SBP DRUŽENJE 1/2024

– odgovori na pitanja učesnika

https://cmn-sbp.rs/

CENTAR ZA MENADŽMENT
CMN, februar 2024. Beograd
Pitanje:
Od 2014. godine mi se "vuče" na kontu 245241 (Obaveze za PDV po izdatim
fakturama opšta stopa) 4,62 dinara. To je pretplata neka koja se stvorila prilikom
plaćanja PDV-a tada. Kako je najbolje to da zatvorim da mi se ne prenosi iz godine
u godinu?

Odgovor:
Ne bi trebalo da pretplata za PDV bude na dugovnoj strani konta 245241 - Obaveze
za PDV po izdatim fakturama opšta stopa, već taj iznos treba da je evidentiran na
kontu 123961 – PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi. Prebacite iznos na taj
konto.
Šta ste zapravo uradili? Pretplatili ste PDV kojeg nikada niste iskoristili i zato treba
da korigujete „na niže“ izvore na klasi 300000.
To dakle znači da stanje sa tog računa, zbog protoka vremena treba da zatvorite
sredstvima na konto 321311 – Neraspoređeni višak prihoda i primanja iz ranih
godina – 321311/123961. Napravite radnu belešku.

Pitanje:

2
Na kontu 131211 – Obračunati neplaćeni rashodi, imam cifru koja se godinama ne
poklapa i menja u odnosu na 252111 – Dobavljači u zemlji, sada je razlika za nekih
7.507,60 dinara. Da li je moguće i to korigovati i kako?

Odgovor:
Ne bi trebalo da Vam se pojavljuje razlika jer knjiženja na navedenim kontima uvek
se prate. Međutim, bilo šta je bilo možete ispraviti, na primer pod 31.12, samo treba
da utvrdite gde se još javlja odstupanje.
Moj predlog je da idete jedno po jedno. Ako Vam se nula i trojka slažu, i žiro račun
i izvori sredstava, proverite na primer date avanse na kontu 123211 – Dati avansi.
Takođe, proverite knjiženje PDV-a.
Možemo se dodatno čuti da vidimo gde je neslaganje. Do tada proverite da li je
131211 veće ili manje od 252111, i gde se eventualno još negde javlja odstupanje

na suprotnoj strani.

Pitanje:
Kako se pokriva budžetski deficit?
Odgovor:
Pre nego što odgovorimo na vaše pitanje treba napomenuti da se budžetski deficit
može javiti na izvorima finansiranja različitim od izvora 01 – Opšti prihodi i primanja

budžeta.

Klasa 321111 – Obračun prihoda i 321122 – Manjak prihoda i

primanja i rashoda i izdataka primanja - deficit

-- - суит
-

3
Budžetski deficit kojeg ste prikazali u Obrascu 5 – Izveštaj o izvršenju budžeta,
pokrivate iz prenetih izvora iz ranijih godina, po pravilu se ta sredstva nalaze na
kontu 321311 – Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.
Da bi se ta sredstva mogla koristiti organ upravljanja mora da donese odluku, o
nameni i visini njihove potrošnje. To bi trebalo uraditi pre trošenja ovih sredstava
kako bi se predvidele aproprijacije, odnosno namenska opredeljenost budućeg
trošenja sredstava.
Na osnovu odluke organa upravljanja sprovodi se knjiženje 321311 -
Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina/311712 - Preneta neutrošena
sredstva za posebne. Ovaj iznos je iznos koji se prikazuje u Bilansu uspeha na OP
oznakama: 2348 i 2351
Slučaj 1-1

Na osnovu odluke organa upravljanja iz sredstava viška prihoda i primanja iz ranijih

godina 321311 - Neraspoređeni višak prihoda i primanja iz ranijih godina,
izdvojeno je 20.000,00 dinara za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine, a koji
su doveli do deficita tekuće godine. Koji su stavovi za knjiženje?

Knjiženje:
KOREKCIJA BUDŽETSKOG DEFICITA – poslovanje sa nulom
Red. Broj konta Iznos
Naziv konta / Opis promene
br. Duguje Potražuje Duguje Potražuje
Neraspoređeni višak prihoda i
1. 321311 20.000,00
primanja iz ranijih godina
311712 Preneta neutrošena sredstva za
posebne namene – za pokriće 20.000,00
deficita
- Namenska opredeljenost
sredstava – za pokriće budžetskog
deficita
Preneta neutrošena sredstva za
2. 311712 posebne namene – za pokriće 20.000,00
deficita
321122 Manjak prihoda i primanja - deficit 20.000,00
- Korekcija budžetskog deficita iz
prenetih sredstava

U prethodnom slučaju korisnik budžetskih sredstava u toku budžetske godine

poslovao je sa rezultatom nula, a što znači da je njegov konačan rezultat nula,
odnosno da je budžetski deficit pokriven iz nepotrošenih sredstava prethodne
godine.

4
Moguće je, takođe da korisnik budžetskih sredstava ima još nepotrošenih sredstava
koja su akumulirana u prethodnim godinama i koja su raspoloživa na tekućem
računu, u aktivi, odnosno na subanalitičkom kontu 321311- Neraspoređeni
višak prihoda i primanja iz ranijih godina, u pasivi, kao izvor sredstava za neku
narednu potrošnju.
Opšte je pravilo da budžetski korisnik ne može da posluje sa ukupnim, ili
konačnim deficitom, iz razloga što ne može da troši sredstva koja nema.
Drugim rečima, to znači da se eventualno nastao godišnji, ili budžetski deficit mora
pokriti iz sredstava prenetih iz prethodnih godina, što upućuje na zaključak da
mora da posluje barem sa nulom, kao ukupnim, odnosno konačnim rezultatom.
Slučaj 1-2
Ukoliko su sredstva sa konta 321311 - Neraspoređeni višak prihoda i primanja iz
ranijih godina, korišćena za pokriće deficita u većem iznosu od ostvarenog
budžetskog deficita tekuće godine, na primer u visini od 140.000,00 dinara
kada je budžetski deficit 20.000,00 dinara, jasno je da je korisnik budžetskih
sredstava u toj godini ostvario ukupan suficit.
To znači da je budžetski deficit nastao kao posledica većih rashoda i izdataka, na
nivou godine od ostvarenih prihoda i primanja iste godine, te da je taj deficit
pokriven iz akumuliran sredstava prethodnih godina. U tom slučaju knjiženje se vrši
na sledeći način:

Knjiženje:
KOREKCIJE BUDŽETSKOG DEFICITA – poslovanje sa ukupnim suficitom
Red. Broj konta Iznos
Naziv konta / Opis promene
br. Duguje Potražuje Duguje Potražuje
Neraspoređeni višak prihoda i 140.000,0
1. 321311
primanja iz ranijih godina 0
311712 Preneta neutrošena sredstva za
posebne namene – za pokriće 140.000,00
deficita
- Namenska opredeljenost
sredstava – za pokriće
budžetskog deficita
Neraspoređeni višak prihoda i 140.000,0
2. 311712
primanja iz ranijih godina 0

5
 Manjak prihoda i primanja -
321122 20.000,00
deficit
Višak prihoda i primanja -
321121 120.000,00
suficit
- Korekcija budžetskog deficita i
utvrđivanje ukupnog suficita

Pitanje:

Koja je procedura za otuđenje pokretnih stvari iz javne svojine?

Odgovor:

Procedura je sledeća:
Odluku o otuđenju pokretnih stvari manje vrednosti donosi funkcioner, odnosno
rukovodilac korisnika
Funkcioner, odnosno rukovodilac korisnika donosi odluku o formiranju komisije
koja će sprovesti postupak otuđenja
Komisija utvrđuje početnu prodajnu cenu, na osnovu analize tržišta
Otuđenje pokretnih stvari iz javne svojine vrši se, po pravilu, u postupku javnog
oglašavanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda, na način kojim se
obezbeđuje interes nosioca prava javne svojine
Komisija objavljuje oglas o sprovođenju postupka javnog nadmetanja ili
prikupljanja pismenih ponuda
Oglas o otuđenju sredstava iz javne svojine objavljuje se u sredstvima javnog
informisanja, a treba da sadrži:
− naziv organa i korisnika koje otuđuje sredstvo iz javne svojine;
− bliže podatke o načinu, odnosno postupku otuđenja (javno nadmetanje ili
prikupljanje pismenih ponuda);
− opis sredstva javne svojine, odnosno opreme koja se otuđuje;
− uslove pod kojima se sredstvo (oprema) otuđuje;
− kriterijum za izbor najboljeg ponuđača;
− vreme i mesto uvida u dokumentaciju;

6
 − način, mesto i rok za dostavljanje prijava za učešće u postupku javnog
nadmetanja (prijava), odnosno pismenih ponuda za učešće u postupku
prikupljanja pismenih ponuda (ponuda);
− obavezan sadržaj prijave, odnosno ponude koje je potrebno dostaviti uz
prijavu, odnosno ponudu;
− vreme i mesto održavanja javnog nadmetanja, odnosno javnog otvaranja
prispelih ponuda;
− početnu, odnosno najnižu cenu;
− obaveštenje da podnosioci neblagovremene, odnosno nepotpune prijave,
odnosno ponude, neće moći da učestvuju u postupku javnog nadmetanja,
odnosno prikupljanja ponuda
Javno dostavljanje može da se objavi i u službenom glasilu, dnevnim novinama ili
na drugi pogodan način, pri čemu prilikom planiranja troškova oglašavanja treba
voditi računa da troškovi oglašavanja opravdaju koristi koje iz postupka proizilaze
Komisija formina za vođenje postupka otuđenja pokretnih stari iz javne svojine o
toku postupka vodi zapisnik i po okončanom postupku utvrđuje predlog za izbor
najpovoljnijeg ponuđača
Ukoliko dva ili više ponuđača ponude isti iznos naknade za predmet otuđenja
komisija će pozvati navedene ponuđače, da u roku od tri dana od dana prijema
poziva, dostave novu pismenu zatvorenu ponudu, sa najvećim iznosom koji mogu
da ponude, potom će komisija otvoriti ponude i utvrditi najpovoljnijeg ponuđača.
Ukoliko ponuđači u roku od tri dana ne dostave novu ponudu, odnosno ako su
ponuđači dostavili novu ponudu sa istovetnim iznosom naknade, komisija će
putem žreba izvršiti izbor najpovoljnijeg ponuđača
Ukoliko se u postupku javnog oglašavanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda
niko ne javi na oglas prodaja te stvari može se izvršiti davanjem novog oglasa na
način da se smanji početna cena, na 80% početne vrednosti;
U slučaju kada se prodaja stvari ni u ponovljenom postupku javnog oglašavanja sa
umanjenom početnom vrednošću ne otuđi iz javne svojine, početna procenjena
vrednost po kojoj se ista otuđuje, može se umanjiti na 60%, po kojoj ceni će se
nastaviti sa javnim oglašavanjem
Otuđenje pokretnih stvari neposrednom pogodbom vrši se za pokretne stvari koje
nisu otuđene u postupku prikupljanja ponuda, odnosno javnog oglašavanja, ali ne
ispod prethodno oglašene umanjenje vrednosti.
Odluku o otuđenju pokretnih stvari neposrednom pogodbom donosi funkcioner,
odnosno rukovodilac korisnika.
Odluku o otuđenju pokretne stvari donosi rukovodilac, na obrazložen predlog
komisije.
Primanja koja ustanova ostvari od prodaje pokretnih stvari iz javne svojine
knjigovodstveno se evidentiraju u okviru klase 8 - Primanja od prodaje

7
nefinansijske imovine. U tom slučaju budžetski korisnik ostvaruje izvor 9 - Primanja
od prodaje nefinansijske imovine, a ne izvor 04 - Sopstveni prihod.
Primljena sredstava po osnovu prodaje pokretnih stvari iz javne svojine iskazuju se
kao obaveze prema budžetu 254111 - Obaveze prema budžetu, i treba ih uplati u
budžet kao deo javnih sredstava.
Priliv sredstava koje budžetski korisnik ostvari od prodaje sekundarnih
sirovina knjigovodstveno se evidentira kao prihod u okviru odgovarajućeg
subanalitičkog konta grupe 742000 - Prihodi od prodaje dobara i usluga. Ovo iz
razloga što prodaja otpadnog materijala ili rashodovane opreme koja nema
upotrebnu vrednost više nema karakteristike nefinansijske imovine.

Pitanje:
Da li korisnici budžetskih sredstava treba i svoje periodične izveštaje da objavljuju
na sajtu korisnika, i da li se ova obaveza odnosi na finansijske izveštaje za sve
godine?

Odgovor:
Svi korisnici javnih sredstava dužni su da na svojoj internet stranici objavljuju svoje
finansijske planove za narednu godinu, informator o radu, kao i završne račune i
finansijske izveštaje.
Prema našem tumačenju odredbe člana 8, stav 3. Zakona, ovde se misli na godišnje
finansijske izveštaje, po analogiji sa prethodno navedenim završnim računom.

8
Takođe, u vezi sa vašim pitanjem ne bi trebalo brisati već objavljene godišnje
finansijske izveštaje iz prethodnih godina.

Pitanje:
Rok za uvećanje kvota je od 10-13 u mesecu. Odobren mi je obračun za
neiskorišćeni GO, čekam odobrenje uvećanja aproprijacije, da bih tražila uvećanje
kvote.
Da li ja sada od 10-13 februara mogu da unesem zahtev za povećanje kvote
februarske, ili je taj rok za uvećanje kvote iz marta meseca?
Da li se rok pomera pošto nas hvata vikend?

Odgovor:
Da bi ste mogli da uvećate aproprijacije, odnosno kvote neophodno je da vam
budu odobrena sredstva na odgovarajućem izvoru finansiranja.
Od 10-13 februara unose se kvote za mesec mart.
Ne možete da uvećavate sada februarske kvote. Troškove za neiskorišćeni godišnji
odmor knjigovodstveno evidentirate na kontu 485119 – Ostale naknade štete.
Prema članu 80. stav 5. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik
RS", br. 18/2016, 95/2018 (autentično tumačenje) i 2/2023 (Odluka US)), ako
poslednji dan roka pada na dan u kome organ ne radi, rok ističe kad protekne prvi

naredni radni dan.

9
Pitanje:

Kako korisnici koji ne posluju preko svojih podračuna vode svoje poslovne
knjige?

Odgovor:

Prema članu 12. Uredbe o budžetskom računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br.
125/2003, 12/2006 i 27/2020) direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava
koji svoje finansijsko poslovanje ne obavljaju preko svojih podračuna, vode samo
pomoćne knjige i evidencije.

U tom smislu korisnici budžetskih sredstava koji posluju preko evidencionih računa,
ne treba da vode glavnu knjigu, već samo pomoćne knjige. Za ove korisnike
glavna knjiga vodi se u okviru glavne knjige trezora. U glavnoj knjizi trezora
sadržana su sintetizovana šestocifrena konta po korisnicima pojedinačno.

Pri tome korisnici budžetskih sredstava koji vode pomoćne knjige treba svoje
pomoćne knjige da usklade sa glavnom knjigom trezora.

Pitanje:

Da li su korisnici kojima su ukinuti podračuni, odnosno koji posluju preko

evidencionih računa obaveznici poreza na dobit?

10
Odgovor:

Korisnici budžetskih sredstava kojima su ukinuti podračuni sopstvenih prihoda i

koji nisu u obavezi da sastavljaju Obrazac 2 - Bilans prihoda i rashoda, pri čemu su
sredstva koja su se na te podračune uplaćivala postala javni prihodi, nisu obveznici
poreza na dobit pravnih lica po osnovu predmetnih prihoda. U vezi navedenog

dato je mišljenje MF br. 011-00-139/2019-04 od 10.7.2019. godine).

Pitanje:

Da li korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a prilikom rashodovanja opreme

ima obavezu da obračuna i plati PDV?

Odgovor:

U skladu sa članom 4. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, promet

dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na dobra licu koje
tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije
određeno.
To zapravo znači da ako se pravo raspolaganja ne prenosi na drugo lice, ne
postoji predmet oporezivanja. Recimo, ukoliko korisnik budžetskih sredstava
rashoduje opremu, po usvojenom izveštaju popisne komisije (od strane organa
upravljanja), a što praktično znači da je isknjižava iz svojih poslovnih knjiga
(nezavisno od toga da li ta oprema ili sadašnju vrednost, ili ne) ne postoji obaveza
obračuna PDV-a.

11
Ovo iz razloga, što kako je prethodno rečeno rashodovanjem ne nastaje promet
(ne menja se vlasnik), a prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, predmet
oporezivanja je promet dobara i usluga.

Pitanje:
Da li možete pojasniti kako postupati sa sredstvima od zakupa?

Objašnjenje:
Pripadnost sredstava ostvarenih davanjem u zakup stvari u javnoj svojini određuje
se u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, s tim da izuzetno,
sredstva ostvarena od davanja u zakup nepokretnosti koje su date na korišćenje
NBS, prihod su NBS. Takođe isto se primenjuju i kod davanja u zakup i na korišćenje
stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, s tim što o
davanju saglasnosti odlučuje nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno
jedinice lokalne samouprave.
(član 22. stav 5. i 6. Zakona o javnoj svojini)
***
Ustanove i organizacije koje su korisnici nepokretnosti u svojini grada Beograda, a
koje daju nepokretnost u svojini Grada Beograda u zakup, sredstva po tom osnovu
treba da tretiraju kao javni prihod koji pripada gradu. Shodno tome zakupci
sredstva po osnovu plaćanja zakupnine uplaćuju na odgovarajuće uplatne račune
javnih prihoda kao prihod imaoca prava svojine (grada).
Potrebno je da ustanove kao zakupodavci svojim zakupcima, odnosno licima sa
kojima imaju zaključen ugovor o zakupu dostave obaveštenje o broju računa na
koji će zakupci ubuduće vršiti uplate, javni prihod, u skladu sa pravilnikom kojim
se uređuju računi za uplatu javnih prihoda.

12
Instrukcija grada Beograda (XX1-04-463.3-13/2019, od 15.4.2019. godine)
Iz navedenog proizilazi da prihode ostvarene od zakupa nepokretnosti u javnoj
svojini treba tretirati kao javne prihode koji se direktno, a to znači neposredno od
strane zakupca uplaćuju na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda i to
zavisno od nivoa vlasti, odnosno zavisno od predmeta zakupa na jedan od sledećih
uplatnih računa, i to:
− 840-742122843-43 - Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje
nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije
i ustanove - javne službe koje se finansiraju iz budžeta Republike;
− 840-742132843-16 - Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje
nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste organi AP Vojvodina;
− 840-742135843-37 - Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje
nepokretnosti u pokrajinskoj svojini koje koriste organi AP Vojvodina;
− 840-742134843-30 - Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje
nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste organi AP Kosovo i Metohija;
− 840-742136843-44 - Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje
nepokretnosti u pokrajinskoj svojini koje koriste organi AP Kosovo i
Metohija;
− 840-742142843-86 - Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje
nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste gradovi i indirektni korisnici
njihovog budžeta;
− 840-742145843-10 - Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje
nepokretnosti u gradskoj svojini koje koriste gradovi i indirektni korisnici
njihovog budžeta;
− 840-742152843-59 - Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje
nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste opštine i indirektni korisnici
njihovog budžeta;
− 840-742155843-80 - Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje
nepokretnosti u opštinskoj svojini koje koriste opštine i indirektni korisnici
njihovog budžeta.
U pozivu na broj odobrenja, po modelu 97, treba upisati:
- dvocifreni kontrolni broj koji se izračunava po modelu 97;
- šifra teritorije (npr. 601 nivo Republike)
- broj za indentifikaciju zakupca (PIB, matični broj, broj ugovora i sl.)
Prema tome, zakupci javne svojine, bez obzira na nivo vlasti imaoca prava javne
svojine, treba direktno, ili neposredno da ugovoreni iznos zakupnine uplate na
odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, a koji su deo konsolidovanog računa
trezora pripadajućeg budžeta.
U tom slučaju zakupodavci koji su praktično samo nosioci prava korišćenja javne
svojine vode knjigovodstvenu evidenciju - analitiku potraživanja i naplate

13
potraživanja po tom osnovu, a u ime i za račun imaoca prava javne svojine.
Informacije o realizovanim uplatama zakupa zakupodavci treba da dobiju od
nadležnog budžeta u koji se uplata zakupa sprovodi. U praksi moguće je da se
zakupac, prethodno zaključenim ugovorom, obaveže da će dokaz o sukcesivnim
uplatama zakupnine dostavljati korisniku javne svojine, kao licu kod kojeg
neposredno ostvaruje uslugu zakupa.
Ukoliko je navedeno sprovedeno, a to znači da je prihod od zakupa, kao javni
prihod direktno uplaćen na uplatni račun javnih prihoda, prema našem mišljenju
ne izdaje se elektronska faktura u skladu sa članom 3. stav 2. tačka 6) Zakona o
elektronskim fakturama koja glasi:
„Obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji za transakciju po osnovu
koje se plaća naknada koja predstavlja javni prihod u skladu sa zakonom
kojim se uređuje budžetski sistem, osim transakcije na osnovu koje postoji
obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom
kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
Napomena: ovakvo postupanje primenjuje se na sve korisnike budžetskih
sredstava, nezavisno da li su u aplikaciji SPIRI ili ne, i nezavisno kom budžetu

pripadaju.

Pitanje:

Da li lice obveznik PDV-a na manjak opreme obračunava i plaća PDV?

Odgovor:

Prema članu 4. stav 4. od tač. 1-3) Zakona o porezu na dodatu vrednost, sa

prometom dobara uz naknadu izjednačava se:

14
- uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične
potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica (tzv. sopstvena
potrošnja), gde spada i manjak dobara, osim
▪ manjka koji se smatra rashodom na koji se ne plaća PDV u skladu sa
Zakonom;
▪ manjka koji se može pravdati višom silom ili drugim opravdanim
razlogom (elementarna nepogoda, krađa, saobraćajni udes i dr.), a koji
se dokazuje aktom nadležnog organa, odnosno organizacije;
- svaki drugi promet dobara bez naknade (gde na primer spada i davanje na
poklon prethodno rashodovanog sredstva);
- iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene prema
Normativu rashoda, u skladu sa Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur,
kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost ("Službeni glasnik
RS", broj 124/2004).
Uzimanje dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz člana 4. Zakona o porezu
na dodatu vrednost (od tač. 1-3), smatra se prometom dobara uz naknadu pod
uslovom:
− da je PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove
sastavne delove,
− da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa može odbiti, u
potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo
na odbitak prethodnog poreza, ili ne.
Bliže tumačenje navedene odredbe zakona tumači se mišljenjem MF RS, broj 413-
00-337/2010-04 od 29.3.2010. godine čiji deo prenosimo u nastavku:
“…na manjak dobara koji se ne smatra manjkom dobara iz člana 3. stav 2.
Pravilnika, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom, pod uslovom
da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćen pri
uvozu, na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili
srazmerno.”

✓ Na manjak dobara obračunava se PDV ako je obveznik PDV-a prilikom

nabavke ili proizvodnje dobara imao pravo na odbitak prethodnog
PDV-a, srazmerno ili u celosti, nezavisno od toga da li je to pravo
koristio, ili ne;
✓ Na manjak dobara ne obračunava se PDV ako obveznik PDV-a prilikom
nabavke ili proizvodnje dobara nije imao pravo na odbitak
prethodnog PDV-a;
✓ Na manjak dobara obračunava se PDV ako je dobro nabavljeno pre 1.
januara 2005. godine (pre primene Zakona o porezu na porezu na
dodatu vrednost) jer obveznik PDV-a u tom slučaju nije mogao da ima
pravo na odbitak prethodnog poreza;

15
Pitanje:

Da li se u okviru istog izvora finansiranja uvek može tražiti prebacivanje novca sa

jedne na drugu aproprijaciju?

Odgovor:

Može.
U skladu sa stavom 7. člana 61. Zakona o budžetskom sistemu, predviđeno je da
se preusmeravanje aproprijacija sa izvora 01 - Prihodi i primanja iz budžeta, mogu
vršiti najviše u visini do 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se
iznos umanjuje. To znači da se prilikom preusmeravanja aproprijacija iz izvora 01
- Prihodi i primanja iz budžeta, treba voditi računa o sledećim ograničenjima, a koja
treba posmatrati kao kumulativne uslove:
− prvo, ograničenje u visini promene aproprijacije može se vršiti najviše do
10% aproprijacije čiji se iznos umanjuje, dakle može se vršiti
preusmeravanje na jednu, dve ili više aproprijacija, s tim da je zbir svih
izvršenih preusmeravanja sa aproprijacije koja se smanjuje može biti najviše
10% njene početne vrednosti;
− drugo, procenat preusmeravanja aproprijacija u visini od 10% aproprijacije
čiji se iznos umanjuje odnosi se na godišnji iznos mogućeg preusmeravanja,
tačnije na period od jedne kalendarske godine;
− treće, preusmeravanje aproprijacija sa izvora 01 - Prihodi i primanja iz
budžeta može se vršiti samo između, odnosno u okviru već otvorenih
aproprijacija, što znači da se preusmeravanjem ne mogu otvarati nove
aproprijacije, u smislu aproprijacija koje nisu predviđene finansijskim
planom;

16
 − četvrto, broj ili učestalost preusmeravanja jedne aproprijacije nije
ograničen, a što znači da se preusmeravanje određene aproprijacije može
vršiti više puta godišnje, zapravo u više navrata, pod uslovom da se
preusmeravanje vrši u istom smeru.
Sledeće, u skladu sa stavom 9. člana 61. Zakona uređeno je da:
"U slučaju da se u toku godine izvrši povećanje, odnosno smanjenje aproprijacije
putem preusmeravanja, ta aproprijacija naknadnom promenom ne može smanjiti,
odnosno povećati primenom stava 7. ovog člana".
Dakle, ako smo tokom godine jednu aproprijaciju povećali naknadnim
preusmeravanjem ne možemo je smanjiti, što važi i u suprotnom smeru.
Ukoliko je aproprijacija putem preusmeravanja smanjena sledećim
preusmeravanjem ne možemo je povećavati, već samo i dalje smanjiti do
maksimalno dozvoljenog iznosa od 10%.
Smanjenje aproprijacije u iznosu od 10% njene početne vrednosti može se vršiti
iz više puta, a isto tako može se tih 10% smanjenja njene vrednosti raspoređivati
na jednu, dve ili više aproprijacija koje se na taj način povećavaju.
S tim u vezi promena aproprijacije putem preusmeravanja iz izvora 01 - Prihodi i
primanja iz budžeta, treba da uvažava oba ograničenja istovremeno, i to:
− prilikom preusmeravanja treba poštovati ograničenje od 10% iznosa
aproprijacije koja se umanjuje;
− već smanjenu aproprijaciju putem preusmeravanja ne možemo povećati,
niti smanjiti ako smo je putem preusmeravanja već povećali (u okviru jedne
budžetske godine).
Bitno je napomenuti da se navedena ograničenja odnose samo na izvor 01 -
Prihodi i primanja iz budžeta, a ne na druge izvore finansiranja.

Pitanje:

17
Kako korisnici koji ne koriste aplikaciju SPIRI unose promene finansijskog plana za
2023. i 2024. godinu, pošto je tek sada omogućeno unošenje izmena. Mi smo
morali u junu 2023. da unosimo plan za 2024. godinu, a u decembru 2023. nam je
usvojen plan, koji se razlikuje od toga.

Odgovor:
U junu 2023. godine korisnici ministarstva prosvete su u aplikaciju IFISuP unosili
predloge svojih finansijskih planova u skladu sa instrukcijama, odnosno prema
uputstvu svojih direktnih korisnika. Taj predlog finansijskog plana odobrava se,
odnosno usaglašava se po donošenju budžeta za narednu godinu, a to je u
decembru tekuće za narednu godinu. Na taj način vi ste dobili odobrene
aproprijacije, po izvorima finansiranja, u skladu sa članom 50. Zakona o
budžetskom sistemu. Tako da je u decembru usvojen finansijski plan za 2024.
godinu (predlog usaglašen sa odobrenim aproprijacijama). Predlog finansijskog
plana, i finansijski plan usvaja organ upravljanja korisnika.
S druge strane, prethodne nedelje otvorene su aproprijacije za izmene, za pojedine
izvore finansiranja čime je tehnički omogućeno usaglašavanje finansijskih planova
u aplikaciji IFISuP.
Napominjemo da ubuduće sve izmene finansijskog plana realizovati kroz aplikaciju
IFISuP, i to kroz modul „Promene aproprijacija“. Poslovna aktivnost koja se odnosi
na izmenu aproprijacija započinje podnošenjem Zahteva za promenu
aproprijacije, a završava se usvajanjem izmena finansijskog plana, od strane
organa upravljanja, kako smo prethodno naveli.

Pitanje:
Kako se postupa sa opremom koja se smatra opasnim otpadom, a koja treba da se
rashoduje?

18
Odgovor:
Kada se rashoduje električna i elektronska oprema, kao električni i elektronski otpad,
u skladu sa članom 50. Zakona o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, br.
36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 (dr. zakon) i 35/2023) krajnji korisnik u ovom
slučaju ustanova treba takav otpad da preda distributeru, sakupljaču, operateru ili
kolektivnom operateru. Po osnovu predaje otpada ustanova dobija potvrdu o
primopredaji, na osnovu člana 11. Pravilnika o listi električnih i elektronskih
proizvoda, merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske
opreme koja sadrži opasne materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od
električnih i elektronskih proizvoda (“Službeni glasnik RS”, br. 99/2010).
Kada bi u prethodnom slučaju korisnik budžetskih sredstava bio u sistemu PDV-a,
postupanjem sa rashodovanom opremom koja se smatra opasnim otpadom, na
prethodno navedeni način, ne stvara se obaveza za obračun i plaćanje PDV-a, jer
po prirodi stvari opasni otpad ne bi trebalo da ima tržišnu vrednost, o čemu je dato
mišljenje MF RS, br: 413-00-03762/2010-04 od 11.01.2011. godine, a čiji izvod
dajemo u nastavku:
"...na promet dobara bez naknade (slanje na uništavanje), koja je obaveznik PDV
zamenio u garantnom, odnosno vangarantnom roku, jer je utvrđeno da su
neispravna, pri čemu je pri nabavci predmetnih dobara obveznik PDV mogao
da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza, PDV se obračunava po
propisanoj poreskoj stopi i plaća u skladu sa Zakonom. U ovom slučaju,
osnovicu za obračunavanje PDV čini nabavna cena tih ili sličnih dobara u
momentu prometa, u koju nije uračunat PDV. Nabavnom cenom, kao
osnovicom za obračunavanje PDV, smatra se cena po kojoj se takva ili slična
dobra mogu nabaviti u momentu slanja na uništavanje, a koja ne sadrži PDV,
pri čemu napominjemo, da ako je reč o dobrima koja nemaju vrednost, u tom
slučaju ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.
Pored toga ukazujemo, kada obveznik PDV šalje na uništavanje dobra koja
su posle upotrebe postala opasan otpad u skladu sa propisima kojima se
uređuje upravljanje otpadom, PDV se ne obračunava i ne plaća, s obzirom
da predmetna dobra, prema našem mišljenju, nemaju vrednost."

19
Pitanje:

Potrebna mi je instrukcija za naplatu štete od osiguravajuće kuće, koji bi to izvor

sredstava bio?

Odgovor:

Sredstva koja ustanova dobija od osiguravajućeg društva, prema našem mišljenu

trebalo bi tretirati kao prihod ustanove, a ne kao korekciju troškova koji se
pokrivaju iz tih sredstava, dakle po osnovu osiguranja. Ukoliko se radi o
nedovoljnim iznosima sredstava, deo sredstava se obezbeđuje sa raspoloživog
izvora finansiranja, na primer sa izvora 04 ili 07.
U skladu sa navedenim škola, odnosno ustanova trebalo bi da ima obezbeđena
sredstva, odnosno predviđenu aproprijaciju za ovu namenu po pravilu na
subanalitičkom kontu troškova 421523 – Osiguranje od odgovornosti prema
trećim licima. Analogno tome prihodi od osiguranja knjigovodstveno se
evidentiraju na subanalitičkom kontu 741413 - Prihod od imovine koji pripada
imaocu polise osiguranja Republike Srbije (742317 za korisnike u SPIRIJ-u, izvor
04 – Sopstveni prihodi. Ovo tumačenje je u skladu sa primenom gotovinske
osnove).
Transakcija od osiguravajućeg društva ne smatra se komercijalnom transakcijom.
Šifra plaćanja je 260.
Napominjemo da se po ovom osnovu ne podnosi Rešenje za više odnosno
pogrešno uplaćene javne prihode jer prihodi od osiguravajućeg društva nemaju
karakter javnih prihoda, ali takođe ni komercijalnih transakcija.

20
Pitanje:

Kako se postupa sa deviznim donacijama, odnosno kada se vrši prihodovanje

sredstava po ovom osnovu? Šta se radi sa nepotrošenim deviznim donacijama
na kraju godine?

Odgovor:

U skladu sa članom 5. Uredbe o budžetskom računovodstvu ("Službeni glasnik

RS", br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020) definisana je osnova za vođenje budžetskog
računovodstva, gotovinska osnova. Dakle, transakcije i ostali događaji
evidentiraju se u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate, s
tim da, izuzetno, primljena sredstva od donacija, humanitarne pomoći i finansijske
pomoći Evropske unije u devizama evidentiraju se kao prihod, ne kada se prime na
devizni račun korisnika, već kad ispune jedan od navedenih uslova:
− kada se izvrši njihova konverzija i uplata tih sredstava u dinarima na
propisani uplatni račun javnih prihoda - za plaćanja, odnosno izmirenje
obaveza u dinarima, ili
− kada se evidentira dinarska protivvrednost plaćanja izvršenog u
devizama iz tih sredstava preko podračuna izvršenja budžeta - za
plaćanja, odnosno izmirenje obaveza u devizama.
U skladu sa iznetim proizilazi da se sredstva od primljenih deviznih donacija, kao
prihodi ne iskazuju u periodičnom izveštaju Obrascu 5 - Izveštaj o izvršenju
budžeta, sve dok se ne izvrši njihova konverzija u dinare radi plaćanja, odnosno
trošenja. Dakle ta sredstva u Obrascu 5 evidentiraju tek kada se troše, odnosno
kada nastane trošak po osnovu njihove potrošnje.
To dalje upućuje na činjenicu da trošenje deviznih donacija ne utiče na rezultat
poslovanja korisnika koji ih je ostvario.
Nepotrošena sredstva na kraju godine ostaju na deviznom računu 121411 – Devizni
račun kod domaćih banaka i na odgovarajućem kontu 291111 – Razgraničeni
prihodi od donacija, koji se pod 31. 12. svode po srednjem kursu NBS na stvarno
stanje.

21
Pitanje:

Kako da knjižimo donaciju koju smo primili bez vrednosti, odnosno u donatorskom
ugovoru nije navedena vrednost donirane opreme?

Odgovor:

Osnovna sredstva dobijena po ugovoru o donaciji knjiže se na subanalitičkim

kontima grupe 011000 - Nekretnine i oprema - duguje, odnosno 311000 - Kapital
– potražuje, po vrednosti koja je navedena u ugovoru. U skladu sa tim ugovor o
donaciji trebalo bi da sadrži i vrednost donirane opreme (nabavnu i ispravku
vrednosti), kao i poreske obaveze koje su izmirene za donatorska davanja (PDV) od
strane poklonodavca.
Međutim, ukoliko primalac donacije od donatora nije dobio knjigovodstvenu
vrednost praktikuje se da se formira komisija koja će izvršiti procenu, ukoliko se
radi o manjim osnovim sredstvima, i ukoliko su usluge zvaničnih procenitelja
ekonomski neopravdane, u skladu sa principom odgovorne budžetske potrošenje.

22
Pitanje:
Kako sprovesti plaćanje fakture izvođaču radova kada u aplikaciji SPIRI imamo
otvoreno jedino aproprijaciju 425000 – Tekuće popravke i održavanje, na izvoru 08
- donacije?

Odgovor:

Ukoliko je donator po prethodno zaključenom donatorskom ugovoru predvideo

plaćanje tekućeg održavanja navedenu fakturu moguće je izmiriti iz izvora 08 –
Prihodi i primanja od pravnih i fizičkih lica. Ukoliko to nije slučaj neophodno je
podneti zahtev za otvaranjem nove aproprijacije, prema volji donatora, a što je

moguće za izvore različite od izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta.

Pitanje:
Da li je u aplikaciji SPIRI obavezno kreiranje evidencionog računa za svaku donaciju
posebno?

Odgovor:

Da podsetimo, svim korisnicima su od 1.1. 2024. godine automatski otvorena tri

evidenciona izvora, i to za izvor:
- 01 – Opšti prihodi i primanja, jedan račun;

23
 - 04 – Sopstveni prihodi, jedan račun, kao i
- 07 – Prihodi od drugog nivoa vlasti, jedan račun;.
Otvaranje ostalih evidencionih računa, u okviru odgovarajućeg izvora, vrši se tako
što korisnik podnosi Zahtev za kreiranjem evidencionog računa, tako što u
aplikaciji SPIRI, Modul: Evidencioni računi bira opciju „Novi zahtev“ – „Kreiranje
evidencionih računa“ i bira valutu: Dinar.
Sistem će mu dodeliti prvi slobodan dvocifreni broj koje će biti poslednje dve cifre
evidencionog računa za konkretni izvor finansiranja.
Zahtev treba overiti i proslediti kroz sistem SPIRI Upravi za trezor na odobravanje.
Kada se odobri zahtev evidencioni račun biće otvoren.
U slučaju donatorskih sredstava korisnik treba da ponese zahtev za otvaranje
evidencionih računa i za izvor 08 – Donacije od pravnih i fizičkih lica, i po našem
mišljenu bilo bi dobro da otvori za svakog donatora, posebno evidencioni račun.
Na taj način moguće je razgraničeno da prati potrošnji sredstava po donatorima.
Dakle, korisnik će imati evidencionih računa na izvoru 08 na primer 08-01, 08-02, i
dr. onoliko koliko ima donatorskih ugovora.
Na kraju podsećamo da u skladu sa članom 3. Pravilnika o finansijskom
izveštavanju, godišnji finansijski izveštaj i završni račun sadrže i izveštaje koji se
dostavljaju u pisanoj formi, a za koje se ne propisuju obrasci, gde između
ostalih spada i Izveštaj o primljenim donacijama. Navedeni izveštaj treba da sadrži
podatke o: datumu prijema donacije, o poklonodavcu, iznosu primljene donacije,
nameni poklonjenih sredstva, izmirenju poreske obaveze, iznosu nepotrošenih
sredstava, uslovima potrošnje i dr.
Otvaranje evidencionih računa po donatorima pomoglo bi knjigovodstveno
praćenje trošenja donatorskih sredstava, a takođe i sastavljanje izveštaja o
primljenim donacijama, koji se podnosi uz godišnje finansijske izveštaje.

24
 25

n-gl.com