26
Mira KOLAR-DIMITRIJEVIĆ
TVORNICA
DANICA’I I'JTEZINO
RADNIŠTVO
l.
K ada se d an as spom ene
»Danica«, većina to ime po­
vezuje s u stašk im logorom
za v rijem e drugog svjetskog
ra ta . Malo je poznato, i sve
više zab o ravljano, da je tu
p o četkom ovog stoljeća bila
sm ješten a najv eća balkan­
ska tv o rn ica u m jetn og gno­
jiva i su m p o rn e kiseline i
najv eća i p rv a jugoslaven­
ska tv o rn ica šarafa. Da »Da­
nica« nije p o stala žrtvom
veom a kru p n o g k ap itala i za­
kulisne p o litičke igre, indu­
strija K oprivnice im ala bi
danas posve d ru g u profilaci-
ju, te bi ovdje bio jak i in­
d u strijsk i ce n ta r ne sam o
prehram bene već i kem ijske
i m etaloprerađivačke in d u ­
strije. No da počnem o ispo­
četka . . .
2.
»Danica d. d. za kem ičke
proizvode« bila je najveće
m ađarsko akcionarsko d ru ­
štvo na p o d ru čju B alkana.
G. 1893. društvo je podiglo
prvu balkansku ra fin eriju
kod B osanskog B roda i ra s­
polagalo je dioničkom glav­
nicom od tri m ilijuna k ru ­
na.1 Početkom ovog stoljeća
dioničari su odlučili podig­
nuti i tvornicu su p erfo sfata
i sum porne kiseline. U p o tra ­
zi za najpovoljnijom lokaci­
jom pom išljalo se je u prvo
vrijem e na K arlovac ili Zag­
reb. M eđutim g rad sk a za­
stu p stv a tih gradova nisu
odobrila niti podržala podi­
zanje tvornice ove v rsti na
njihovom te rito riju , bojeći
se zagađivanja zraka.2 V jero­
ja tn o preko d ra L judevita
Schw arza, koji je do 1906.
bio unionistički zastupnik
K oprivnice u H rvatskom sa­
boru, počela je »Danica« p re ­
govarati sa zastupstvom
K oprivnice o sm je šta ju ke­

m ijsk e tvornice na njenom
te re n u .’ G radsko zastupstvo
je ponudilo izvanredno po­
voljne uvjete. P ored 15 rali
besp latn o g zem ljišta n a cesti
p re m a L egradu k raj željez­
ničke pruge za M ađarsku,
g ra d je nudio i dva m iliju n a
kom ad a cigle i crijep a, 20-
-godišnji o p ro st od p laćan ja
općinskog poreza, zahtijeva­
prve količine su p erfo sfata
tržištu , a 1910. p ro rad io je i
pogon za pro izv o d n ju sum ­
po rn e kiseline. B udući da je
»Danica« bila p rim lje n a u
k a rte l austro -u g arsk ih tv o r­
nica superfo sfata, kroz neko­
liko godina u tv rđ en o je i t r ­
žište za proizvode koprivnič­
ke Danice, a to su bili uglav­
nom veleposjedi južne Ma­
jući kao protuuslugu koriš­
tenje usluga dom aćih ko­
privničkih obrtnika, nabavu
p rehram benih artik a la u
Koprivnici i zapošljavanje
150-200 dom aćih radnika,
kao i ulaganje kapitala od
najm an je m ilijun kru n a.4 To
je bilo presudno za lociranje
nove tvornice, od koje su
obje ugovorne stran e očeki­
đarske, na čijem je područ­
ju prodavano godišnje oko
sedam tisuća vagona u m je t­
nog gnojiva.
Zbog nem ogućnosti naba­
ve sirovih fosfata iz Južne
Am erike i Afrike, proizvod­
n ja superfosfata je za v rije­
me prvog svjetskog ra ta go­
tovo posve obustavljena
(1916-1919). Ipak koprivni-
27
vale velike koristi. (Na ugo­
voru su p otpisani od stran e
tvornice d ire k to r E d u ard
L andauer i Adolf Schw arz,
a od koprivničke općine g ra­
donačelnik Josip Vargović,
d r Slavko W olf i Josip Nova-
čić, gradski zastupnici). I
doista! U rek o rd n o m roku
dovršena je g ra d n ja tv o rn i­
ce i već 1908. isporučene su
Dio radništva Prve jugosla­
venske tvornice šarafa d. d.,
koja je radila u okviru »Da­
nice d. d.« (snim ljeno tri­
desetih godina ovog stolje­
ća)
Panoramski pogled na tvor­
ničke zgrade »Danice d. d.«
u Koprivnici tridesetih go­
dina
 28
čka »Danica« rad i i za vrije­
m e ra ta za p o treb e vojnog
e ra ra i pod vodstvom vojne
uprave, proizvodeći koncen­
tra c iju su m p o rn e kiseline, a
od 1916. i b a k a rn u galicu:
Ona se je čak i p ro širila za­
h v alju ju ći izvanredno vješ­
tom poslovnom čovjeku
A dolfu Daničiću, koji je bio
na njen o m čelu.6K upljena je,
naim e, tv ornica sum porne
kiseline i su p erfo sfata Jo­
h ann H eilinger & Co. A. G. u
D eutsch W agram u, a 1917. i
S tabilim ento P ro d o tti Chi-
rnici na Rijeci, te je Danica
tak o in d irek tn o osvojila i
au strijsk o i istarsk o p o d ru ­
čje.
R aspadom A ustro-ugarske
m o n arh ije »Danica« je bila
osjetljiv o pogođena, je r je
kao poduzeće stran o g kapi­
tala od stran e N arodnog vi­
jeća u Z agrebu odm ah stav­
ljen a pod sekvestar, i u njoj
je p o stav ljen kom esar. Na­
kon stv a ra n ja K raljevine
SH S vlada u B eogradu ta ­
k o đ er je o dm ah povela b ri­
gu o firm i i im enovala u p ra­
vu od tri osobe. Tek angaži­
ra n je m Daničića, koji se je
u ožu jk u 1919. v ratio iz Ru­
m u n jsk e — gdje je sudjelo­
vao u O dboru za p ro d ukciju
sirovog i m ineralnog u lja —
u Zagreb, sek v estar je ski­
nut, a poduzeće 1920. pom o­
ću dom aćih novčanih zavo­
da nacionalizirano i firm a
p re n ije ta iz B udim pešte u
Z agreb.7 S ada je treb alo p ro ­
izvodnju p rilag o d iti novim
p rilik am a i sm an jen o m trži­
šnom p ro sto ru , je r je Ma­
đ a rsk a — d o tad an ji glavni
k upac — zaštitila svoje tvor­
nice su p erfo sfata visokim
z aštitn im carin am a, elim ini­
ra ju ć i n a taj način iz konku­
ren cije k o privničku »Dani­
cu«. V eleposjednici na pod­
ru č ju H rvatske, stavljeni
pod u d a r ag rarn e reform e,
ta k o đ e r su p re sta li n abavlja­
ti gnojivo, a seljaci su zbog
n ed o statk a investicionih
sred stav a i ag rarn e prenase­
ljen o sti im ali veom a nisku
teh n ologiju o b rad e tla.
U takovoj situaciji Dani-
čić iskorištava tvorničke
u ređ aje i p ro sto rije o tv ara­
njem novih pogona. Tako je
1920. u ređena naprava za su­
šenje kuku ruza i počele su
se proizvoditi željeznooksid-
ne boje, a glavnica se povi-
suje od šest na dvanaest m i­
lijuna dinara.8 G. 1921. podi­
gnuta je tvornica oksigena,
a od 1923. ponovno je p ro ra ­
dila i tvornica sum porne ki­
seline i um jetnog gnojiva na
Rijeci, kao i 1926. u Deutsch
W agram u. Nakon požara
tvornice sum porne kiseline
1922. u K oprivnici nanovo je
podignuta na istom m jestu
nova tvornica tokom 1923. i
1924. godine, a od 1922. ra d i­
la je i Prva jugoslavenska
tvornica šarafa đ. d. u Ko­
privnici; ona je pokrivala po­
trebe željeznica za ovom, do
tad a u voženom robom .
Poduzeće provodi m ak si­
m alnu racionalizaciju proiz­
vodnje . . . G. 1926. »Danica«
pro d aje rafin eriju u B osan­
skom B rodu S tan d ard Oil
Com paniji, čim e je dovršen
proces podjele Jugoslavije
izm eđu engleskih i am erič­
kih p etrolejskih kom panija,
koje su im ale u ru k a m a i
svu sirovu naftu. D jelovanje
»Danice« ograničeno je n a­
kon ove pro d aje na pogone
u Koprivnici, te R ijeci i W ag­
ram u, i usprkos otežanoj
prodaji vještačkog gnojiva
posluje tako povoljno da po-
višava 1927. god. glavnicu na
24000000 dinara, uvrstivši se
tako m eđu najveća jugosla­
venska poduzeća i dostigav-
ši najviši zenit baš uoči Da-
ničićeve sm rti (7. X II 1929).8
Nakon toga počinje pom a­
lo osipanje firm e . . . O likvi­
daciji tvornice šarafa počelo
se govoriti još 1929. god., je r
su uslijed skupoće željeza
produkcioni troškovi bili ve­
ći nego kod analognih tv o r­
nica u A ustriji. M eđutim i
nakon provedene racionali­
zacije, koja nije uključila i
povećanje radničkih zarad a
i ostručenje radnika, proiz­
vodnja se nije zn a tn ije pove­
ćala, i dioničari »Danice« su
ob jeru čk e prihvatili ponudu
bečke firm e B reviilier et Co.
i A. U rban i sinovi i 20. V II
1931. prodali tvo rn icu šara­
fa.10Ovom p ro d ajo m jugosla­
venske tvornice šarafa rije ­
šile su se opasnog takm aca,
je r je koprivnička tvornica
obustavila rad, a dio p o stro ­
je n ja p reseljen u novosad­
sku Tvornicu šrafova.11
Ovom p ro d a jo m nanesena
je koprivničkoj p riv red i i
njen o m stanovništvu nena­
doknadiva šteta. Da je p re­
b ro d ila k raću krizu 1931. go­
dine, koprivnička tvornica
im ala bi osigurane plasm ane
svoje robe sve do drugog
svjetskog ra ta , je r se roba
ove v rsti m nogo tražila na
jugoslayenskom trž ištu zbog
izgradnje željezničkih pruga.
P ovoljnu k o n ju n k tu ru m eta-
lo-prerađivačke in d u strije
p o tv rđ u je i p o d atak da je
k ra je m 1935. god. u Zenici
p ro rad ila m o derna tvornica
ek sera i žica veom a velikog
kapaciteta.
S ada je u K oprivnici osta­
la sam o tvornica um jetnog
gnojiva i sum porne kiseline.
M eđutim i njezina je sudbi­
na bila zapečaćena, a kriza
je započela s početkom ag­
ra rn e krize i sve većim zadu­
živanjem seljaka poslije
1926. god. Kako bi se koordi­
n irao ra d postojećih tvorni­
ca i organizirala p ro d a ja
u m jetn o g gnojiva, osnovana
je početkom 1926. god. u
Zagrebu p ro d a jn a organiza­
cija Fosfat d. d. N akon 1929.
god. ova je organizacija po­
čela poslovati sve više u ko­
rist. subotičke Zorke, koja
počinje pom alo istiskivati
proizvode »Danice« i s n je­
nih tradicionalnih tržišnih
p ro sto ra . U »Danici« se sve
više gom ilaju zalihe robe, i
to je re g istriralo novčano tr ­
žište, koje je sam o u vrem e­
n u od veljače do srp n ja 1929.
zabilježilo pad dionica »Da­
nice« od 160 na 166 d in ara.17
M eđutim sve do sm rti Adol-
fa D aničića i S. D. Aleltsan-
dera k ra je m 1929. god. »Da­
nica« g u bitak na um jetnom
gnojivu n ad o k n ađ u je d ru ­
gim proizvodim a. N akon
1929. god. ag rarn o j krizi p ri­
d ru žu je se i in d u strijsk a k ri­
za, te o pada sveukupna po­
tro š n ja k em ijsk ih proizvoda
»Danice«. Uzalud velika re ­
klam a. .. Radi se pretežno
za skladišta, a p o tro šn ja um ­
jetn o g gnojiva se tih godina
prepolovljuje. K rajem 1933.
god. zalihe Danice p ro cije­
njen e su na 6500000 dinara,
te se p o slu je kap italo m b a­
n ak a i k red ito m , je r su o b rt­
na sred stv a bila zam rzn uta.13
Velik dio d obiti tih godina
odlazi na p laćan je bankov­
nih kam ata, a dividende se
ne isplaćuju. P ro d aja Tvor­
nice šarafa sam o odložila
likvidaciju kem ijsk e tv orni­
ce, je r glavni d io n ičar d r Mi­
roslav Daničić nije im ao t r ­
govačkog duha ni priv rednih
sposobnosti svog oca i nije
znao p re b ro d iti k rizn u situ a­
ciju, niti se prilag o d iti no­
vim p rilikam a, koje su bile
ok arak teriziran e državnim
intervencionizm om u p riv re­
di. Polovinom 1934. god. lik­
vidirala je p ro d a jn a o rgani­
zacija F osfat i »Danicu« isti­
sk u ju snažniji k o n k u ren ti
pom agani od državnih orga­
na, te se i tad a p ro d a je veo­
m a m alo.14 U slijed slabe p ro ­
d aje »Danica« je 1934. god.
im ala gu bitak od 975872 di­
nara, što je s gubicim a ra n i­
jih godina činilo svotu od
1624457 d in ara .15 Postalo je
očito da se n ešto m ora po­
duzeti, ili san ira ti ili likvidi­
ra ti . . .
Država se odlučila za ovo
drugo. S m a traju ći da tre b a
u d aljiti od granice tvornice
vojnog značen ja — k o ju te ­
zu je dugo godina zastupao
in sp ek to r M in istarstv a trg o ­
vine i in d u strije M ilivoje M.
Savić — p re d sie d n ik vlade
d r M ilan S tojadinović dao je
poticaj da tv o rn ica u m je t­
nog gnojiva »Zorka« iz Su-
botice podigne veliku k em ij­
sku tvornicu u Šapcu, koja
će pokrivati potrebe čitave
države za um jetnim gnoji­
vim a.16 Kako bi se osiguralo
tržište ovoj novoj tvornici,
trebalo je obustaviti proiz­
vodnju »Danice«, te je to i
učinjeno 1. V II 1937., kada
Danica ugovorom obustav­
lja proizvodnju na deset go­
dina, a d r Daničić dobiva ve­
liku odštetu, koja m u om o­
gućava lagodan život u luk­
suznim ljetovalištim a bez
rada.
Od tad a »Danica« u Ko­
privnici pred stav lja sam o
ime na papiru, a »Zorka« u
Šapcu s glavnicom od
25000000 din ara i »Hrast-
nik« u Sloveniji p o staju
glavni proizvođači um jetnog
gnojiva i sum porne kiseline
u Jugoslaviji.17 U listopadu
1937. god. »Danica« je sm a­
njila glavnicu na devet m i­
lijuna dinara, što znači da
je od 1929. do 1937. v rijed ­
nost poduzeća um anjena za
trin ae st m ilijuna dinara.
Tiho u m iran je »Danice«
nastavilo se je sve do d ru ­
gog svjetskog rata. Tu i ta ­
mo izvezao bi se koji vagon
superfosfata sa skladišta u
T ursku i B ugarsku, dem on­
tirao koji stro j, a bilanse su i
dalje pokazivale gubitke, je r
pro d a ja nije mogla podm iri­
ti niti plaće čuvara i poslo­
vođe ing. F ranje Šimunovi-
ća. Zadnji zbor akcionara
»Danice« bio je održan u
K oprivnici 14. IX 1940. i on
je očito pokazao da ova tvor­
nica nem a budućnosti.
3.
Opis privrednog razvoja
»Danice« o lakšat će nam da
razum ijem o kakav je bio po­
ložaj rad n ik a i s kojim su
fak to rim a m orali radnici ra ­
čunati kada su se borili za
poboljšanje svog ekonom ­
skog položaja u tvornici.
Jedan od glavnih uzroka
lociranja »Danice« kraj Ko­
privnice bio je: velika ponu­
29
da rad n e snage sirom ašnih
seljaka. No njihovo prvo za­
poslenje izvan poljoprivrede
ličilo je na ro b ijan je iz n a j­
težih vrem ena prvobitne
akum ulacije kapitala u indu­
strijsk im zem ljam a. Izvan­
red n o teške uslove rad a u
ovoj tvornici re g istrirala je i
socijalistička štam pa.18
R adno vrijem e započinja­
lo je u šest sati u ju tro i za­
vršavalo se u šest sati nave­
čer s jednosatnim odm orom
oko podneva. Radilo se i ne­
d jeljom . Ustvari, radno v ri­
jem e je graničilo s granicom
lju d sk e izdržljivosti, je r su
rad n ici dolazili u tvornicu s
ud aljen o sti do deset km, a
zbog slabih saobraćajnih ve­
za to je obično značilo više-
satno dnevno pješačenje.
Plaće su se kretale od 1,6 do
tri k ru n e na dan, a čitav p ri­
nos okružnoj blagajni za osi­
gu ra n je naplaćivan je sve do
1912. god. od radnika, što je
bilo protivno zakonodav­
stvu, koje je određivalo da
polovinu p rinosa plaća pos­
lodavac. M izernu zaradu
sm anjivala su i česta glob-
ljen ja.
Uslovi ra d a bili su veom a
teški, je r je tem p eratu ra
kod peći iznosila 60-70°C, a
ra d s kiselinam a i nezašti­
ćenim strojevim a dovodio je
do čestih nesreća, često s
letalnim ishodom . G radska
općina im ala je pravo kon­
tro le nad radom u tvornici,
ali je ta kontrola bila obična
form alnost i svodila se na
zakusku u upravi tvornice.
P rem a riječim a ta jn ik a Op­
ćeg radničkog saveza za H r­
v atsk u i Slavoniju, S tjep an a
Turkovića, koji je 1912. god.
pokušao sindikalno organizi­
ra ti radništvo tvornice »Da­
nica« » ... izrabljivanje ra d ­
n ištva provađa se tu u toli­
koj m jeri, da m u je teško u
cijeloj zem lji naći para.«19
M eđutim u prava je u sp je ­
la sp riječiti sindikalno orga­
niziran je radnika, o tp u stiv ­
ši bravarskog rad n ik a Muš-
njak a, koji je m eđu radni-
 30
štvom propagirao sindikal­
nu organizaciju. Došlo je do
»uzbuđenog g ib an ja rad n i­
štva« i do nekoliko sastan a­
ka u Peterancu, ali se na to­
me i završilo je r su se rad n i­
ci bojali o tp u sta. N akon to­
ga u prava je počela radnici­
m a dijeliti Šarafov kršćan-
sko-socijalni »Podravski ka­
lendar«, nasto jeći radničku
buntovnost sm iriti frazam a
o m iru i ljudskoj p atn ji na
ovom svijetu.
M eđutim , v rijem e se nije
moglo zaustaviti. Prvi svjet­
ski ra t s o k to b arsk o m revo­
lucijom , a onda i revolucija
u blizoj M ađarskoj revolu-
cionirali su sirom ašno sta­
novništvo H rvatskog zagor­
ja, M eđim urja i Podravine.
U Koprivnici ja v lja se soci­
jalistička, a onda i kom uni­
stička s tru ja i na općinskim
izborim a u p ro ljeće 1920.
god. izabrano je u gradsko
koprivničko zastupstvo ne­
koliko kom unista.20 U to vri­
jem e prip rem ao se i general­
ni š tra jk svih ra d n ik a u Ko­
privnici. Na čelu tog pokreta
stajalo je rad n ištv o »Dani­
ce«, koje je n akon 1917. god.
— kada su sin d ik ati ponov­
no dozvoljeni — bilo organi­
zirano u Općem radničkom
savezu, videći da se sam o o r­
ganiziranom b o rb o m može
o d u p rijeti p re tje ra n o j eks­
ploataciji. U veljači 1920.
god. radništvo »Danice« je
postavilo u pravi zah tjev za
povišicu zarade od 130%, jer
nadnice od šest do osam
k ru n a nisu pokrivale ni naj-
m inim alnije životne potrebe.
Ne h tiju ći p rih v atiti ponudu
tvornice koja im je davala
povišicu od 50%, radnici su
26. II 1920. stu p ili u štrajk ,
ali uplašeni p rije tn jo m za­
tv ara n ja tvornice, već 28. II
p re sta ju štrajk o v ati i p rihva­
ta ju ponudu up rav e.21
Zbog n eu sp jeh a u ovoj
borbi, Opći ra d n ičk i savez
je pom alo gubio svoje člano­
ve m eđu rad n ištv o m »Dani­
ce«, utoliko više što se je
vodstvo ovih sin d ik ata —
sklono kom prom isim a s d r­
žavom i poslodavcim a — po­
kazalo nesposobnim da vodi
akcije većeg stila. P ored to ­
ga i zahuktala proizvodnja
u Danici i cjelodnevni rad
nije om ogućavala radnicim a
-seljacim a da se bave sin­
dikalnim radom . Izgleda da
se nakon Obznane i Zakona
o zaštiti države gubi svaki
trag djelovanja ovih sin d ik a­
ta na »Danici«.
Tek s otvaran jem pogona
Prve jugoslavenske tvornice
šarafa d. d., u kojem je po­
gonu radilo i pravo kvalifi­
cirano radništvo in d u strij­
skog tipa, ponovno se p o k re­
nulo p itan je radničke orga­
nizacije.'2Na sastanku ra d n i­
ka u gostionici Fišer 3. X II
1922. izabran je m jesni sindi­
kalni odbor revolucionarnih
sindikata, u kojem su dom i­
nantnu ulogu igrali kom uni­
sti. Na ovom sastan k u se
mnogo govorilo o »Danici«,
koja krši Zakon o zaštiti ra d ­
nika. Tako npr., iako se je
prilikom osnutka »Danice«
uprava obavezala da će zapo­
šljavati dom aću ra d n u sn a­
gu, podrazum ijevajući pod
tim v jero jatn o i uobičajene
nadnice, dioničari o stv aru ju
ogrom ne profite na razlika­
m a izm eđu prave i isplaćiva­
ne cijene rada, plaćajući
znatno bolje stran e rad n ik e
(A ustrijance i M ađare). Ovaj
odnos govori da je stra n i k a­
pital na »Danici« — u p rk o s
prividnoj nacionalizaciji —
i dalje bio dom inantna sn a­
ga u tvornici, koja favorizi­
ra stran u rad n u snagu iz ze­
m lje kapitala.
R adnička organizacija
stvorena 1922. god. bila je
očigledno ra stu re n a o d ko­
privničke policije, k o ja je
gušila u sam om zam etku
svaki pokušaj sindikalnog
rad a m eđu radnicim a, op rav ­
davajući to položajem Kop-
privnice kao pograničnog
m jesta.
Polovinom 1923. god. po­
kušao je Savez ra d n ik a m e­
talne in d u strije i o b rta Jugo­
slavije osnovati podružnicu
u K oprivnici, ali je i taj po­
kušaj propao iz gore nave­
denih razloga, i iako bi p re ­
m a m išljen ju poznatog ko­
m u n iste Ivana K rn d elja Ko­
privnica zbog velikog b ro ja
ra d n ištv a m ogla biti »jedna
od kula svijesne borbe ra d ­
ničke klase«,23 u K oprivnici
ne p o sto ji d u g o trajn ija sin­
dikalna organizacija sve do
1927. godine. Na ovu činje­
nicu svratila je pažnju n a­
p re d n a radnička štam pa o-
nog vrem ena, i iz 1924. god.
im adem o nekoliko napisa iz
kojih m ožem o re k o n stru ira ­
ti položaj ra d n ik a u K opriv­
nici, a posebice u »Danici«,
ko ja u to vrijem e već zapo­
šljava oko tri stotine ra d n i­
ka. V idim o da je radno vri­
jem e bilo 10-16 sati dnevno
uz m inim alnu n ap latu p re ­
kovrem enog ra d a (iznad 10
sati). S igurnost ra d a u tvor­
nici bila je m inim alna i usli­
jed eksplozije kotlova i d je­
lovanja sum porne kiseline
nesreće su bile česte. U tvor­
nici šarafa zapošljavani su
p ak uglavnom m aloljetni
radnici i djeca, koji su radi­
li k raj otvorenih užarenih
peći u dim u i plinovim a od
koksa, te su i ovdje nesreće
na ra d u am etice kosile ra d ­
ničke živote, a to se odraža­
valo i kroz visok po sto tak
tu b erkuloznih radnika. Z ara­
de su bile toliko niske da
nisu pokrivale ni osnovne
troškove života, te su se ra d ­
nici dobrim dijelom p re h ra ­
njivali urodom sa svojih m a­
lenih seoskih posjeda. Od
250 ra d n ik a u »Danici« p ri­
m alo je satnicu od 2,5 do
5,25 d in ara sam o 35 kvalifi­
ciran ih rad n ik a, dok su svi
o stali radnici-seljaci prim ali
sam o 1,5 do m aksim alno tri
d in ara n a sat. Postupak
uprave tvornice p rem a ra d ­
nicim a bio je tak o đ er grub,
te je, npr., u prava dala zat­
v oriti nekoliko ra d n ik a zbog
k vara nekih strojeva, koji su
se v je ro ja tn o pokvarili zbog
loše k o n stru k cije i istro še­
nosti.24
 31

S > B O IZ » * D /A ,
SREDIŠNJICA. Z A G R E B ČARAPE. (Wffc.) M ATICI'., /.AK
;, M AŽU HA NiCf-V TUG 4
h ic e . PO DLO ŽNE P t o e t c
rvORNICA U KOPRIVNICI
ĆAVLF. ZA TR A Ć N IC F fTD.
Jr*»j»*>n) «»»lav; ) > | s i . r , f Z « # r »fe
i»4»n fco4 P«*s i » k , i>r*4* fcroj 3«,ft89
in U i Z itfr e .h $543, 5944 i 3SI1J!
■ T<ä(rfon Z * ,fT « b fcroj 5340,
ca dne ?.*«ia

Gospodin

£ •
I. '/ I K T 0 g P O J f

Kopr jvn1 c*?.

stft vec u. vi/ie rm% neor.t;- /đeno i?, poala izos-tfto

i** K '° ^ ‘,0 1 r,d ,L— ”4'092 đ* 8t' dop.ist zatražio, t« Duduci da -i#
t„j VHi izostatak trpio tvor-i*ki pogon zbog pomanjkanja alati
kojega 71 lz-radju jete .,pris-il w-ni m o Vam toge radi službu otkazati
sa istupom 2». 3¾ dana rač-u n t juć ^ aan*~ t.v . ” , r« i • 1 J \ o . *-

Faksimil otkaza Viktoru

Poje iz Koprivnice od 2. V
1930. godine
Budući da je javnosti svra-
ćena pažnja na prilike u
tvornici, m orala je R adnička
kom ora u Zagrebu krajem
1926. god. poduzeti određene
m jere za sanaciju stan ja u
»Danici«. Te su intervencije
bile veom a skrom ne, što je
i razum ljivo, je r je R adnička
kom ora bila u rukam a soci­
ja ld e m o k ra ta , koji su n asto ­
jali na m iran način i bez ve­
ćih trzavica pom iriti klasne
suprotnosti. No i te pokuša­
je uprava tvornice p rim a
veom a netrpeljivo, te p rije ti
još 1926. god., da će ». . . u
slučaju, ako nam se sa koje
stran e prave teškoće, biti
p rim o ran i obustaviti čitav
pogon i o tp u stiti cjelokupno
kod nas n am ješten o ra d n i­
štvo, je r je posao tako nezna­
tan« .25 R adnička kom ora
o d u stala je od svojih p rije d ­
loga, te radnici — razo čara­
ni rad o m ove ustanove koja
je osnovana u cilju zaštite
njihovih p rava — počinju
pokazivati sve veću sklonost
 32
za Nezavisne sindikate, koji
m alo pom alo osv ajaju u
tvornici sve čvršće pozicije,
stv araju ći tako osnovu na
kojoj su izrastale snage koje
su uzele učešće u izbornim
b o rb am a za radničke povje­
renike 1928. god. na čelu s
Josipom B rozom .26
T reba istaći da navodi
uprave »o neznatnom po­
slu« nisu odgovarali istini i
da je unravo u to vrijem e
»Danica« bila n a vrhuncu
svog poslovanja, zapošljava­
jući preko 400 ra d n ik a i os­
tvarivši u poslovnoj godini
1926/27. d o b itak od 1664261
dinar.27
B orba za povišenje m izer­
nih zarad a vodila se je sve
do k ra ja 1928. god., kako
p reko N ezavisnih sindikata
(tražili povišicu od 50%), ta ­
ko i preko skro m n ijeg Save­
za m etalsk ih ra d n ik a Jugo­
slavije, koji se nalazio u ok­
viru URSŠJ-a, sklonog re fo r­
m izm u (tražili 15%). M eđu­
tim u p rav a odgovara p ro tu ­
ud aro m , najavivši red ukciju
d o tad an jih ak o rd n ih cjeni­
ka, te su rad n ici bili zado­
voljni što su im ostale i do­
tad an je zarade.28 Ukinuće
m an d ata rad n ič k ih povjere­
nika s liste N ezavisnih sindi­
kata, a onda i šesto januar-
ska d ik ta tu ra svakako su ta ­
ko đ er djelovali n a pogorša­
nje položaja ra d n ik a u »Da­
nici«, utoliko više što i poli­
tik a refo rm ističk o g Saveza
m etalskih ra d n ik a Jugoslavi­
je, koji jo š uvijek nem a pro-
kom u n ističk u o rijen taciju ,
doživljava slom , iako djeluje
bez k o n k u re n tsk ih i zako­
n o m z a b ra n je n ih Nezavisnih
sindikata. N aim e, upravi
»Danice« je sad a počeo sm e­
tati bilo kakav sin d ik at i ona
p očinje sistem atsk i progoni­
ti i radničke p o vjerenike Sa­
veza m etalsk ih ra d n ik a Ju ­
goslavije, k oji su po m išlje­
n ju uprave završili svoju
ulogu bo rb o m p ro tiv Nezavi­
snih sindikata. Bez obzira
na radničko zakonodavstvo
uprava se p o čin je p o našati
au to k ratsk i i produžuje ra d ­ ne u tv rd i m ogućnost m aksi­
no vrijem e u tvornici šarafa m alne p ro d u k cije na sva­
na deset sati, a kada se ra d ­ kom stro ju .31
nički povjerenik V iktor Po- Ali u p rava tvornice — ko­
je, kovinotokar, i funkcioner risteći n estašicu narudžbi za
podružnice Saveza m etal­ tvornicu čavala — o tp u šta
skih rad n ik a Jugoslavije u velik dio rad n ik a, a Poju
Koprivnici obratio na R ad­
preko veza optužuje kod u-
ničku kom oru tražeći zašti­ p rav n ih vlasti kao kom uni­
tu, uprava ga u ožujku o tp u ­ stu i stav lja pod policijsku
šta s rada.29 Na in terv en ciju p rism o tru . K ada je ponovno
Radničke kom ore Poje je stigla naru d žb a od M inistar­
bio p rim ljen n atrag n a po­ stva saobraćaja, i zaposleni
sao, ali je očito u p rava tv o r­ su ra n ije o tp u šten i radnici,
nice već stvorila odluku da oni su izgubili bunto v n o st i
likvidira radničku organiza­ u stra h u od bijelog te ro ra i
ciju, m a i po cijenu likvida­ o tp u sta p rista ju na sniženje
cije tvornice šarafa. akordnog cjenika za 20%.32
Uprava tvornice uzela je Poje je ponovno o tp u šten iz
sada drugu taktiku, te o p tu ­ tvornice (slika 1), p ri čem u
žuje radnike tvornice šarafa je pravi razlog njegovog o t­
zbog niske proizvodnosti i p u sta p rik riv an od uprave.
pasivne rezistencije kao uz­ Poje je, naim e, podnio u
roku niskog p ro fita ove tv o r­ proljeće 1930. god. prijavu
nice. Ustvari, proizvodnost In sp ek ciji ra d a i R adničkoj
ove prve jugoslavenske tv o r­ kom ori o k rše n ju radničkog
nice čavala doista je bila m a­ zakonodavstva u tvornici ša­
lena, ali njegove uzroke nije ra fa i čavala (predugo radno
trebalo tražiti u p o n ašan ju vrijem e bazirano na akord-
radnika. Naim e, zbog izvan­ nom radu, prevelik b ro j m a­
redno niskih zarada p o sto ja ­ loljetn ih ra d n ik a po p o sto je­
la je veom a velika flu k tu a ­ ćim propisim a, slaba higijen­
cija radnika, a i kvalificira­ ska za štita i dr.). Na tem elju
nih rad n ik a bilo je neobično te p rijav e proveden je 13. V
malo s obzirom na k ap acitet 1930. u tvornici kom isijski
tvornice. Bez ikakvih ulaga­
nja u poboljšanje kvalifika-
cione s tru k tu re ra d n ik a i
bez ikakve brige o ra d n ic i­
m a uprava je željela o stv a ri­
ti visoke zarade isključivo
na niskim plaćam a, što ipak
nije bilo m oguće, je r su ra d ­
nici svjesni svojih p rim a ­
n ja ulagali m ali n a p o r u
ovaj nesiguran i slabo plaće­
ni posao.30 Zbog toga je p ro ­
pao i pokušaj uprave da po­
m oću petorice specijalizira­
nih stran ih rad n ik a podigne
efektivnost rada. R adnicim a
je bio predložen novi akord-
ni cjenik, p rem a kojem bi
zarade bile reducirane za po­
lovinu. Pokušaj ovakve ra ­
cionalizacije radnici su n a j­
energičnije odbili u proljeće
1929. god., te su zahvaljujući
zalaganju R adničke kom ore
ipak zadržane stare satne
plaće, b a r tako dugo dok se

pregled i po tv rđ en e sve p ri­
javljen e nepravilnosti, a u s­
tanovljene su i nove.” Na po­
novnu in terv en ciju R adni­
čke kom ore Poje je ponovno
p rim lje n na posao, ali je
R adnička k om ora kao u s tu ­
pak šu tk e p rešla prek o či­
njenice da radnici n em aju
uvid u svoje zarade i da se
ponovno re d u c ira ju v rijed ­
nosti ak ordnog cjenika.34
S p o razum ijevanje R adnič­
ke kom ore s upravom tv o rn i­
ce iza leđa ra d n ik a nisu odo­
bravali radnici, što su očito,
tragovi nek ad ašn jeg djelova­
n ja N ezavisnih sin d ikata.
Zbog toga rad n ici »Danice«
nisu im ali p o v jeren ja ni u
Savez m etalsk ih ra d n ik a J u ­
goslavije, te izaslanik tog
Saveza Adolf Kunčić, v rb u ­
ju ći rad n ik e za organizaciju,
izjavljuje da je to zaista
»vrlo težak m aterijal za o r­
ganizaciju« i da je u sp rk o s
novčanoj pom oći Saveza, a i
R adničke kom ore, odaziv
rad n ik a veom a slab.35 Na
u d aru radnika, a i uprave,
n itk o — izuzev Poje — ni n e­
će biti rad n ičk i povjerenik.
Đuro Besek, k oji je jed n o
kraće v rijem e zam jenjivao
Poju na dužnosti rad n ičkog
povjerenika, bio je o tp u šte n
iz tvornice i odbio je in te r­
venciju R adničke kom ore u
Zagrebu, je r i onako ».. . ne
bi m ogao izdržati d aljn je ši-
kanizacije«, te m oli da m u
Savez m etalskih ra d n ik a po­
m ogne naći drugo zaposle­
n je izvan K oprivnice.36
Poje je ponovno izabran
za radničkog p o v jeren ik a u
tvornici šarafa i početkom
1931. god. Izbori su p rovede­
ni po skraćenom p o stu pku,
je r izuzev liste Saveza m etal­
skih ra d n ik a Jugoslavije i
nije bilo d rugih protukan-
didata. U to vrijem e zapo­
sleno je u »Danici« u k u p n o
oko 200 rad n ik a.37 No to je
već i vrijem e agonije tv o rn i­
ce šarafa, te se b ro j ra d n ik a
postepeno sm an ju je, a vrše
se i abm ontaže pojed inih
strojeva, p ri čem u je s tra d a ­
lo nekoliko rad n ik a zbog
tru lo sti greda.381 u ovim zad­
n jim trzajim a uprava tvor­
nice nastoji oštetiti radnike,
te isplaćuje sam o 8-dnevni,
a ne 14-dnevni otkazni rok,
kako je bilo utvrđeno ra d ­
nim redom tvornice šarafa.39
R eagiranje Poja na ova zaki­
dan ja izazvalo je ponovno
njegovo otpuštanje.
P restankom rada Tvorni­
ce šarafa u Koprivnici o sta ­
lo je bez posla oko 120 stal­
nih radnika (sa sezonskim
radnicim a oko 200). Znatno
su bili oštećeni i naučnici
koji nisu do k ra ja izučili
svoj zanat. Oslobođeni (po­
stavljeni u pom oćnike) su bi­
li oni koji su radili više od
dvije godine u tvornici. Oni s
m anjim stažem jednostavno
su izbačeni na cestu.40 Tvor­
nica je razočarala i do tada
beneficirane stran e radnike.
Prilikom njihovog zapošlja­
vanja tvornica je platila tro ­
škove njihovog doseljavanja
u Koprivnicu. S ada ih je o s­
tavila i bez zaposlenja i bez
preseljenja, te su mnogi u t­
rošili gotovo čitavu svoju u-
šteđevinu na preseljenje u
drugo m jesto, gdje su našli
posao.41 Švi sindikalno orga­
nizirani radnici m etalske
stru k e tak o đ er n ap u štaju
K oprivnicu. V iktor Poje je
našao posao u Zagrebu, po­
dni jevši ostavku kao izvješ-
tač R adničke kom ore za Ko­
privnicu, te su nakon njego­
vog odlaska izostali i izvješ­
taji o položaju radničke kla­
se u Koprivnici.42
Uprava »Danice« im a pak
u tvornici ponovno sindikal­
no neorganizirano — i klas­
noj eksploataciji neotporno
— radništvo prve generaci­
je, odnosno radnike-seljake.
Ovi radnici i sm a tra ju ra d u
tvornici dopunskim p rih o ­
dom , te ih ne sm eta sezonski
k a ra k te r posla u tvornici
um jetn ih gnojiva, niti priv­
rem eno obustavljanje proiz­
vodnje krajem 1932. god. Go­
dine 1933. tvornica je ponov­
no počela s proizvodnjom ,
33
ali sa znatno m an jim kapaci­
tetom . U sprkos niskim n ad ­
nicam a tvornica ra d i u tom
vrem enu s gubitkom , je r je
organizacija trž išta slaba, te
opada i p o traž n ja za proiz­
vodim a »Danice«.
Godine 1936. rad n ištv o se
je organiziralo u H rvatskom
radničkom savezu, kao ra d ­
ničkoj organizaciji H rvatske
seljačke stranke, i n a k o n sti­
tu iraj ućoj sk u p štin i 1. IX
1936. sto tin u zaposlenih ra d ­
nika i rad n ica tvornice »Da­
nica« predložilo je za ra d n ič­
ke povjerenike Pavla Gregu-
rinu, M irka Granželića, Josi­
pa S trm ecko i Pavla Geren-
čera.43 U skoro nakon toga vo­
dio se u »Danici« p o k re t za
povišicu nadnica i za za k lju ­
čenje kolektivnog ugovora, a
n am jeri uprave da o tp u sti
dugogodišnje bolje plaćene
radnike i - jasno - sindikalno
organizirane i zaposli neot­
p o rn u m alo ljetn u ra d n u sna­
gu, rad n ici su se su p ro tsta ­
vili p ro tesn im štrajk o m .44Vi-
deći da i »Daničino« ra d n i­
štvo započinje ponovno b o r­
bu za po b o ljšan je ra d n ih i
plaćevnih uvjeta, u p ra v a 1.
V II 1937. o tp u šta cijelo ra d ­
ništvo bez ikakve o tp re m n i­
ne, m irovine, p a čak i izgle­
da na zaposlenje u b u d u ćn o ­
sti.45 Ovim aktom n estalo je
rad n ištv a u kem ijskoj tv o r­
nici »Danica«, a nekoliko ču­
vara p o p u t aveti obilaze n a­
puštene i p ro p a d a n ju izlože­
ne zgrade, koje će za v rije ­
m e drugog svjetskog ra ta
poslužiti kao logor. K ada je
pro k o m u n ističk a sindikalna
organizacija U R SSJ po k u ša­
la u studenom 1938. osnova­
ti u K oprivnici M jesni me-
đustru ko vn i odbor, n ije na­
šla b ro jn iju ra d n ič k u klasu
ni u jednoj tvornici, je r je
u m eđuvrem enu p re sta la ra ­
diti i koprivnička tvornica
ulja, te je s tru k tu ra ra d n i­
štva im ala sve do drugog
svjetskog ra ta zanatsko obi­
lježje, a ono n ije bilo pogod­
no za intenzivnu revolucio­
n arn u obradu.
34
BILJEŠKE
1 M. D espot, Pokušaj kronologije
m anufakturnih i ovećih industrijskih
poduzeća na teritoriju SR H rvatske
od 1900 do 1918, Zagreb 1968, 114/5.
rukopis.
2 Osm rtnica A dolfa Daničića.
3 R evija Z agreb, 1939, 270.
4 V. pobliže: D. F eletar, Podravina,
K oprivnica 1973, 153.
5 U tvornici je postavljen K. u K.
m ilitärischer L eiter der »Danica«, (H i­
storijski arhiv u Zagrebu, fond Grad­
skog poglavarstva, 49928/1918).
6 Adolf D aničić rođen je 17. II 1861.
u Zagrebu. Kao sin uglednog liječnika
studirao je na Trgovačkoj akadem iji
u Grnzu, a onda je radio kod Gradske
štedionice u K riževcim a i kod Ugarske
opće kreditne ban ke u B udim pešti. Od
1904. bio je kom ercijalni ravnatelj ra­
fin erije u Slavonskom Brodu, a onda
i glavni dioničar čitave »Danice«, krei­
rajući njenu politiku . Lokacija »Dani­
ce« u K onrivnici usvoiena je vjerojat­
no od dioničara njegovom nreporu-
kom . (Iz o sm rtnice A. Daničića)
7 Znatnu ulogu kod nacionalizacije
im ao je poznati zagrebački ind ustrija­
lac S. D. Aleksander.
8 Riječ, 17. V II 1920.
9 Datum D aničićeve smrti u radu
M. Kolar D im itrije'rić »Sindikalno-^o-
litičk a aktivnost Josipa Broza u Ko­
privnici 1928. godine«, P o d ra vsk i zb o r­
nik. I. 20. n iie točan.
,0 A ustrijsku robu zastupao je u
Jugoslaviji Jugo sla ven sk i B u rk o a. đ.,
koji je 1925. nakon uvođenja zaštitnih
carina osnovao N o vo sa d sk u tvorn icu
šrafova. (N arodno blagostanje, 18. VII
1931, 460. i P rivred n a revija, 1931. 504).
11 N iti četiri m jeseca nakon ove pro­
daje osnovan je u Zagrebu kartel šra-
fove robe pod nazivom N ovi K rom ar,
u koji su pored novosadske u šle m a­
riborska i kropska tvornica šrafova.
V. pobliže: Đ. Gal. Karteli eksera. ži­
čane robe, lanaca, bodljikave žice i li-
naca u bivšoj Jugoslaviji, Z b o rn ik
M atice s rp sk e za d ru štven e nauke,
1966. 43, 35-61; N arodn o blagostanie,
7. X I 1931, 708; A naliza bilansa, 1931,
221 . štam pi se spom inje i blagajnik M., ko­
12 N arodn o blagostanje, 1929. izvje­
štaji Burze.
13 Arhiv Jugoslavije, fond M inistar­ radnika Jugoslavije, (dalje: SMRJ),
stva trgovine i industrije, dosije »Da­ kut. 6 — dopis O blasnog odbora
nice« . SMRJ 26. IX 1930. beogradskoj cen ­
14 I Fosfat u likvidaciju, N arodn o trali i dopis podružnici u K oprivnici 8.
blagostanje, 28. VII 1934, 492. X 1930.
15 Arhiv Jugoslavije, n. izvor. 36 SMRJ, kut. 6 — dopis Oblasnoa
16 Prilikom otvorenja tvornice u Žap­ odbora SMRJ od 10. X 1930.
cu 8. XI 1938. M ilan Stojadinović je u 37 RK, 160/1 — 1046/10. II 1931. i
zdravici naglasio da je ne sam o izbor 161/3 — 1748.
m jesta već i inicijativa potekla od n je­ 38 RK, 163/4 — 2863/4. IV 1931. Zad­
ga, te je očito čitava ova akcija prove­ nji radnički povjerenici u tvornici ša­
dena uz pom oć srpske buržoazije na rafa bili su V iktor Poje, M egla Antun,
vlasti (N arodno blagostanje, 12. X I M artin D vorski i Agneza Forgač.
1938, 725). 39 RK, 162/1 — 2031/11. III 1931.
17 Analiza bilansa, 1940, 95. « RK, 164/1 — 3040/8. IV 1931.
18 R adnička borba, 23. XI 1911, 25. 41 RK, 165/1 — 3357/22. IV 1931. —
I 1912, 1. II 1912, 15. II 1912. m olba M aksa Picha na njem ačkom je ­
i« Isto, 1. II 1912. ziku.
20 K om unistički m andati su p on i­ 42 RK, 176/3 — 7593/5. X 1931.
šteni jer su kom unisti položili prisegu 43 RK 438/1 — 9314/12. X 1936.
uz ogradu (Nova istina, 18. VI 192Ö). 44 H rva tsk i radnik, 15. X 1936. i 15.
N akon toga osniva se u K oprivnici Ju­ I 1937.
goslavenska društvena (socijalna) 45 D. O žegović, Tvornica D anica obu­
stranka, koja zbog svog un itarističkog stavila rad, P od ra vsk e novine, 28. V III
stava nije dobila veći zam ah (N ovo 1937.
doba, 3. IV 1920).
21 Iz jedne frankovačke kule. D opis
iz K oprivnice, N ova isfina, 6. II 1920:
Arhiv Jugoslavije u B eogradu, fon d
M inistarstva trgovine i ind ustrije, kut.
1007. ied. 1892 — spis br. 1588/29. II
1920. i 1512/1920.
22 Radnički pokret u K oprivnici,
R adnička štam pa, 9. X II 1922. Ovu je
skupštinu otvorio Z . Mara, a položaj
radničke klase opisao je Antolić. Iz iz­
vještaja je vidljivo da strani radnici
prim aju 100 kruna dnevno, besplatan
stan, hranu i 2000 kruna provizije p ri­
likom dolaska u »Danicu«, a dom aći
radnici samo 5 do 16 kruna na sat, bez
ikakvih dodataka.
23 R adnička šta m p a, 4. V III 1923.
Skupština je bila 1. V III 1923. u gos­
tion ici Škrinjar (Kaniška ulica).; R a d ­
nička borba, 3. IX 1925. iako n ep ot­
pisan, napis je očito Krndeljev.
24 Plaće su se kretale od 1,5 do 2,5
dinara za nekvalificirane radnike (O r­
g anizirani radnik, 21. V III 1924). O
prilikam a vidi i R adnička borba, 8.
X I 1924. I ovaj je članak vjerojatn o p i­
sao I. K rndelj, koji je u to vrijem e do­
lazio u Koprivnicu radi osnivanja M je­
snog radničkog sindikalnog vijeća. U
ji je izbacivao radnike iz ureda (O rga­
n izirani radnik, 1. IV 1926);
25 Arhiv Instituta za h istoriju rad­
ničkog pokreta u Zagrebu, fond R ad­
ničke kom ore (dalje: RK), 43/1-1554/
/1927.
26 Vidi rad M. K olar D im itrij e vič ,
Sindikalno-politička aktivnost Josipa
Broza u Koprivnici 1928. godine, P o d ­
ra vsk i zborn ik, I, 1975, 19-33.
27 R iječ, 13. V 1927.
28 RK, 76/4-5842/26. V II 1928.
29 RK, 101/2-465/16. I 1929 i 101/4-321,
te 104/1-2118/22. III 1929.
so RK, 104/1-2118/22. III 1929. — iz­
java Poje.
si RK; 105/2-3409/18. V 1929.
32 RK, 101/4-854/1929, 129/3-745/7. II
1930, 130/1-1055/20. II 1930. i 171/2 —
— 7690/23. V III 1929.
33 RK, 137/4-6725 i 2594/8. V 1930.
34 RK, 135/1-5002/4. IX 1930.
35 Institut za historiju radničkog p o ­
kreta H rvatske, fond Saveza m etalskih