5.

ПРИРОДНА СРЕДИНА

Природу чине: биљке, животиње, човек, сунце, вода, ваздух и земљиште.

Дели се на живу и неживу.

Жива природа обухвата биљни свет (грађу биљака, корен, стабло, цвет, плод, ток течности путем
капиларности итд.), животињски свет (карактеристике животиња разних станишта, исхрана и сл.) и
човека (делови тела, органи и њихове функције).

Жива природа

Основне одлике живе средине су способности за храњење, размножавање и самоодржавање.

Сва жива бића (биљке, животиње и људи) се хране. Из спољашње средине узимају хранљиве
материје и енергију садржану у њима, она су осетљива, способна да реагују на промене у
спољашњој средини и да им се прилагођавају.

Биљни свет

За живот биљака неопходни су: светлост и топлота, земљиште са одговарајућим састојцима, вода
и ваздух.

Биљке се користе за исхрану, лекове, израду намештаја, папира, од ротквице и шаргарепе се једе
корен, од лука главица, од карфиола цвет, од пшенице, кукуруза и пиринча семе, од купуса и
салате лишће а од парадајза, вишње и лешника плодови.

Деца ће најрадије и најбоље упознати биљни свет путем огледа. (настајање биљака у чаши, шта се
деси ако бели цвет ставимо у плаво мастило)

Животињски свет

имају органе за крвоток, кретање, чулне органе, за варење, излучивање, размену гасова,
циркулацију, размножавање и нервни систем.

Основна подела животиња је у односу на то да ли имају или немају кичмену мождину. У

кичмењаке спадају: рибе, водоземци, гмизавци, птице и сисари. Животиње бескичмењаци су:
амебе, бичари, трепљари, сунђери, дупљари, хидре, морске сасе, медузе, црви, планарије,
метиљи, пантљичаре, глисте, пијавице, пужеви, шкољке, пауци, крпељи, инсекти итд.

Према групи којој животиње припадају карактеристични су и начини њиховог живота, исхране,
становања, одбране од непријатеља, размножавања итд

Човек, делови тела и његове функције

Предшколску децу треба упознати са деловима тела, органима и функцијама које обављају.
Делови тела човека представљају регије и то су : горњи и доњи екстремитети, труп и глава.

Природне појаве и нежива природа

4 годишња доба
Природне појаве

Децу млађе групе треба упознати само са најкарактеристичнијим појавама и њиховим називима.
Ово упознавање постиже се пре свега посматрањем, шетњама и играма, а затим и разговорима
који се базирају на дечијем искуству. ( проливену воду упиће земља, било како бачени камен
вратиче се на земљу, ако лопту ударимо јаче више ће одскочити)

Рад у средњој групи се надовезује на већ стечена знања као и повезивању са осталим областима
вас рада.

Деца старије и најстарије групе треба да схвате узроке и последице.

Експерименти (хемија)

Растворљивост у води помоћу провидних чаша, темпера, цедевите, шећера...

Механичке појаве

Законитости кретања, преношења притиска кроз чврста, течна и гасовита тела, просте машине
(полуга, стрма раван, котур, котурача), трење и др., се могу тумачити на примерима из
свакодневног живота и путем интересантних огледа прилагођених узрастима предшколске деце.

Постоје три врсте трења. То су трење мировања, трење клизања и трење котрљања. Највеће је
трење клизања, а најмање трење котрљања.

ДРУШТВЕНА СРЕДИНА

Почетни задатак васпитача је остваривање поверења детета у нову средине и стварање осећаја
сигурности. Тиме је други задатак васпитача оспособљавање детета за самосталну учествовање у
друштвеној средини предшколске установе. Трећи задатак је остваривање самопоуздања код
деце.

Предшколску децу треба научити да деле са другом децом, да чекају на свој ред, да се међусобно
помажу итд.

Социјални односи

Социјални развој детета зависи од околине и успостављених друштвених моралних норми, које
утичу на формирање ставова и погледа. На социјализацију детета делују чланови породице,
запослени у забавишту, друга деца, телевизијске емисије и људи из ближег окружења са којима
деца контактирају. Први социјални контакти се стичу у породици.