ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ

- Хемија је једна од основних природних наука која се бави проучавањем грађе,

својства и промена супстанци. Повезана је са другим природним наукама.

- Природне науке се баве проучавањем природе и природних појава (физика,

биологија…)

- Развој хемије може се поделити на неколико етапа:

1. Преисторија – људи су користили предмете како су их налазили у природи.

Открићем ватре омогућило им је да добијају метале из руда, сапун, стакло….
2. Античко доба – Грчки филозофи су покушали да објасне од чега је природа
изграђена. Они се нису бавили практичним радом већ теоријом.
3. Период алхемије – Алхемичари се могу сматрати претечама хемичара, и
заслужни су за добијање многих нових супстанци и метода рада. Покушавали су да
добију злато из других метала и да открију еликсир живота.
4. Почетак модерне хемије – Француски научник Антоан Лавоазје сматра се
оцем модерне хемије који је увео мерење супстанци на теразијама, што се сматра
почетком хемије као науке.
5. Хемија данас – Хемија се развила и утиче на све области живота. Има
велику улогу у напретку људског друштва и заштити животне средине.

- Хемија је заступљена у свим областима живота а посебно у производњи хране,

лекова, ђубрива, метала, пластичних маса и друго, а кључну улогу има и у очувању
животне средине.

- Хемијом се баве хемичари у лабораторијама, као и они којима то није примарно

занимање као што су молери, фризери, фарбари, козметичари, аутомеханичари…
- Они који се баве научним истраживањима објављују радове и размењују знања са
другим научницима.

СУПСТАНЦЕ

- Сва природа сачињена је од материје: вода, ваздух, гравитационо поље Земље,

метеори, песак и друго.
- Материја је неуништива и не може се створити ни из чега. Она се налази у
сталном кретању и може мењати свој облик и структуру.

- Основни видови материје су:

1. физичко поље
2. супстанца

- Физичко поље је посредник у међусобном деловању два или више физичких тела
(гравитационо поље, електрично и магнетно поље)

- Супстанца је све што има масу, заузима простор, изграђује физичка тела и има
карактеристична својства. Сви предмети и жива бића сачињени су од различитих
супстанци.
ВРСТЕ СУПСТАНЦИ

- Супстанце могу бити:

1. чисте супстанце
2. смеше

- ЧИСТЕ СУПСТАНЦЕ не садрже трагове ниједне друге супстанце (азот, кисеоник,

угљен-диоксид,…)

- Основне врсте чистих супстанци су:

1. Хемијски елементи
2. Једињења

- Хемијски елементи су једноставне чисте супстанце које се не могу хемијским

променама разложити на једноставније супстанце ( злато, бакар, хлор, сумпор,
водоник, кисеоник, алуминијум…)
- Елементи могу бити слични или различити по својим својствима, заступљености,
природи и употреби.
- Данас је познато 118 елемената, од којих се око 90 налази у природи, а остали се
добијају вештачким путем.
- Већина елемената који су заступљени у природи улазе у састав једињења, а само
неки се могу наћи у слободном стању (злато, сребро, кисеоник…)

- Једињења су сложене чисте супстанце које се састоје од двају или више хемијских
елемената и могу се разложити на једноставније супстанце (разлагањем воде добије
се водоник и кисеоник)
- Једињења могу настати из елемената или других једињења и она не задржавају
својства полазних елемената или једињења.
- У природи су најчешћа једињења састављена од других једињења и елемената
(ваздух, морска вода)
- Данас је познато више од 50 милиона различитих једињења и тај број стално расте.

- СМЕШЕ су супстанце које у себи садрже две или више чистих супстанци (ваздух,
изворска вода, уља…)

- Састав смеша је произвољан и у природи скоро да не постоје две смеше

идентичног састава (нпр. састав речне воде није исти дуж целе реке)
- Чисте супстанце, за разлику од смеша, имају сталан састав (хемијски чиста вода
има увек исти састав, без обзира како је добијена)
- Смеше су у природи заступљеније од чистих супстанци.

ХЕМИЈСКА ЛАБОРАТОРИЈА И ЕКСПЕРИМЕНТИ

- Хемијски експерименти су основа свих хемијских истраживања и већина њих

изводи се у лабораторији.

- Експеримент је намерно изазивање промена у одређеним условима ради њиховог

праћења и проучавања.
- При извођењу експеримента важно је пажљиво пратити и бележити све промене, и
ако је успешан и није, све се мора забележити као основа за даља истраживања.
- Већина хемијских експеримената изводи се у хемијској лабораторији која је
наменски опремљена за различита хемијска истраживања.
- ХЕМИЈСКО ПОСУЂЕ служи за извођење експеримената и чување хемикалија и
може бити од обичног или специјалног стакла, пластике или порцелана.
- Епрувета је стаклена посуда цилиндричног облика у којој се мешају
супстанце, а користи се при загревању малих количина супстанци.
- Лабораторијска чаша или ерленмајер служе за мешање, грубо одмеравање
запремине и загревање течности. Он има уско грло, што спречава прскање течности
услед мешања.
- Мензура и пипета су посуде са подељцима које се користе за одмеравање
запремине течних супстанци.
- Стаклени левак користи се при цеђењу.
- Порцеланска шоља је посуда у којој се супстанце загревају
- Аван са тучком може бити од порцелана и служи да се у њему уситњавају
супстанце чврстог агрегатног стања
- Реагенс боце су посуде са запушачем у којима се чувају хемикалије. Могу
бити прозирне или тамне
- Сахатно стакло је плитка стаклена посуда на коју се супстанце сипају ради
одмеравања или испитивања.
- Шпиритусна лампа је посуда напуњена алкохолом (шпиритусом) и служи
као извор топлоте

- ЛАБОРАТОРИЈСКИ ПРИБОР чине дрвени, метални, стаклени, гумени или

пластични помоћни предмети за извођење огледа.
- Дрвена штипаљка служи за држање епрувете при загревању
- Машицама се држе остали стаклени или порцелански предмети који су врели
- Шприц боца је пластична посуда која се користи за чување и сипање
дестиловане воде
- Троножац, керамичка мрежица и грејно тело служе заједно као апаратура за
загревање
- Троножац је метални прибор који служи као ослонац посуде која се загрева
- Керамичка мрежица је мрежица на коју се ставља посуда да се стакло не би
прегрејало или пукло и да би се садржај равномерно загревао.

РАД У ХЕМИЈСКОЈ ЛАБОРАТОРИЈИ

- Да би рад у лабораторији био пријатан и безбедан, важно је придржавати се

одређених правила:
1. током рада је потребно носити заштитни мантил, рукавице, заштитне
наочаре, а дугачка коса мора бити везана
2. Храна и пиће не смеју се уносити ни конзумирати
3. Пре извођења експеримента треба проучити упутство и припремити прибор
и хемикалије
4. Радно место мора бити уредно
5. Реагенс боце не смеју бити отворене

- Током рада са хемикалијама треба обратити пажњу на ознаке које се налазе на

етикетама и представљају мере опреза којих се треба придржавати:
1. Отровно
2. Запаљиво
3. Опасност по здравље
4. Корозивно
 5. Опасно по животну средину
6. Оксидирајуће
7. Експлозивно

- Све посуде морају бити правилно обележене, а ако нису не смеју се користити

- Како правилно руковати посуђем, прибором и хемикалијама:

1. чврсте супстанце треба узимати чистом кашичицом која се не сме
препуњавати
2. мирис супстанце испитује се тако што се руком изнад отвора посуде пара
супстанце усмерава ка носу. Не сме се мирисати директно из посуде
3. загревање и мућкање садржаја у епрувети изводи се тако да отвор епрувете
не буде окренут према ономе ко изводи оглед да не би дошло до прскања и
повређивања
4. када се садржај у епрувети мућка, епрувета се може затворити запушачем,
на отвор епрувете не сме се стављати прст

- По завршетку огледа, радно место се мора очистити. Супстанце се не смеју сипати

у сливник већ у за то предвиђену посуду за одлагање хемикалија. Посуђе треба
опрати и сложити да не би неког довели у опасност.

ФИЗИЧКА И ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА СУПСТАНЦИ

- Свака супстанца има карактеристична својства по којима се разликује од других

супстанци.
- За испитивање својства супстанце користи се мала количина супстанце која се
назива узорак.

- Физичка својства супстанце су боја, укус, мирис, агрегатно стање, растворљивост,

тврдоћа, густина, температура кључања и друга.
- Та својства се опажају или мере, а при том се та супстанца не претвара у друге
супстанце
- Важно физичко својство супстанце је њено агрегатно стање: чврсто, течно или
гасовито

- Хемијска својства супстанце су нпр: запаљивост, склоност ка рђању, могућност

грађења нових супстанци.
- Тај својства описују на који начин се та супстанца претвара у друге супстанце

МЕРЕЊЕ МАСЕ, ЗАПРЕМИНЕ И ТЕМПЕРАТУРЕ СУПСТАНЦЕ

- Мерење је поступак којим се одређује вредност физичке величине помоћу

одговарајућих мерних инструмената

Физичка величина Ознака Основна јединица Јединице мере

Маса m kg g
Запремина V m3 dm3 ili cm3
Температура T K ⁰C

- У практичној примени често се користе јединице веће или мање од основне

јединице. Зато се користе децималне јединице које се сматрају SI јединицама и
изражавају се префиксима као што се к(кило) дода испред јединице и представља
хиљаду пута већу јединицу од основне.

- Маса супстанце се мери вагом. Ваге могу бити техничке и аналитичке, а разликују
се по прецизности, тачности мерења и маси која се може измерити.

- За одређивање запремине течности користе се различите мерне посуде: мензура,

пипета, бирета и др, које имају означене подељке. Ниво течности у посудама назива
се мениск. Код очитавања посматра се доња тачка мениска.

- Температура се мери термометром, а најчешће се изражава у степенима

Целзијусове скале. Постоје живини термометри, алкохолни и други који се разликују
по опсегу мерне скале.

ФИЗИЧКЕ И ХЕМИЈСКЕ ПРОМЕНЕ У СУПСТАНЦИ

- Својства супстанци могу се мењати при физичким и хемијским променама.

- Физичке промене су промене при којима се мењају сама физичка својства

супстанце ( испаравање, кондензовање, топљење, очвршћавање, растварање,
уситњавање, савијање, истезање и друго)
- При физичким променама често се мења агрегатно стање супстанце при чему
никада не настаје нова супстанца

- Хемијске промене су промене при којима супстанца, разлагањем или у додиру са

другом супстанцом, даје нову супстанцу.
- Хемијске промене називају се хемијским реакцијама.
- При хемијским променама мењају се физичка и хемијска својства супстанци (хлор
који је тврд и сив и натријум који је жуте боје и гасовит дају натријум хлорид (основни
састојак кухињске соли)