Silvana Armenulić - Tuga Nije Otišla Bestraga - XXZ Portal

5/28/2020 Silvana Armenulić: Tuga nije otišla bestraga - XXZ Portal
Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života

Jugoslavije 1940-1989” (73)
Nije zaboravljena: Silvana Armenulić

Photo: Radio TV revija
Silvana Armenulić: Tuga nije otišla

bestraga
Pisao: Petar Luković
„Daj meni tu pesmu, Tomo", molila je Tomu Zdravkovića. Tako je ušla u legendu. „Šta će mi
život" postala je himna onih kojima srce pati i koje duša boli. A ona, Silvana, beloputa,
raskošne kose i raskošnog izreza na šarenoj haljini, kao da je prestala da bude Zilha
Barjaktarević, jedva preživela difteriju. Mala Zilha, velika Silvana (zbog Silvane Mangano,
reče). Silvana Mangano još je živa i još snima filmove. Silvana Armenulić umrla je brzo,
veoma brzo. Televizija ništa nije javila. Govorilo se da je njena pesma o Jugoslaviji šund.
Danas još žive od prodaje njenih ploča. Vreme i anarhija u novokomponovanoj muzici nisu
uništili Silvanu Armenulić. Iza nje ostalo je jedno dete, jedan trener, jedna reprizirana 
https://www.xxzmagazin.com/silvana-armenulic-tuga-nije-otisla-bestraga 1/26
televizijska serija i tragedija najbolećivijeg i najtoplijeg glasa kome život iznenada nije bio
potreban (Ovo je uvod za priču o Silvani Armenulić u knjizi “Bolja prošlost” objavljenoj 1989.
godine. Silvana Armenulić poginula je 10. oktobra 1976.)
Vest je bila sasvim surova: “U nedelju 10. oktobra 1976, u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se oko 21,15
časova dogodila na 60. kilometru magistralnog puta Beograd - Niš, izgubili su živote popularni estradni
umetnici: MIODRAG-RADE JAŠAREVIĆ (60), SILVANA ARMENULIĆ (37) i njena sestra MIRJANA
BARJAKTAREVIĆ (25). Nesreća se dogodila u trenutku kad je putnički automobil ‘Ford granada’ BG 329-
782, za čijim je upravljačem sedeo Miodrag Jašarević, iz sasvim nepoznatih razloga - kako se navodi u
zvaničnom izveštaju - skrenuo u levu traku puta i brzinom preko 130 kilometara na čas udario FAP NS
913-23, vlasništvo ‘Bečejtransa’ iz Bečeja, za čijim je upravljačem sedeo profesionalni vozač RASTKO
GRUJIĆ (52). U trenutku sudara putnički automobil bio je potpuno na levoj strani puta: prednja desna
strana automobila udarila je u prednji desni deo kamiona. Silina udara odvalila je desni prednji točak
teškog kamiona - čitava prednja polovina putničkog automobila zabila se pod teretno vozilo. Putnici
‘Forda granade’ na mestu su izgubili živote. Miodrag Jašarević i Silvana Armenulić nađeni su na prednjim
sedištima kola, Mirjana Barjaktarević na zadnjim. Bili su mrtvi".
Kraj Silvane Armenulić bio je isto onako brz i silovit kao i njena karijera. U svojoj doslednosti, sudbina
ništa nije prepuštala slučaju.
Generacije koje su najbolje godine svoje mladosti potrošile šezdesetih i sedamdesetih - živeći u
komunizmu, a da toga nisu bile ni svesne - Silvanu Armenulić pamtiće kao jedan od simbola ondašnjeg
doba. Sasvim je slučajno što je ona bila pevačica koja je prirodom svog posla predodređena da bude
vođa: u tragično stvorenom mitu to se podrazumevalo, baš kao i opijenost širokih masa koje su u Silvani
videle oličenje američkog „self made" sna - na samoupravni način. Imponovala je njena upornost koja je
uspeh, osvojen disciplinom i radom, primala kao nešto sasvim prirodno, bez obzira na sve prateće
manifestacije originalnog balkanskog ludila, kroz montirano rivalstvo sa drugaricom Lepom Lukić, priče
o razmiricama o sopstvenom braku, prepucavanja s konkurencijom, ili kroz izjave koje su dizale tiraž
novinama.

U centru pažnje: Silvana Armenulić na promociji svoje ploče
Silvana je, naprosto, izgledala, ponašala se, živela i radila kao - žena koja je uspela, i koja se nije stidela
da to i pokaže. Armiji njenih obožavateljki ona je bila više od idola. Građanstvo nežnijeg pola klelo se u
njen rafiniran ukus i urbanu garderobu; muškarcima je izgledala kao zrela, iskusna seks-bomba pred
kojom nemaju šansi, i gde se, obično, strast pretvara u poštovanje; muzikolozi su javno govorili da
odavno nije bilo tako toplog, emocionalnog glasa koji je u prizemnu narodnjačku muziku uneo više od
osećanja; kolege su je, uglavnom, cenile, ako je uopšte takva vrsta percepcije mogućna među folklornom
bulumentom - ukratko, Silvana je „imidžom" bila savršena refleksija vremena u kom je živela i radila.
Umela je da pogreši, ali su greške bile ljudske: laku utaju poreza niko joj nije zamerio - baš zato što je
identifikacija naroda i Silvane bila potpuna, jer je pevačica u ime tog naroda i pevala, i govorila, i -
postojala. 
Na vrhuncu popularnosti: Silvana Armenulić

Photo: Radio TV revija

Koleginice s Pesme leta: Majda Sepe i Silvana Armenulić
Njena životna priča nikad nije bila previše romantična. Rođena je u Doboju, februara 1939. godine, kao
treće dete u familiji poslastičara Mehmeda Barjaktarevića. Nakon rata, porodica se proširila: već je bilo
desetoro braće i sestara, ali je zla kob još tad zapretila. Mala Zilha Barjaktarević (docnije poznata kao
Silvana) obolela je od difterije i jedva su je spasli. Njen mlađi brat Hajrudin nije bio te sreće: ujeo ga je
besan pas, i dečak je, petnaestak dana kasnije izdahnuo. Otac Mehmed ovu tragediju nije uspeo da
prežali. Potražio je utehu u alkoholu i samoći, zapostavio porodicu.
Zilha je 1947. upisala osnovnu školu, upoznala muziku i počela da svira mandolinu. Kao
instrumentalista, pojavljivala se na školskim priredbama, ali je ponuda da peva za nju bila izazov. Sve
češće je pevala, zapostavljala školu, čak je razmišljala da pobegne od kuće. Sve razloge je imala za to:
otac se nije treznio, majka je smatrala da je dovoljno da zna da čita i piše i da je na redu tradicionalna
obaveza devojke - da se uda, što joj na pamet nije padalo. Sa šesnaest godina otišla je kod tetke u
Sarajevo, i hrabro počela da peva po kafanama. Negde na Ilidži Zilhu je čuo harmonikaš Ismet 
Alajbegović-Šerbo.
Oduševljen njenim
glasom hteo je da je
uzme u orkestar, ali
kako je devojka bila
maloletna, tražio je da
se i njeni roditelji slože.
Naravno, dali su
pristanak i Zilha je u
kafani „Topola", na Ilidži,
profesionalno ušla u
svet estrade. Videvši
ambijent u kojem je
svega bilo - od kafanskih
tuča do tona dima -
Zilha je odlučila da
promeni ime: Silvana je
za nju bila psihološka
odbrana od realnog
sveta, mogućnost da se,
bar za čas, stvarno
Photo: Screenshot
pretvori u Silvanu
Mangano čiji film „Gorak
pirinač" nikad nije zaboravila.
Mlada Silvana vrlo brzo je postala poznata po kafanskim krugovima. Renomirani hoteli i restorani
otimali su se o nju, pa je počelo njeno krstarenje Bosnom i Srbijom. Detalj iz Lekovca, 1958. godine, i
danas se prepričava, a opisale su ga, valjda, sve novine.
Varijanta ,,TV Novosti" iz 1981. godine ide ovako: „... Neke prohladne leskovačke noći spazila je u parku,
na klupi, promrzlog mladića. Silvana je bila ‘veliko srce’, govorili su kasnije mnogi o njoj. Prizor ju je
dirnuo. Sažalila se, prišla klupi i zapodenula razgovor.
- Odakle si i šta tu radiš? - upitala je.

Velika narodnjačka petorka: Toma Zdravković, Lepa Lukić, Predrag Živković Tozovac, Hašim Hučuk Hoki i Silvana A
Mršavko joj se poverio. Bio je iz nekog sela iz okoline. U grad je došao tragajući za poslom, ali nije uspeo
da se zaposli. Sad je već bio bez novca, nije imao za prenoćište, nije imao ni za autobus da se vrati u
selo. Silvana je želela da mu pomogne. Zajedno sa članovima orkestra zamolila je upravnika hotela da
mladiću da bilo kakav posao, da mu bar privremeno pruži utočište. Mršavko se tih dana nije odvajao od
svoje dobrotvorke. Uveče je sedeo sa muzičarima, pa je čak pomalo i pevušio. Silvani se učinilo da ume
da peva. Naterala ga je da stane pred mikrofon. I, gle čuda, svi su bili zadivljeni. Madić je očigledno imao
talenta. Ime mu je bilo - Toma Zdravković..."
Zvezda je rođena
Posebno poglavlje u karijeri Silvane Armenulić ima harmonikaš Aca Stepić. Još 1953. čuo je mladu Zilhu
kako peva i nije je zaboravio. Šest godina docnije, opet je pronašao Silvanu koja je pevala u

beogradskom „Bristolu"
sa orkestrom Jovice
Marinovića, gde je pevač
istovremeno bio i
bubnjar, a zvao se
Predrag Gojković-
Cune... Sa Acom je
Silvana počela da peva u
beogradskom „Grandu"
gde je upoznala svog
budućeg supruga
Radmila Armenulića.
Mladi teniser, tad već
član reprezentacije,
zaljubio se do ušiju, a
26. oktobra 1961.
Radmilo i Silvana su se
venčali. S novom
energijom, Silvana je
prionula na posao i
krenula da peva u tad
Photo: Screenshot
čuvenoj „Skadarliji" gde
su pred mikrofonom
nastupali Mila Matić i Vule Jevtić.
Godina 1964. označila je prekretnicu u Silvaninom životu. Postala je majka devojčice Gordane, a iste
sezone „rodila se" njena prva ploča za aleksandrovački “Diskos”. Radio-valovi, polako ali sigurno,
prenose njen glas etrom, pa se diskografske kuće već utrkuju oko Silvane.
Privučena primamljivim uslovima, Silvana potpisuje ugovor sa Produkcijom ploča RTB za koju snima
singl u duetu sa Petrom Tanasijevićem. Plod te saradnje su pesme „Ništa lepše od prve ljubavi" i „Pitala
me zvezda sjajna". „Diskos" brzo reaguje i na tržište lansira duet Kruna Janković - Silvana Armenulić sa
četiri nove pesme: „Noći tamna", „Da li pamtiš, zlato moje", „Povetarac jutros se prikrao" i „Da li čuješ
dragi".
RTB opet uzvraća udarac duetom Armenulić-Tanasijević i pesmama „Devojke sa Morave", „Znaš li, dušo",
„Da l' još, dragi, ljubav čuvaš" i „Svake noći tebe čekam" - ali, Silvani je dueta već preko glave. Želela je da
peva kao solista i polako je čekala svoju priliku koju joj je pružio „Jugoton": 1967. snimila je singl sa
grčkim pesmama, a već sledeći maksi-singl, 1968, sa numerama „Otiš'o si bez pozdrava", „Nad izvorom
vrba se nadnela". „Kad ja pođem na sokak" i „Ljubavi, vrati se" - bio je jugoslovenski hit. Učešće na „Ilidži

69" sa pesmom „Daruj

mi noć, daruj mi tren"
imalo je i nostalgičan
ukus: Silvanu je pratio
orkestar Ismeta
Alajbegovića!
Vrhunac Silvanine
karijere bio je 1970. kad
je TV Beograd počela da
emituje seriju „Ljubav
na seoski način" u kojoj
je Armenulićeva imala
dvostruki zadatak - kao
glumica, i kao pevačica.
Filmski deo obavila je
odlično, muzički -
savršeno. Pesme Tome
Zdravkovića „Noćas mi
srce pati", „Ja nemam
prava nikoga da volim",
„Kišo, tiho padaj", „Šta
će mi život bez tebe,
dragi", u obliku albuma,
dostigle su tiraž od
300.000 primeraka!
Narodnjačka estrada
više nije bila ekskluzivno
Veliki prijatelji: Silvana Armenulić i Toma Zdravković
vlasništvo drugarice
Photo:
Lepave koja se, sigurna
u sebe, već uslikavala sa
krunom na glavi, obećavajući da će njena dinastija večno trajati! Željni borbe i krvi, mediji su krenuli u
akciju: Lepa protiv Silvane, Silvana protiv Lepe! Njihovo rivalstvo imalo je sve elemente crtanih filmova a
lá Tom i Džeri: izjave su pljuštale i bolele, ali su udarci vraćeni brzinom munje, još plahovitiji i bez dlake
na jeziku. Po uzoru na svoje lidere, na scenu su stupili klubovi obožavalaca koji su neumorno i
nemilosrdno slali pisma radio-stanicama, TV centrima, novinama i pojedinim novinarima.

Glumica i reditelj: Silvana Armenulić i Fadil Hadžić, režiser filma 'Lova na jelene'
Raspravljalo se bezmalo o svemu. Ko je lepše obučen, čija je garderoba produhovljenija, ko je od njih

dve pročitao više knjiga, ko je gluplji a ko pametniji. Povremene izjave Lepe i Silvane da, u stvari, nisu
suparnice, već dobre prijateljice, i da je ovo samo deo igre - nisu bile zanimljive. Užarena javnost jedva je
čekala šta će se desiti kad je Silvana dobila nagradu ponudu režisera Fadila Hadžića da igra u filmu „Lov
na jelene": kako će jedna Lepava ovo preživeti?
- Odlazim u Pulu, na premijeru svog filma - govorila je Silvana novinarima. - Biće to definitivni sumrak
Lepe Lukić i ja s naporom skrivam tugu koja me zbog toga mori. Ali, zar sam ja kriva što njen lični
kompozitor priznaje da je za nju pisao šund? Taj šund je Lepa pevala: ‘Dođe vrabac i na prozor čuk-čuk-
čukne...’. Ma, hajde, molim vas! Ima ona divan glas, ali samo za šumadijski melos. Iz mojih pesama ljubav
izvire bez obzira da li su to narodne pesme, romanse ili zabavna muzika. Pored toga, danas za pesmu
nije dovoljan samo glas: traži se još i persona, kultura, šarm koji dejstvuje na ljude...

Čim je Lepava dobila

ulogu u filmu “I bog
stvori kafansku
pevačicu” režisera
Jovana Živanovića,
iskoristila je priliku za
revanš:
- Silvana bi od mene
mogla da nauči kako se
glumi, kad već nije
naučila kako da se
oblači!
Novine tog vremena bile

su sve u znaku duela
narodnjačkih zvezda.
Kao da u zemlji ništa
drugo nije postajalo
sem Lepe i Silvane, o
kojima se raspravljalo
na radnom mestu i van
njega, po kafanama,
žurkama, na privatnim
seansama! Mada pod
bremenom teških
političkih kriza koje su
Portret Silvane Armenuli: Rad Fadila Hadžića koji je poklonio omiljenoj pevačici
1970-71. razjedale čitav
Photo: Screenshot
sistem, Jugoslavija se -
bar spolja - lepo
zabavljala. Tabu političkih tema i oštrijih komentara zamenjivan je naglaskom na estradu: što je kriza
postajala veća, pevači su imali više prostora!
U psihološkom ratu na relaciji Lukić-Armenulić svaki poen bio je dragocen, svaka originalna ideja -
dragocenost. Kad je iz Šapca potekao predlog da se osnuje list „Naša zlatna Silvana", u “NIN-u" se 24.
januara 1971. oglasio perspektivni komentator i polemičar Branislav Milošević, koji je šesnaest godina
docnije zbog druge polemike (s Dušanom Mitevićem), doživeo poraz u utakmici sa tadašnjim partijskim
forumima svoje rođene republike.

Za uspomenu: Silvana Armenulić, Ivica Šerfezi i Mirjana Barjaktarević (Silvanina sestra)
„Dovitljivi Šapčani - pisao je Milošević - smislili su, izgleda, novu čiviju: kako javljaju novine, u Šapcu će
uskoro početi da izlazi, dva puta mesečno, list ‘Naša zlatna Silvana’, koji pokreću članovi tamošnjeg kluba
‘Silvana Armenulić’. List će izlaziti u tiražu od dve hiljade primeraka i baviće se pitanjima naše zlatne
Silvane.
Iako na prvi pogled deluje smešno i pomalo neverovatno, i ova vest kao da je logičan nastavak sveopštih
napora, usmerenih na afirmaciju onih kulturnih vrednosti koje tako osobito obeležavaju duh i nivo
nacije. Pošto smo stvorili sve uslove da se jedan lažan i primitivan vid folklora objavi preko svih mogućih
javnih glasila, pošto smo pokrenuli niz specijalizovanih listova koji će se ‘studiozno’ baviti intimom i
polujavnom problematikom naše zabavljačke elite - red je da sa simpatijama dočekamo i samostalne
napore pojedinih ‘zvezda’ da svoje privatne poglede na svet učine dostupnim mnogobrojnim i brižljivo
odnegovanom auditorijumu obožavalaca. Načelo naše kulturne politike, ‘vox populi, vox Dei’, doživeće,

eto, sa izlaskom lista ‘Naša zlatna Silvana’, svoju punu afirmaciju. Nevolje će, međutim, nastati kada i
druge ‘zvezde’ osete potrebu za javnim glasilom koje će se svestranije baviti njihovom ličnošću i
delom"…
Ko je ukinuo „Jugu"?
U međuvremenu, borba
za folklorni primat se,
bez pardona,
nastavljala. Čim je “TV
Revija" dobila pismo i
stihove Milenije
Radovanović, naše
gastarbajterke iz
Minhena, sa idejom da
se speva pesma o
Jugoslaviji - otvorena je
jugoslovenska akcija
dobrovoljnog tipa!
Oblikovanju Milenijinih
stihova pomagali su
čitaoci i pesnici, a ovi
prvi su kuponima glasali
i odlučivali ko će pevati
pesmu “Jugo, moja Jugo"
kojoj se predviđao
zlatan tiraž i značaj
alternativne domaće
himne! Tekst je bio
primereno patetičan sa
svim melodramskim
elementima
Photo: Screenshot
patriotizma:
Jugo moja, puna svega dosta

u tebi mi sve najdraže osta:
muž i deca i rodbina cela
i svi drugi koje sam volela.

Jugo moja, rodni zavičaju,

ja za tobom večno ću da žalim.
Oj, da mi je grumen rodne grude
na umorne grudi da ga stavim!
Plačem, plačem i srce me boli

daleko je sve što tamo volim.
Ovde para i sve je bogato
al je Juga moje pravo zlato.
Šest meseci tužni su i dugi

dok ja pođem mojoj dragoj Jugi
Jugo moja, moj najdraži cvetu,
najlepša si ti zemlja na svetu.
Čitaoci su krenuli s predlozima i teško ih je bilo zaustaviti! Jedan je pisao da je ovo „savršena pesma" za
Boru Spužića-Kvaku, jer su njegov lik i glas perfektni za ovakvu tragediju. Gomila njih je u startu
predlagala Lepu jer „divno peva", a Silvanini obožavaoci tvrdili su da samo ona pesmu može da pretoči u
život! I, stvarno, nisu pogrešili: većinom glasova „Juga" je pripala Silvani, koja je pesmu, uz orkestar Ace
Stepića, odmah snimila i krenula u inostranstvo, u goste gastarbajterima.

Sa turneje po inostranstvu: Silvana Armenulić i Nada Knežević u društvu kolega
- Bojim se te pesme - pričala je Silvana. - Velika je to odgovornost. Nikad dosad nisam pevala pesmu u
kojoj je satkano toliko duša... To su stihovi, verujem, svih onih koji su u pečalbi, daleko od domovine,
koju vole, kojoj se dive, za kojom čeznu. I sad, pred te ljude treba stati...
Prvo javno izvođenje „Juge" bilo je u Danskoj: plakalo se k'o kiša! U SR Nemačkoj bilo je isto. Suze niko
nije mogao da zaustavi. O „Jugi" su najpohvalnije govorili i sami pevači. Majda Sepe, Kevser Selimova,
Vera Svoboda i Bora Spužić bili su oduševljeni, dok je Arsen Dedić rekao da je ovo pesma „na koju se
godinama čekalo"!

Međutim, ekstaza nije dugo trajala. Na koncertima po SR Nemačkoj koje je organizovala RTV Sarajevo,
muzički urednici Dana
Raković i Nikola Kaloper
zabranili su Silvani da
ovu pesmu peva na
koncertima, jer je
numera „bez pesničkih
kvaliteta" i „jevtino
navlačenje publike". U
akciju protiv „Juge"
uključila se i TV
Beograd, koja nije
dozvolila da Silvana ovu
pesmu uključi u svoj
šou-program, a kad je
tražila objašnjenje,
otkazano je snimanje
celog programa! Čak ni
„Jutogon" nije plaćenim
oglasom mogao da se
probije do malih ekrana!
Stručnjak za muzička
pitanja u beogradskoj
televiziji, izvesna Mira
Čonkić-Radović
izjavljivala je: - Da, ja
sam ta! Ja sam skinula
Cveće za koleginicu: Silvana Armenulić i Kemal Monteno „Jugu"! Mogao je

Photo: Radio TV revija urednik to da učini i
sam. Ali, konsultovao se
sa mnom. Ovoga puta u pitanju je moj lični ukus i sud. Pesmu sam ja skinula i zato ja odgovaram.
Silvanu ću pustiti sa bilo kojom drugom pesmom, samo sa ovom neću!
Urednik Radio-Beograda i predsednik komisije za preslušavanje narodnih pesama, Borivoje Ilić,

objašnjavao je:
- U odnosu na „Jugu" verovatno je, koliko se sećam, u pitanju bio tekst, koji je u izvesnom smislu
banalan. Tema je, čini mi se, naši radnici u inostranstvu. Tako nešto... je li? Sentiment za zavičajem... Šta
ti ja znam. Uostalom, sve je to u vezi i sa Kongresom kulturne akcije! Mada smo i ranije vršili selekciju,
sada smo, međutim, mnogo strožiji! 
Održan u Kragujevcu početkom sedamdesetih, Kongres kulturne akcije bio je zametak ovdašnje
„kulturne revolucije". Svesni omladinci i omladinke, zaklinjući se utopističkim vizijama komunističke
superkulture, u samom Kragujevcu odmah su krenuli u niz kulturnih ideja od kojih je zapamćena lomača
na kojoj su goreli „Čik", „Adam i Eva" i ostala „pisana oružja imperijalističko-buržoaske propagande".
Ovaj visoko intelektualni, piromanski čin u sećanje je prizvao paljenje knjiga tridesetih godina u
Nemačkoj.
Novogodišnja maškarada: Silvana i Radmilo Armenulić u društvu Stenlija i Olija
Ali, bio je to samo prvi korak. Na red je došao obračun sa kriminalističkim romanima, uveden je porez na
šund, radio-stanice odjednom su prestale da emituju popularnu narodnu muziku umesto koje su se, sve
češće, čuli zvuči opere i klasike, omiljenih u našem narodu još od turske okupacije. U takvim 
okolnostima i pesma „Juga" - kojoj se svašta moglo zameriti, ali ne i iskrena želja da se stvori nekakva
samouka himna - bila je sumnjiva. Na „crne liste", koje na ovim prostorima s vremena na vreme bivaju
aktuelne, stigle su i Silvana i Lepa. Zajedno, u paketu!
Mediji su, politički obazrivije, počeli da eksploatišu zvezde od kojih su živeli. Televizija i radio ostali su
dugo godina tvrdokorni u realizaciji zaključaka domaćeg “KKK" (Kragujevački kulturni kongres), ali su,
srećom, novine brzo shvatile da elitzam na Balkanu nema mnogo šansi: od nečeg se, konačno, moralo
živeti!
Tako je, posle kraće,

prinudne pauze, po
štampi opet krenulo
staro, dobro pisanije.
Gladni čitaoci imali su
priliku da se nahrane
novim, svežim vestima o
Silvani i konkurenciji; iz
sve snage pisalo se o
trzavicama u Silvaninom
braku, na videlo su
izbijali klasični ljubavni
trouglovi, ali je nacija
bila smirena kad je
javno rečeno da se
Silvana i Radmilo ne
razvode, uz podsećanje
na izreku Lava Tolstoja:
„Sve srećne porodice
liče jedna na drugu,
svaka nesrećna -
nesrećna je na svoj
način".
Uoči festivala „Ilidža 71",

na kom Silvana nije
Iza scene: Snežana Đurišić i Silvana Armenulić pored obožavateljke
htela da učestvuje, u
Photo: Lična arhiva
štampi se oglasio Safet
Isović: “U više listova
sam pročitao da pojedini pevači i nazovi pevači, među kojima je i Silvana Armenulić, pokušavaju da
miniraju ‘Ilidžu’. Niko ne može osporavati ‘Ilidžu’, a pogotovo ne pevači sumnjivih kvaliteta i sumnjivih
kafanskih manira!" 
Silvanini obožavaoci digli su se na noge. Redakcije su bile preplavljene pismima protiv sarajevskog
pevača kog su proglašavali za „neprijatelja naroda". Nije mu ostala dužna ni Silvana.
- Čudi me da jedan umetnik, bilo da se nalazi na usponu, ili na zahodu, kao što je to slučaj sa Safetom,
može nešto tako da kaže za svoje kolege. Govorio je još da se plašim konkurencije! Smešno. Kakve
konkurencije? Ako ne učestvuju Lepa, Tozovac, Nedeljko, Vasilija, Nedžad, Beba i Nada Mamula, s kim
bih se ja borila? Ne mislite da mi je, valjda, Safet konkurencija?
Predskazanja iz zone sumraka
Televizijski susret: Silvana Armenulić i glumac Milan Srdoč
Posle „nemilosrdnih" obračuna Lepe i Silvane, došlo je vreme smirenja. Publika je konačno ukapirala da
na tronu ima mesta za dve vladarke i da će se kraljice lično dogovoriti o mandatima i reizbornosti. U
stvarnosti, njih dve nikad nisu bile direktna konkurencija. Silvana je bila okrenuta urbanom miljeu koji se

ponekad “češao" o šansonjerske zvuke, dok je Lepava sa obe noge stajala u svojoj Šumadiji, rustikalno
šeretskoj i poljoprivrednoj. Naprosto, obe su predstavljale dve strane iste medalje koju je narod čuvao
kao amajliju protiv uroka: pesma nas je održala - njojzi hvala!
U karijeri Silvane Armenulić, novogodišnji program uoči 1972. bio je još jedan povod za malu aferu.
Njeni obožavaoci nikako nisu mogli da joj oproste što se pojavila u kupaćem kostimu. To je za njih bio
moralni šok, o čemu bi, desetak godina kasnije, mnogo kompetentnije za analiziranje, bila izvesna Lepa
Brena ili još izvesnija Vesna Zmijanac, koje su hladno pokazale svoje bijele grudi u borbi za emancipaciju
i nešto bolji tiraž!
- Ne znam zašto moja

publika kaže da sam se
razgolitila, kad sam
imala pristojan kupaći
kostim i dugi plašt -
pravdala se Silvana. - Ja
sam se oko te numere
bunila, ali mi je reditelj
Dejan Karaklajić
objasnio da je to
‘Holivud na moravski
način’, a ja sam morala
da ‘izigravam’ Ester
Vilijams koja skače u
bazen. Plakala sam i
govorila da neću da
plivam, ali su mi ljudi sa
televizije rekli da su za
tu moju numeru dali
trinaest miliona i da ne
mogu da odustanem...
Nadam se da će moji
gledaoci da mi oproste
što sam pogrešila i
pojavila se u kupaćem
kostimu. Ali, mislim da
pristojno izgledam.
Visoka sam 170
Predznak sudbine: Silvana Armenulić
Photo: N. Dević centimetara, teška 63

kilograma, obim kukova i grudi je 94 santimetara, broj cipela 39. Nikakav nedostatak ne prikrivam
haljinama!
Ploče Silvane Armenulić postajale su zlatne po inerciji, njeni koncerti redovno puni, činilo se da na
horizontu budućnosti nema tamnih oblaka. Međutim, Silvana je fatalistički osećala predznake sudbine.
Januara 1972. u „TV Novostima" pisala je: „Veliki sam pesimista. Bojim se života. Budućnosti. Onog što će
sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti...". Dve godine docnije, u istom listu, opisala je svoj saobraćajni
udes 1973. kad je zamalo poginula, a koji neodoljivo podseća na oktobarsku tragediju 1976: „Bio je
oktobar. Hladan. Neka poledica na drumu. Magla, a iz nje rosi nešto između kiše i snega. Brza kola.
Nervozna. Prvi put ih vozim. Skazaljka je igrala, kad sam poslednji put pogledala, između 150 i 160
kilometara... Žurim na koncert. Sama sam u kolima. Predamnom je kolona vozila. Moram da ih
prestignem. Žurim... Na koncert. Pretičem. Dug red kola. Vidim farove koji mi idu u susret. Mesta, mesta
u koloni! Evo ga! Ulećem! Ali... Kamion ispred mene iznenada koči. Mesta više nema. Pogled levo... Farovi
prilaze. Kamion ispred mene. Sama sam, treba udariti praznom stranom, stranom na kojoj nikog nema.
Praznom stranom. Udarac. Lom. Crno...".
Silvanini prijatelji sećaju se da je nekoliko godina uoči tragedije, bila okupirana da nekako sazna svoju
sudbinu. Počela je da se interesuje za astrologiju, telepatiju, razgovarala je sa samozvanim prorocima, a
početkom avgusta 1976. dok je bila na gostovanju u Bugarskoj - iskoristila je priliku da porazgovara sa
Vangom, čuvenom proročicom. Susret je - pisala je docnije “TV Revija" - bio za Silvanu neprijatan i
mučan. Vanga, inače slepa, nije okretala glavu, ćutala je. Posle duge pauze prozborila je: „Ništa. Ništa ne
treba da platiš. Ne želim da govorim s tobom. Ne sada. Idi i dođi kroz tri meseca". A kad je Silvana
krenula ka izlazu, Vanga je, u transu, dodala: „Čekaj, u stvari, nećeš moći da dođeš... idi, idi, ako možeš,
dođi"!

Volela automobile i brzu vožnju: Silvana Armenulić
Koliko god, posle tolikih godina, sastavljali mozaik „zone sumraka", nećemo otkriti nijedan čvrst dokaz:
ostale su samo slutnje, počev od Silvanine ljubavi prema automobilima i brzoj vožnji, do proročanstva u
imaginarnom svetu verovanja. U takvim kombinacijama ljudi su se pitali: zašto je Rade Jašarević uopšte
vozio te tragične oktobarske noći, kad se znalo da nije bio dobar vozač, da je nesiguran i da ne voli
automobile? Ima li osnova mogućnost da je iznenada došlo do teškog kvara na kolima „ford granada", i
da je kvar u direktnoj vezi sa obaveštenjem poslatim svim kupcima da su na „modelima proizvedenim
između septembra 1975. i juna 1976. uočene opasne konstrukcijske greške na upravljačkom
mehanizmu"? Poziv kupcima da kola hitno vrate fabrici - kasno je stigao: Silvana tad već nije bila među
živima...
Embargo na smrt

Vest o tragičnoj smrti troje estradnih umetnika potresla je milione Jugoslovena, čak i one koji se
pesmom nisu bavili, ali
je moćna Televizija,
istrajna u
revolucionarnoj borbi
protiv šunda i
novokomponovane
muzike, nadahnuta
zaključcima Kongresa
kulturne akcije - ostala
po strani. Objavila je
vest da je u
saobraćajnoj nesreći
poginuo violinista Rade
Jašarević, šef narodnog
orkestia RTB, član
njihovog kolektiva. O
Silvani Armenulić i
Mirjani Barjaktarević
nije bilo ni reči.
Ista ona televizija koja je

godinama živela od
estradnih veličina,
pokazala je svoje pravo
lice. Za nju su pevači i
pevačice bili bića niže
vrste, nedostojna
pominjanja u
TV Beograd izvestila je jedino o njegovoj smrti: Miodrag Rade Jašarević, violinista,
samoupravnim
šef narodnog orkestra RTB - i vozač automovila u kojem su bili Silvana i njena
sestra Mirjana informativnim
Photo: Radio TV revija programima koji su,
očigledno, stremili
višim, vasionskim ciljevima. Na zemlji, na groblju u Beogradu, na sahrani Silvane i Mirjane - humanost je
ipak zamenila kosmičku utopiju: komemoraciji je prisustvovalo preko 30.000 Beograđana, ali sa
Televizije niko nije došao.
- Odmah posle sahrane, grupa umetnika se skupila i odlučila da uputi protestno pismo Beogradskoj
televiziji - pričao je kasnije Hašim Kučuk Hoki. - Silvana i Mirjana nisu bile političari, glumci ili književnici,
ali su ih voleli milioni ljudi. Pevale su na toj istoj televiziji, učestvovale na festivalima, i ne može se reći da 
njihov rad nije bio društveno priznat. Na žalost, naš dogovor je ubrzo propao. Moje kolege koje su posle
sahrane bile ogorčene, kao da su se nečega uplašile. Većina njih strahuje od Televizije i njene osvete.
- Potresla me je Silvanina smrt, ali još više ono što se posle toga događalo - kazala je Lepa Lukić. - Tek
sad shvatam koliko smo potisnuti i zvanično nepriznati. Nas samo narod voli, a narod se, izgleda, kad je
reč o njegovoj muzici, slabo pita. Razočarale su me i kolege. Svi smo se sakupili na sahrani da odamo
poštu poginulim prijateljima, ali kasnije se ispostavilo da su neki među nama iz nekih drugih razloga
došli na groblje. Kada je trebalo odati poštu Silvani i Mirjani posle četrdeset dana, okupili su se samo
najbliži rođaci i gotovo niko od kolega. Bili smo samo Hoki i ja...
Uprkos svim naporima, uspomena na Silvanu nije izbledela. U folklornoj anarhiji krajem sedamdesetih i
osamdesetih godina, bez obzira na euforije, masovne delirijume i samoinicijativna okupljanja građana
na višenacionalnoj osnovi u cilju odavanja znakova pažnje i ljubavi prema novokomponovanim idolima -
nije bilo nove Silvane.
Nije bilo pevačice koja bi

zračila otvorenošću,
svesna svoje vrednosti i
veze sa publikom; nije
se našla žena koja bi
iskreno govorila o
svojim slabostima,
nikako ne pristajući da
se to shvati kao
reklamni trik;
jednostavno, nije bilo
takve zvezde, jer su
osamdesete godine bile
vreme tehnološkog
štancovanja, a Silvanino
doba - period sitnog
ručnog veza.
U svom poslednjem
intervjuu - koji je dala
novinarki Zdenki Marok,
i koji je “VUS"
posthumno objavio 16.
oktobra 1976, Silvana Photo: Screenshot
kao da je sumirala celi

život i karijeru:


„Mojih pet minuta očituje se onda kad izlazim na pozornicu, odakle ponekad silazim tek nakon deset-
petnaest minuta aplauza. I što je onda važnije: mišljenje trojice, četvorice pjevača ili oduševljenje i
priznanje ponekad i više tisuća ljudi koji se o meni izjašnjavaju pljeskom? Godinama se nalazim na vrhu
top-liste popularnih pjevača. Po visini zarade sam među prvima, zadovoljna sam svojim izgledom,
osjećam da sam još mlada. Zar zaista trebam svima na nos nabijati još i svoju pamet? Osim toga,
smatram da postoji nekoliko vrsta inteligencije. Netko lako pamti latinske poslovice, netko citira Camusa
ili Prousta, a netko ni jedno ni drugo, već jednostavno - osjeća. Osjećam da poznajem sve ljude. Umijem
im se približiti, oni meni daju iz sebe što mogu, što žele dati, a ja njima sve - čak i ono što bih htjela
zadržati za sebe.
Silvana Armenulic - Sta ce mi zivot - (Audio)
Moj život je ispunjen pozornicama, mikrofonima, ekranima. Što mu se više predajem, to meni manje
ostaje. S time sam izmirena, gledam u oči činjenicama, i znam da ih više ne mogu izmjeniti. Ja više ne
umijem drugačije živjeti... Govorim tako iako znam da se sva moja htijenja, svi moji neispunjeni snovi
javljaju zato što u meni žive dvije osobe: Zilha Barjaktarević i Silvana Armenulić. Tek kad se one uspiju u
svojim htijenjima spojiti u jedno, kad se one „poklope", tek tada ću naći svoje zadovoljstvo, svoj mir...
Pitam se samo kada će se to zbiti?"
* Ovaj tekst nastao je kao deo projekta „Bolja prošlost: Čuvanje srpske muzičke istorije“ koji
sprovodi XXZ magazin, a finаnsirа Ministаrstvo kulture i informisаnjа Republike Srbije
U IDUĆEM NASTAVKU: TOMA ZDRAVKOVIĆ – SRCE JE USAMLJENI LOVAC


Silvana Armenulić - Tuga Nije Otišla Bestraga - XXZ Portal

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Silvana Armenulić - Tuga Nije Otišla Bestraga - XXZ Portal

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

5/28/2020 Silvana Armenulić: Tuga nije otišla bestraga - XXZ Portal

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života

Nije zaboravljena: Silvana Armenulić

Silvana Armenulić: Tuga nije otišla

U centru pažnje: Silvana Armenulić na promociji svoje ploče

Na vrhuncu popularnosti: Silvana Armenulić

Koleginice s Pesme leta: Majda Sepe i Silvana Armenulić

- Odakle si i šta tu radiš? - upitala je.

69" sa pesmom „Daruj

Raspravljalo se bezmalo o svemu. Ko je lepše obučen, čija je garderoba produhovljenija, ko je od njih

Čim je Lepava dobila

Novine tog vremena bile

Za uspomenu: Silvana Armenulić, Ivica Šerfezi i Mirjana Barjaktarević (Silvanina sestra)

Jugo moja, puna svega dosta

Jugo moja, rodni zavičaju,

Plačem, plačem i srce me boli

Šest meseci tužni su i dugi

Sa turneje po inostranstvu: Silvana Armenulić i Nada Knežević u društvu kolega

Cveće za koleginicu: Silvana Armenulić i Kemal Monteno „Jugu"! Mogao je

Urednik Radio-Beograda i predsednik komisije za preslušavanje narodnih pesama, Borivoje Ilić,

Novogodišnja maškarada: Silvana i Radmilo Armenulić u društvu Stenlija i Olija

Tako je, posle kraće,

Uoči festivala „Ilidža 71",

Predskazanja iz zone sumraka

Televizijski susret: Silvana Armenulić i glumac Milan Srdoč

- Ne znam zašto moja

Volela automobile i brzu vožnju: Silvana Armenulić

Ista ona televizija koja je

Nije bilo pevačice koja bi

kao da je sumirala celi

Silvana Armenulic - Sta ce mi zivot - (Audio)

U IDUĆEM NASTAVKU: TOMA ZDRAVKOVIĆ – SRCE JE USAMLJENI LOVAC

You might also like