Тоде Николетић

Алибаба и разбојници
Весела позоришна представа за деиу

ЛИЦА:
АЛИБАБА
АЛИЖАРА
БУЗДОВАН
НОСОЊА
САБЉА
ГЛАВОЊА
ТЕА
ДИНА
ЕДИНА
АЛИНА
ЕНА
НАРА
ПРИНЦ НАР
ДУХ ДОБРО
ПЛЕСАЧИЦЕ
Девојчице седе и рецитују, са стране им прилазе дечаци.

I ДЕЧАК: Цео дан смо пецали и ништа.

II ДЕЧАК: Бар да смо упецали гргеча.
III ДЕЧАК: Штета због глиста, биле су првокласне. Могли смо на њих упецати ајкулу, да је наишла.
I ДЕВОЈЧИЦА: Ништа од рибље чорбе. Узалуд смо вас чекали. И ви сте ми пецароши. Обећали сте
да ћемо се прејести! Питам се чега? Ваздуха!
II ДЕВОЈЧИЦА: Ех, да сам понела сендвич, не бих сада била гладна.
II ДЕЧАК: Немој тако, па упецали смо чизму!
III ДЕВОЈЧИЦА: Чизму!? Ако си мислио јести чизму, онда је поједи сам!
IV ДЕЧАК: Ох, погледајте! Пећина!
V ДЕЧАК: Како је лепа!
IV ДЕВОЈЧИЦА: Као из бајке! Подсећа ме на Алибабину. Зар није иста?
I ДЕЧАК: Ко је гледао филм о Алибаби?
I ДЕВОЈЧИЦА: Ја!
II ДЕЧАК: Филм је фантастичан. Изузетно ми се допао. Када бих ја био Алибаба и кад бих имао...
IIIДЕЧАК: Чекајте! Имам један предлог!
IIIДЕВОЈЧИЦА: Да чујемо о чему се ради? Кажи!
IIIДЕЧАК: Хајде да се играмо Алибабе и разбојника! Је л' важи?
СВИ: Важи!
I ДЕЧАК: Ја ћу бити Алибаба.
II ДЕЧАК: А ја разбојник, звани Сабља
II ДЕВОЈЧИЦА: Ја ћу бити принцеза, принцеза Нара.
V ДЕЧАК: Одлично! Ја ћу бити разбојник Носоња.
IV ДЕВОЈЧИЦА: Принцеза Теа! (Мало се наклони)
II ДЕВОЈЧИЦА: Још нам остаје да одредимо принца и духа, па можемо почети.
IV ДЕЧАК: Ко створен сам за принца!
VI ДЕЧАК: Мени преостаје да се прогласим за духа Добру. Али једино не знам како ћу стати у
Аладинову лампу?
II ДЕВОЈЧИЦА: Не брини, увући ћеш се некако. Док се ти сместиш, ми ћемо се маскирати у јунаке
из приче. (Одлазе)
VI ДЕЧАК: Док се ја увучем у лампу, могу и марсовци стићи. Радије бих се увукао у шерпу пуну
пилеће супе. Или још радије у теглу компота од јагода. Ух, што би то било супер. Замислите да
пливам у компоту, па кад огладним само зинем и пун стомак. Могу мислити како је било духу у
Аладиновој лампи. Заробљен и сам, без иједног залогаја. Како ли је преживео да ми је знати? Зар не
би било боље да је био заробљен у шпајзу препуном кобасице, шунке, сувих ребарца, сира и кајмака,
а не у којекаквим лампама препуним петролеја и бензина.
ЕНА: О, здраво, жабац! Где су остали? Још мало па ће ноћ. (Жабац ћути) Шта ти је, жабац? Што си се
укочио и зашто ћутиш?
ДУХ: Нисам ја жабац.
ЕНА: Ма, немој? А шта си, ако се може знати?
ДУХ: Од данас сам дух!
ЕНА: Дух!? Какав дух? Да ти није мука? Ево, седи овде и одмори се.
ДУХ: Добро си чула. Ја сам дух. (Шири руке)
ЕНА: Не лупај, жабетино једна. Духови не постоје. А и да постоје, нису тако дебели ко ти. Ако је
веровати бајкама и причама, духови су невидљиви. Теби се види стомак на два километра.
ДУХ: Баш ме брига за стомак. Ја сам видљиви дух и тачка!
ЕНА: У реду, нек ти буде. Али да знаш, духови су свемоћни. Шта ти можеш?
ДУХ: Могу све! Могу да поједем пола килограма виршли.
ЕНА: То ти верујем. Само нисам мислила на прождрљивост. Шта још можеш?
ДУХ: Могу, на пример, да покренем ово камење.
ЕНА: Хајде да видимо и то!
ДУХ: "Сезаме, отвори се!" (Улазе заједно у пећину) "Сезаме, затвори се." (Пећина се затвара)
Алибаба и разбојници долазе из пљачке. Сви певају:
Ко је пљачкаш и убица,
ко све редом лема, таба,
ко је вођа пропалица?
Алибаба! Алибаба!
Ко је мама, а ко тата
пробисвета и бараба,
ко је власник свиле, злата?
Алибаба! Алибаба!
АЛИБАБА: Ко је најбогатији?
СВИ: Алибаба!
АЛИБАБА: Ко је најмоћнији?
СВИ: Алибаба!
АЛИБАБА: Ко је најхрабрији?
СВИ: Алибаба!
АЛИБАБА: Ух, што волим звекет дуката, додир свиле, боју рубина и дијаманата. Колико смо данас
опљачкали, Сабљо?
САБЉА: Два товара, о најмоћнији од најмоћнијих!
АЛИБАБА: Мало. А колико смо посекли глава, Носоњо?
НОСОЊА: Ја нисам много, свега петето.
БУЗДОВАН: Ни ја нисам више од петето.
АЛИБАБА: Ти, Главоњо?
ГЛАВОЊА: Девесто?
САБЉА: Девесто! Аууу. (Чуди се)
ГЛАВОЊА: Ма неее. Деветсто хиљада глава. (Измишља)
АЛИБАБА: Е, сада си претерао! Али не мари, свеједно ме ниси достигао. Него, како ли се ова камена
глава отвара? Не могу се сетити оне глупе реченице. Ко зна?
САБЉА: Чини ми се: „Сатано, окрени се!"
НОСОЊА: Пре ће бити: „Звекане, отвори се!"
БУЗДОВАН: Баш си звекан, кад се не можеш досетити. Магичне речи гласе: „Јоргане, преврни се!"
АЛИБАБА: Преврнула ти се памет, тикване. Какви те јоргани и покривачи снашли. А ти, камена
главо, отварај се док ст добре воље! Ако извучем сабљу, тешко теби. (Удара нохом у пећииу)
ГЛАВОЊА: Сетио сам се, сетио! „Свезнаме, отвори се!"
САБЉА: Ма неее! „Сезаме, отвори се!" (Отвара се пећина)
АЛИЖАРА: Добро, где сте досада? Уплашила сам се да се нећете вратити. Шта сте ми донели?
АЛИБАБА: Бисере, драгуље, златне огрлице, претење и још неке глупости. Јунаци моји, унесите
благо у пећину. А ти, Алижаро, дај да једемо!
АЛИЖАРА: А шта да једете?
АЛИБАБА: Шта да једемо? Ручак! Нећемо ваљда екеере.
АЛИЖАРА: Нема ручка!
АЛИБАБА: Нема? Како нема!?
АЛИЖАРА: Мислила сам да се нећете вратити, па сам га просула.
АЛИБАБА: Просула! Три дана и три ноћи ништа нисам јео, а она просипа ручак. (Тада дух избацује
разбојнике из пећине)
АЛИБАБА: Сто му бесних глиста, шта се то догађа?
САБЉА: Дух, ду-дух, је изизашао из лампе, Алибабо.
АЛИБАБА: Алижаро, умири тог глупог духа, док нисам од њега направио јастучницу. А ви се,
јунаци моји, припремите за гозбу.
САБЉА: Шта има да се клопа?
НОСОЊА: Стомак ми је ко цев од топа. Празна. (Наглашава)
БУЗДОВАН: Ех, да ми је сада један печенфазан. (Машта)
ГЛАВОЊА: Највише волим прасеће печење,
парадајз салату са луком и сиром.
Од пита највише оне лење,
гибанице и пите с кромпиром.
САБЉА: Ја највише уживам у вину
уз јагњетину и овчетину.
НОСОЊА: У мој стомак стаје све од реда,
од колача, компота, па до меда.
Зуби су ми оштри попут сабље,
дајте да једем батаке жабље.
АЛИБАБА: Сто му переца сланих. Ко је тражио батаке жабље?
НОСОЊА: Ја, неустрашиви вуче. Толико сам гладан да бих појео и рођене уши.
БУЗДОВАН: Ако хоћеш да једеш уши, Главоња има највеће.
САБЉА: То нису уши. Више ми личе на весла! Хахаха.
АЛИБАБА: Тишина! Гомило ушата. Ако наставите с неозбиљностима мораћу неког да посечем. А
сада сви на прање руку. Хајде, хајде!
ГЛАВОЊА: Али, Алибабо.
АЛИБАБА: Ништа "Али", то вам је за казну.
САБЉА: Милост, вођо. Знаш да мрзимо воду.
НОСОЊА: Ја се никад нисам умио у животу.
БУЗДОВАН: Мене је мама окупала само кад сам се родио.
ГЛАВОЊА: Милост, Алибабо, чак не знам ни да пливам. Удавићу се.
АЛИБАБА: Удавићеш се у лавору? Свашта! У реду, нек вам буде, кукавице. Не морате се умивати,
али под једним условом.
САБЉА: Да чујемо. Шта желиш, вођо?
АЛИБАБА: Доведите ми оног глупог духа.
НОСОЊА: Ду... Ду... Духа.
БУЗДОВАН: Како да га доведемо кад је снажан ко десет духова?
ГЛАВОЊА: Опасан је ко буре барута са упаљеним фитиљем.
АЛИБАБА: Значи тако. Прпа, а? Онда на прање руку.
ГЛАВОЊА: Милост! Милост! Довешћемо га.
САБЉА: Излази, душе, тако ти душе,
док ниси остао без главе и гуше. (Прети му)
НОСОЊА: Бројим до десет, утваро бела,
иначе ће ти отићи глупава ћела.
БУЗДОВАН: Излази, створе, с рукама на горе,
или ћу те бацити у море,
неће ти помоћи ни мишја рупа,
долазимо по тебе, сабласти глупа.
ДУХ: Звали сте ме, плашљиви црви,
да се напијем ваше крви?
Хајде, навалите! Ко хоће први? (Започињу борбу)
АЛИБАБА: Хеј! Станите. Ко је дозволио да започињете борбу?
ДУХ: Вређали су ме, Алибабо, сумњали су у моју моћ. Исмејавали су моју снагу. Зато им морамо
одсећи главе.
САБЉА: Главу! Зашто главу? Имам само једну.
ДУХ: Прво ћу Главоњи, његова је најлепша.
ГЛАВОЊА: Немој моју, погрешио си, Буздованова је и боља и лепша.
ГЛАВОЊА: Види! Моја је ко тиква. Празна, ништа нећеш у њој наћи.
БУЗДОВАН: Учини нешто, Алибабо, овај се не шали.
АЛИБАБА: Стани, душе, не љути се. Нисам те звао да сечеш главе, већ да ми испуниш жељу.
ДУХ: Твоја жеља је за мене заповест. Роб сам твој верни, покорни слуга. Кажи, да чујем прву жељу.
АЛИБАБА: Прво ми реци, мој верни душе, где се крије највеће богатство на свету?
ДУХ: То је лако. Највише богатства на свету крије се у Сафирграду, моћни Алибабо.
АЛИБАБА: Немогуће, шашави чаршаве. Какав Сафирград! Нико нема више богатства од мене. Нико,
разумеш ли?
ДУХ: Има, има, Алибабо! У тајним ходницима Сафирграда крије се велико богатство.
АЛИБАБА: Сто му исуканих сабљи. Устајте, јунаци, наоштрите коње, оседлајте сабље и правац
Сафирград.
САБЉА: Гладни смо, Алибабо, како ћемо у бој?
НОСОЊА: У стомаку ми крче црева. Ајојојој!
БУЗДОВАН: Празних стомака ми смо чета бака.
ГЛАВОЊА: Дај нам да једемо, делијо опака.
АЛИБАБА: Кад се блага докопамо, тада ћемо да клопамо. Немојте да кукате и да ме брукате... Види
ти њих: Гладни смо! Па шта? И ја сам. Целу овцу бих смазао с једним зубом. Али док се блага не
дочепамо, нема клопе...
ДУХ: О, моћни Алибабо, ниси рекао још: Пожели још нешто и ја ћу ти жељу испунити.
АЛИБАБА: Касније, немам времена за жеље. Врати се у своју лампу и успут ми позови Алижару! А
ви јунаци моји, не будите тужни. Песму! Хоћу песму!
СВИ: Ко је пљачкаш и убица,
Ко све редом лема, таба,
ко је вођа пропалица?
Алибаба! Алибаба! (Певају прву строфу)
АЛИЖАРА: Хтео си нешто, Алибабетино!
АЛИБАБА: Слушај ме сада пажљиво! Из ових стопа одлазим у пљачку.
АЛИЖАРА: И?
АЛИБАБА: И... Можда ћу погинути.
АЛИЖАРА: Чудна ми чуда! Погинућеш, па шта?
АЛИБАБА: Како па шта! Непријатељ може да ми одсече главу.
АЛИЖАРА: Па шта? Ионако ти глава ничему не служи.
АЛИБАБА: Непријатељ може да ми распори стомак.
АЛИЖАРА: Распори, распори... Па шта? Нећеш бити ни први ни последњи коме су распорили
стомак.
АЛИБАБА: Али замисли кад ми распори стомак и види да је празан, ко буре без иједне капи вина. А
колико сам блага опљачкао. Зар морам умрети гладан?
АЛИЖАРА: Сам си крив за то. Уместо да пљачкаш књиге ти пљачкаш метал и стакло. Зато лепо, кад
си гладан, узми једну огрлицу па је прогугај. Кад си жедан, напиј се златне прашине.
АЛИБАБА: Тако ми части и поштеног носа то ми мирише на неверство. Пази да не зажалиш због
своје дрскости. Могу ја и друкчије с тобом.
АЛИЖАРА: Да ме нећеш бацити у окове?
АЛИБАБА: То не. Али могу учинити нешто још много горе! Могу, на пример, довести другу жену.
АЛИЖАРА: Другу.' Хахаха. Да ли сам добро чула? Другу?
АЛИБАБА: Да, да. Ако хоћеш да знаш, могу се још једном оженити и то принцезом. Је л' тако, вуци
моји?
СВИ: Тако је!
АЛИЖАРА: Наказо једна ружна, показаћу ти ја женидбу. (Јури их) Чекај само, варварине. (Сви беже)
Безобразник безобразни. Мени да прети, гад један. Не види ништа осим злата. О, јадна сам ја сирота.
(Плаче)
ТЕА: Не плачите, господарице. Алибаба се шалио. Биће све у реду. Видећете.
ДИНА: Чему сузе и брига? Ко ће њега хтети? Суров је и груб. Непажљив и непристојан, а уз све то
још и псује. Ниједна га принцеза неће ни погледати.
АЛИНА: Отеће је као што је и нас отео. Зар је нас питао да пођемо са њим?
ЕДИНА: Није! Мене је отео у сред белог дана. Већ сам три године заточена у овој шпиљи.
АЛИЖАРА: Е, моје девојке, ви сте по годину, две, највише три године овде. А ја? Ево, ово је већ
седма година.
ТЕА: Седма? Зар нисте покушали да побегнете одавде?
АЛИЖАРА: Наравно. Али Алибаба и његови разбојници су ме сваки пут спречили. Ни птица им не
може умаћи. На крају, немајући где, помирила сам се са судбином и пристала да живим с њима.
ДИНА: О, јадне ми. Каква нас судбина чека?
АЛИНА: Једино нам преостаје да се надамо да ће нас неко ослободиги.
ЕДИНА: Можда постоји начин да се спасимо.
ТЕА: Али, како?
ЕДИНА: Наша једина шанса је дух Добро.
АЛИНА: Дух! Како се раније нисмо досетиле! Он је свемоћан, он ће нас спасити.
АЛИЖАРА: Немојте се превише заносити духом. Тешко ће вам помоћи јер је и он заробљен у лампи.
Све док Алибаба не каже последњу жељу, дух се неће ослободити.
ТЕА: То значи да су остале још две жеље. Морамо до тад бити стрпљиве.
ДИНА: Још мало, још само мало, па ћемо бити слободне као птице.
АЛИНА: Сва затреперим кад чујем реч слобода. Не бих је мењала за сво Алибабино злато.
ТЕА: Тек сада знам шта је највеће, најекупље, највредније.
ЕДИНА: Колико је само храбрих витеза изгубило животе за слободу, за правду, за мирније и лепше
снове.
ДИНА: Колико је само суза потекло за ту драгоцену реч, колико песама испевано, прича испричано.
ТЕА: Знам једну песму о слободи. Хоћете ли да је чујете?
СВИ: Хоћемо.
ТЕА (пева) Слобода
Ја волим моју маму,
и небо, у њему роду,
колико волим маму
толико волим слободу.
Слобода око има топло,
ко моја мама
једино она сија
када се јави тама.
Све што је лепо волим,
сунце, ваздух и воду,
али од свега тога
више волим слободу.
ДИНА: Песма је прекрасна. Волела бих да је научим. Хоћеш ли ми помоћи?
ТЕА: Врло радо.
АЛИЖАРА: Тишина! Неко долази, сакријмо се у пећину. Брзо! Пожурите! "Сезаме, затвори се."
(Пећина се затвара)
РАЗБОЈНИЦИ: Ко је пљачкаш и убица,
ко све редом лема, таба,
ко је воћа пропалица?
Алибаба! Алибаба! (Певају прву строфу)
АЛИБАБА: Стојте, неустрашиви вуци! Стигли смо пред наш топли дом. Још једно царство смо
уништили, злато покупили и принцезу отели. Ко је најхрабрији, Буздоване?
БУЗДОВАН: Алибаба!
АЛИБАБА: Ко је најмоћнији, Носоњо?
НОСОЊА: Ти. О, моћни Алибабо!
АЛИБАБА: Ко је најбогатији, верни мој Сабљо?
САБЉА: Зна се, Алибаба!
АЛИБАБА: Чула си, принцезо, бићеш моја краљица. Обући ћу те у свилу и кадифу. Поклонићу ти
пола богатства, направићу ти златни дворац, само ми реци још ко је најлепши?
НАРА: Ти, одвратна њушко, сигурно ниси! Лепши је и пакао од тебе. Мислиш да ме можеш купити
прљавим новцем.
АЛИБАБА: Буздоване, вежи је! Предомислићеш се ти. Молићеш ме на коленима. Водите је у
најдубљи део пећине.
НАРА: Неће ти успети, бедни црве. У највећу рупу да ме бациш, принц Нар ће ме пронаћи. Ма шта
да ми се догоди, платићеш му главом заједно са овим пропалицама.
НОСОЊА: Зар то она нас назива пропалицама? Тако ми поштеног носа, то је увреда.
ГЛАВОЊА: Да није што јесте, то јесте да није што мислим да није, и што вероватно јесте...
АЛИБАБА: Прекини, глупане, и одведите је већ једном.
САБЉА: Са задовољством. Али, како се отварају ова камена уста?
АЛИБАБА: Глупандери једни, опет сте заборавили магичне речи. Сва срећа што не идете у школу,
иначе би по три године ишли у један разред.
НОСОЊА: Немој тако, Алибабо, глава ми је пуна ума.
БУЗДОВАН: И моја је, Алибабо, пуна као флаша рума. (Вади празну боцу) Гле, неко је попио?
АЛИБАБА: Не лупетајте! Кладим се да не знате како се зове мужјак козе?
ГЛАВОЊА: Знам ја, знам ја, Алибабо!
АЛИБАБА: Кажи да чујемо.
ГЛАВОЊА: Козан!?
АЛИБАБА: Тако велику главу имаш, а ништа у њој! Козане један. Запамти мужјак козе се зове
козорог.
САБЉА: То је тешко. Питај нас нешто лакше.
АЛИБАБА: У реду, нек вам буде. Слушајте пажљиво: Во риче, петао кукуриче, магарац њаче. А
крмача? А крмача?
НОСОЊА: Скаче!
АЛИБАБА: Е, ово још нисам чуо. Чуо сам свашта, ал' да крмача скаче то нисам. Блесане један, где си
видео да крмача скаче? Где?
НОСОЊА: Кад је брала трешње.
АЛИБАБА: Шта? Трешње? Крмача која игра и бере трешње? Држите ме да не паднем у несвест.
Добро, где си то видео? Говори!
НОСОЊА: Паа, нисам нигде. То ми је Сабља испричао.
АЛИБАБА: Сабља! Од данас ћемо га звати тупа Сабља. Буздоване, покушај да се сетиш магичних
речи.
БУЗДОВАН: Вођо, не могу да се сетим. Толико сам гладан да само мислим на јело.
АЛИБАБА: Главоњо, можеш ли се ти сетити?
ГЛАВОЊА: Ех, да ми је парче печења, сетио бих се из прве, овако...
АЛИБАБА: Тупа Сабљо, шта ти мислиш?
САБЉА: Мислим на батак од ћурана.
АЛИБАБА: Прави си ћуран, ћуркове један! Отварај се, камена уштво, или ћу те слупати!
БУЗДОВАН: Ни прошли пут се нисмо сетили. Једноставно нам не иде у Главу. Уместо "Сезаме,
отвори се!" мораћемо нешто лакше смислити.
Камена врата се отварају.
АЛИБАБА: Гле чуда, отвара се, глупа пећина. Мора да ме се уплашила. Хајде, унесите благо унутра.
Шта сте се укочили? А ти, принцезо, да ли си се предомислила?
НАРА: Никада! Пре ћу умрети, него бити твоја.
АЛИБАБА: Од сутра ћеш бити моја! Друкчије ћеш говорити кад ме пољубиш.
НАРА: Тебе? Радије бих пољубила камилу.
АЛИБАБА: Водите је! Ти, Сабљо, и ти, Главоњо, главама ми одговарате за њу.
БУЗДОВАН: А ми?
АЛИБАБА: Вас двојица остајете стражи. Не желим на никаква изненађења.
НОСОЊА: Али, Алибабо, а обећање? Када ћемо јести?
АЛИБАБА: На стражу! Прождрљивци, само мислите на јело. Сутра ћете јести. Сутра ћу приредити
највећу гозбу, сутра се женим. А сада се губите!
АЛИЖАРА (Долази љута) Чујем ли ја то добро, разбојниче? Опет си отео принцезу.
АЛИБАБА: Отео, па шта?
АЛИЖАРА: Како шта? То је већ шеста принцеза коју си отео. Овај пут си отео принцезу Сафирграда.
АЛИБАБА: Тим боље, утолико ми је дража. А сада ми позови све принцезе и мог верног духа. Хоћу
да се припремим за сутрашње славље.
АЛИЖАРА: Шта опет смераш, отимачу један?
АЛИБАБА: Хајде, хајде, немам времена за губљење. Ускоро ће ноћ, заслужио сам одмор после ове
пљачке. Сутра, кад се одморим, прогласићу венчање са Наром.
ДУХ: Звао си ме, Алибабо? Реци, да чујем шта желиш. Остале су ти још две неиспуњене жеље.
АЛИБАБА: Добри мој душе, припреми ми печење, пиће, колаче и све остало што је потребно за
гозбу и славље.
ДУХ: Само то?
АЛИБАБА: За сада само то. Пожури, до сутра све мора бити ту.
Улазе принцезе и благо се поклањају.
ТЕА: Ево нас, неустрашиви вуче. Кажи, шта мучи твоје ратничко срце?
АЛИБАБА: Сутра, кад се сунце вине високо изнад неба, венчаћу се са принцезом Наром. Ако ми до
сутра не сашијете златни огртач, наредићу да вам одсеку главе.
ДИНА: Урадићемо како кажеш, Алибабо. Сашићемо златни огртач.
АЛИБАБА: То није све. Пошто ме принцеза не жели, на вама је да је убедите да пристане. У
противном, знате шта вас чека. Је л' јасно?
СВИ: Јасно нам је.
АЛИБАБА: А сада идем у моју златну постељу. Пробудите ме кад све буде спремно. (Одлази)
АЛИНА: Овај пут смо готове. Збогом, тужни животе.
ЕДИНА: Збогом, лепа моја главо.
ТЕА: Не очајавајте. Можда ћемо се спасити. Можда још постоји трачак наде. Позовите Алижару.
АЛИЖАРА (Улази) Чула сам све и радо ћу вам помоћи. Али не знам како и на који начин. Са свих
страна смо опкољене разбојницима.
ТЕА: Постоји један начин, ако све испадне како сам планирала.
АЛИНА: Кажи шта имаш на уму. Време пролази, а сваки тренутак нам је драгоцен.
ТЕА: Слушајте пажљиво... (Дошаптавају се)
АЛИЖАРА: План је одличан, фантастичан. Не смемо губити време. Морамо се одлично припремити.
Ја ћу убедити принцезу Нару да се уда за Алибабу, а ви се договорите са Духом о осталом. (Одлази)
АЛИНА: Едина и ја ћемо сашити огртач. Направићемо будалу од Алибабе. Тако ћемо га скројити да
му се и кловн смеје.
Улази дух Добро.
ДУХ: Хтеле сте нешто, добре принцезе? Радо ћу вам помоћи. Ал' имам један проблем.
ТЕА: Да чујемо, ако није тајна.
ДУХ: Није тајна. Помоћи ћу вам да се ослободите, ал' ја не могу побећи све док...
ЕДИНА (Прекине га и наставља у истом тону) Алибаба не каже последњу жељу. Знамо све. Остаје нам да
се надамо, добри душе. Верујемо да ће љубав победити.
АЛИЖАРА (Враћа се радосна) Принцеза пристаје да се уда. Све сам јој објаснила о плану. Успећемо!
ТЕА: Још нам остаје да припремимо свечани сто.
ДУХ: И гозба је припремљена, са.мо да је сервирамо.
АЛИНА: И ми смо готове, одело је сашивено.
ЕДИНА: Биће у њему смешнији од кловна.
ТЕА: Хеј, па овај огртач више личи на гаће.
АЛИНА: Па шта, колико је надмен неће ни схватити да га исмевамо.
АЛИЖАРА: Време је за почетак, позовите Алибабу и разбојнике.
АЛИБАБА: Овде сам, већ сам се пробудио. (Трља очи) Охохохо, види, види. То се зове изненађење. То
се зове оданост. Због овог сте заслужили да гледате како ћу клопати.
САБЉА: Тако ми сабље зар ово није печење? Ох, не могу да одолим, губим стрпљење.
АЛИБАБА: Не дирај, прождрљивко, него ми доведи принцезу! А ви, шта чекате? Помозите ми да
обучем свечани огртач. (Облаче га и лажно му се диве, огртач су, у ствари, гаће)
ЕДИНА: Ох, какав сјај.
АЛИБАБА: Да ли сам леп?
АЛИНА: Најлепши, Алибабо.
АЛИБАБА: Како ми пристаје огртач?
ДИНА: Савршено, величанствено. Не могу да пронађем речи за ту лепоту.
НОСОЊА: Мени тај огртач личи на гаће.
НАРА: Ох, каква лепота. Да ли се то мени привиђа? Сањам ли или је то принц из бајке?
АЛИБАБА: Не сањаш, то сам ја, принц Алибаба.
НАРА: Напокон сам пронашла оног за којим моја душа чезне. Ох, какав огртач, каква раскош.
(Алибаба се окреће)
БУЗДОВАН: Хоћемо ли почети са гозбом, господару, три дана ништа нисмо окусили.
НОСОЊА: Пусти ме да штипнем малко ћурана, да проверим је ли фатаморгана.
АЛИБАБА: Не пипај! Прво да обавимо протокол. Главоњо, иступи и читај.
ГЛАВОЊА: Молим за мало пажње. Младенци, иступите. (Вади папир и чита) Ступајући у брак,
супружници се обавезују да ће се...
АЛИБАБА: Прескочи то!
ГЛАВОЊА: Улога супружника у браку јесте да чува, поштује, воли, и...
АЛИБАБА: И то прескочи. Пређи на оно најважније.
ГЛАВОЊА: Алибабо, да ли ти узимаш принцезу Нару из Сафирграда за шесту супругу?
АЛИБАБА: Узимам!
ГЛАВОЊА: Принцезо Наро, да ли ти узимаш Алибабу за законитог супруга?
НАРА: Под једним условом!
АЛИБАБА: Сто му дуката, шта сада хоћеш?
НАРА: Пре него што пристанем, хоћу да ми за свадбени дар поклониш летећи ћилим.
СВИ: Ћилим?
АЛИБАБА: Ћилим? Одакле ми ћилим, дођавола. И то још летећи. Тражи злата, рубина...
НАРА: Онда нема ништа од удаје. Удаћу се за оног ко ми поклони летећи ћилим.
АЛИБАБА: Доведите ми духа, брзо. Духа ми доведите. Ипак ћеш добити ћилим, нисам ја џабе
Алибаба.
ДУХ: Звао си ме, о моћни Алибабо? Шта желиш!
АЛИБАБА: Тепих!
ДУХ: Тепих? Имаћеш тепих, само реци какав?
АЛИБАБА: Летећи, са уграђеним брзинама.
ДУХ: Твоја жеља је за мене заповест. Добићеш га за ко и тренутак. О, моћни Аладине, ти који
живиш у тами, ти ко и све видиш, све знаш и све чујеш, зове те син, Добро, са планете Земља. Учини
свемоћни Аладине, својом магичном руком, да Алибаба добије летећи ћилим. Учини да се задрвољи
Алибабина жеља.
Тада уз грмљавину ћилим пада Алибаби на главу.
АЛИБАБА: Сто му буба шваба, ко се то усудио? Немој да дођем горе! Главоњо, настави, добили смо
тепих.
ГЛАВОЊА: Да ли ти принцезо пристајеш да се удаш за Алибабу?
НАРА: Не!
АЛИБАБА: Не! Шта је сад опет?
НАРА: Хтела сам рећи, немам ништа против.
ГЛАВОЊА: Тако ми памети, онда вас проглашавам за мужа и жену.
СВИ: Ура! Ура!
АЛИБАБА: То морамо прославити. Овамо вино! Навали те, јунаци моји. А ви? Шта чекате? Песму,
хоћу песму.
ПРИНЦЕЗЕ (певају а плесачице плешу)
Један разбојник стари,
чувени Алибаба,
пун је силнога блага,
ал му је све то џаба.
Онакав страшан, зао,
веома ружан, губав,
могао је све да купи,
ал' никако љубав.
Испред пећине стоји
лица бледог ко креч
самог себе се боји
јер не зна чаробну реч.
Алибаба моли се
„Сезаме, отвори се".
АЛИБАБА: Тишина! Та песма ми се не свиђа! Мораћу неком одсећи главу!
САБЉА: Ала је лепо ово вино, као цвеће после кише. Осећам се красно, бајно, фино, и на још ми
мирише.
НОСОЊА: Хик. Тако ми брка, тако ми браде, од вина ништа боље није, слатко је попут мармеладе, и
директно у главу бије.
БУЗДОВАН (припит) Мени у стомаку попут коња јаше, дајте ми, молим, још четири флаше.
ГЛАВОЊА: Шта си рекао, некултурна стоко, не чујем те добро на лево око, хик. Рекао си нешто
попут вина, тако ми старох Рима. (Вади сабљу и бори се)
АЛИБАБА: Доста, јунаци крвожедни! Зар да се сада млатите и бијете? Престаните црви, глупаци
бедни, наставите да једете и да пијете. А ви, шта чекате? Парадајз, кифле? Певајте.
ПРИНГЕЗЕ: Ко је пљачкаш и убица, ко све редом лема, таба, ко је воћа пропалица? Алибаба!
Алибаба!
АЛИБАБА: Тоо! То волим да чујем. Душе, донеси још вина.
ДУХ: Нема ни једне капи више. Све сте попили.
АЛИБАБА: Како нема? Не може да нема, створи!
ДУХ: Не могу, све три жеље си истрошио.
АЛИБАБА: Доста! Нећу ни реч да чујем. Губите се. На спавање сви! За вас то не важи! Ви на
стражу!
САБЉА: Али, Алибабо!
АЛИБАБА: Нема али. Сабље у руке и на стражу. И немој да заспите случајно. Лично ћу одеећи
њушку оном ко заспи. Хајдемо, принцезо, сутра ме чека велика пљачка.
САБЉА: Или сам пијан, или будала,
или сам остао без слике и тона,
али после четири пуна бокала,
не бих видео ни белог слона.
НОСОЊА: И мене је флаша добро омамила,
осећам се грбаво као камила,
дао бих богатство за једну жељу,
да спустим гузу на постељу белу.
БУЗДОВАН: А ја бих дао и брата и сина,
за још једну флашу вина.
могао је све да купи,
ал' никако љубав.
Испред пећине стоји
лица бледог ко креч
самог себе се боји
јер не зна чаробну реч.
Алибаба моли се
"Сезаме, отвори се".
АЛИБАБА: Тишина! Та песма ми се не свиђа! Мораћу неком одсећи главу!
САБЉА: Ала је лепо ово вино,
као цвеће после кише.
Осећам се красно, бајно, фино,
и на још ми мирише.
НОСОЊА: Хик. Тако ми брка, тако ми браде,
од вина ништа боље није,
слатко је попут мармеладе,
и директно у главу бије.
БУЗДОВАН (припит) Мени у стомаку попут коња јаше,
дајте ми, молим, још четири флаше.
ГЛАВОЊА: Шта си рекао, некултурна стоко,
не чујем те добро на лево око, хик.
Рекао си нешто попут вина,
тако ми старог Рима. (Вади сабљу и бори се)
АЛИБАБА: Доста, јунаци крвожедни! Зар да се сада млатите и бијете? Престаните црви, глупаци
бедни, настави те да једете и да пијете. А ви, шта чекате? Парадајз, кифле? Певајте.
ПРИНГЕЗЕ: Ко је пљачкаш и убица,
ко све редом лема, таба,
ко је вођа пропалица?
Алибаба! Алибаба!
АЛИБАБА: Тоо! То волим да чујем. Душе, донеси још вина.
ДУХ: Нема ни једне капи више. Све сте попили.
АЛИБАБА: Како нема? Не може да нема, створи!
ДУХ: Не могу, све три жеље си истрошио.
АЛИБАБА: Доста! Нећу ни реч да чујем. Губите се. На спавање сви! За вас то не важи! Ви на
стражу!
САБЉА: Али, Алибабо!
АЛИБАБА: Нема али. Сабље у руке и на стражу. И немој да заспите случајно. Лично ћу од сећи
њушку оном ко заспи. Хајдемо, принцезо, сутра ме чека велика пљачка.
САБЉА: Или сам пијан, или будала,
или сам остао без слике и тона,
али после четири пуна бокала,
не бих видео ни белог слона.
НОСОЊА: И мене је флаша добро омамила,
осећам се грбаво као камила,
дао бих боштетво за једну жељу,
да спустим гузу на постељу белу.
БУЗДОВАН: А ја бих дао и брата и сина,
за још једну флашу вина.
ГЛАВОЊА: Тише, пијанице, нешто се мрда
иза оног великог брда.
САБЉА: Мрда ти глава, Буздоване,
пуна вина и разне хране.
Тада се појављује принц Нар. Удара једног разбојника и бори се са другим.
НАР: Вадите сабље, хуље, напокон сте моји! Нека баци сабљу онај ко се боји!
НОСОЊА: Ха! Нас смо још три, а ти си сам,
направићемо до тебе за слику рам. (Боре се)
ДУХ: Није сам, створења лажна,
чека вас и моја песница снажна. (Помаже принцу)
ГЛАВОЊА: Ух, то дух на нас режи,
зато предлажем да се бежи! (Сви беже)
ДУХ: Нећете побећи, страшљиви пилићи,
на крају света ја ћу вас стићи.
(Јури за њима)
АЛИБАБА: Сто му питомих змајева! Ко се усуђује да ремети сан опасном Алибаби? Где је тај
дрекавац? А!
НАР: Ту сам, тресигаћо бедна!
АЛИБАБА: Тресигаћо? Усудио си се Алибаби рећи тресигаћа? Понови то још једном ако смеш.
НАР: Не само да си тресигаћа, него си и пунигаћа.
АЛИБАБА: Шта? Пунигаћа?! Због ове увреде остаћеш без главе. Вади мач, лајавче! (Започињу борбу)
1НАР: За такве јунаке, довољне су ми шаке.
АЛИБАБА: Направићу од тебе салату. Не! Направићу од тебе резанце за супу.
НАР: Превише се хвалиш мали не скакући као жаба, кад одсечем оно Али, остаће ти само баба.
АЛИБАБА (Пада преко столице) Пр... Предајем се, страццни принче. Поштеди ми живот и даћу ти пола
блага. Моћиг ћеш купити сва Краљевства, све војске.
НАР: Не желим твој прљави новац. Хоћу принцезу!
АЛИБАБА: Вратићу ти принцезу. Ево, њен живот ти нудим за свој. Даћу ти све, све што желиш.
Милост, поштеди животг болесном, изнемоглом старцу.
НАР: Нека ти буде, бедниче. Губи се. Али запамти, ако те још једном ухватим да пљачкаш, оде ти та
шупља главетина.
АЛИБАБА (Бежи и сакрива се у пећину) "Сезаме, затвори се!" Ха-ха-ха! Прешао сам те, наивни принче.
Никада их нећеш ослободити. Ха-ха.
НАР: Платићеш ми зато, проклетниче, ухватићу те кадтад. Ох, како сам испао наиван. Како сада да
покренем хиљаде тона камења, како да спасим принцезу? Јадан ја. Умреће због мене. Отварај се,
камена главо! (Удара беспомоћно у стене) Отварај се, молим те. Задржи своје благо, не треба ми, само ми
принцезу врати.
ДУХ (Враћа се) Не очајавај, добри младићу, ја ћу ти помоћи.
НАР: Ко си ти, племенити душе, кад и по други пут помажеш?
ДУХ: Чувар Аладинове лампе. Дух Добро, А ко си ти, храбри младићу?
НАР: Принц Нар, вереник принцезе Наре коју је Алибаба заробио.
ДУХ: Да ли је волиш, принче?
НАР: Више од свега на свету.
ДУХ: Не сумњам, не сумњам. Доказао си својим јунаштвом.
НАР: Добри душе, како пемо покренути ово силно камење?
ДУХ: Једноставно. Али ми прво обећај да ћеш заборавити магичне речи.
НАР: Обећавам, само је ослободите док није касно.
ДУХ (Прилази пећини) Сезаме, отвори се! (Стене се покрећу)
СВИ: Слобода! (Радују се и певају)
Један разбојник стари, чувени Алибаба,
пун је силнога блага, ал му је све то џаба.
НАРА: Ох, како сам срећна. Ти! Ти, принче мој. Знала сам да ме нећеш оставити. Знала сам.
ТЕА: Живео принц! Живео дух! Живела слобода!
СВИ: Живела!
ЕНА: Ето, децо, стигли смо до краја наше приче. Трудили смо се да вам ову причу што верније
дочарамо. Верујем да вам се допала, и да сте схватили шта је право богатство.
ДИНА: Верујемо да ћете се дуго сећати наших доживљаја, наших песама и наших јунака.
САБЉА: Ако ништа нисмо упецали, бар смо измислили лепу причу. А што се тиче опљачканог
блага, и да постоји не би га мењали за слободу. Зато нек вечно буде закопано у стенама.
ДУХ: Завесо, затвори се!

крај