jednom mestu
- Život m ima durgačiji ritam bez obzira na durštveni položaj
- Rane godine su posvećene sticanju fizičkih veština, baratanju oružjem ili poljoprivredom
- Oni u brak za razliku od ž ne stupaju odmah po stečenoj fizičkoj zrelosti,
- Već su seksualno aktivni, uživaju u razdoblju pune, ali ne i bračne zrelosti
- U brak stupaju kasnije i tada postaju domaćini i očevi
- Udovci se obično ponovo žene i to ženama mnogo mlađim od sebe
- m su i u starosti imali valjanu društvenu ulogu jer ‘starac mnogo zna’
- U 5 i 6v Ljudi se sahranjuju uz vleiki borj predmeta, često skupocenih
- Opremljeni pogrebi posebno su krarakteristični za društvene poremećaje koji prate
dolazak varvara u Rcar; kasnije u mestima daleko od ex RC, ali koja su pretrpela
druboko političko i društveno preuređenje, npr Z Sloveni u 9 i u Danskoj u 10v
- Oni su znak nestabilinih zajednica, živi često žele da potvrde društvenu vrednost svojih
pokojnika ali i svojue porodice preko ovakvog oblika opremanja pogreba
- Dobro istražen primer su groblja iz 6v iz okoline Meca u SI Galiji
- Ž u doba rađanja izdašan pogreb uz mnoštvo osobito ž predmeta, naročito nakita i
svežnjeva kućnih ključeva; kao odraz durštvenog položaja žene i vrednosti njene
porodice – ali njena društvena vrednsot poistovećuje se s sposobnošću rađanja
- Naprotiv, žene iznad 40g i deca sahranjivana bez predmeta ili uz podedinosti koje ne
ukazuju na polnu pripadnost
- Muškarci do 20g ne sahranjuju se uz grobnu opremu, sa 20g obično oružje; oni stariji od
40g manje predmeta, ali oni ipak ukazuju na m prirodu
- U stvari ovi gorobovi govore da su ž stasale za brak i rađanje i m ratnici i domaćini bili
vredniji svojim porodicama nego veoma mladi i stari
- ZAKONI – valjani pokazatelj društvenih pravila i ideologija 149
- Oni koji se tiču posebnosti po starosnom dobu i polu – od njih dve su najbitnije – vegeld i
pravna sposobnost

Vergeld

19
- Vrednost živaota ne određuje samo durštveni položaj, već i starost i pol
- To se jasno vidiu Pactus Legis Salicae: zakonik gotovo savremenik pogrebima u SI Franačkoj –
i često daje sličan primer
- Solid – teški zlatnik poznog RC
- Uobičajeni iznos vergelda za slobodnog franačkog m ili ž je 200 solida
- Trudnica ili žena u doba sposobnosti za rađanje 600 solida
- Starija žena 200 solida
- M mlađi od 12 g 600 solida; isto ako je odrastao i u kraljevoj službi
- Druga važna odlika je pravna sposobnost
- Ranosredv zakoni kao primer uzimaju slobodnog odraslog m i poimence nabrajaju pravila koja
se primenjuju na druge grupe, uključujući žene, decu, poluslobodne i neslobodne
- Prema R pravu odrasli M ima više prava da pokrene postupak ili svedoči nego maloletni m i
žene
- i zakoni mlađi od R slična ograničenja
- Rotarijev ukaz je nastroži u pogledu ograničavanja slobode delanja žena, posebno kad je u
pitanju prenos vlasnišva – nijednoj slobodnoj ženi koja živi prema langobardski zakonim u
okviru nadležžnosti našeg kraljevstva nije dozvoljeno da živi pod valstitim zakonskim
nadzorom već mora biti pod nadzorom nekog muškarca ili kralja ;
- ako nema srodnika, staratelj je kralj koji profitira
- mundium – zakonsko pravo nad nekim, starateljstvo
- poput drugih ranosredv zakonodavaca, Rotari tobož štiti žene, a u stvari koristi to da proširi
sferu sopstvenog uticaja

- ipak zakoni nisu isto što i realnost,

- slična nedoslednost propisa i primene i u primeru seoske radne snage
- crkveni oci krajem 6.v počinju da uvode nedelju kao dan odmora; vrhunac je slavna
objava KV
- žene uečstvuju u svim oblicima proizvodnje tkanina
- u praksi podela poljoprivrednih poslova zavisi od lokalne tradicije i pormena u
tehnologije – mešenje hleba, žetva...seoski poslovi jesu podeljeni po polnoj pripadnosti,
ali to zavisi od oblasti i nije nepormenljivo niti važi za sve
- širenje H – uticaj na položaj ž?
- Odmah su jasne institucionalne poslediice;
- Uvođenje cleibata koji je izogrenuo svetovna pravila muškog i ženskog ponašanja
- Mogućnost života u manastiru u ma kom životnom dobu
- Ozvaničenje isključivo muškog pristupa svetoj moći preko svešteničkog poziva
- Tu spada i promenljiva priroda braka
- Knjižavnost i negovanje pismenosti – ograničeno na m
- Isidor Seviljski:
- Muškarac vir je tako nazvan zato što je u njemu veća sila vis nego u ženi, a otud i
snaga virtus dobija sovj naziv ili možda zato što on ženom vlada preko sile.
Međutim žena mulier je tako nazvana zbog mekote mollities a kada se od mekšeg
mollier oduzme samo jedno slovo dobija se žena mulier. Oni se razlikuju po telsnoj
snazi i slabosti, jer je snaga muškarca veća a ženina manja tako da može da mu se
potčini
- Isidor je uputio svoje čitaoce da u ljudskom telu traže ljuč za moralnu ćud 152 kao
št je preporučivala klasična etika
- Pošto su žene nežnije i slabije, i njihova moralna snaga je manja izato su potčinjene
muškarcima
- Ovakav stav opravdava moralne razlike kao posledicu prirodnih, fizioloških razlika 152

20
 - Društvnee razlike potiču od boga i prirode
- I Ambrozije, ep Milana 374-397 govori o tome kako žena treba da bude potčinjena u
četvrtom pismu
- Ranosredv naunici nasledili su od H pisaca iz doba pozne antike do kraja obrađen
stav ouzornim odnosima između poolova koji se ne smeju remetiti jer bi tako bio
ugoržen božanski poredak
- Pozivanje na priordu bilo je uobičajeni deo retoričke igre o polovima
- Deo te igre bio je i da se ženino ime sakrije od čitaoca ili publike koja sluša tekst jer
anonimnost potire identitet 154
- Pojam ženske prirodne slabosti iam svoju svrhu – političku, pravnu, versku, književnu i
jednako navodi na izrabljivanje i zaštitu

SPARIVANJE RADI ZAČEĆA

- zajednica m i ž bitna je za obnovu durštva zbog rađanja ali i zato što je blisko povezana
grupa roditalja i dece stecište prenošenja kulturnih shvatanja i vrednosti između genracija
- reč brak ne objašnjava na pravi način ukupne razmere pirhvatljivih oblika zajednice
između m i ž
- što je ž bila dalje od zakonskih prava i imetka, m višeg drušvenog položaja imali su
već mogućnosti da je sexulano iskorišćavaju – svugde su m iz odabranog društva
mogli po svom nahošenju da sex opšte sa ženama nižeg drušvenog nivoa
- te nezvanične veze bile su po strani zajednice preko okje se sprovodi prenos imetka i
kulturnih vrednosti, ako i veza sklopljenih na osnovu naklonosti ili porodičnog
identiteta koje je omogućavala ozvaničena zajednica; prema tome, takve veze se ne
javljaju u izvorima jer nemaju ni politički značaj ni ideološku vrednost, pa se
pravncii i zakonodavci retko njima bave jer su njihovi uzori društvenih odnosa bili
izraz vladajućih vrednosti u odnosu na brak i seksualno ponašanje
- od tri pravne kulture sve se temelji na R tradiciji koj apriznaje dva oblika sex
partnerstva koja se međusobno isključuju: vanbračni ljubavni odnos i brakprvi
oblik ne podrazumeva prenos imovine - to je naprosto pirznata dugotrajna sex
zajednica m visokog društvenog položaja i ž mnogo nižeg ranga i njihovi potomci
nisu imali pravo nasleđivanja
- vanbračni odnos bio je alternativa, a ne dodatak braku, način da sex odnose imaju
mladi neoženjeni m i udovci koji ne bi ponovo da se žene
- prema R pravu brak je bio zajednica m i ž istog društvenog položaja; prethodi mu
veridbeni ugovor, pristanak obe strane i miraz mladinih roditelja
- naslednici su bili isključivo potomci koje je ž rodila u braku
- u 5 i 6.v. carsko zakonodavstvo stavilo je sasvim nov naglasak na brak kao trajnu
zajednicu koja se mogla razjedniti samo ako je jedan od partnera počinio svetogrđe
groba ili se odao vradžbinama ili ako je ž imala snošaj s nekim drugim m 156
- ove pravne odredbe prema kojima je brak idealizovan kao dogovorna zajednica
zasnovana na uzajamnoj jnakolonoasti i poštovanju bile su u primeni tokom ranog
sredv u svim oblastima Z Sredoz
- germani donose drukčije vrednosti i konvencije u brak i srodničke odnose
- pre svega, i pisani zakon i društvena onvenicja priznaju više oblika bračne zajednice
nasuprot jednom u R pravu
- samo jedan od tih oblika uključuje i prenos imetka, pa i pravo nasleđivanja
- maldoženjina porodica obično plaća nevestinom ocu, a mladoženja dodaje jutarnji
poklon na dan kad je zajednica potvrđena polnim snošajem

21
- do poč 9v ustalilo se da je u vreme veridbe mladoženja odredi miraz koji će izdvojiti iz
sopstvenog imetka
- brak ugovaraju mladoženja i devojčin otac i rodbina i proslavlja se na javnoj
svečanosti u pristustvu prijatelja i rodbine
- brak može stvoriti politički savez i okončati zavadu, pa ga stoga može raskinuti
samo m ali oba partnera snose ozbiljne ekonomske posledice
- ovaj prvi oblik zajednice zove se ‘bračna prevlast’ i ima dve bitne odlike – prvo ,
neophodno je da otac prenese svoj mundium nad krećkon na supruga koji tako stiče
pravo da zastupa njene zakonske interese i ima vlast nad njom
- drugo, nevesta odalzi da živi na muževljevom imanju –
- ovaj oblik zajednice sklapaju bogati
- na isti način prihvaćen, trajan i jasvno porlsavljen je oblik braka u kom žena pelazu
u m dom, ali otac ne prenosi svoj mundium
- m nisu suočeni s izborom jednog od ova dva oblika zajendice: bogait i moćni mogu
da izdržavaju više od jedne žene pa tako višebrojne zajednice postaju izraz položaj
ai sredstvo da se nagomilaju blaga koja daonose društveni ugled
- jedan takav m bio je uticajni zemljoposednik iz Rajnske oblasti, Pipin Herstalski
(650-714) tri žene mu rodile sinove; dve istovremen esupruge iz moćnih porodica;
trećoj partnerki nije zapisano ime a sin isključen iz Pipinovog nasledstva –
verovatno nezvanična zajednica
- postoji niz dopunskih zajednica predviđenih zakonom
- žene mogu odvesti i bez roditeljskog pristanka otimanjem na silu ili uz njihovo
učešće – roditeljima se onda daje obeštećenje zbog gubitka kćeri, ali su takve
zaejdnice priznate i katkada ozakonjene zvaničnom nagodbom o prenosu imovine
- na dnu društvene lestvice vlastelini su odobravalibrakove svojih robova i kmetova
koji su odgovarali potrebama valjanog upravljanja imanjem
- potomci germanskih naroda nastoje da održe tradicionalne oblike seksualnih zajednica,
iako su odavno pirhvatili razne oblike života u porvincijama posle raspada RC
- još se ne zna da li se devojka pitala šta misli obraku
- m visokog položaja ulaze u strateške brakove
- krajem 11.v. Adam iz Bremena zapisao je da među Šveđanima svaki m ima dve, tri i
više žena prem asvojimmogućnostima, a bogataši i prinčevi neograničen borj i
sinove rođene u takvim zajednicama pirznaju kao zakonite – on samo izveštava o
vekovnom običaju moćnih m da gomilaju žene i tako potvrde sovju nadmoć i nad ž i
nad manje uspešnim m
- Irska – u pravničkim spisima mešaju se pojedinosti H, poznorim zakona o braku i
lok običaja
- Opisano mnoštvo mogućih seks zajednica
- Irski učenjaci iz 7 i 8v izdvojili su devet sparivanja radi začeća i poređali ih od
najčastnijih do najenečastnijih
- Kada je u pitanju najčasniji oblik, ženu mladoženji predaju srodnici, a novo
domaćinstvo dobija bogate darove nevesta se zove supruga združene nadležnosti
- Sastavlja se ugovor koji je veoma složen ali se može raskinuti
- Nasuprto durgim ranosredv kulturama, irski zakon predivđa mnoštvo razloga za
razdvjanje – m može da se razvede ako ga je ž prevarila, povredila njegovu čast,
počinila preljub, ubila decu ili zanemarila domaćinske poslove; ona može napustiti
muža ako je impotentan, sterilan ili homoseksulaac, ako je suviše deobeo za snošaj,
ako drugima priča kakva je u krevetu, ako ima ljubavnciu, ako šrii posprdne priče
o njoj ili ju je udario toliko snažno da je povredi
- Sledeće po rangu su sex zajednice koje ženini srodnici pirhvataju ali nisu učestvovali
u pregovorima –

22
- Sparivanje radi začeća u kom m posećuje ženu u roditeljskoj kući uz njihov
pristanak manje je zvanično i manje časnto, jaš manje zajednice kada ž ode s m bez
saglasnosti rodbine, ili joj on tajno dolazi u posetu
- Na smom dnu su sparivanje radi začeća na koje ž nije pristala (silovanje) ili
zajednica dvoje ljudi poremećenog uma
- Samo u slučaju kada ženini rođaci nisu pirznali zajednicu, sinovi iz tog braka nisu
imali pravo da naslede oca, ali bi dobili pravo na nasledstvo ako bi ih otac priznao
za sovje
- Dozvoljava se više istovremenih odnosa
- Irski zakon pravi razliku između cétmuinter ‘glavne žene’ i žena nižeg ranga
- Glavna žena je bila deo bračnog ugovora u kom učestvuju njeni srodnici
- 11po tom ugovoru tešnje je vezana s porodicom muža nego rođacima po rođenju,
dakle, bila je pod vlašću supruga
- Ostale žene su uglavnom ili u potupunosti ostajale vezane za srodnike porođenju i
iamju pravo samo na polovinu položaja i ovlašćenja koja pripadaju glavnoj ženi
- Bilo je sasvim prihvatiljivo da čovek ima glavnu ženu, nađe drugu (a kejunter ima
pravo da joj nanese povrede tokom prva tri dana te dodatne zejednice, pod uslovom
da nisu smrtonosne); njihov muž ima pravo da i pored toga posećuje jednu ili više
žena u roditeljskoj kući
- Irski pravnici suočeni s neodobravanjem H svetšenika potražili su opravdanje u SZ
- Veći borj sex zajednica bio je sasvim normalan za sve koji su mogli da ih priušte
- H učeneje o braku bilo je čvrstto zasnovano na praksi poznog RC što je sažeto u
pravilu koje je izneo papa Lav Vleiki 440-461; da je zakoniti brak zajednica
slobodnog m i slobodne ž istog durštvenog položaja, da ženu srodnic predaju ubrak
tokom zvanične veridbe, obezbeđuju miraz i da se brak javno porstlavlja
- Supruga nije svaka žena u zajednici sa m kao što ni svaki sin nije naslednik – tako je
papa podvukao razliku između ž koja je učesnik u jedinom obliku sex zajednice
koju priznaje R zakon o imetku – braku; i žene koja učestvuje u ma kom drugom
obliku sex veze, npr nevenačana supruga ili ljubavnica
- Moralisti 4 i 5v dodaju voj pravnoj odrednici R porekla jaku dozu stroge sex etike
koje se ugl zastniva na NZ i učenju Pavla
- Temelji H moralnosti koja zahteva sex uzdržavaanje i od m i ž i priznaje samo
heterostex brak kao jedini zakoniti odnos u kom je snošaj odzvoljen
- Spor R zakonskih postavnki i nepospustljive H moralnosti okončao je sve lokalne
konvencije
- Ali, do koje mere duhovničko mišljenje menja durštvenu praksu? U Irskoj postoji
latinska reč za ženu koja iam nezakonit snošaj – adultrix – iz koje ije izvedena
staroirska reč za drugu ženu – adaltrat161
- Međutim, pozajmnica reči nije znak da je došao kraj većem broju sex zajednica
- Po rodoslovima se može zaključiti da je veći broj bračnih zajednica bio uobičajen
bar među kraljevima; kada je C reforma sa Evr stigla do Irske u 12v reformatori
osuđuju bračnu praksu koju su tamo zatekli
- Izvan Irske se takođe sukobljavaju lokalni običaji i C očekivanja, ako što nam
kazuje iskustvo Bartonusa koji se zamonašio krajem 7v, razboli se i samo što ne
ujmre, kad se proudi iz groznice ispriča da su mu demoni odenli dušu u obilazak
neba i pakal; pred nebeskom kapijom apostol Petar upita demone za šta ga
optužuju; omao je 3 žene što nije dozvoljeo, takođe, počitino je nekoliko preljuba i
još mnogo grehova na koje smo ga nagovorili 162
- Znaj da ti momci nikad neće nositi kraljevski skiptar jer su začeti u grehu proriče 610.
irski pustinjak Kolumban grmeći vs bračnih običaja merovinškog vladara Teodoriha II
596-613

23
- Veliki broj merovinških kraljeva Galije ima istovremeno ivše sex partneriki i
priznaju sve sinove rođene iz tih veza
- Ulozi tokom 8 i 9v postaju još veći kada na episkop saborima održanim u Ita i u
Franačkoj odlučenoda se iznova definiše brak i proglasi za versku, svetu vezu
- Počev od sinoda u Rimu 721 koncili postepeno dodaju još tri činioca osnovnim
postavkama Lava Vleikog:
o naglašena je trajnost i neraskidivost braka,
o nije odobreno više od jedne sex veez u isto vreme;
o prošireno je određenje rodoskrvnih, zabranjenih brakova
- u prepreke za brak sapda i duhovno srodstvo – kumstvo i srodnički odnosi nastali
preko braka
- istokrvnost protežu do zajedničkog pretak 7 generacija unazad, mnogo dalje od
opšteprihvaćene granice od 4 generacije
- još se ne može objasniti zbog čega su neki karolinški sveštencii tražili da se proširi krug
rodoskvrnih odnosa do takvih ekstrema; posebno što nema dokaza da je brak s bliskim
rođacima bio česta pojava pre sredine 8v
- 150g nakon 721 brak i svi oblici sex odnosa bili su na novi način politizovani – dva
osnovna arznola:
- 1 u poznom 8v dobri srodnički odnosi znak su ispravnog H valdanja – zato KV i
naslednici podržavaju C u nastojanju da primeni novu bračnu eiku i istovremeno
podvrgli svoje sex ponašanje i bračne saveze strogom pogledu ispitivača
- Lotar II 855-865 otkriva da ep mogu da okrenu ta pravila i vs kralja i ostave ga bez
naslednika
- 2 ep iamju priliku da pormene bračne običaje jedino ako su radili u savezu s
vladarem; lukavi kraljevi tako dobijaju delotvorno oružje za kontrolu moćnih
podanika
- Stefan u vemre Karla Ćelavog – pop mu rekao da ne sme da se oženi verenicom jer
je u mladosti spavao sa njenom rođakom i to bi bio incest – mladin tata pošandrca,
sve to ide na sud episkopa i arhiepiskopa i kraljevski sud
- Tu se vidi značaj braka u elitnim krugovima kao vrste političkih pregovora;
udavača je samo pion
- Novo određenje srodstva bilo je u službi pormenjene etike sexualnosti i braka
- Južnije, savremenik Stefana, Katalonac Dela, grof od Empurije (862-894) oženio se
bratanicom – brak između rođaka bio je uobičajen među gorfovima u Kataloniji krajem
9i poč 10v – tako jača vlast porodice
- Ali Katalonija nikad nije bila u bliskim vezama s karolinškim centrima moći i krajem 9v
naglo gubi svaku vezu sa S teritorijama
- U Veseksu kralje Edvard Starjiji 899-924 osigura svoje pravo na presto oženivši blisku
rođaku
- Tek nakon 50 g karolinški pojam o najstrožoj zabrani braka s bliskim srodnicima počinje
da utiče na engleske običaje i to samo zato što su anglosaksonski kraljevi krajem 10v
videli da podršak episkopima donosi strateške prednosit
- Karolinška odrednica braka koji postaje neraskidiv, iskljčuje više istovremenih
seksualnih veza, zabranjuje bračnim parovima srodstvo 4 generacije unazad –
počinje da menja ponašanje ljudi tek kad su kralj i C zajedno nastojali da se ta
pravila primenjuju
- Izvan karolinškog područja tumačenje braka ostaje mnogo fleskibilnije
- Skandinavija – Danac Knut osvoji Englesku 1016.g i urzo nasledi dansku krunu
- Ima dve žene istovremeno po skandinavksim običajim aali popusti pred pritiskom C
i kažnjava Anglosaksonce koji se žene bližnjim rođakama ili imajsu sex van braka

24
- Irska nije usvojila pravila s evropskog kontinenta sve do kraja 11v Irkinja koja je
bila jedini naslednič često sutpa u brak s najbližim muškim srodnikom da imanje ne
ode van porodice
- Da bi se bračni običaji promenili potrebni su politička upornost i doslednost
kraljeva i ep; lai dugo nakon vioskoparnog karolinškog moralizatorstva nije
postojao sličan savez C i vladara, a ni volja, umesto toga, bar u krugovima političek
elite brak je i dalje lako povrediva ravnoteža između političek nužde i neskaldnih
pravila
- Grof Oton od Hamerštajna i žena Irmngard su daleki srodncii; nemački car
Hajnrih II 1002-1024 reči da ništi Otona uz pomoć nemačkih episkopa – žena otišla
u R i papa potvrdi valjanost njenog braka
- Oni brak smatraju trajnom i monogamnom vezom što već ukazuje na lagani
preokret durštvenih pogleda koji se pod uticajem H događa u vleikom delu Evrope
u ranom sredv
- U njima je ovaploćen ideal koji porpoveda C učenje- brak je iskljuivozajednica
jednakih; durgo – nije tačno određeno gde je granica rodbinskih odnosa
- Treće, kraljevi, ep i pae se nadmeću ko će presuđivatu po pitanju braka
- Nastala u doba žestokog karolinškog moralnog idealizma odrednica braka sadrži
postavke koje imaju ogromne posledice na lokalne konvencije u odnosu na prirodu i
broj prihvatljivih sex veza i na durštvene jedincie u kojima žene podižu svoju decu
- Takvo poimanej šriiri se svuda gde se prepisuju knjige karolinških C zakona, pre
svega Evr kopno, a krajem 10v i u Eng

- ŽENE, PORODICA I NASLEDSTVO

- Zajendica m i ž prenosi imetak s roditelja na decu
- U Irskoj sinovi iz zvaničnih veza imaju više prava na očev imetak nego potomci iz manje
zvaničnih veza
- Na durgim mestima H poimanje braka ojačalo je nasledno provao muškarčevog potomka
iz veze sa zakonitom ženom naspravm zahteva dece iz manje zvaničnih veza
- Drugo, nasleđivanje zemlje razlikuje se od nasleđivanja pokretne imovine
- Treće roditeljski imetak je deljiv, ali do poč 11v dok su pojmovi porodic ei identiteta još
u razvoju neke porodice teže da svo imanje prenesu na jednog sina
- Četvrto, prenos imovine nije stvar samo nuklearne porodice, već se mešaju i kralj i
rodbina izuzev tamo gde se primenjuje R zakon o vlasništvu
- Peto – onovno- pravo muškarca da nasledi zemlju bila je zajednička osobina sivh ranosrd
kultura,
- S druge str, ženino pravo nasleđivanja razlikuje se od oblasti do oblasti
- Na S Evr postepeno se usvaja praksa pisanog testamenta koja je poreklom iz R
- Dve krajnosti us Irska i J Evropa gde je zadržano R pravo
- U Irskoj očevina se deli sinovima, a kćeri imaju pravo da jednake delove pokretne
imovine (roboiv, stada)
- Ako za umrlim ostane samo kćer, ima pravo na doživotnu retnu ,ali posle njene smrti
imanje ide nmuškim srodnicima s očeve srane
- To je odraz kulture koja smatra da je imanje vlasništvo četiri generacije srodnica derfuin
(derbfine) i otuđivanje zemlje od te gurpe nije bilo preporučljivo niti lako sporovodljivo
- Svaku naslednicu primoravali su da se uda za očevog najbližeg rođaka
- Nasuprot tome, R zakon o vlasništvu iz 5 i 6v počiva na dva sasvim durgačija načela koja
nisu menjana u ranom sredv i još mnogo vekov aposle
- Prvo, posedovanje zemlje ima pojedinac – ne postoji pojam kolektivnog interesa
- Durgo zu nedostatku testamenta kćeri uživaju isto pravo nasleđivanja kao braća

25
- Kalbrija i Lukanija Akvitanija i Provansa na J Fra gde R praksa pirmenjivana tokom
čitavog ranog sredv – pravo na raspolaganje imovinom tu u naečlu daje ženama određeni
stepen nezavisnosti, što je u Irskoj bilo nezamislivo
- Germanski deo – mnogo lokalnih razlika ali i dva značajna zajednička činioca
- 1 pravo na lično vlastništvo uskalđeno je sa interesim asrodnika
- 2 prednost u prenosu zemlje imaju m naslednici, a kćeri i sestre samo ako nema sinova
- Tiringija zbornik zakona iz sredine 8v – ako nema sinova imanje pripada najbližem m
rođaku, ali stok ai robovi odlaze kćerima
- Propisivanje pisanih pravila nasleđivanja preuzeti su iz R tradicije – dakle, gde naiđemo
na pisane propise, tu je R već izvršio uticaj
- Primer lanngobarsko kraljevstvo gde su pod pritiskom R suseda znatno izmenjena
nasledna prava – krajem 8v kćeri imaju više mogućnosti da naslede očevinu nego
prethodnikce koje su živele u doba kralja Rotarija
- U kraljevinama koje su nasledile R carstvo ž mogu naslediti i zemlju i pokretnu imovinu
- Žene su u poznom RC bile vlasnice 30-45% celokupnog fonda
- Od 8v u oblastima gde R tradicija jako utiče ž imaju gotovo 17% zemlje u S špa i 13 % u
J Fra; u Nemačkoj i langobardskoj ita ž imaju manje od 10 odsto zemlje
- Engleska – Knjiga strašnog suda (Domesday book pois zemljišnih poseda za Vilijama
Osvajača 1066-1087 – neposredno pre normanskog osvajanja ž vlasnice samo oko 5%
zemlje
- U oblastima koje su bile najnaklonjenije ž naslednom pravu i dalje ogromna većina
zemlje je u vlasništvu m
- Žene – udovice – često zaveštaju imovinu crkvi – za života imaju pravo rente; osiguraju
sebi pomen u molitvama i dobiju moćnog zaštitnika – udovice se itpoično vezujuza
manastir
- Pri ugovaranju braka na visokom durštvenom nivou ovek su određivana posebna sredstva
za izdržavnaje žene, ali ona tek u udovištvu može steći neposredan nadzor nad
zemljišnim posedom
- Kad god su žene u svoje lično ime prenosile imetak u pisanom obliku, one to čine kao
monahinje i udovice, a ne kao kćeri i žene
- Tako žena postaje samo kanal kroz koji se posed prenosi s generacije na sledeću, s
porodice na C, a da same nemaju priliku da lično i bezbedno budu vlasnice
- Sve porodice imaju gotovo iste ciljeve uprenosu zemljišnog poseda – dva cilja najbitnija
- 1 da se održi društveni položaj – koji vleikim delom zavisi od pristupa bogatstvu
- Gde ima više naslednika može doći do trvenja
- 2 molitva za dušu obezbediti celoj porodici – a to košta jer odrazumeva milostinju ili
poklone manastirima
- Jedan pristup je ograničenje pbroja naslednika – roditelji odlučuju o detetovoj karijeri –
deo dece odrede da naslede političku moć i imanje, a deo za popove (i oni dobijaju deo
zemlje, maltene kao miraz koji pripada crkvi- ja ) koji će obezbediti molitvu za dušu
- U pokušaju da se odredi samo jedan naslednik prednjače plemićke porodice u vreme
slabljenja karolinške dinastije nakon 888
- Poput merovinških prethodnika karolinzi dele porodično nasledstvo sve dok poslednji
karolinzi u Z Franačkoj od 898-987 više nemaju dovoljno moći i vlasti za deljenje – kao i
otonska dinastija koja ih je nasledila na IFRanačkom prestolu uvlei tradiciju određivanja
najstarijem sinu, a mlađi sinovi postaju popovi ili služe starijem bratu
- 9-12v demografski rast u Evropi – istaknute porodice u SZ Evr obično prenose netaknuto
imanje s oca na sina – nije postalo opšte pravilo
- Zemlja omogućuje uticaj; ali žene , ma kako bogate niakd nisu mogle imati zvaničnu
političku f-ju

26
 - Institucionalene položaje grofa, vojvode, nadzornika nasleđuju samo m isto važi za
kraljevski presto – žene su samo kanal za prenos službe od jednog na durgog m – žena je
jemac njihovog durštvenog položaja i zakonitosti
- I kad su od raja 10v udovie koje upravljaju u ime maloletnih naslednika počele da je
koriste kao svoju zvaničnu titulu, to ne znači da one imaju zvaničan položaj
- Zahvaljujući bogatstvu žen amože biti bogata i uticajna, ali ne može steći institucionalnu
moć i vlast
- Porodična struktura poč 11 v se menja od amorfnih skupina srodnika do voema
usredsređenih porodica okupljenih oko očeve loze s kraja sredv u kojima je imanje
prenošeno s jednog na durgog najstarijeg sina
- Uprkos svemu, žene nisu nevidljive i itekako su aktivne – bore se za brakove, odgajaju i
utiču na decu

SREDSTVA I BOGATSTVA
5 RADNA SNAGA I VLASTELA
- nadzor nad ljudima i zemljom su vezani
- taj spoj ej osnovni vid političke organizacije u gotovo svim ranosredv zajednicama
- vasnik je gospodar po moći i po vlasti nad članovima familia
- gospodar – reč za oslovljavanje gazde, veliikaša, kralja, cara ili H Boga – potvrda moći
- Ranosredv nejednakosti ne odnose se samo na materij bogatstvo i način života već i na
društveni uticaj i političku moć

- razlike u izvorima bogatstva, u samom bogatstvu, zakonskim pravima i durštvenom

položaju su razlike u selu ili u carstvu
- stepenovanje nije savršeno razrađeno – nema jasnih kriterijuma – položaj proizilazi iz
stvarne moći

Ropstvo i sloboda
- kao i u doba antike, razlika između slobode i ropstva je osnovna zakonska podela u svim
ranosredv zajendicama
- u praksi ropstvo sloboda nisu na radikalnim polovima već su pojedinci u izvesnom
stepenu slobodni ili neslobodni
- servitium – obavljaju i velikaši za cara
- bitne slobode su - kretanja, kontrola nad vlastitim telom i radom, pravo na nošenje
oružja, pristup sudovima, pravo posedovanja imanja, na brak i nasleđivanje, priznavanje
dece i odbranu časti
- adalschalks – robovi-plemići u Bavarskoj 8v ; isto ministeriales u Nemačkoj 10v
- slobodni opet obavezni – plaćaju crkvi, i moraju da joj služe npr konjanici u Engleskoj
služe kao transportni radnici za C
- naravno, gore je robinji koju neslobodni seljak sex iskorištava 192 – za žene ropstvo je
gore nego za m
- u memorandumu KV koriste se tradicionalni izrazi - liber i servus
- servus – antika = pokretno dobro gospodara
- u ranom sredv izraz poprima značenje neslobodnog kmeta, koji je priznat za čoveka ali
ima minimalna prava i obično je nasledno vezan za zemlju na kojoj radi
- isti izraz dugo se koristi i za roba i za kmeta
- novo značenje nije zamenilo staro i pisci ga nisu uvek dosledno primenjivali

27
- dva glavna razloga za jezičku nepreciznost:
- 1 staro značenje se odnosi na zakonsko stanje, ali u tekstvoima ranog sredv se izraz
koristi kao odrednica društveno-ekonom a ne zakonskog položaja
- 2 promena značejnja je vezana sa promenom načina na koji gospodar koristi zavisne
radnike za rad na imanju – a to se nije desilo – zato se još spore da li je i sredv
robovlasničko doba
- Rečnik ropstva ostao je gotovo nepromenjen, ali društvene i političke razmere su sasvim
drukčije
- Ita latifundije – mnoštvo uvezenih robova u strogim uslovima bez prava na porodični
život, ali taj oblik iščezava pre početka 4v
- Robobi u 4 i5 v. Smešteni na pojedinim delovima imanja i vremenom sve više liče na
vezane zavisne seljake zbog bednih ekonom prilika, društvne potčinjenosti i naslednog
položaja ali i što su prihvaćeni kao ljudska bića
- Okamenjen ostao jezik suda i zakona i nije odgovarao novoj društveno-ekonom
stvarnosti
- U H oblastima Evr robovi samo u plemićkim domovima i gradskim kućama imućnih kao
domaća posluga ili obučene zanatlije
- U Eng, međutim, poljoprivredno ropstvo postoji uz ostale oblike ropskog odnosa
- U ostalim delovima Brit ostrva i Skandinaviji ropstvo je glavni izvor neslobodne radne
snage koji se dopunjava kupovinom ili otimanjem
- Opstaje sve dok fra osvajači nisu doneli svoje tradicije i moral protiiv prodaje ljudi u 11v.
- Kraj trgovine robovima ukazuje na praktičnu razliku između sredv kmetova i robova
- Kmetovi na razne načine dolaze pod vlast gospodara – rođenjem, ...
- S gledišta gospodara, razlika između slobode i ropstva je najvažnija kad dođe do sex
odnosa ili braka koji bi premostili zakonski jaz i kada se treba odrediti položaj potomaka
rođenih iz takve veze194
- Gospodaru je važno jedino da zadrži nadzor nad radnom snagom
- Za neke je gubitak slobode kazna za počinjeni zločin kad nemaju para za obeđtećenje
- Ropstvo je u vreme gladi bolje od smrti, bolje i kao zaštita pred ratnim sukobima
- Još ima ratnih zarobljenika iz pograničnih sukoba
- Neki ljudi prelaze iz slobode u ropstvo i više puta u toku života
- Oslobađanje obično obred pred oltarom
- Sveštenstvo podstiče oslobađanje
- Oslobođeni svuda nose svoje povelje pa ih zovu ’poveljaši’ nasuprot, na Brit ostrvima
podatke o oslobođenju upisuju u knjige jđ i proklinju one koji ne budu poštovali spobodu
oslobođenih
- Gotovo da nema podataka o pobunama, ali ima pojedinačnih bekstava – beže u lokalnu
crkvu
- Često beže preko granice ali pogranični sporazumi podrazumevaju i vraćanje begunaca –
oštre kazne
- Slobodan čovek ima pravo pristupa sudu i nošenja oružja
- U vreme gladi slobodan nema pravo na hranu iz vlastelinovog mabara
- Zato seljaci koji su slobodni pregovaraju s gazdom o nekom drugom obliku podređenosti
kako bi i dalje uživali njegovu zaštitu
- Sitcanje slobode smanjuje opastnost o d nasilja koje je bilo sasatavni deo potčinjenosti –
zakoni često predviđaju šibanje, sakaćenje pa i smrt za robove, dok su slobodni
kažnjavani novčanom nadoknadom 197
- Česta ljutnja H moralista ukazuje na sveprisutnost okrutnosti
- Robovi žive u senci nasilja i sex iskorišćavanja, kad su žene u pitanju 198
- Popovi propovedaju etiku odgovorne moći i povezuju je s nadom u H spasenje –vid toga
je milostinja

28
 - Od 9v uvedene veće odgovornosti prema sirotinji za sve potenetes
- Da otkupljuju robu po pristojnoj ceni, da ne kradu na meri, daju milostinju

Seljaci i gospodari
- kako su društveni odnosti organizovani da se obezbedi poljoprivredni višak?
- Mnoštvo lok razlika
- veličina – vleika imanja postoje samo u vleikim durštvenim zajednicama
- poč 5v senatsko plemstvo u ZRC drži ogromne posede po celom car; po padu car
smanjena veličina zemljiš poseda
- kraj R vlasti na Z ima posledice:
- u poznoj antici zemljoposed oligarhija svake oblasti - curiales – ubire porez od vlasnika
malih imanja i nezavisnih sitnih zemljoposednika i daje novac državi
- uticajni zemljoposednici postavljaju se između lok stavnovnika i države, pa je ugrožena
nezavisnost seljaka - njihove isplate pretvaraju se u danak i uvlače seljaka u podređen
zavisan položaj
- 6-11v velika imanja stalno se povećavaju
- 5 i 6.v nesigurnost – na mesto stalnih garnizona dolaze naoružani seljaci –
zemljoposedncii se pretvaraju u vojne zapovednike
- 7 i 8v čvršći nadzor vlastele, praćen zahtevima za većom porizvodnjom i višim
dadžbinama ali i za povećanom zanatskom prizvodnjim posebnih artikala
- Krajem 8v vlastelini su tražili i neposredno učešće u radu
- Do poč 10 i 11.v.
- Dokumenta sačuvana samo ako se odnose na imanja poklonjena crkvama
- Glavne C su od 4v uvećavale svoje posede na svim teritorijama
- Papirus trošan – od poč 8v nagli porast broja poklona pobožnih što prati promenu
raspodele porodičnog blaga i izraženu potrebu za verskim pomenom posle smrti
- Širenje svesti o potrebi beleženja poklopilo se sa prelaskom na dugotrajniji pergament
- Do poč 9v oko jedne 1/3 obradive zemlje u karolinšk car pripada C
- Podaci slični u Eng uoči normanskog osvajanja, oko ¼ zemlje
- C dobile ključnu ulogu u privrednoj organizaciji predela
- Oblasne specijalnosti – vino so vuna, tkanine...- podstreg oblasnoj i međuoblasnoj
trgovini
- Bogatstvo C daje veći politički uticaj
- Svetovno imanje podložno podeli, a C imanja ugl u trajnom vlasništvu – C na gubitku
zbog gramzivosti kraljeva i lok velikaša
- C imanja su ostrva relativne stabilnosti stalnija nego svetovna zahvaljujući dugom
institucionalnom pamćenju u obliku brižljivo sačuvanih i arhiviranih tapija
- Gde god da su otišli ranosredv misionari donose zakon e o vlasništvu i ideju o potrebi
pisanog dokumentovanja, kao i neophodan tehnički rečnik
- U Flandriji je manastir Sv.Petar u Ganu – Ludvig Poobožni 815 postavi novog opata da
reformiše bratstvo – Ajnharda, biografa KV
- Terra indominicata – manstirski posed (metoh) što znači obrađivan isključivo za svog
vlasnika u ovom slučaju za bratstvo manastira
- Manja jedinica imanja je mansus
- Braća mora da prikupi vojsku sa imanja
- Srž svake vojne grupe je verovatno baš zemljoposednik ili svetovni predstavnik C sa
svitom dobro naoružanih konjanika
- Prebenda – zaveštanje

29
 - Sa slabljenjem kraljevske snage, lok elite okreću se raznim moćnicima i prerastaju u
mnogobrojne male zajednice
- Jedna od zajednica je Flandrija čiji su grofovi vezani brakovima i
zajednicčkimpoličtičkim interesima s poslednjim karolinškim vladarima, Zfranačkim
kraljevima 10v
- Krajem 9v Gan je postao središnje uporište iz čijeg drvenog zamka grofovi upravljaju
tom novom durštvneom zajednicom u zametku
- Gospodari sad više vole plaćanje u novcu umesto rada i nameta u naturi
- Kad su izgrađeni mlinovi žene više ne moraju da melju kod kuće pa mogu da rade nove
poslove

U potrazi za društvenim položajem

- primores, potentiores, optimates – sličan izbor termina postoji i u staroengleskom i ostalim

jezicima ukazuje na razlike na vrhu lestvice
- koje još oznake drušvenog položaja postoje :
- društvena nestalnost viših slojeva i odsustvo čvrstih kriterijuma za pripadnost eliti odraz je
različitih preimućstava i promenljive terminologije
- Leovigild, kralj iberijskih Gota (568-586) dodelio je imanje blizu Meride opatu Nanktusu kao
podršku manastiru; stanovnci sa imanja otišli u posetu i kad ga vide u bednoj odeći nepodsečene
kose bolje da umremo nego da služimo takvom gospodaru – i ubiju ga
- Nanktus smatra neurednost samo znakom asketizma

- osim izgleda, znaci su i držanje i govor

- najkasnije u doba KV dvorjani počinju da se oblače upadljivo moderno, svila i krzno,
pozlata oružja, dragulji, žene nakit
- Ludvig Pobožni mora da ubeti episkope i opate da se odreknu ukrasa svetovne slave
- Opasani mačevi su znak određene službe – pravac koji je odredio karolinški carski dvor
unanpređen je na dvoru za vreme otonske dinastije i dvor postaje uzor lux odelu visoke
klase
- Najkasnije do kraja 10v pridružuju im se anglosax draljeiv i kraljice sa plemstvom i
ženama
- Rasni konji, skuupa oprema
- Bonifacije iz Kanose prelazi preko Alpa da povede Beatrisku, 18g nevestu -konjima
iskuje srebrne potkove koje namerno slabo pričvrsti da padaju da nard vidi koliko je faca
- Odabrana hrana
- Put do plemenitosti je i kraljevska služba
- Veliki broj reči koje se odnose na visok drušveni položaj u osnovi znači sluga ili retainer
– taj koren TAN – thegn, thane glavnog visokog položaja u anglosaks Engleskoj i
Škotskoj – vitez - staroengleski cniht- vazal – starofrancuski vassallus-
- Liutvard, ep Verčelija 880-900 niskog porekla ali se uzdigao u društvu zahvaljujući
sposobnosti da opstane na visokim C položajima na dvoru Karla Debelog 876-887 – svi
ga poštuju i boje se , uzeo kćeri najplemenitijih ljudi iz Alemanije i Italije, bez
portivljenja, i udao ih za svoje rođake
- Brak sa ženom višeg položaja bio je prihvaćeni oblik društvenog napredovanja jer su
žene mogle da prenose i položaj i bogatstvo s jedne na drugu generaciju 221
- Suština plemenitog položaja nalazila se u društvenom prihvatanju jednakih

30
 - Plemenitost je krhka, nestalna, zato se oglašava ponovnom upotrebom imena predaka;
bilo je neophodno da se stalno potvrđuje preko razmetanja bogatstvom i uticajem i
prikladnim ponašanjem – ja kao i čast-
- Plemenit znači i uglednog roda, na visokom položaju, i onaj koji se lepo ponaša, kao u
srp jeziku
- Plemenitost je uglavnom stvar društvenog opažanja i to je ključno u najznačajnijoj
promeni koja će pogoditi sredv elitu – pojavi viteštva
- Koreni postupka u 9v, ali porces je završen tek u 12v
- Tri glavne niti: ideološka, sociološka i semantička
- 1 Ratničko plemstvo Karolinškog carstva neguje posebnu H ideologiju ratničkih
vrednosti
- Pripadnost ovoj grupi bila je ograničena obredom predaje oružja, ktkada uz verske
svečanosti
- 2 U 10v vlastelini počinju da grade zamkove i naseljavaju ih naoružanim pristalicama
slobodnih ljudi, ali ne plemića – oni su se zvali milites; vojnici
- 3 plemenita elita je sebe počela da naziva milites, a i drugi su to prihvatili . u isto vreme
milites iz garnizona su sebi pripisali plemeniti status
- Miles tako postaej odrednica uglednog položaja koji su i plemići želeli za sebe
- Postepeno ova dva toka spojila su se i u 12v nastaje viteški red
- Viteštvo je jedno od najistaknutijih obeležja plemenitog položaja u poznaom sredv
- Zahvaljujući brižljivo odabranom bračnom drugu i pametnoj raspodeli porodičnog
nasledstva, žene su vitalna veza u prenosu porodičnog porekla, zemljišnog poseda i prava
na plemenit položaj s jedne na drugu generaciju, unutar i između amorfnih mreža

DOBITI I DATI
- Darivanje je izvor moći
- Prevođenje bogatstva u političku moć bio je dinamičan proces kruženja i preraspodela,
stalnog priliva i odliva
- Darivanje i pokroviteljstvo su ključne strategije koje su ranosredv vlastelini i vladari
primenjivali u korišćenju sredstvaa da izgrade i održe svoju moć
- Materijalno bogatstvo može da pomogne u organizovanju odnosa između ljudskog i
natprirodnog, kao i da košrišćenje bogatstva baca svetlost na ranosredv kosmologiju

Predeli moći, predeli bogatstva

- Pozno carstvo – snabdevanje brojnih vojnih jedinica i dva prenaseljena grada R i Cg

- U 4 i 5v ogroman upravni i vojni aparat izvukao je gotovo sva sredstva, ali je neprestano
izdašno ulaganje u prefinjenu gradsku arhitekturu , ceremonije još ulepšavalo dane
- U poznoj antici gradovi su središnje tačke potrošnje i razmetanja bogatstva i političke
aktivnosti, naročito gradovi Sredoz
- U samom R veliko bogatstvo i politčki uticaj, i grad je održao tu premoć još dugo nakon
osnivanja CG
- Čak i premeštanje Z dvora tokom 4v prvo u Trir, potom u Milano i konačno 408. u
Ravenu nije umanjilo prevlast R kao izuzetne arene moći, a na to nije uticalo ni ukidanje
carskog zvanja nakon 476

31
- Došlo do smanjenja broja stavnovnika, ipak, gradovi na obodu Sredoz su oko 500 i dalje
najbogatija oblast Evrope
- Sve se menja kada je na Z počeo da slabi državni nadzor
- Postepeno rasplitanje ogromnog upravnog aparata i sistema prinude, nameta i kovanog
novca koji mu je bio potvpora
- S opadanjem ulaganja u gradove gradovi propadaju, oni u pograničnim provincijama bore
se za opstanak; u manjoj razmeri opstaju oni bliže Sredozemlju
- Ratnička elita od R terit stvara nove društvene zajednice – nastaju seoski zemljoposedi
koji su ipak poštovali grad kao arenu moći
- Posledice na 5-7v
- Svetovna elita sve više vezana za selo i vojsku
- Gradski način života doveden u pitanje svuda, a u vleikom delu Z (za razl od I ) uopšte ga
više nema
- Samo su ep i duhovnici gradili na gradskim područjima; umnožile su se C, što je
izmenilo izgled i karakter gradskog okruženja
- Raspao se sistem razmene
- Do sred 7v sredoz privreda raspala se na lokalne oblasti gde se menja mala količina robe
- Privreda na nižem nivou nego na I
- To pogađa R –već početkom 8v on se prehranjuje proizvodima koji su gajeni samo u
neposrednoj okolini, a u izgledu grada preovladavaju C zadužbine
- Kraj državno organizovane R privrede
- Carstvo sirovine traži izvan svojih granica; ipak carstvo je okvir za primenu R poreskog
sistema i robnonovčane privrede
- Kraj poreske države i prekid redovnog kovanja novca potrli su razliku između privrednih
sistema unutar granica i izvan nje
- Pritom ne nastaje nova, ujedninjena privreda, vće niz lokalnih i oblasnih ekonomija
- Osim u Ita više seoska nego gradska obeležja i novac nije kovan u zlatu već u srebru
- Ove promene dešavaju se istovremeno sa nastankom postimperijalnih kraljevina
- Nova politička i privredna topografija nisu usklađene
- To se posebno primećuje u Galiji gde su franački kraljevi okrenuti ka J da iskoriste
trgovinu u sredozemlju gde roba sa I sve do 7v odlazi na S, preko trgovačkog grada
Marselja
- Ali okreću se i na S ka ušću Rajne i dalje
- Tu dolazi do naglog širenja frizijskog stanovništva koje je krajem 6v društvo bogato
zlatom i sa kulturom zajedničkom narodima obale Severnog mora
- Poč 7v Frizija je magnet koji privlači Franke ka S Evropi
- Franačka se raširila od sredozemne do severnomorske privredne oblasti
- Oko Severnog mora novi oblici saobraćaja i robne razmene združili su obalsti kroz koje
nekada prolazi R politička granica
- Već poč 7v jasno im se ocrtavaju obrisi
- Od ušća Sene do podnožja poluostrva Jitland razvijaju se novi priobalni i zalivski centri
proizvodnje i razmene koje zovu emporia ili wics
- Bili su to obalski centri zanatske proizvodnje i trgovine i one cvetaju 7-9v
- Oko 800g emporije postoja na čitavoj terit J Skandinavije i Baltika – ovi centri nisu bili
stari rimski gradovi već novi tip središta za raspodelu dobara
- Nisu imali odbramben autvrđenja i katdada su nastanjeni samo tokom sezone; dolaze ugl
muškarci bez žena i dece
- Emporije nisu po sebi centri kraljevske i plemićke vlasti, vali su smešteni blizu centara
vlasti i povezane sa njom

32
- Sedamdesetih 7v u nekim severnomorskim centrima počeli su da kuju srebrni novac, i
kraljevi našope način da deo bogatstva zahvate preko poreza; traže kako da zarade
prodajući višak sa svojih imanja
- Prati ih C – od njenog bogatstva u 7 i 8v počinju da niču katedrale i manastiri kao centri
bogatstva i političkog uticaja
- Za ove crkve kao i za kraljeve emporije imaju ključnu ulogu u stvaranju bogatstva i moći
- Prekomorska trgovina u mestima na I obali Britanije pojačava se kada se samnjuje obim
trgovine sa Z obalom
- U poznoj antici trgovina preko atlantske obale Galije vezuje Sredoz s Bretanjom JZ
Britanijom i celom oblasti Irskog mora
- Oko 700. u upotrebi samo S deo ovog puta
- Značajna kraljevima koji su se nadmetali za uticaj i teritoriju Irskog mora – vladarima u
utvrđenjima iz gvozdenog doba, na uzvišenjima, u kojima žvii najviše nekoliko stotina
ljudi
- Oni od podanika zahtevaju da za njih rad ei bore se
- Držeći pod nadzorom pristup robi iz Sredozemlja i JZ Galije daju još veći zančaj svom
položaju
- Poč 8v najveći broj tih utvrđenja je napušten
- U Riskoj se zanatstvo seli u manastire, ali raspodela robe (ako je uopšte ima) još je pod
nadzorom vladara
- S vremenom oblast Irskog mora preusmerava privredne i političke veze s Galije na S,
preko Severnih ostrva ka Skandinaviji i Baltiku
- Ne zna se sigurno ni kada ni zašto, ali verovatno vezano s većom promenom koja je
pogodila celu Evropu u 8v; privremeno opadanje privrednih kretanja u Z Sredozemlju i
pojačavanje aktivnosti u severnim vodama
- Pristup bogatstvu Severnog mora i Baltika samo je jedan razlog bezobzirnog franačkog
širenja na S u 8v
- Pod karolinzima Farnci do 800g imaju veću teirtoriju nego ijedna poslerimska zajednica
pre 16v
- Polititčko jezgro je bilo u oblastima između Sene i srednjeg toka Rajne, a carstvo se
prostire od reke Ebro do Dunava i od Tibra do Elbe
- Desetine ekonomski različitih oblasti, od relativno urbanizovane doline Poa do retko
naseljenih šuma Nemačke pod nadzorom imaju vćeu količinu mateirjalnog blaga nego
ijedna ranosredv zajednica, ali se ne može meriti sa R
- Karolinzi nemaju drž aparat kojim bi dirigovali privredom
- Korišćenje polljoprivrednih viškova i oporezovanje trgovine, ratovi – izvor akumulacije
- Nastojanje da se zadobije odanost lokalnog plemstva i C traži preusmeravanje dela
novca, ali ujedno tako kraljevi obezbeđuju posredan pristup i svetovnim i C zemljišnim
posedima
- Klonili su se bacanja novca na gradove; pa da ju priloge seoskim manastirima koji su
dodatni centri akumulacije novca i moći
- Dvorci njihovi su mala poluseoska zdanja ili stari vojni logori uz S R granicu, a ne pravi
gradovi
- Carstvo ima više centara; iako u 2/2 vladavine KV zida raskošnu palatu oko toplih
banjskih izvora u Ahenu, to nikad nije bilo njeogovo jedino staniše osim u last godinama
- Nije bilo ni jedini administrativni centar jer sinovi vladju provincijama kao mlađi kraljevi
ili potkraljevi, i svaki sin ima svoju svitu i administrativne centre
- U 2/2 9v ove privremene administrativne uprave prerastaju u trajen kraljevine zbog
suparništva koje se razvilo unutar porodice
- Ahen ostaje najugledniji tokom čitavog ranog sredv, vlast je lična , ne institucionalna,
tako da je kraljevo pristustvo određivalo centrar političkog delovanja

33
- Karolinzi su uspeli da spoje mnogo raznih mreža lokalnog političkog uticaja i izvora
ekonomske moći i svaka ima svoje oblasno središte
- Majnc je stari rimski pogranični grad na srednjem tokiu Raajne
- Ovde nije bitno pristutstvo vlaara, nema dvoraca; ono je C središte
- Izdašna trgovina porlazi kroz grad
- Tu je i raljevska kovnica
- Značajan proizvodni i trgovinski centara
- Na reci je frizijska četvrt sa stvoarištima i radionicama kolinije firzijskih trgovaca
- Njihovi brodovi redovno plove Rajnom
- Poč 10v Majnc postaje tranzitna stanica za prevoz robe preko Alpa sa I; u grad dolaze
muslimani i Jevreji
- O bogatstvu i stanovništvu franačkih priobalnih trgovačkih centara,a seoskih manastira,
rečnih luka i lokalnih pijaca ima mnogo više podataka nego za druge mete vikinških
upada
- Od kraja 8v podrobni opisi napada na centr deo karolin carstva i na Britaniju
- U 9v učestali napadi i razorniji – C riznice, pijace, iznuđuju danak od vladara
- Počinju da traže zemlju za naslejavanje – osvajanjem ili dogovorom
- 9 i 10v skandinavski brodovi preplave britanski arhipelag i Severna ostrva, plove niz Z
obalu Evrope i prolaze kroz Gibraltar i naseljavaju se na Islandu, a katdada plove do
Grenlanda i Njufaundlenda sve do Crnog mora
- Tamo se sreću s ogromnim bogatstvom muslimanskog sveta i na Z prenose ogromne
količine islamskog srebrnog novca
- Podstaknuti ovakvim pormetom 60ih 9v razvijaju se moćni trgovački centri, npr Kijev na
Dnjepru
- Nalazi iz švedske naseobine u Helgeu – staklo iz Rajnske oblasti, glava ep štapa iz Irske,
zlatnici iz Viz, kutlača iz koptskog Egipta, bronzana statueta Bude
- U 6 i 7v temeljan preobražaj društva na J Skandinavije – uveden stroži hijerarhijski
poredak i sredstva su akumulirana u centrima koje drže lokalne vođe
- Bogatstvo baltičkih emporija pomaže njihov nastanak, kao što su severnomorske
emporije pomogle porast moći anglosaksonski i franačkih kraljeva u 7 i 8v
- Od svih tih oblasti pod vlašću lokalnih starešina Danska prva postaje dinastička
kralejivna i svoju prevlast na moru potvrđuje i van teritorije Jitlanda, u J Skandinaviji i
među Slovenima na obali Baltika
- Sve veća koncentracija moći i balga – političko nadmetanje; nastaju opake ratničke
skupine i plemićke elite
- Širenje KV na S Saksoniju ne samo da je uništilo tradicionalni savez Danaca i njihovih
slovenskih sused I od Elbe, već je impeirjaln apolitika potčinjenih kraljeva podstakla
nastanak istaknutih lokalnih dinastija novoutemeljenog položaja i uticaja
- Trgovinske veze i tradicija korišćenja pomorksih puteva stvaraju spregu s političkim
nemirima i sve većom potrebom da se gomila bogatstvo koje će biti nagrada ratničkim
skupinama
- Britanija ugoržavanje stabilnosti i preobražaj ustanovljenih političkih predela – nisu samo
vikinški pljačkaši tražili danak
- Haranja govore o sposobnosti karolinške i naglosaksonske poljoprivrede da i dalje,
godinu za godinom proizvode sredstva
- Vikinški upadi pospešuj kovanje novca u franačkim i engleskim kovnicama
- Franci, Bretonci, Anglosaksonci, Velšani i Gaeli nisu se ustezali da se udrušže s
vikinzima kad to odgovara njihovim političkim ciljevima – unajmljuju vikiške ratničke
skupine za karolinške porodične zavade i suparničke kraljevske sukobe u Britaniji
- Posledice su dalekosežne u Britaniji gde je mnoštvo sukobljenih kraljeva uvek spremno
da potraži pomoć protiv suseda

34
- Npr polovinom 9v gaelsko kraljevstvo Dalriada progutalo je nekad moćno kraljevstvo
Pikta, što je možda ishod saveza Gaela i Vikinga
- Vikinzi su tako razlog nastanku kraljevin eAlba poštu su Gaeli porobili Pikte
- Krajem 9v SI Škotska i Orknijsk aostrva pojavljuju se kao agresivna i moćna zajednica
norveškog porekla čiji je gl centar moći u nekadašnjem piktskom naselju u Birseju
- U Irskoj su se orveški pljačkaši brzuo utopili u irsko društvo
- Učestvuju u supraničkim sukobima irskih kraljeva, osnivaju nekoliko obalskih trg
kolonija, naseljavaju zaleđe ovih luka i preko braka se stapaju s lokalnim stanovništvom
gde ostavljaju trag u jeziku, naseljima i politici
- Kada su u 9 i 10v podignuta gusta irsko-norveška naselja na Hebridima, gotovo sasvim
su potisnuti tragovi svih prethodnih kultura; njihovo nasleđe ogleda se u imenim aokolnih
ostrva
- Na Islandu seu se irsko-norveški doseljenici izmešali s pridošlicama iz Z i S Norveške i
naselili u većem broju 870-930g
- Preneli us političku organizaciju svoje domovine na S Skandinavije i stvorili mozaik
malih poseda čije su starešine bile na čelu uglavnom samoupravnih zemljoradničkih
zajednica
- Sve dok Island nije postao norveški krunski posed 1262 ostvro se izdvaja po tome od
drugih što nema jednog vladara
- Od poč 10 do poč 11v Dablin je najbogatija i najuticajnija norveška kolonija u Irskoj;
mala kraljevina, a politički značaj raste s akumulacijom velikog trg botgatstva koje su
vladarai dobili pljačkom i ratovima sa S Engleskom i JZ Škotskom, odakle su
zarobljenike dovodili u roblje
- Izdržavali su se od poljoprivrednog viška, ali zahvaljujući trgovini, posebno robovima
preko Irskog mora, ova luka postaje deo skandinavske trgovačke mreže
- Vleik deo trg i danka koji ide tim putevima je u obliku komadnog srebra (nakita isečenog
na delove jednake težine) ili srebrnog novca
- Norvežani su najpre uvozili kovani novac u Irsku, a zatim počinju u dablinu da kuju
sopstveni
- Sredoz i Bliski I znaju za metalni novac od 7v pre H
- U Irskoj nije kovan sve do 997.
- Mnogo pre tog vremena Zsaksonski kraljevi oteraju vikinške vojne starešine iz Engleske i
uključe I nizije – inače pod velikim uticajem Skandinavije – u preobraženu kraljevinu
koja je silom potvrđivala svoju prevlast nad Velšanima Britancima, Gaelima i
Norvežanima koji žive na Z i S Britanije
- Na J, u središtu Z Saksonije izgradili su vleike odbrambene centre koje zovu burhs koji
imaju stratešku vojnu f-ju u borbama protiv Vikinga i brzo postaju jezgra novih oblika
gradskog razvoja
- Ti gradovi su razvijene i gusto nastanjene trg zajednice i središta vladarsek i C moći
- Bile su to oblasne tržnice za prodaju lokalno proizvedenog viška i uvoz
- U njima su kraljevske kovnice i carine;K kraljevi uzimaju vleike količine nameta u
obliku srebrnih penija
- Da li je angosaksonska Engleska bila najbogatija kraljevina u Evropi oko 1000g? Sporno
- Do kraja 10v kada je usporena doprema islamskog srebra u Skandinaviju i kada se
probuđena danska kraljevina proširila na baltičke zemlje koje je zatvarala Otonska
carevina, Engleska je najprimamljiviji izvor zarade – vleika količina srebrnog novca je u
opticaju, a lokalno i oblasno gradsko tržište je u usponu
- Novi talas napada na Englesku, u organizaciji danskih kraljeva doživljava vrhunac padom
Zsaksonske vladajuće dinastije 1016 kada na presto dolazi Knut, koji ubrzo stiče i danski
presto i izgrađuje Severnomorsko carstvo od Dablina preko Škotske i Skandinavije do
baltika

35
 - Ali Knut umire 1035 i vlast ga nije nadživela
- Knutovo severnomorsko carstvo oslanjalo se na prekomorske veze i trgovačko bogatsvo
koje grade Danci i Norvežani tokom prethodna dva veka
- Poč 11v prevlast nad tako velikom teritorijom je karakteristična za S Evropu, a ne za
zemlje J od loare i Alpa
- Podela Francuske na oblasne i lokalne kneževine je vid toga
- Jaz između tradicionalnih političkih topografija i novih akumulacija materijalnog blaga
najozbiljniji je u S Ita
- Na poč novog milenijum aita gradovi us doživeli nagli razvoj gradske i trgovinsek
privrede i počeli da se osamostaljuju
- Iako gradski život u Ita nikad nije prestao da postoji, kako se dogodilolo S od Alpa, teško
je proceniti ulogu Ita gradova 600-800
- Razmere proizvodnej i razmene rastu kasnije nego u oblasti Severnog mora
- S Italiju je 774 pripojilo Franačko kraljevstvo
- Karolinški nadzor prestaje 888 ali sredinom 10v karolinški naslednici, otonska dinastija
povrati vlast s te straen Alpa iz svojih glavnih sedišta moći u dalekoj, ekonomski
zaostaloj saksoniji
- SI od Rajne nema gradova ni tržišta s dugom tradicijom pa ni novčane privrede, vladari
se zato oslanjaju na vleike zemljišne posede, danak i plen od pograničnih ratova
- Privukla ih je S Italija gde je gradsko bogatstvo u naglom razvoju
- Tokom 9v nastaju novi Ita priobalni gradovi na mestima koja nisu pogodna za
poljoprivredu, ali su dobra za održavanje veza s prekomorskim trgovcima
- Vencija na samoj granici Karolinškog i Viz carstva bar od 840 nezavisna ima ključnu
ulogu u prevozu robe između Z Evrope, Viz i islamskog istoka, tako da je kraejm 10v
celo Jadransko more iz muslimanske perspektive ‘Venecijanski zaliv’
- Veliki deo ugelda Venecija stiče kao sabirni centar u trg roboviam ; robovi zarobljeni duž
I peirferije Evrope ovde su tovareni na brodove za Egipat, a odande preovženi u islamske
gradove gde je za razl od H sveta ropstvo bilo osnovni izvor društvenog vojnog blaga
- Nov grad Amalfi nastaje u 6v kao uporište za odbranu od pljačkaša s kopna
- U 9 i 10v stanovnici Amalfija flotom pomažu H susedima da se bore vs saracenskih
gusara ali pomažu i Arapima u borbi vs H
- Trgov veze s lukama na islamskom delu sredoz održavaju
- Osniva se novi, gradski trg sloj
- Pavija je prestonica Langobardskog kralj još od kraja 6v i u dvorcu je sedište kraljevske
vlade u Ita pod karolinzima i otonima
- Kraljevska riznica je tu u 10v doba kad car sa svitom često dolazi u grad
- Preko rizničara car sakuplja porez na trg u Paviji
- Jak je rad tržnica
- Tu dolaze anglosaks trgovci, francuzi i nemci, italijani i venecijanci
- Otoni imaju vleike preihode od poreza na trgovinu
- Od kraja 10v smeta im carski nadzor – više pobuna
- Kad čuju da je car Hajnrih II 1024. umro, unište njegov dvorac toliko da se danas ne zna
gde se nalazio
- Pobuna je najavila kraj ejdnog doba – kraj centralizovane carske uprave u Italiji
- U 11v italij gradovi dobijaju nezavisnost

Blago, darovi i pokrovitelji

36
- mozaik u C San Vitale iz 6v pirkazuje Justinijana 527-565 poslednjeg cara na vlasti u CG
koji govori latinski i Teodoru u bogatoj odeći sa darovima – odeća, dragoceni predmeti
umetnosti i arhitektura su izraz vidljivog bogatstva
- obilno ukrašene C – darovi H Bogu – darodavci se nadaju da će biti nagrađeni većom
božjom naklonošću i zaštitom
- među R darivanje traba da učvrsti prijateljstvo
- u kulturi u kojoj je okroviteljstvo imalo kljčuni značaj za političko i društvneo
napredovanje kada stupaju na presto carevi pozne antike bacaju pregršt novca
okupljenima; često daruju obližnje vladare za primorje – novac od Skandinavije i I
Baltika do Cmora – u 4 i 5v R novac se uliva u riznice ratničkih poglavica S Evrope
- raskošni predmeti su prerušavali birokratiju u neposredne ličnee odnose, pomagali da se
pridobije naklonost sveca na nebesima, potvrđivali zakonitost i uređivali odnose Carstva
s neprijateljima i susedima
- kraljeivne nastale na Z Evr nakon pada R ostaju čvrsto vezane za R politički poredak
Klovi 507 pobdei Gote iz JZ Galije i Špa pod njihovim kraljem Alarihom II kog Klovis
ubije
- zahvaljujući toj bici oteo od Franaka JZ Galiju a od Gota sve sem Iberijsko poluostrva što
razljuti Alarihovog tasta Teodoriha Vleikog kralja Italije 492-526
- Klovisove trupe nagrabile su koliko su stigle Alarihovog blaga ali ne i nasledstvo koje
ima ključnu važnost za identitet dinastije, ono spada u političko blago koje su Goti
prigrabili pod Alarihom I kad su opljačkali R 410g – blago Solomona koje su R doneli iz
Jerusalima davno (radi se o 70g)
- Ovo su častni znaci političkog identiteta, prvo jevrejskog, rimskog, pa gotskog – ukazuju
da su naslednici Alariha I zakoniti učesnici u R carskoj politici
- To blago zato uzima sam Teodorih i preda ga unuku amalarihuz
- Klovis je za nagradudobio tradicionalne carske znake priznanja i pokroviteljstva od viz
cara anastasija 491-548 na čiji nagovor se borio
- Pobedniča parada priredio – vleiki deo plena dao crkvi Sv. Martin u Turu i obučen u togu
podeli zlato srebro narodu
- Klovisov praunuk Hildebert II 575-596 – Viz car Mavrikije 582-602 poklonio mu je 584.
50000 solida da ga nagovori da upadne u Ita; jer su nakon Justinijana 568. upali
langobardi pod Alboinom koji je tokom sledećih 20g proširo nadzor nad celom S Ita
- Mavrikije se nada da će Franci proterati Langobarde ali Hiledebert uđe u Italiju i primi
langobardske poklone i iskulira – kada Mavrikije traži da se vrate pare, Hildebert nije ni
odgovorio
- U Galiji u to doba italijanski pesnik Venancije Fortunatus stiže 566 na dvor Sigiberta
561-575, oca Hildeberta II
- Počeo karijeru predavaši kralju odu na dan venčanja s Brunhildom
- Na kraju dobio episkopiju
- On živi na banketima i darovima u hrani a zauzvrat piše poeziju
- Velikodušno davanje stvara obavezu
- Na kraju Fortunatus ima dva glavna patrona
- Priv je Grgur ugroženi ep Tura – Grga mu poklanja od kože za cipele do imanja
- Venancije piše stihove političke odbarne Grge
- Druga je Radegund (umrla 587) nekad kraljica Hlotara I (511-561) u manastiru u Poatjeu
– šalje mu hranu ona i opatica Agneza a on im piše pesme i podržava Radegundine
planove da se zavađeni kraljevi omire i da se prikupe zemlajski ostaci besmrtnika sa neba
- Nešto pre 600 dobio episkopiju u Poatjeu

37
- Organizacija S od granice Rajna- Dunav u onim delovima Britanije koja nije pripadala R
bila je mnogo jednostavnija nego birokratksa kultura carske države s mnoštvom stručnih
specijalizacija i ogromnom vojnom mašinerijom
- Budući da nisu rapsolagali sredstvima za upravu i prinudu vladari tih zajednica mogli su
se osloniti samo na veze ličnog uticaja i obaveze
- Grade ih pomoću materjalnog bogatstva
- Odraz u Beovulfu ali i u ranosredv epskim pesmama na mnogim jezicima - u epu dobar
vojskovođa ili kralj je darežljiv
- Veliki deo zlata namerno je pokopavan – da se iskopa kad proše opasnot ali i na mestu
obreda u kontekstu žrtvovanja ratnog plena u ratovima Jitlanda i J Švedske u 5v – tak se
obeležava pobeda nad neprijateljem
- Pogrebni obredi su prlika da se pokaže društveni položaj
- Jevreji su imali značajnu ulogu u ranosredv trgovini robovima
- Robinja koja može da rađa 4x je skuplja od roba ili kobile
- Robilje imaju vlieku vrednost i u Irskoj gde su predstavljale jedinicu novčane vrednosti,
(cumals) premda je najčešće sredstvo plaćanja u Irskoj ipak govedo
- Tamo gazde štićenike vezuju za sebe poklonjenim stadima
- Postoje slobodni ili vezani štićenički odnos
- Vezani zakupac plaća godišnju nadoknadu u hrani i mora da radi na gospodarevom
imanju
- Svake zime priređuje gozbu za gospodara i svitu i bori se u njegovoj vojsci
- Slobodni štićenik samo mora da ustane kad gazda govori na nekom političkom skupu
- Krađa stoke je prilika da se pokaže muška etika hrabrosti i vojničeke veštine
- Daoriv u obliku imanja sve češće su davani kao nagrade na Evr kontinentu od 7v, u Eng
od 8v
- Krajem 918 nemačko plemstvo za kralja bira Hajnriha vojvodu saksonskog
- Po poreklu nije imao prava da nasledi tron pa je Hajnrih svoju vladavinu gradio na
mudrim pregovorima, vojnom uspehu i sakupljanju svetih relikvija preko dvorske
razmene poklona
- Sa Karlom Glupim, last karolinškim vladarem zaključio je dogovor o međusobnom
prizanvanju što mu diže ugled i čime učvršćuje položaj
- U praksi Karlo je mnogo slabiji; naredne godine ga potuku i zbace podanici
- Hajnrihu je Karlo poslao ‘znak vere i istine’ ruku karolinškog posebnog pokrovitelja
mučenika Dionisija
- Tako Hajnrih I priznat za punopravnog naslednika karolinšeke dinasitje i zaštitnika
njenih verskih tradiciaj
- Aura je prenešena na novog nemačkog vladara
- Još dragocenije su relikvije Hristovog raspeća
- Hajnrih je neprijateljstvo s kraeljm Burgundije Rudolfom II 912-937 okončao tako što ga
je ubedio da prizna njegovu vrhovnu vlast, bogato ga darivao i preneo mu deo Švapsek
- Dogovor dva kralja je zapečaćen kada je Rudolf Hajnrihu dao sveto koplje koje je imao
Kosta a Rudolf dobio na poklon tokom pustolovine na italijanskom prestolu 922-926
- Hajnrih je koplje zaveštao sinu Otonu I i ono tako postaje trajni znamen zakonitog
vladanja i nemačke carske vlasti
- Ono je nošeno u bitke i čuvano u Ahenu do kraja Enmačkog carstva 1806. kada je
preneto u Beč, gde je izloženo
- Ekonomski kapital se pretvara u simbolični kapital: svetovna vlast se izražava preko
duhovnog pokroviteljstva

38
IDEOLOGIJE

7 KRALJEVSKA VLAST I HRIŠĆANSTVO

- ideologija kraljevske vlasti počela je da se obrazuje nekolik o vekova pre Ludviga

Nemačkog 840-876
- napredak za vladara i njegove podanike, odbrana i širenje H, pridržavanje zakona – čine
jezgro ranosredv poimanja kralja i mesta H u politici i društvu
- poč 11v Evropa već ima kulturu koju odlikuje zajedništvo svete i profane vlsti
- uzor H kraljevske vlasti sazreo je poč 11v
- papa Silvester II poslao je Stefanu 1000-01 g blagoslov i krunu i Stefan je tako postao
priv krunisani H kralj Mađara
- Oton III je dao svoj pristanak i znamen toga bila je kopija Svetog koplja koje je njegov
pradeda dobio od Rudolfa Burgunskog i koje je isticao kao simbol H vladavine
- Stefan sutpa u hijerarhijski poredak H vladara na čijem je vrhu Oton kao car nadmoćan
- Samo vek i po ranije Ugri su pagani od čijih napada strahuju i Ludvih Nemački
- Posle Stefanovog krunisanja ustanovljena je arhiepiskopija u Estergomu
- Kralj Stefan ne samo da je za svog sina napisao Pouke o vladanju već je izdao i dva
zakonika koji doprinose daljem jačanju kraljevske vlasti, ustanovljenju C hijerarhije i
širenju H
- Mađarski episkopi ga proglase svecem 1083
- Kraljevi su u središtu verskog života poč sredv
- Tri teme ukazuju na spone vladara i vere :
- 1 uloga kraljeva u širneju H na uštrb drugih vera
- 2 dovajanje posebnog H obreda i učenja od ostalih pobožnosti početkom sredv i doprinos
vlaara u obezbeđivanju ‘pravilnog’ H obreda i mesto kraljeva u razumevanju odnosa
svetog i profanog u ranom sredv

Širenje H

- H se tako čvrsto utemeljilo da je na Z uzmaklo ili nestalo samo u onim retkim oblastnima
gde je celokupno tkivo R načina života bilo na utaru dugotrajnih raotva
- Na ostalim mestima pre svega u samom Rimu crkveni zvaničnici preuzeli su različite
oblike uprave koje je prethodno obavljala država
- Krajem 5v H i izvan granica R sveta
- Umesto verskog pluralizma klasične antike dolazi obaveno H
- Sredinom 7v arapski osvajači nova religija
- Viz u 7v gubi veći doe vanevropskih teritorja a nakon svajanja Španije 711. pod H ostaje
samo brdoviti severni doe poluostrva
- U stvari pod islamskom vlašću ostaje vleiki broj H a Viz je uspela da održi svoju upravu
u starim H gradovima u MA, ali je od 7v Sredozemnim morem prolazila verska granica
koja je istovremeno i kulturna i politička i, uz sitna kolebanja, ostaće nepromenjena sve
do 11v
- 4-7v H se probija od Rajne do Elbe a zatim u 10v i prvoj polovini 11v od Dunava do
Dnjepra i Baltičkog mora
- Ugraska je samo jedna od nekoliko H kraljevina osnovanih krajem provg milenijuma

39
- Vladari Poljske, Češke, Danske, nOrveške i Kijevske Rusije primaju H 970-1030
- Daleko u Atlantiku Vikinzi naseljeni na Islandu gde počinju da se bave poljoprivredom
donose zajedničku odluku da 999/1000 prihvate H
- Kako i zašto? Objašnjenje se zasniva na tri izrazite osobenosti H
- 1male organizacione jedinice
- 2mnogobrojna društvena tumačenja
- 3 fleksibilnost učenja
- 1 H oko 500g ustaljen oblik organizacije prema kom oblasne zajednice (dijeceze) su pod
nadzorom episkopa
- R episkop – papa – ugl je priznat na Z poštuju ga iz obzira jer do sredine 11v nema
zakonski osnov da zahteva poslušnost
- Uobičajilo se da papa daje saglasnost za otvaranje novih nadbiskupija ali ne treba
odobrenje za nove dijeceze i seoske crkve
- Pritom i monaštvo – manastiri zadržavaju sovju autonoiju
- H način organizacije je decentralizovan i lako se može kopirati na bilo kom mestu
- Tokom 500g nakon nastanka u Palestini verska učenja nisu sistematizovana u
jedinstvenu doktrinu nespornog značenja
- H nije ni centralizovano ni sistematizovano
- Mnoštvo njegovih vidova i mogućnosti tumačenja; zahvaljujuić tome poprima bezbroj
lokalnih oblika
- Tradicionalni opisi širenja H su priča o rasprostiranju učenja preko dela čuvenih ljudi
- H robovi šire H na sovje tamničare – najčuveniji Patrik, rimsko-britanski H kog su
razbojnici zarobili pa pobegao i vratio se u 5v u Irsku da propveda H gospodarima
- Šireći prostor vlasti i naselja na S Glaije u 5v Franci imaju kontakte sa H zajednicama u
gradovima – stapanje i kroz brakove: kad god bi se franački vojnik oženio hrišankom
dolazi do promenen vere u porodici 281
- U galiji i drugde uloga AH supruga i majki je značajna ali praimo samo na osnovu
podataka sačuvanih samo na kraljevskom nivou 281
- Franački kralj Klovis koji je prihvatanjemH 508g postao najslavniji obraćenik značajan i
za svoje doba i za budućnost, dugo je bio u braku as burgundskom princezom
hrišććankom; pokrštenje Klovisa bilo je posledica Klotildinog uticaja i njene odlučnosti
da krsti decu zato je ušla u legendu kao majka Francuske – od sela do dvora domaće
ognjište bilo je jedno od najdelotvornijih iako nedovoljno dokumentovanih činilaca u
promeni vere i prihvatanju nove kulture 280-281
- H se do kraja 4v šriri na celu Britaniju ali kada su anglosaks doseljenici prešli Severno
more u 5 i 6v institucionalna organizacija H raspala se u JI delu Britanije – što je ostalo
svedeno je na nekoliko usamljenih džepova lišenih sveštenstva
- Prihvatanje ili odbijanje nove religije kao kraljevski čin obično se događa u sprezi s
pitanjima političke prevlasti i ima vid režiranog političkog spektakla
- Kada je kralj Kenta Etelbert primi o H 597-598 od Avgustina, R monaha koji u Kentu
propoveda po nalogu franačkih vladara, kršteno još 10000 ljudi (demografski doduše
neodrživo)
- I krštenje 14 čeških prinčeva i pripandika svita im an dvoru Ludviga Nemačkog u
regenzburgu 845. sjajan prizor
- Katkada je moćniji kralj bio kum pokrštenom vladaru 878 Alfred od Veseksa je kum
poraženom neprijatelju vikinškom vođi Gutrumu
- 1000 Oton III je kum novorođenom sinu poljskog kneza, hrišćanina, Boleslava Hrabrog
992-1025
- Neumesno pitati da li su po sredi verski ili politički razlozi jer je razlika beznačnajna u
doba kada je identitet određivan ne samo ličnim već i društvenim odrednicama, a izraz
verskog osećanja u većoj meri vezan za zajednicu nego za pojedinca 283

40
 - I odbijanje nove vere je politički izraz – po smrti Etelberta od Kenta 616g sin naslednik
podržao je vraćanje na stare neznabožačke običjae, a sto godina kasnije frizijski vladar
Radbod umro 719 odustao je od krštenja kad mu je rečeno da njegovi paganski preci neće
moći sa njim u večni život
- Vladari srednje Evrope 9-11v su u nedoumici između karolinškog ili otonskog i
vizantijskog H
- Karolinzi upotrebljavaju latinski kao jezik svetog obreda a potvrdu legitimiteta svoje
valdavine dobijaju iz Rima
- Ivz je spremna da lokalni narodni jezik prilagodi verskom obredu a centar uprave ima u
CG
- Bugarski kan Boris 852-889 je vojna opasnost ali i potencijalni saveznik i Francima i
Vizantincima – krsti se 864/5 ali politička i kulturna pripadnost i dalje je nerešena i Boris
je nadugačko pregovarao i sa Rimom i sa CG pre no što se odlučio za G H 870.
- Nova ugarska kraljevina slični pritisci – krajem 10v nemački i viz misionari istovremeno
rade među Mađarima i G popovi aktivni i dugo nakon Stefanvog krunisanja pod
pokroviteljstvom pape i Otona
- Gde je širenje H ostalo na nezvaničnim kontaktima nije ni došlo do institucionalizacije
- U odstustvu svešteničkog poretka i potpune pismenosti, nalazimo improvizovane oblike
H života, pune smisla za one koji su ih sprovodili ali sumnjive konačno pristiglim
misionarima, spremnim da s prekorom osude
- Takva je sred 9v Frideburg, H među pretežno nehrišć švedskim življem
- Zna za obred da se samrtnciima daje gutljaj vina (viaticum) kada pop daje osvećeno vino
samrtniku da pomogne duši da lakše stigne na nebo – pa dama nabavi vino i drži kraj
postelje
- Erligr Hrapson Norvežanin kao dete ga na Hebridima čuva irski episkop; u 10v ; on
otplovi na Island i ponese drvo i liturgijsku knjigu i osvećenu zemlju da zakopa ispod
ugaonih stubova crkve koju je posvetio gaelskom svetitelju Kolumbi – potpuno protivno
pravilu o građi crkve, ali tri generaice posle potomci veruju u Kolumbu iako nisu kršteni
- Samouko H postoji u doba kad se odvija proces laganog uvođenja verskih promena
nezvaničnim putevima u odsustvu organizovanog sveštenstva
- Ni krštenje vladara i svite mu ni porodično prihvatanje određenih H obreda ne mora da
izazove brz i potpun duhvni moralni i društveni preobražaj – promene pogrebnog obreda,
sex ponašanja, odnosa prema bolseti i sl nisu izostale, ali su spore, sporadične i teško
sprovođene 265-6
- Ne postoji ne geografkska ni hronološka ujednačenost: širenje H odvija se arazličitim
putevima i u različitom ritmu
- Svakome je nešo drugo značilo H
- H je na poč sredv pre lokalno uverenje nego vaseljenska istina 286

Pagani i H

- uprkos razlikama H u Evr na poč sredv ima dosta zajedničkih obeležja

- obezbedivši zajednički skup opštih vrednosti, H nudi nove puteve povezivanja
- obećavši kraljevima ratnicima novu ideologiju i način uspostavljanja društvenih veza,
ohrabrilo ih je da prihvate zajednicčku etiku i cilj 286
- poč 11v H svet i Evropa postaju sinonimi
- do kraja 1 milenijuma jedine neH zajednice u Evr su jevrejske skupine – nepoštovanje,
neprijateljstvo

41
- H počiva na pojmovima nasleđenim iz poznog antičkog doba po kojima to nije samo
vaseljenska vera već i jedina ispravna
- Širenje H četo je predstavljano kao iskorenjivanje pogrešnih religija
- Raban Maur: H uništava sve greške
- Martin ep Brage 556-579 – De correctione rusticorum : jedan demod tvrdi da je Jupiter,
koji je bio opsenar i počinio toliko preljuba da je vlastitu sestru jUnonu uzeo za ženu,
zaveo svoje kćeri Minervu i Veneru i počinio rodoskrvnuće s nećakama i
rođakama....jedan je zamislio da je Venera; ona je bila bludnica i ne samo da je
učestvovala u nebrojenim preljubama već je počinila bludne radnje s ocem Jupiterom i
bratom Marsom
- Krajem 8 i u 9v u Nemačkoj u bliziini misionarskog sedišta u Fuldi novi H zaklinju se da
će odbaciti sva dlea i reči đavola Tunora, Vodana i Saksnota i svih zlotvora u njihovom
durštvu
- Drugi način obračuna je da se paganskim božanstvima odrekne pravo na natpirrodni
položaj i svede na položaj smrtnik a – sudbina jednog od najpoštovanijih nemačkih
bogova Votan(staroeng Vodan, skandinavski Odin) i to naročito kod različitih anglosaks
naroda
- Posle 5v u H retorici suprotstavljeni svi neH osim Jevreja i svi pogrdno nazvani
paganima
- Upotrebom tog izraza od nas su skrivnee razne izvorne verske tradicije u Evr poče sredv i
namerno zatajene
- Uvid u versk i stav nemamo jer tek sa H sitže pismenost koja je do tada ograničena na
kratke urezane zapise
- Nijedna od tih religija nije zasnovana na svetim spisima, proročkoj tradiciji niti priznaje
jendo opšte božanstvo
- Obredi govore o razumevanju osnovnih sila koje uređuju život , smrt, bolest, plodnost i
napredak i nastojanju da se tim silama ovlada
- Zajedničko je dodvoravanje bogovima i duhovima preko žrtve, predviđanje budućnosti
gatanjem, uređenje ljudskog ponašanja preko tabua
- Uprkos sličnostima i naizgeld raširenim kultovima nekoliko bogova –vodan- verske
tradicije bave se ugl lokalnim identitetom
- Tako su Lnagobardi u 7v verovali da su ime stekli kad je Vodan obećao ljudima sa dugim
bradama pobedu u bici, a na J kraju Irske na vlasti je korku Loide, porodica boga teleta
- Nemačka obalst Lomač dobila je ime po svetom izvoru za koji lok stanovništov veruje da
predviđa budućnost i najavljuje mir i dobru žetvu bacanjem pregršti žita, ovsa i žirova, a
kada pripreti rat krvlju i pepelom obaajvljuje ishod
- Frizi u 8v veruju da je plima božanstvo koje zahteva ljudsku žrtvu
- Sto godina pošto su zbacili otonsku vlast 983. slovnesko pleme Ljutići su svoj otpor
prema nemačkim vladarima i religiju organizovali oko najvažnijeg olatara posvećenog
bogu Svaroziku u svetilištu Ridegost
- U Skandinaviji i naročito u S deolu Srednje Evr tragovi obrednih žrtvovanja, ljudi,
životinja , oružja; i stubasti ili kameni idoliž
- Samo u Skandinaviji i zapadnim slovenskim zemljama nađeni kipovi figurativnog oblika
– u danskoj ; i u slovenskom uporištu na baltičkoj obali današnje nemačke male skulpture
bogova i žrtvovanih konja iz 10v
- Vremenom prakse se menjaju kroz međudejstvo sa jačim susednim kulturama ili H
- Jedan primer je izum ogamske azbuke u pretshrišćanskoj irskoj zajednici
- Moguće je da su u 5 i 6.v anglosaks doseljenici u Brit počeli da koriste posebna obredna
zdanja – preuzimanjem starih R hramova i crkava ili podizanjem sopstvenih drvenih
svtrilišta po ugledu na rimska

42
 - Krajem 10 i poč 11v u Dnaskoj se na runskim spomenicim apriziva Tor na način koji
otkriva H utica
- Ljudtići, danski susedi obrede ne držte uvek u hramu niti ima jendo svetilište prednost
nad drugima – to je njihova izvaoran religija primila strukturu i organizaciju koja
oponaša veru njihovih protivnika kroz otpor otonima
- Žvleiki broj vladara preferira verski pluralizam jer je to korisnije – H ide uz tradicionalno
verovanje, a ne umesto njega292
- Samim činom krštenja nije dovoljno da se napravi razlika između paganina i H – zato se
postavljaju viši zahtevi
- Na taj način H postepeno postaje religija svakodnevne moralnosti 293
- Sujeverje – koristi se da označi sve što izmiče nadzoru pa je zato na pogrešnoj strani
između zamišljene granice između ispravnog i pogrešnog H
- Raban Maur, arhiep Majnca sarađuej sa kraljem Ludvigom Nemačkim. Ludvigov deda
KV je propisao da kralejvi treba da pomažu popovima da iskoren grešek
- Isidor Seviljski : Reges a regendo vocati...non autem regit qui non corrigit
- Vladarevu odgovornost u ispravaljnju verskih grešaka najpre su iberijski gotski kralejvi
Isidorovog doba pretvorili u moćan zakonodavni program što 150g docnije KV
prilagođava svojim potrebama
- Bonifacije koji je pre Rabana Maura bio ep Majnca u 8v putuje propovedajći u franačkoj
rajnskog oblasti, Tiringiji i bavarsko , umro 754 – uspeo da iskoristi pojam sujeverja koji
je postavio Cezarije iz Arla u 6v i jasno definiše šta je ispravno a šta pogrešno H
- Bonifacije je značajan zbog ključne uloge u sastavljanju normi pravovernog H i
ograbrivanju vladara da ih podrže
- Veliki delovi Evr brzo padaju pod Krrolinge gde se prihvata pravoverje
- Oduševljeno prihvaćeno u poznoj naglosaks Engleskoj i otonsko-salijskoj Nemačkoj što
mu osigurava dugotrajan uticaj
- Poč 11v na I Evrope deo Stefanovog zakonodavstva u Ugarskoj se tiče širenja pravoverja
- Irska je primila H u 5v ali do nje nisu stigle karolinška i otonska politika ni kulturna
hegemonija
- H se prilagodilo malim kraljevinama i politici zasnovanoj na sotčarstuv i rodovskim
vezama i taj model ej bio veoma izdržljiv
- U 11v Viljem Osvajač 1070 postavlja novog arhiep u Kenterberiju
- Lanfrank rođen oko 1010 u Paviji i on vleikom kralju Irske Tordelbahu ua Brinu, vladaru
Munstera 1063-1086 predočava da je njegovo H pogrešno
- U promenjenoj klimi 12v zbog novih zahteva da papska vlast bude jedinstvena i zbog
spajanja vleikog broja pređašnjih lok H zajedncia u homogeniji H svet – papa Hadrijan
IV 1155 odobri da eng kralj Henri II 1154-1189 upadne u Irsku s obrazloženjem da će
Henrijeva večna zasluga biti da proširi granice crkve

Dobri kraljevi, loši kraljevi

- kraljevstvo je uključeno u bogomdani pa stoga prirodni poredak sveta

- ooodvajanjem novog kralja od ostalih ljudi kao ličnost koja je posebno bliska Bogu,
ljudski izbor postao je neosporiv
- pppostojanje kraljevske vlasti, prvenstveno moći jednog čoveka nad ostalim aosnovni
oblik političke organizacije tokom ranog redv postaje prihvatljivo i poželjno
- ključna reč pravednost
- molitve za novog kralja nagoveštavaju da će ispunjenje kraljevskih dužnosti done ti
boažanski blagoslov mira, napretaka i potomstvo vladaru i njegovom kraljevtsvu

43
- krealj koji ispuni obaveze – dobar kralj- uporište je uverenja da je uređenj eljudskog
društva neodvojivi deo šrieg uređenja čitavog kosmosa, a budući da je krajem 10v
kosmos odavno shvaćen u okvirima H zahteva se da kralj postupa u skladu sa poretkom
čiji je krajnji cilj sveopšte spasenje
- kralj je tako spona između sadašnejg trenutka i včenosti
- preko jasnih biblijskih poređenja, on je otonskoj sadašnjosti pripojio SZ prošlost, zauzeo
mesto u nizu vladara pod zaštitom boga i vladao u njegovo ime
- tako je posvećenje blilo izraz verovanja u ispravan poredak ljudskog i božanskog, svetog
i profanog
- krunisanje ima politički, obradni i kosmološki značaj
- Titmar iz Merseburga u vreme Otona II odredio neuspeh vladavine Otona II kao
posledicu grehova podanika
- Visoki ideali kraljevske vlasti koje je Oton nastojao da održi sazreli u doba KV i
naslednika nastali na temeljima starijih tradicija – do tada neprevazhiđena moć karolinga
zahteva jedinstvenu teorijsku potvrdu
- KV moć ima razne vidove – ekonomski, vojni, svakodnevnica, sistem veza i plemićih
srodnika
- Ideologija i ceremonijal H vlasti sadrže opravdanje za takve zahteve jer odvraćaju pažnju
od surov estvarnosti moći
- Naglašavanjem kosmičkog poretka a ne ljudske patnje potčinjavanje jakom vladaru
postaje prihvaljivo zahvaljujući božanskom ozakonjenju
- Legitimitet odozgo moćniji je od političkog konsenzujsa
- Kada su od sredine 9v arhiepiskopi utvrdili svoje pravo a prenose na kralja božanski
legitimitet obredom crkv miropomazanja sinteza H i kraljevsk evlasti postala je potpuna
- Zahvaljujući ulozi sveštenstva kraljevi postaju simboličko središte durštvenog poretka
koji se izgradio kao isključivo H
- Od sred 9v taj H poredak ovoreno uključuje i kraljevu suprugu
- Uvedena novina bez Bibl presedana, novi obred za posvećenje kraljice koji joj daje
zvaničnu ulogu u održavanju tog poretka
- Kraljica postaje živa ikona plodnosti, dobrog napretka i dobrog ponašanja
- Položaj kraljice postaje zvaničan i izričito H upravo u godinama kada su karolinški
moralisti instistirali na novom strože određenom braku i zahtevali da se toga pridržavaju i
kraljevi 301
- Preko nove uloge, jedinog životnoog saputnik ai izabrane majek budućeg naslednika
poanšanje kraljice ima neposredan uticaj na supruga
- Njena čedsnost podiže mu ugled i predstavlja jezgorivt primer dobro uređenog društva;
nejna pristojnost je znak kraljeve mudre odluke kad ju je izabrao; zahvaljujući njenom
doborm savetu kralj je milosrdan; njena plodnost potvrđuje muževljevu
- Nasuprot tome njena jalovost je pretnja političkoj stabilnosti i znak božanskog
neslaganja; bilo koji znak nepotrebnog uticaja ili navodni sex promiskuitet podriva i
ugrožava kraljevu sposobnost da konroliše sebe, svoje domaćinstvo i društvo uopte 301
- Grob sv Martina kod Franaka grob sv Kolumbe kod Škota, sv Ptrika kod Iraca
- Crkveni oci poučavaju kraljeve dužnostima – šalju pisma – dokazano da su bar neki
kraljevi slušali i prihvatali avete
- Sluša Karlo Ćelavi, unuk KV vladar Z trećine carstva
- Sukobi sa braćom, vikinški upadi, manjak para, jaki plemići i episkopi
- arhiepiskop Hinkmar iz Remsa (govori i o braku) – piše O ličnosti kralja i o kraljevoj
službi
- loš kralj je tiranin a Bog došušta da vlada kao kazna za grešan narod
- dobra vladavina je delatna moralnost radi dobrobiti celokupnog H društvenog poretk,a
ministerium, služba, dužnos odgovornog lsuženja drugima 303

44
- profinjeni stepen razvoja ranosredv misli o vladarskoj moći i
- izvore ranosredv pojmova o dobrim i lošim kraljevima su u tri različite kulturne tradicije:
rimskoj, biblijskoj i irskoj
- autor prve, rimske je Martin iz Brage a primalac Miro, kralj Sveva 570-583, naorda koji
se 409 naselio u SZ delu Iberijskog poluostrva i na istom mestu imao svoju nezavisnu
kraljevinu dok se nije stopio sa moćnim gotskim susedima 585
- Martinovo Pravilo za ispravan život pisano kao običan savet kralju i pomoćnicima i nema
veze sa H učenjem
- Navodi 4 vrline – opreznost, vleikodušnost duha, samouzdržavanje i pravednost –
podvukao potrebu za samodisciplinom, preuzeo neposredno iz Seneke (4p – 65)
- Jasan traktat je popularan neobično, podsetnik na stalno nasleđe R uverenja da je
samouzdržano moralno ponašanje neophodan preduslov za uspostavljanje vlasti nad
drugima
- Biblijski tok složen i podložan tumačenjima – pismo Grgura Velikog Etelbertu od Kenta
601g – predstavlja ratnika koji je upravo primio H
- Bog uzdiže dobre da vladaju narodima da bi preko njih obasuo darovima pravičnosti one
koji to zaslužjuju – ova njegova izjava po duticajem staroizraelske kosmologije
- Kralj je veza između božanskog iljudskog, on ima obaveze prema Bogu – da šrii H
- U brojnim drugim delima obrazlaže kraljev vlast – mnogo čitan, ideoje deo opšteg
rečnika političke misli ranog sredv
- Treći tok - traktat izu 7v Moranov zavet – uputstva iz pera irskog mudraca – fili Morana
– upućenih kralju Ferdu Findu Fektanaku – obojica legendarne ličnosti ali tekst je primer
stare isrske knjiž koja sadrži ideje o kraljevima
- Naglasak na pravičnosti
- I tu veza kraljevo ponašanje i dobrobit podanika
- Očigledno su ove ideje u Irskoj postojale pre H – kralju se još tad pridaje visoko
simbolička vrednost kao otelotvorenju društvenog i natprirodnog poretka, kao u Izrailu
- Moranov zavet pisan na staroisrskom – misli o istinskom vladaru nasuprot nevladaru
ulaze u jedna latinski traktat isto napisan u Irskoj u 7v koji kasnije 8-12v našrioko čitan u
Evr – O dvanaest zloupotreba sveta - Pripisivana Kiprijanu
- Ima ivše Hinkamrovih traktata o kraljevstvu
- Posebna sklonost mu je izmišljanje vladarskih obreda koji bi u dramskom obliku
prikazali političku teologiju za koju se zalagao
- Zahvaljujući njegovoj mudroj politici, uvedena je zvanična zakletva kralja naroud tokom
svečanosti posvećenja
- Više od ma kog Hinkmar je zaslužan za tradiciju miropomazanja kraljeva i kraljica
- Takvi ideali – značaj u uspostavljanju dogovorenog mreila koji se odmereava kraljev
učinak i kriterijum ocne
- Pravi kraljevi sredv nisu loši što su nemoralni već što su izgubili poštovanje i podršku
glavnih podanika ,svetovnk i C
- Loša kraljevsk avlast je izopačenje božjeg poretka
- Ono ima nekoliko oblika; jedan je u vezi s rodom i sex ponašanjem
- Vladarevo samoobuzdavanje počinje kontrolom nad vlastitim telom inače će u vlasti
požude umrljati glas o svojoj slavi pred bogom i ljudima grehom svog bluda i preljube –
Bonifacije upozorava kralja Etelbalda od Mersije 716-757 da je takvo ponašanje
istovreeno sramota pred Bogom i propast ugleda u narodu
- Još ozbiljnija je bila osuda da je Etelbald požudu zasitio na monahinjama 308
- Kod lošeg kralja uz nedostatak samokontrole ide i raskalašna kraljica
- Opužbom kraljice da je počinila preljubu vršen je napad na kralja što su Ludvig Pobožni i
njegova carica, prelepa Judita iskusili na svojoj koži 30ih 9v

45
 - Istina nije bila važna jer je kraljičin a smernost od te mere sastavni deo dobre kraljeve
vladavine da su i same natuknice i navodne tvrdnje vs kraljice bile dovoljne da kralja
proglase lošim
- Drugi oblik lošeg kraljevanja je prihvaanje loših ili odbijanje ikakvog saveta – omrznut
Hagano, savetnik Karla Glupog
- Pseudo-Kiprijan još u 7v odredio najopasniji oblik lošeg kraljevanja – nepravdu tj
nepoštovanje podanika i njihovih interesa
- Vs Karla Ćelavog 858 pobuna jer surovo vlada
- U ranom sredv stica j interesa po kojima je kralj bio IH namesnik doseže vrh 20ih 11.v. u
Eng i nENmačkoj, ali će ubrzo biti osporen
- 70ih izbio žestok ideološki rat, najpre u nemačkom carstvu, potom drugde povodom
ispravnoig odnosa kralja prema Bogu i sveštenstvu, slede isntitucionalne promene i pre
kraja 12v izmenjena je primena ovlašćenja sveštenstva i način priimene kraljev epravde
- Uloga namesnika IH pripala je isključivo papi
- S druge stra Hinkmaru iz Remsa ništa nije nepoznato u ceremoniji usotličenja jer obrazac
posvećenja Otona II zasnovan na njegovim idejama primenjuje se kao živa tradicija još
mnogo vekova
- Nosilac određenih verovanja i vrednsoti, H vekovima utiče na istoriju Evr i šireg sveta
- Mnogo dublji je savez kraljeva i H vere koji nastaje poč sredv
- H je tada još u većoj meri bilo vera potentes nego sirotih pauperes

8 RIM I NARODI EVROPE

Sinje more u ledenoj oblasti ima vleiko ostrvo koje zovu Snadza i od njega će moja priča
početi,,,kažu da su davno sa tog ostrva Skandza kao iz neke kovačnice ljudi ili maerice naroda
potekli Goti sa svojim kraljem – Getica, Jordanes

- iza njih ...leži Tula ostrvo gde leti sija sunce u ponoć a zimi noć traje 6 mesei, gde je
more mračno i zaleđeno (Orozije, sedam knjiga istorije vs pagana)
- skandza je sponja ivica sveta gde po veorvanju sredv mašte ljudi nemaju šta da rade
tokom 6 meseci zime nego da se množe, pa je tako postala materica naroda
- tu su hroničari 6v smestili osnovni povod kretanja naroda u 5v
- poč 11v geopolitička karta evr kultura i društava već ima oblik koji se neće bitnije
menjati tokom sledećih vekova
- nekad nepoznata rubna teritorija Skandinavija je sada bila deo zajednice L H sveta
- i R je preobražen
- u vreme Knutove posete broj stanovnika manji od pola miliona što je bio max za vreme
carstva (pazi, ja učila da je imao milion) – tu ipak živi više ljudi nego i u jednom drugom
gradu LH sveta
- iako više nije bio upravna prestonica carstva, R oko 500g još ima stari ugled i sedište je
senata i pape
- zahvaljujući papinom prisutstvu sveštenstvo u 5 i 6v ima sve veći uticaj na pollitiku i
materijalni život R, tako da je do kraja 8v postao grad paapske crkve
- u vreme Knutove posete politički to je periferni grad, J straža S zajednica, uglavljena na
promenljivoj granici ka Ivzantincima u J Ita
- vladajuća elita nadzor sprovodi preko papskog upravnog aparata

46
 - krajem 10 i poč 11v interesne grupe koje spajaju C i svetovne ciljeve imaju vleiku ulogu
u gradskoj politici obojenoj plemićkom podvojenošću,nemirnim naorodom i
povremenom carskom intervencijom
- zovu ga kraljica svih gradova

Rim godine 500

- 500g gotski kraj posetio je Rim – Teodorih Veliki, vladar Italije od 493. vlda iz Ravene
gde se nekad nalazio štab carske vojske
- Od 408. Ravena je uz Rim bila dodatna prestonica
- Rim u 5v – zaštitnici i dalje članovi senata, ali kraejm 5v to tradicionalno prvenstvo
ugroziili su papski zvaničnici
- 500g Teodorih obilazi crkvu Sv.Petra, dočeka ga papa Simah sent i narod Rima
- Obrati se senatu, deli hranu, orgnizuje igre u areni
- Teodorih je bio pogranični vojni zapovednik ; mladost talac u dvoru u CG
- Rošen541, majka R, otac zapovednik dela gotske vojske u Panoniji
- Umro je 526, kao car Z po svemu sem po tituli
- 489 sa Balkana povede svoju vojsku u ialiju – to su ratničke družine raznih etniteta
- Pod njegovim vođstvom grupa stiče zajednički grupni identitet tpod imenom Goti
- Na zahtev Zenona 474-491 osvoji Ita i pobedi Odoakra koji je zbacio Avgustula 476.
- Anastazije potvrdi Teodoriha kao zakonitog vladara Ita
- U njegovo vreme u Raveni dvor poštovaniji nego pod ma kojim carem pre toga, a u R
senat uživa u miholjskom letu uticaja i učenosti
- Papa ima koristi od toga uprkos tome da je Teodorih arijanac
- I drugi vojni zapovednici druž Z Sredzemlje do sredine 5v postali su kraljevi upotrebivši
rimske upravne i zakonsektradicije
- Razlika između rimskog i nerimskog gotovo je neprimetna u praski, ali ne i na planu
ideologije i retorike
- Najvažnije L reči u raznim lok jezicim ana poč sredv su reči koje bez podvlačenja ikakve
razlike označavaju grupe s jednim ili više zajedničkih činilaca; poreklo od istog pretka,
kulturne osobenost, organizaciju po malim zajednicama
- Reči koje mogu da se prevedu kao narod su gens, genus, natio, plebs – germanski folk
(staronemački) þiuda (gotski) þeod (staroengleski) izrazi kelstskih jezika tuath, cenél
(staroirski) tud (starovelški)
- Iako su se neke jezičke i/ili zakonske zajednice gotovo poklapale sa etničkim
gurpacijama, ugl nije tako
- Genealoška stabla organizovana oko prava na vlast koje je određeno polom ukazuju na to
- Poreklo predstavlja ubedljivu metaforu za zakonhit prenos vlasti i položaja među
muškom elitom na vlasti; poreklo predstavlja mitsku moć po kojoj se određuje identitet
celokupnog naroda 326;
- Ženina uloga se samo podrazumeva ali u mitovima o poreklu povremeno je jasno
istaknuta
- Izvori s poč sredv sadrže mitove o poreklu mnogih – u stvari većine – narod aEvrope –
oni ukazuju na izvornu domovinu, konačno stanište i rodoslov vladajuće dinastije naroda
- U njima se može pornaći i objašnjenje ključnih društvenih i moralnih osobenosti kao što
su način češljanja, vrske oružja, polemstvo i srčanost

47
- Neke od nas stižu iz pera članova etničke grupacije čiju istoriju treba da ispričaju; preko
odgovora na pinja ko smo obezbeđuju potvrdu kolektivnog identiteta i ozakonjenje svojih
vođa
- U drugima se nalazi prikaz onih koji su izvan zajednice ili pokušavaju da objasne
višeetničnost
- Znamo samo one mitove koji su zapisani
- U njima ima pojedinosti iz tradicije pre pismenosti; ali žanr koji stiže do nas proizvod je
uticaja H
- H je glavni vektor prenošenja književne kulture rimskog sveta, a C glavni posrednici u
njenom očuvanju
- Zato su sadržaj i oblik ovih mitova podložni uticjau biblijskih i klastičnih antičkih priča o
postanku
- Npr pisci 7-9v Franke predstavljaju kao potomke Trojanaca
- Irski mitografi posebno se bave Fenijem Farsedom, koji je izumeo gaelski jezik po kom
su kao pretku Irci dobili ime Feni, navodno je vodio poreklo od Magoga, sina Jafetova,
sina Nojeva
- U svetu gaelskog jezika duž SZ Evrope na Atlantiku Irci su uvereni da njihovo jezičko,
pravno i kulturno jedinstvo odgovara podeli na supranička kraljevstva koji je u 5 i 6v bilo
preko sto, mada je samo 12 u 10v imalo kakav takav politički značaj
- Ve vide nesklad u genealoškom određivanju svakog kraljevstva kao gurpacije koja ima
dokazano poreklo, npr Korku Loide, i isticanju zajedničkih osobina Iraca kao jedne
etničke gurpacije
- Irski naučnici došli su od ovih zaključaka preko mnoštva sakupljenih mitova koji su
klasifikovali vipe stotina irskih vladajućih dinastija, stvarnih i legendarinih, u istorijski
okvir preuzet iz Biblije
- Što je u 7v počelo kao manipulisanje L tekstovim dopremljenim u Irsku, u 11v doseže
razmere raširenog mita o poreklu- to je priča o uzastopnim seobama junačkih predaka i
njihovom lutanju kroz Afirku, Aziju i Evropu da bi se na kraju naselili na nenastanjenom
ostrvu – Irskoj
- Prividna etimoloogija obezbedila je imena kao npr Fenije Farsed
- Među Egipćanima koji su gonili Mojsija preko Crvenog mora bio je i plemić iz Skitije s
velikom svitom kog su ranije proterali iz njegovog kraljevstva; on ne goni Izrailce pa ih
prognaju, prvo lutaju Afrikom 42 g, onda dolaze do Filistejaca, idu u Špa gde stižu 1002g
pošto su se Egipćani podavili u Crvenom moru, dolaze u zemlju Dal Rijada u vreme kad
je Brut vladao Rimljanima (Historia Brittonum)
- Skiti iz evroazijskih stepa zaista su bili arhetipski plemeniti divaljci (stvarni i izmišljeni )
G-R etnografije, a Brut legendarni priv konzul i osnivač R republike
- Mit se dalje razvija – skitski plemić sitče suprugu Skotu, kćer faraona, koja je bila majka
svih Iraca jer us po njoj dobili ime Skoti
- U S Britaiji od gaelskog kraljevstva Albe nastaje kraljevina Škota sredinom sredv i stari
mitovi dobro su poslužili vladarima ove višeetničke i višejezičke kraljevine
- Britanija: ime izvode od legendarnog Bruta i tako potvrđuju poreklo od Trojanaca
- Istorijske ličnosti iz doba R vlasti u Britaniji preoblikovane su u legendarne pretke prvih
vleških dinastija, pre svega generala iz 4v koji je težio da nasilno uzme vlast Magnusa
Maximusa (umro 388)
- Gubitkom prevlasti nad J i I Britanijm koje su u 6v preuzela kraljevstva okupljena oko
odabranog germanskog društva, Britonci tvrde da su izvorni, jedini zakoniti stavnovnici
ostrvai tako obezbede svoje etničko poreklo i proročku viziku konačnog izgona osvajača
- R istorija i H L takstovi su materijal iz kog se grade temeljno različita zdanja
- Značajne teme u mitovima su teme migracije i naseljavanja kao kionteksta ili/i sadržaja
mitova o poreklu

48
 - Varijante oba ova činioca srećemo i na germanskom govornom području u 4 i 5v
- Slične priče nastaju zahvaljujući dugotajnom susretanju s vojskom i ustanovama R Car -
pre svego što je potreba postvrđivanja kolektivnog identiteta podstaknuta negativnim
dejstvo neprestanog preoblikovanja etničkih gurpacija tokom ratova, seoba, naseljavanja i
međusobnih brakova
- Nestabilnost posebno svojstvena 5 i poč6v
- Nakon toga – poč od 7v mitovi od poreklu se razvijaju u izmenjenim okolnostima
- Kraljevine Angla, Saksa i Jita u JI Britaniji, langobardska krlajevina nastala u 568 i
uspostavila premoć nad srednjim i S delom Ita; Iberijska kraljevina nastala u 5 i 6v pod
vođstvom Alarihove dinastije i naknadno dobila naziv Vizigotska da bi se razl od
Teodorihovih gota u Ia
- U ostalim primerima formulisanje, razrada ubedljivih legendi o germanskom poreklu
proizvod je političkog poraza, a ne uspeha – u njima nalazimo sećanje na narode čiji je
kulturni identitet nadžive njihovo postojanje kao posebnih zajednica – takav slučaj sa
Burgundima čiju su kraljevinu u dolini Rone Franci porobili 534
- Slično i langobardski mit o nastanku dobija književni oblik ubrzo pošto su Franci uništili
Langovaradsko kraljevstvo 774.
- Oba mita pokazuju da je franačka prevlast preobražavala etnički identitet naroda koje je
asimilovalo njihovo izrazito uspešno društvo
- Jedino kraljevstvo koje ne spada ni u jedan obrazac je Teodorihovo – on je jedini kralj 5-
7v koji podržava stvaranje etničke mitologije koja potvrđuje pravo gotskog kralja po
poreklu od predaka rodonačelnika Gota
- Genealogija kao ideoloogija iskazana je preko imena koja daje svojoj deci – imena
navodnih predačkih junaka
- Od Kasiodora, učenog R senatora na položaju viših dvorskih zvanja, kvestora i
pretorijanskog prefekta, naručio je 12-tomnu istoriju Gota koja je izgubljena ali zna se da
je ona ovom novom narodu podarila stariju istoriju i hvalila teodorihov navodno prastari
rodoslov
- Mitološki razvoj identiteta nije prestao sa propašćču dinastije 536 ni sa slomom
kraljevstva 16g doc kad su viz opet uzeli ita
- Pošto je prčitao Kasiodorovu Gotsku istoriju činovnik u CG, i sam poreklom Got
zabeležio je povratak Viz u Ita napisavši svoj pirkaz porekla i jujnštv Gota- Jordanes
počinje od ostrva Skandza odakle kreću Goti pod svojim kraljem po imenu Berig – i
danas kažu da se zove Gotiskandza
- Izjednačio je Gote sa Sikitima i naveo teorije o njihovom poreklu od Magoga i tako ih
uveo u biblijsku ri rimsku istoriju
- Od seobe iz iskonskog staništa u Sandzi preko lutanja i patnji između ušća Dunava i
granica Azije gde se sukobljavaju sa Hunima i Rimljanim a i konačno se pridružili
Teodorihovom trijumfalnom maršu sa Balkana na Ita
- To je prošlost prepuna imena legendarnih kraljeva – imena koja nose i Teodorihova deca
- Teodorih i neposredni naslednici već su mrtvi
- Jordanesovo viđenje prošlosti sazdano je kao i ostale priče o poreklu kao projekcija
tekućeg političkog poretka na daleku prošlost - i istovremeno ubedljivo do te mere da su
generacije čitalaca poverovale
- Vrlo popularna, postala obrazac potonjim pričama o postanku više naroda, npr
Langobarda koji takođe dobijaju mitsku postojbinu u Sandzi

Paderborn 799.

49
- leta 799. papa Lav III 795-816 putuje na S da poseti KV u Paderbornu u Saksoniji
- nedugo zatim pesnik opisao njihov susret – piše na L i počinje sa KV svetionikom
Evrope
- tzv Padrbornski ep namerno koristi izdanja iz klasike i bogati rečnik antičke carske
slikovitosti da predstavi KV kao vladara H sveta, kralja tolikih naroda
- Ahen postaje drugi R
- Prošlost carskog R preuzeta kao sast deo političkih ideja i stavova na poč sredv – to
otvara dve teme istraživanja:
- 1 ranosredv. Jezik carstva u predstavljanju moći i
- 2 grad R kao prestonicu carstva
- Papa i kralj se nađu 7999 – tad u R nema više od 25000 stanovnika ali stanovn je
kosmopolitsko – G, sirijci, sicilijanci, hodočasnici, trgovci – Arapi, Mleci i Italijani s J
- Već se razvio uzanatksi i trgovački centra dolazi roba sa I i menja se za robove
- Sledeći primer prethodnika Hadrijana I, Lav III nastoji da obnovi gradske spomenike
popravi stare C i nadgleda izgradnju novih
- Po sovjim izdašnim prilozima crkvama, i naručenoj vlelepnoj dotad neviđenoj papskoj
palati u istorjiji je zabeležen kao jedan od vleikih R neimara
- Ipak Lav III beži jer su ga 799 tokom vlieke procesije fizički napali na ulici a usledio je
predlog o smenjivanju
- I Paderborn je bio vleiko gradilište
- Od 772 KV više vojnih pohoda na S susede Saksonce i prinudno pokrštavanje
- Saksonci su dva puta spalili novi Urbs Karoli osnovan 776.
- 799 gradi se nova C neverovatne veličine i kraljevska palata
- VK do 799 prevladao sve franačke protivnike, prisvojio kao svoje pročišćene ideale H
kraljevske vlasti i od njih stvorio manifest ispravnog H koji nemeć epodanicima
- Zaštitnik naučnika, npr angosaksonca alkuina, vizigota Teodrulfa, Lombarda Pavla
Đakon i anonimnog tvorca Paderbornosg epa ne samo radi svoje salve veći i zbog
njihovog doprinosa izgradnji H raljevstva
- Izdaleka mu dolaze poslanici – ugled
- 804 dovršio osvajanje Saksonije
- Gde god KV i plemstvo drže vlast stari etnički identitet se menja ili nastaje novi
- Franci ne potiur etničke grupacije, oni ih jačaju, ali tako da određeni narod bude povezan
sa određenim područjem i posebnom zakonskom tradicijom; karolinzi neguju stvaranje
etničkih grupa koje su teritorijalno ograničene i čiji su običaji uređeni zakonom
- I identitet samih Franaaka je fluidan
- Kada je Stefan II 752-757 prešao Alpe da ozakoni udar koji je 751 na franački prsto
doveo Pipina III, oca KV i da za sebe osigura političku i vojnu pomoć Franaka
- Papi 754. preti napad Langobarda ozlojeđenih nedavnim slomom viz uprave u srednjoj
Ita
- 799. KV je kralj Langobarda, a 781 i 787 potvrdi da velika teritorija izvan R treba da
bude pod neposrednom vlašću papa
- Lavu III preostaje da nastavi ono što je Hadrijan I započeo i da smisli kako će pape koji
su oko 750. pod viz upravom postati autonomni teirtorijalni vladari
- Položaj papa je promenljiv i loše određen pa dolazi do pojave frakcija i uličnih obračuna
uR
- Kada je stekao titulu cara aKV postavi presedan koji će buduće generacije revno
oponašati
- Tek 850 opšte je prihvaćeno da put do carske kurne vodi preko papskog krunisanja u R i
ta tradicija je opstala sa malim izuzecim asve do 1452. nakon toga carsko zvanje
višenema veze sa R i sve do Napoleona održalo se S od Alpa

50
- Korišćenje Rima i Carstva kao moćnih sredstava uobrazilje za oblikovanje kulturnih
parametara ranosredv misli
- Posredi su prenosivi pojmovi oji dleuju jednako snažno kao metafore i kao institucije
- Nije reč o preobražaju sveta oko 800g u civilizaciju klasične antike, vće o preobražaju
reči, ideja i vredsnoti koje su iz antike uvučene u vleičansvenu retoriku moćne franačke
hegemonističke kraljevske vlasti
- Iako je CH od 381. zvanično proglašen za novi Rim , isti epitet koristi se za Ahen; Rim je
znamen carske prestonice, njenog ahitektonskog sjaja i političkog značaja
- Korišćenjem carskog, R mizanscena radi ulepšavanja i ozakonjenja političke realnosti
spostvenog doba karolinški pisci koriste davnašnji misaoni obrazac – carstvo (imeprium)
je glavna reč u antičkom L političkom rečniku
- Pisci s poč sredv često se oslanjaju n Etimologije Isidora Seviljskog kao na sažeti vodič
kroz klasičnu kulturu – u tom dleu nalazi se pregled svetske isorije koji pažnju čitalaca
usmerava na dva pitanja
- Govoreći o dva društva koja su slavnija od drugih, asirskom i rimskom, Isiodr govori da
u odnosus na njih druga kraljevstva i kraljevi samo su privesci
- Sizerenstvo i ostali oblici prevlasti nad zavisnim kraljevstvima postaju osnvne odrednice
- Drugo je pitanje carskog zvanja – Isidor ispravno pirmećuje da reč imperator izvorno
označava generala koji komanduje vojskom i da senat tu titulu dodeljuje Avgustu da bi se
razlikovao od kraljeva ostalih naorda ali su je njegovi naslednici zadržali
- Ako je car izrazito R zvanje za vladara čiji se položaj zasniva na vojnim ostvarenjima i
upravom nad zavisnim kraljevinama, onda je i carstvo takva zajednica
- U Bibliji na L pominju se mnoga antička carstva, a R je najmlađe
- Vulgata i Isidor us podrška ideji da je carevina nerazdvojni deo HL učenja
- SZ nedvosmisleno koristi ovaj termin za bilo koju vojno moćnu, višeetničku kraljevinu,
posebno onu koja je uspela da pokori druge kraljeve pod vlast svog vladara
- Mislioci 4 i 5v temelje na NZ svoja teološka opravdanja posstojanja carevina kao
sastavnog dela H plana božanski uređenog spasenja čovečanstva
- Tako je imperium carstvo korins reč za razne političke prilike , H i nehiršćanske
- Može imati nepristrasno značenjje kao odrednica izuzetno moćnog vladara
- S druge str oni koji podržavaju ili zastupaju nekog kralja isti termin mogu koristiti i kao
vleičanje da uzdignu utica j i guled kraljeva poput Teodoriha Velikog
- Reč imerator – car –može se primentiit i u pohvalama, posebno u vojnimokolsnostima
- Kralj Nortambrije, Osvald, 634-642 drži pod svojom vlašću vleiki doe S polovine
Britanije a vladavinu počinje 634.g vleičanstvenom pobedom nad najmoćnijim kraljevm
Brita, Kadvalonom od Gvineda
- Posle Osvaldove smrti njegov uspeh dobija još veći značaj: osvald se posle biteke vratio
kao pobednik i potom ga je bog imenovao carem clee Britanjije
- Brajan Boru, kralj Dol Kaisa u Munsteru 976-1014 prekinuo je tradicionalni obrazac
irske politike kada je pobedio ne samo manje značajne kraljeve na J ostrva i irsko-
norvešku dablinsku koloniju, vće i I Nejle, tradicionalne visoke kraljeve S polovine Irske
– Brajan kupi danak, taoce i plen i tako u celoj Irskoj potvrdi se kao neprikosnoveni
gospodar
- Carstvo i carevi često us postoujali samo u očima posmatrača
- Oni koji poznadu Biblijui Isidora raspolažu rečnikom koji je na najbolji način mogao da
opiše osobit oblik političke zajednice poč sredv koja je izgrađena od pokorenih naroda
- Više vekova ranije vojni komandanti koji su obrazovali svoje kraljevine unutar oronulog
ZRC ozakonili bi svoj položaj spremno pirsvajajući znamenja R vlasti – lik na novcu,
pečat, odeću, simbole položaja, laskave epitete
- Oponašanje cara bilo je naiskreniji oblik laskanja u Italiji oko 500g

51
 - Istrgnuto iz izvornog konteksta carsko znamenje tako vekovima prenšeno kao deo
repertoara kraljevskih postupaka i obeležja
- Krunisanje KV za cara 800g oživljava još stariju praksu budući da su papski zvaničnici
dobro poznavali viz carski obred
- Zahvaljujući boljim diplomatskim vezama između franačkog i viz dvora ceremonijal se
mogao neposredno posmatrati i oponašati
- Dugo kasnije ugled Romeja izaziva nerado prznato divljenje i podražavanje
- Na dvoru KV i kasnije na otonskom dvoru određeni vidovi viz dvorske kulture i obreda
usvojeni su u atmosferi međusobne netrpeljivosti, supratništva pojačanog nadmetanjm za
politički iveski uticaj od Balkana do Blatika
- Kulturni presitž viz dvora odraz je političkog uticaja – isto se dešava i na dovorvima Z
careva, karoliinškom i otonskom
- Ostali vladari usvajaju njegov način vladavine
- U 9v karolinška ideologija kraljevske vlasti koristi i alfonsu II od Aturije 791-842 i
Alfredu od Veseksa – u 10v jak uticaj otonske prevlasti na nove H kraljeivne srednje
Evrope – Pljsku, Ugarsku i Češku
- Stoga carstvo ne treba posmatrati samo u odnosu na dve određene zajednice, vizantijsku
posle 800g i zapadnu; carstvo je termin šireg značenja i odnosi se na posebnu vrstu
uspešne kraljevine
- Podrazumeva vladavinu i prevlast –vojnu, političku i kulturnu
- U proleće 801g KV na pečat stavlja moto ‘obnova R carstva’ – potonji carevi slede
njegov primer i u samom R provode manje vremena – Oton III izuzetak – on je neznatno
izmenio poruku KV u ‘obnovu carstva Rimljana’ Oton nasotji da je primeni bukvalno, a
ne metaforički
- 998g obnovi staru carsku palatu u Rimu i reši da odande vlada – ali nikakva obnova ne
može da ga poštedi surovosti R politike i tradicionalni valdari tog grada uskoro ga
proteraju 1001g
- Caru s druge str Alpa R je korisniji kao ideja nego kao centra vlasti
- Kao ideja grad je na osnovu svoje antičke prošlosti imao moć da potvrdi i ozakoni, a kao
centar moći da bude daleko, na svome, udaljen a stalno prisutna
- retorika pozvanja na Rim dodavala je patinu starog ugleda novim oblicima moćnih
kraljevstava koja su posle kraja 8v nastala na S Evrope

Rim 1027

- Knut putuje iz Skandinavije u Rim

- Po nasleđu kralj Dnaske po osvajanju kralj Engleske s ambicijama da postane kralj
Norveške
- 1025 dogovori se s novoizabranim nemačkim kraljem Konradom II o zajeničkim
strateškim intereisma u Poljskoj i prema baltičkim Lsovenim
- Onda odbije norveško-švedski napad
- Onda ode u Rim – na putu bogato daruje crkve i siže u R na proslavu Uskrsa 1027.g
- Zajedno s kraljem Rudolfom III Burgundskim 993-1032, nemačkim i italijanskim
plemstvom i gotovo 70 nadbiskupa, episkupa i opata, Knut je na dan Uskrsa bo u
audijenciji kod pape Jovana XIX 1024-1033 u crkvi Sv. Petra kada je papa krunisao
Konrada i suprugu mu Gizelu
- Pre svega papa i car su zajedno presdsedavali vleikim C sborom u lateranskoj bazzilici i
trudili se da reše dva spora oko položaja i prvenstva među ponosittim ita visokim
sveštenicima

52
- Arhiepiskopi Milana i Ravene posvađaju se ko od njih treba da uvede Konrada u baziliku
Sv. Petra
- Pallium je deo odežde koji papa daje svakom arhiepiskopu kao znamen zvanja
- Knut : obaveštavam vas da sam nedavno išao u Rim da se pomolim za oprost grehova i
sapsenje svog kraljevstva-....i da su me mnogi ispoštovali davši mi bogate darov
- Rim za Knuta ima pre svega verski značaja
- Ovaj H grad ima dve oprečne dimenzije – pape i hodočasnike
- Svaki papa je pre svega episkop Rima i ima dve glavne dužnosti – da održava
bogosluženje i nadgleda oko 200 crkava; durgo da upravlja vleikim episkopskim
imanjima i da pirhod upućuje na održavanje grada i da brani imanja od lokalnih glavešina
- Dodatne odgovornosti kad je 80-ih 8v na papu prešla neposredna uprava nad okolinom
Rima
- Od kraja 8v pape birane iz redova lokalnih plemićkih porodica
- Odbrana paskih imanja bitna
- Od poč 9v do poč 11v glavna opasnost Saraceni iz S Afike i Sicilije
- Posle pohare bazilike Sv.Patra 846. pape uvode stalne patole duž obale Italije
- Drugačiji poblem od kraja 10v obnovljena viz vlast u J Ita – pape grade bedeme,
skupljaju trupe, opremaju brodove i pregovaraju s vojnim svezima
- Pape su najjistaknutjiji od svih sveštenika, ali poč sredv ovo visoko dostojanstvo ne
donosi vlast ni poslušnost – ako su ranosredv episkopi, oapit, laiicii i kraljevi tražili savet
i podršku pape on odgovara, ali papa ne sme sam da interveniše;
- Jovn XIX je tipičan papa, sin grofa od uskuluma u blizini Rima odrekao se svetovne
karijere senatora i 1024 nsledio brata na mestu pape
- Osim C delegacija sa S dolaze i moćni svetvnjaci koji su prekršili C pravila ponašanja
zbog braka ili upotrebe sile – neki lok episkopi ekskomunicirani, pa u R dolaze po oprost
grehova, drugi traže da ih papa kazni da to ne učine lokalni sudovi i popovi
- Jedan od hodočasničkih centara poč sredv povermeno se nadmeće sa ostalim sv mestima
je Sv Martin u Turu – ali vleiki broj C posvećenih svecima mučenicima u R mnogo je
privlačniji
- Od pape Damaskina I 366-384 pape podstiču pošvanje vleikog broja ranoH grobova na
grobljima unutar gradskih zidina i u crkvama koje im pripadaju
- U 6v R više nije hodočasnički centar samo lokalnog i regionalnog značaja, hodočancii
doleze izdaleka i do polovine 7v R popovi su spremni da obezbede smeštaj i vodiče –kad
su irski monasi 631 stigli u R smešteni su da prenoće zajedno sa Grkom , Jevrejinom,
Skitom i Egipćaninom
- U doba pae Honorija I 625-638 postaje vodič
- Bogosluženje na rimski način podrazumeva liturgiju što bliže izvornoj
- Naširoko kruže priče o životim amučenika i prvih papa
- Gledano s ruba Evrope R je bio nesavladivo daleko osim za nekolicinu bogaaša
- H zato čine R pristupačnim praveći mu dovjnike
- Irci su manastirko groblje nazvali Rimom u 6v
- Isto su uradili i na Z Britanije – ostrvo Barasi naspram SZ obale Velsa je Britanski rim
- Nastaju replike Rima, pre svega zgrada, crkvenih posveta , topografija
- Anglosax zajednicama duž I obale gde dleuju papski misionari tokom celog 7v
_Kenterberi mesto prvih misionara i dom Avgustina – ima katedralu Lateran , krstionicu
sv.Jovana
- U samom Rimu papske bazilike sv petra i Pavla su van gradskih zidina : u Kneterbeiju
Avgustin osniva pogrebnu C izvan bedema i posveti je Petru i Pavlu
- Pošto su pape slale misionare u Kneterberi, Grgur I i Honorije I bili su posebni
pokrovitelji rimske crkve izvan zidina posvećen sv Pankratiju i crkve u centru grada
posvećene Četvorici ovenčanih mučenika, a u 7v Kenterberi dobija spoljnu crvku

53
 posvećenu sv Pankratiju i jednu posvećenu Četvorici ovenačnih mučenika u samom
gradu
- Zadržava se i izrazito rimski način pevanja liturgije: rušeivne R kenterberja pretvorene su
u repliku Rima
- Severnije nortambrijski monah osniva dva manastira blizanca u blizini ušća reke Tajn –
Vermaut 674. i Džerou 681.
- Benetikt Biskop pre toga putuje u R i odluči da napravi repliku sjaj i bogosluženja –
doveo kamenoresce i staklare kadre da sagrade C u rimskom stilu, doveo i učitelja
rimskog pevanja, a C posvetio dvojici najznačajnijih R zaštitnika Vermaut Petru, Džerou
Pavlu
- Žoko 713-4 kralj Pikta Njoktan pisše opatu u Vermautu i Derou i traži pojedinosti o R
liturgiji i zidare
- Pikti oponašaju prasksu R cCF daleko na S gde nijedan R misionar nije kročio i sve je
građeno od pruća i drveta, kamena crkva possvećena Sv Petru
- Slični lokalni prikazi R nisu postojali samo na britanskom arhipelagu ali svojstveni su
oblastim au kojim aH zajednica nema nepsorednuv vezu s R dobom
- Oponašanje R preko prenošenja imena, načina zidanja, liturgije, posvećivanja i značajnih
svetih ostataka mučenika znak je vleike želje da e u nedostatku lokalnih dokaza uspostavi
veza s priznatim pričama H porekla i utentičnosti apostola
- Nemačka: u 9v opati i episkopi se trude da obezbede ostatke R mučenika
- kopirali R C arhitekturu; plan osnove C SV Petar, njnu neobičnu okrenutost ka Z i kružnu
kriptu oko apostolovog groba
- tako sagrađen kripta znak je namernog oponašanja R stila
- do 10v nemački episkopi pronalaze razrađeniji način da R prenesu u svoju sredinu
- dobar primer je Konstanc, grad na obali gornjeg toka Rajne
- ep Konrad 934-975 ovde ponovo gradi svoje sedište kao Avgustin u Kenterbeiju kao
repliku Rima
- ep koji dolazi posle Konradovog neposrednog naslednika, Gebhard 979-995 ide dalje –
pošt je Sv Petar ležala na durgoj obali Tibra, preko puta samog grada Rima, Gbhard je
dobio lokaciju s druge obale Rajne i druge srane njegovog prestonog grada i tu osnovao
manasir sagrađen u skladu s planom C posvećene Petru u R
- crkva okrenuta na Z i ima kružnu kriptu i nazvao je Petrshauzen to mesto gde je pohranio
deo lobanje pape Grgura I
- Paderborn izgori do temelja u požaru 1000. – ep Majnverk 1009-1036 ponovo gradi –
bio dvorjanin Otona III – hoće da podigne 5 crkava u obliku krsta, nova katedrala u
središtu a 4 manastira na krakovima – tako bi grad bio obeležen raspećem koje bi ga
štitilo
- Poč sredv R je idelani primer H svetog mesta

EPILOG

- 1049 papa Lav IX prelazi Alpe i ide u Rems – ali ovo je put koij pirča o osnivanju
papske monarhije koja će imait vlast u celom LH svetu preko centralizovane suzdske i
upravne mašinerije - vrh u 13v kada Rim pstaje zakonodavno sedište međunarodne
crkvnee ustanove i određuje teološko učenje, društvene norme, političke procedure i
bogoslužbni obred na celom LZ
- Sukobi papa i vladaru su priv korak u pracu izričito zapadnih tj modrnijih ivodva vlasit

54
- S druge strane to je priča širenja na račun islama i Viz, iskorenjivanja pslednjih evropskih
pagana, progona jevreja – sve to uz slavljenje kosmopolitsku visoku kulturu
- Razvoj su omogućili brza urbanizacija i obrazovanje samoodržive međunarodne
mandarinske klase
- Mnogi slave doba 11 i 12v čije su novine, verski institiucionalni i kulturni parametri
nadživeli srednji vek
- Novi milenijum jeste velika prekretnica i nov početak u svemu
- Ali, to je i gubitak raznolikosti, lok identiteta, običaja
- Jača težnaj ka jednoobraznosti – lokalne vrednosti i regionalna pitanja postaju beznačajna
- Odlike ranog sredv su – lokalne privrede, seljačka poljoprivreda malog prinosa,
pormenljiv nivo gradskih delatnosti i velika potršnja viših slojeva
- Izrazito polno određena hijerarhija moći koje spajaju javni i porodični život, prisustvo
prošlosti kao izvora autentičnosti; zakonitosti i značenja, uloga H u prenošenju mnogih
vidova R kulture, skupina vladajućih ideologija gde R ima središnje mesto osnovnog
nadahnuća, ali ne i nadmoćnu političku ulogu kao u antičko doba i oju će ponovo dobiti
pod vođstvom papa

55