4 1 Iskazna logika

(b) Označimo sa p prost iskaz "Ana je pametna", dok ćemo sa q označiti

prost iskaz "Ana je vredna". Iskaz "Ana nije vredna" predstavlja negaciju
iskaza "Ana je vredna", dakle možemo ga zapisati kao ¬q. Dalje, iskaz "Ana
je pametna, ali nije vredna" predstavlja konjunkciju iskaza "Ana je pametna"
i "Ana nije vredna." pa se može zapisati kao p ∧ ¬q
(c) Označimo sa p prost iskaz "Milica je napisala pismo", dok ćemo sa
q označiti prost iskaz "pismo je izgubljeno". Iskaz "Milica nije napisala
pismo" predstavlja negaciju iskaza "Milica je napisala pismo", dakle možemo
ga zapisati kao ¬p. Dalje, iskaz "Milica nije napisala pismo ili je pismo
izgubljeno" predstavlja disjunkciju iskaza "Milica nije napisala pismo" i
"pismo je izgubljeno" pa se može zapisati kao ¬p ∨ q.
(d) Označimo sa p prost iskaz "Suzana vredno uči", dok ćemo sa q označiti
prost iskaz "Suzana će pasti na ispitu". Iskaz "Suzana vredno uči, inače će
pasti na ispitu" ekvivalentan je iskazu "Ako Suzana ne uči vredno, ona će
pasti na ispitu". Iskaz "Suzana ne uči vredno" predstavlja negaciju iskaza
"Suzana vredno uči", dakle možemo ga zapisati kao ¬p. Dalje, iskaz "Ako
Suzana ne uči vredno, ona će pasti na ispitu" predstavlja implikaciju iskaza
"Suzana ne uči vredno " i "Suzana će pasti na ispitu" pa se može zapisati kao
¬p ⇒ q.
(e) Označimo sa p prost iskaz "Izvod funkcije f je definisan na intervalu
(a, b)", sa q prost iskaz "Funkcija f je rastuća na intervalu (a, b)", dok ćemo sa
r označiti prost iskaz "Prvi izvod funkcije f je pozitivan na (a, b)". Tada se
iskaz "Ako je izvod funkcije f definisan na intervalu (a, b), može zapisati kao
p ⇒ (r ⇒ q). u t

Zadatak 1.5. Sledeće rečenice prevesti na jezik iskazne logike:

(a) Ako Sanja dolazi na žurku, onda i Maja i Kaća dolaze na žurku.
(b) Kaća dolazi na žurku ako Ana i Maja ne dolaze.
(c) Sanja dolazi na žurku ako i samo ako Kaća dolazi a Ana ne dolazi na žurku.
(d) Ako Sanja ne dolazi na žurku, onda ako Kaća ne dolazi Ana dolazi na žurku.
(e) Kaća dolazi na žurku pod uslovom da Sanja ne dolazi, ali ako Kaća dolazi, onda
Maja ne dolazi na žurku.
(f) Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku ako i samo ako Sanja ne dolazi, ali ako na
žurku ne dolazi ni Ana ni Maja, onda Sanja dolazi ako dolazi Kaća.
ako se zna da su p, q, r i s sledeći iskazi
• p – "Sanja dolazi na žurku"
• q – "Maja dolazi na žurku"
• r – "Kaća dolazi na žurku"
• s – "Ana dolazi na žurku"
Rešenje: (a) Iskaz "Maja i Kaća dolaze na žurku" predstavlja konjunkciju
iskaza "Maja dolazi na žurku" i "Kaća dolaze na žurku" što znači da taj iskaz
možemo zapisati kao q ∧ r. Iskaz "Ako Sanja dolazi na žurku, onda i Maja i
Kaća dolaze na žurku." predstavlja implikaciju izmedju iskaza "Sanja dolazi
1.1. Iskazi i iskazne formule 5

na žurku" i "Maja i Kaća dolaze na žurku" što znači da taj iskaz možemo
zapisati kao p ⇒ (q ∧ r).
(b) Iskaz "Ana ne dolazi na žurku" predstavlja negaciju iskaza "Ana dolazi
na žurku", dakle možemo ga zapisati kao ¬s. Sčno iskaz "Maja ne dolazi na
žurku" predstavlja negaciju iskaza "Maja dolazi na žurku", dakle možemo
ga zapisati kao ¬q. Dalje, iskaz "Ana i Maja ne dolaze na žurku" predstavlja
konjunkciju iskaza "Ana ne dolazi na žurku" i "Maja ne dolazi na žurku"
pa se može zapisati kao ¬s ∧ ¬q. Konačno iskaz "Kaća dolazi na žurku ako
Ana i Maja ne dolaze" predstavlja implikaciju izmedju iskaza "Ana i Maja
ne dolaze na žurku" i "Kaća dolazi na žurku" što znači da taj iskaz možemo
zapisati kao (¬s ∧ ¬q) ⇒ r
(c) Primetimo da iskaz "Ana ne dolazi na žurku" predstavlja negaciju
iskaza "Ana dolazi na žurku", dakle možemo ga zapisati kao ¬s. Iskaz "Kaća
dolazi a Ana ne dolazi na žurku" je konjunkcija iskaza "Kaća dolazi na žurku"
i "Ana ne dolazi na žurku", što implicira da ovaj izraz možemo zapisati na
sledeći način: r ∧ ¬s. Na kraju, iskaz "Sanja dolazi na žurku ako i samo ako
Kaća dolazi a Ana ne dolazi na žurku" je ekvivalencija izmedju iskaza "Sanja
dolazi na žurku" i iskaza "Kaća dolazi a Ana ne dolazi na žurku", dakle može
se zapisati kao p ⇔ (r ∧ ¬s).
(d) Negacija iskaza "Sanja dolazi na žurku" je iskaz "Sanja ne dolazi
na žurku", pa se iskaz "Sanja ne dolazi na žurku" može zapisati kao ¬p.
Analogno, negacija iskaza "Kaća dolazi na žurku" je iskaz "Kaća ne dolazi
na žurku", pa se iskaz "Kaća ne dolazi na žurku" može zapisati kao ¬r.
Implikacija izmedju iskaza "Kaća ne dolazi na žurku" i iskaza "Ana dolazi
na žurku" je iskaz "Ako Kaća ne dolazi Ana dolazi na žurku", dakle ovu
implikaciju možemo zapisati na sledeći način: ¬r ⇒ s. Iskaz "Ako Sanja ne
dolazi na žurku, onda ako Kaća ne dolazi Ana dolazi na žurku" je implikacija
izmedju iskaza "Sanja ne dolazi na žurku" i iskaza "Ako Kaća ne dolazi Ana
dolazi na žurku" pa se može zapisati kao ¬p ⇒ (¬r ⇒ s).
(e) Iskazi "Maja ne dolazi na žurku" odnosno "Sanja ne dolazi na žurku"
predstavljaju negacije iskaza "Maja dolazi na žurku" odnosno "Sanja dolazi
na žurku" pa ih možemo zapisati respektivno ¬p odnosno ne1q. Implikacija
izmedju iskaza "Sanja ne dolazi na žurku" i "Kaća dolazi na žurku" je iskaz
"Kaća dolazi na žurku pod uslovom da Sanja ne dolazi", što znači da se može
zapisati kao ¬p ⇒ r. Slično iskaz "Ako Kaća dolazi, onda Maja ne dolazi na
žurku" je implikacija izmedju iskaza "Kaća dolazi na žurku" i iskaza "Maja
ne dolazi na žurku", što znači da se može zapisati kao r ⇒ ¬q. Konačno iskaz
"Kaća dolazi na žurku pod uslovom da Sanja ne dolazi, ali ako Kaća dolazi,
onda Maja ne dolazi na žurku" je konjunkcija izmedju iskaza "Kaća dolazi
na žurku pod uslovom da Sanja ne dolazi" i "Ako Kaća dolazi, onda Maja ne
dolazi na žurku", što implicira da se može zapisati kao (¬p ⇒ r) ⇒ (r ⇒ ¬q).
(f) Konjunkcija redom iskaza "Ana dolazi na žurku", "Maja dolazi na
žurku" i "Kaća dolazi na žurku" je iskaz "Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku".
Drugim rečima iskaz "Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku" možemo zapisati
kao s ∧ q ∧ r. Ekvivalencija izmedju iskaza "Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku"
6 1 Iskazna logika

i "Sanja ne dolazi na žurku" je iskaz "Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku ako i
samo ako Sanja ne dolazi". Na osnovu ovoga iskaz " Ana, Maja i Kaća dolaze
na žurku ako i samo ako Sanja ne dolazi" se može zapisati sa (s ∧ q ∧ r) ⇔ ¬p.
Iskaz "Na žurku ne dolaze ni Ana ni Maja" je konjunkcija izmedju iskaza
"Ana ne dolazi na žurku" i iskaza "Maja ne dolazi na žurku", pa se ovaj
iskaz može zapisati sa ¬s ∧ ¬q. Iskaz "Sanja dolazi na žurku ako dolazi Kaća"
je implikacija izmedju iskaza "Kaća dolazi na žurku" i iskaza "Sanja dolazi
na žurku", što znači da ga možemo zapisati kao r ⇒ p. Slično, iskaz "Ako
na žurku ne dolaze ni Ana ni Maja, onda Sanja dolazi ako dolazi Kaća" je
implikacija izmedju iskaza "Na žurku ne dolaze ni Ana ni Maja" i iskaza
"Sanja dolazi na žurku ako dolazi Kaća", tj. ovaj iskaz se može zapisati
(¬s ∧ ¬q) ⇒ (r ⇒ p). Konačno iskaz "Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku ako i
samo ako Sanja ne dolazi, ali ako na žurku ne dolaze ni Ana ni Maja, onda
Sanja dolazi ako dolazi Kaća" je konjunkcija iskaza "Ana, Maja i Kaća dolaze
na žurku ako i samo ako Sanja ne dolazi" i iskaza "Ako na žurku ne dolaze
ni Ana ni Maja, onda Sanja dolazi ako dolazi Kaća", odnosno ovaj iskaz se
može zapisati kao ((s ∧ q ∧ r) ⇔ ¬p) ∧ ((¬s ∧ ¬q) ⇒ (r ⇒ p)). ut
Zadatak 1.6. Andjela, Branko i Kristina su studenti koji slušaju predmet "Logika".
Neka su dati sledeći iskazi:
• p – "Andjela je položila ispit iz Logike"
• q – "Branko je položio ispit iz Logike"
• r – "Kristina je položila ispit iz Logike"
Pomoću ovih iskaza zapisati sledeće rečenice na jeziku iskazne logike:
(a) Kristina je jedina položila ispit iz Logike
(b) Andjela je jedina koja nije položila ispit iz Logike
(c) Samo jedan od ovo troje studenata je položio ispit iz Logike
(d) Bar jedan od ovo troje studenata je položio ispit iz Logike
(e) Bar dvoje od ovo troje studenata je položilo ispit iz Logike
(f) Najviśe dvoje od ovo troje studenata je položilo ispit iz Logike
(g) Tačno dvoje od ovo troje studenata je položilo ispit iz Logike

Rešenje: (a) Iskaz "Kristina je jedina položila ispit iz Logike" ekvivalentan je

iskazu "Kristina je položila ispit iz Logike, a Andjela i Branko nisu položili
ispit iz Logike". Iskaz "Andjela nije položila ispit iz Logike" predstavlja ne-
gaciju iskaza "Andjela je položila ispit iz Logike", dakle možemo ga zapisati
kao ¬p, dok iskaz "Branko nije položio ispit iz Logike" predstavlja negaciju
iskaza "Branko je položio ispit iz Logike", dakle možemo ga zapisati kao ¬q.
Iskaz "Andjela i Branko nisu položili ispit iz Logike" predstavlja konjunkciju
iskaza "Andjela nije položila ispit iz Logike" i "Branko nije položio ispit iz
Logike" pa se može zapisati kao ¬p ∧ ¬q. Konačno, iskaz "Kristina je položila
ispit iz Logike, a Andjela i Branko nisu položili ispit iz Logike" predstavlja
konjunkciju iskaza "Kristina je položila ispit iz Logike" i "Andjela i Branko
nisu položili ispit iz Logike" pa ga možemo zapisati kao r ∧ (¬p ∧ ¬q).
1.1. Iskazi i iskazne formule 7

(b) Iskaz "Andjela je jedina koja nije položila ispit iz Logike" ekvivalentan
je iskazu "Andjela nije položila ispit iz Logike, a Kristina i Branko su položili
ispit iz Logike". Iskaz "Andjela nije položila ispit iz Logike" predstavlja ne-
gaciju iskaza "Andjela je položila ispit iz Logike", dakle možemo ga zapisati
kao ¬p. Iskaz "Kristina i Branko su položili ispit iz Logike" predstavlja kon-
junkciju iskaza "Kristina je položila ispit iz Logike" i "Branko je položio ispit
iz Logike" pa se može zapisati kao r ∧ q. Konačno, iskaz "Andjela nije položila
ispit iz Logike, a Kristina i Branko su položili ispit iz Logike" predstavlja kon-
junkciju iskaza "Andjela nije položila ispit iz Logike" i "Kristina i Branko su
položili ispit iz Logike" pa ga možemo zapisati kao ¬p ∧ (r ∧ q).
(c) Iskaz "Samo jedan od ovo troje studenata je položio ispit iz Logike"
ekvivalentan je iskazu "Kristina je položila ispit iz Logike, a Andjela i Branko
nisu ili je Andjela položila ispit iz Logike, a Kristina i Branko nisu ili je Branko
položio ispit iz Logike, a Kristina i Andjela nisu". Na osnovu dela (a) ovog
zadatka imamo da se iskazi "Kristina je položila ispit iz Logike, a Andjela i
Branko nisu", "Andjela je položila ispit iz Logike, a Kristina i Branko nisu" i
"Branko je položio ispit iz Logike, a Kristina i Andjela nisu" mogu zapisati
respektivno r ∧ (¬p ∧ ¬q), p ∧ (¬r ∧ ¬q) odnosno q ∧ (¬r ∧ ¬p). Iskaz "Kristina
je položila ispit iz Logike, a Andjela i Branko nisu ili je Andjela položila ispit
iz Logike, a Kristina i Branko nisu ili je Branko položio ispit iz Logike, a
Kristina i Andjela nisu" predstavlja disjunkciju iskaza "Kristina je položila
ispit iz Logike, a Andjela i Branko nisu", "Andjela je položila ispit iz Logike,
a Kristina i Branko nisu" i "Branko je položio ispit iz Logike, a Kristina i
Andjela nisu" pa ga možemo zapisati kao (r ∧ (¬p ∧ ¬q)) ∨ (p ∧ (¬r ∧ ¬q)) ∨ (q ∧
(¬r ∧ ¬p)).
(d) Iskaz "Bar jedan od ovo troje studenata je položio ispit iz Logike" ekvi-
valentan je iskazu "Kristina je položila ispit iz Logike ili je Andjela položila
ispit iz Logike ili je Branko položio ispit iz Logike". Iskaz "Kristina je položila
ispit iz Logike ili je Andjela položila ispit iz Logike" predstavlja disjunkciju
iskaza "Kristina je položila ispit iz logike" i "Andjela je položila ispit iz
logike", tj. može biti predstavljen kao r ∨ p. Iskaz "Kristina je položila ispit
iz Logike ili je Andjela položila ispit iz Logike ili je Branko položio ispit iz
Logike" predstavlja disjunkciju iskaza "Kristina je položila ispit iz Logike ili
je Andjela položila ispit iz Logike" i "Branko je položio ispit iz Logike" pa ga
možemo zapisati kao (r ∨ p) ∨ q.
(e) Iskaz "Bar dvoje od ovo troje studenata je položilo ispit iz Logike"
ekvivalentan je iskazu "Kristina i Andjela su položile ispit iz Logike ili su
Andjela i Branko položili ispit iz Logike ili su Branko i Kristina položili ispit
iz Logike". Iskaz "Kristina i Andjela su položile ispit iz Logike" predstavlja
konjunkciju iskaza "Kristina je položila ispit iz logike" i "Andjela je položila
ispit iz logike", tj. može biti predstavljen kao r ∧ p. Slično iskazi "Andjela i
Branko su položili ispit iz Logike" odnosno "Branko i Kristina položili ispit
iz Logike" se mogu zapisati repektivno p ∧ q odnosno q ∧ r. Iskaz "Kristina
i Andjela su položile ispit iz Logike ili su Andjela i Branko položili ispit iz
Logike" predstavlja disjunkciju iskaza "Kristina i Andjela su položile ispit iz
8 1 Iskazna logika

Logike" i "Andjela i Branko položili ispit iz Logike" pa ga možemo zapisati

kao (r ∧ p) ∨ (p ∧ q). Slično, iskaz "Kristina i Andjela su položile ispit iz Logike
ili su Andjela i Branko položili ispit iz Logike ili su Branko i Kristina položili
ispit iz Logike" predstavlja disjunkciju iskaza "Kristina i Andjela su položile
ispit iz Logike ili su Andjela i Branko položili ispit iz Logike" i "Branko
i Kristina su položili ispit iz Logike", što implicira da se ovaj iskaz moze
zapisati kao ((r ∧ p) ∨ (p ∧ q)) ∨ (q ∧ r).
(f) Iskaz "Najviśe dvoje od ovo troje studenata je položilo ispit iz Logike"
ekvivalentan je iskazu "Tačno dvoje od troje studenata je položilo ipit iz
Logike ili je samo jedan od ovo troje studenata položio ispit iz Logike ili
nijedan student od ovo troje nije položio ispit iz logike". Iskaz "Tačno dvoje
od troje studenata je položilo ipit iz logike" ekvivalentan je iskazu "Kristina
nije položila ispit iz Logike, a Andjela i Branko jesu ili Andjela nije položila
ispit iz Logike, a Kristina i Branko jesu ili Branko nije položio ispit iz Logike,
a Kristina i Andjela jesu". Na sličan način kao što je to uradjeno u delu (e)
prethodni iskaz se može zapisati kao (¬r ∧ (p ∧ q)) ∨ (¬p ∧ (r ∧ q)) ∨ (¬q ∧ (r ∧
p)). Dalje, iskaz "Nijedan student od ovo troje nije položio ispit iz logike"
ekvivalentan je iskazu "Kristina nije položila ispit iz Logike, Andjela nije
položila ispit iz Logike i Branko nije položio ispit iz Logike" što možemo
zapisati kao (¬r ∧ ¬p) ∧ ¬q. U delu (c) je pokazano da se iskaz "Samo jedan
od ovo troje studenata je položio ispit iz Logike" može zapisati kao (r ∧ (¬p ∧
¬q)) ∨ (p ∧ (¬r ∧ ¬q)) ∨ (q ∧ (¬r ∧ ¬p)). Dakle, traženi iskaz se može zapisati
kao (((¬r ∧ (p ∧ q)) ∨ (¬p ∧ (r ∧ q)) ∨ (¬q ∧ (r ∧ p))) ∨ ((r ∧ (¬p ∧ ¬q)) ∨ (p ∧ (¬r ∧
¬q)) ∨ (q ∧ (¬r ∧ ¬p)))) ∨ ((¬r ∧ ¬p) ∧ ¬q).
(g) Videti rešenje dela (f). u t

1.2. Istinitosna vrednost iskazne formule

Opšte je poznato da istinitost složenih rečenica prirodnog jezika zavisi kako

od istinitosti iskaza od kojih se rečenica sastoji tako i od logičkih veznika koji
spajaju te iskaze. Na primer, rečenica "Sutra je sreda i danas pada sneg" je
istinita odnosno tačna samo ako su oba iskaza "Sutra je sreda" i "Danas pada
sneg" istinita. U koliko je bar jedan od ova dva iskaza netačan, za tu rečenicu
ćemo reći da je neistinita. Slično prirodnom jeziku, istinitost iskaza iskazne
logike zavisi kako od istinitosti iskaznih slova, tako i od veznika kojim su
ta iskazna slova vezana. Iz ovog razloga uvedeni su pojmovi valuacije i
istinitosne vrednosti iskazne formule.
Valuacija je pravilo po kojem se svakom iskaznom slovu jezika iskazne
logike pridružuje tačno jedna vrednost: tačno (>) ili netačno (⊥). Valuacije se
najčešće obeležavaju malim slovima, po potrebi sa indeksima. Ako valuacija
v iskaznom slovu p daje vrednost tačno, to ćemo označavati sa v(p) = >, i
kazaćemo da je iskaz p tačan u valuaciji v. U suprotnom, pisaćemo v(p) = ⊥,
i kazaćemo da je iskaz p netačan u valuaciji v. Istinitosna vrednost iskazne
1.2. Istinitosna vrednost iskazne formule 9

formule je pravilo po kojem se svakoj iskaznoj formuli pridružuje tačno jedna

vrednost: tačno ili netačno. Konkretno, istinitosna vrednost iskazne formule
A u valuaciji v, u oznaci v(A) definiše se induktivno na sledeći način:
1. Ako je A iskazno slovo p, tada važi v(A) = v(p);
2. Ako je A formula oblika ¬B, pri čemu je B takodje iskazna formula, tada
je v(A) = > ako i samo ako v(B) = ⊥;
3. Ako je A formula oblika B ∧ C, pri čemu su B i C takodje iskazne formule,
tada je v(A) = > ako i samo ako je v(B) = > i v(B) = >;
4. Ako je A formula oblika B ∨ C, pri čemu su B i C takodje iskazne formule,
tada je v(A) = ⊥ ako i samo ako je v(B) = ⊥ i v(B) = ⊥;
5. Ako je A formula oblika B ⇒ C, pri čemu su B i C takodje iskazne formule,
tada je v(A) = ⊥ ako i samo ako je v(B) = > i v(B) = ⊥;
6. Ako je A formula oblika B ⇔ C, pri čemu su B i C takodje iskazne formule,
tada je v(A) = > ako i samo ako je v(B) = v(C).
Za iskaznu formulu A kažemo da je tačna u valuaciji v, ako je istinitosna
vrednost iskazne formule A u valuaciji v jednaka >. U suprotnom kažemo
da je formula A netačna u valuaciji v. Na osnovu gore navedene definicije
istinitosne vrednosti iskazne formule u datoj valuaciji možemo zaključiti
sledeće: Da bi odredili istinitosnu vrednost složene iskazne formule moramo
najpre odrediti istinitosne vrednosti svih njenih potformula. Ovaj proces se
ponavlja sve dok se ne stigne do samih iskaznih slova.
Zadatak 1.7. Aladin je našao dva kovčega A i B u pećini. On zna da svaki od njih
sadrži ili blago ili smrtonosnu zamku. Na kovčegu A je napisano sledeće: "Barem
jedan od ova dva kovčega sadrži blago.", dok na kovčegu B piše:"U kovčegu A se
nalazi smrtonosna zamka.". Aladin zna da su ili oba natipisa tačna ili su oba netačna.
Da li Aladin mo ze da izabere kovčeg tako da sa sigurnošcu zna da će nači blago? U
slučaju da može, koji kovčeg treba da izabere aladin?

Rešenje: Označimo iskaznim slovom p iskaz "U kovčegu A se nalazi blago",

a iskaznim slovom q iskaz "U kovčegu B se nalazi blago". Očigledno negacija
iskaznog slova p, ¬p, je iskaz "U kovčegu A se nalazi smrtonosna zamka",
dok je negacija iskaznog slova q, ¬q, iskaz "U kovčegu B se nalazi smrtonosna
zamka", jer znamo da svaki kovčeg sadrži ili blago ili smrtonosnu zamku.
Prevedimo na jezik iskazne logike ono što Aladin zna:
• Prevodj enjem natpisa na kovčezima dobijamo:
a) "Barem jedan od ova dva kovčega sadrži blago." – p ∨ q
b) "U kovčegu A se nalazi smrtonosna zamka." – ¬p
• Prevodj enjem samog problema dobijamo:
"Ili su oba natipisa tačna ili su oba netačna." – (p ∨ q) ⇔ ¬p
Dakle, naš zadatak je da ispitamo da li postoji valuacija v koja zadovoljava
formulu (p ∨ q) ⇔ ¬p, odnosno da li postoji valuacija v u kojoj je ta formula
10 1 Iskazna logika

tačna. Odgovor je potvrdan, a jedina valuacija u kojoj je formula tačna je

valuacija kod koje je iskaz p netačan a iskaz q tačan. Shodno ovome, Aladin
može da otvori kovčeg B i da bude siguran da se u njemu nalazi blago. u t
Zadatak 1.8. Pretposavimo da su sledeći iskazi istiniti:
• "Ako je Petar mršav, onda Laza nema crnu kosu ili Ana nije visoka"
• "Ako je Ana visoka onda je Sara ljupka"
• "Ako je Sara ljupka i Laza ima crnu kosu onda je Petar mršav"
• "Laza ima crnu kosu"
Da li će tada i iskaz "Ana nije visoka" biti istinit?
Rešenje: Označimo iskaznim slovom p iskaz "Petar mršav", iskaznim slovom
q iskaz "Laza ima crnu kosu", iskaznim slovom r iskaz "Ana je visoka", a
iskaznim slovom t iskaz "Sara je ljupka". Prevedimo na jezik iskazne logike
gore navedene istinite iskaze:
• p ⇒ (¬q ∨ ¬r)
• r⇒t
• (t ∧ q) ⇒ p
• q
Ono što se od nas traži je da ispitamo da li ako su svi iskazi p ⇒ (¬q ∨ ¬r),
r ⇒ t,(s ∧ q) ⇒ p i q tačni možemo da zaključimo da je iskaz ¬r takodje tačan.
Ekvivalentno potrebno je utvrditi da li je sledeća formula tautologija

((p ⇒ (¬q ∨ ¬r)) ∧ (r ⇒ t) ∧ ((s ∧ q) ⇒ p) ∧ q) ⇒ ¬r.

Korišćenjem bilo kog metoda za ispitivanje da li je formula tautologija dolaz-

imo do zaključka da gore navedena formula jeste tautologija, pa iz datih
iskaza možemo da zaključimo da je iskaz "Ana nije visoka" istinit. u t
Zadatak 1.9. Ispred Vas se nalaze tri kutije. U jednoj od kutija se nalazi zlato dok su
ostale dve prazne. Na svakoj od kutija se nalazi natpis koji nam pomaže da utvrdimo
u šta se nalazi u kojoj kutiji. Natpisi su sledeći:
• Na prvoj kutiji se nalazi natpis "Zlato nije u ovoj kutiji"
• Na drugoj kutiji se nalazi natpis "Zlato nije u ovoj kutiji"
• Na trećoj kutiji se nalazi natpis "Zlato je u drugoj kutiji"
Samo jedan od ovih natpisa je tačan; dok su druga dva netačna. Da li je moguće
utvrditi u kojoj se kutiji nalazi zlato?
Rešenje: Označimo sa pi , za i ∈ {1, 2, 3} iskaz "Zlato se nalazi u i-toj kutiji".
Prevodj enjem datog problema na jezik iskazne logike dobijamo:
1. U jednoj od kutija se nalazi zlato dok su ostale dve prazne

(p1 ∧ ¬p2 ∧ ¬p3 ) ∨ (¬p1 ∧ p2 ∧ ¬p3 ) ∨ (¬p1 ∧ ¬p2 ∧ p3 ) (1.1)

1.2. Istinitosna vrednost iskazne formule 11

2. Samo jedan od ovih natpisa je tačan; dok su druga dva netačna

(¬p1 ∧ ¬¬p2 ∧ ¬p2 ) ∨ (¬¬p1 ∧ ¬p2 ∧ ¬p2 ) ∨ (¬¬p1 ∧ ¬¬p2 ∧ p2 ) (1.2)

Poslednja formula je ekvivalentna sa formulom:

(p1 ∧ ¬p2 ) ∨ (p1 ∧ p2 ) (1.3)

Obe formule (1.1) i (1.3) su tačne jedino u valuaciji u kojoj je iskaz p1 tačan a
iskazi p2 i p3 netačni. Dakle možemo da zaključimo da se zlato nalazi u prvoj
kutiji. ut
Zadatak 1.10. Mika, Pera i Laza su zarobljeni u hladnoj i mračnoj tamnici. Nakon
kratke pretrage oni su utvrdili da tamnica ima tri vrata različitih boja: plava, crvena
i zelena. Iza jednih od ovih vrata nalazi se njihov put ka slobodi, dok se iza ostalih
nalaze opasni zmajevi koji bljuju vatru. Na svim vratima se nalaze natpisi:
• Na crvenim vratima se nalazi natpis "Iza ovih vrata je put ka slobodi"
• Na plavim vratima se nalazi natpis "Iza ovih vrata nije put ka slobodi"
• Na zelenim vratima se nalazi natpis "Put ka slobodi nije iza plavih vrata"
Ako je bar jedan od ovih natpisa tačan i bar jedan od ovih natpisa netačan, da li je
moguće utvrditi sa sigurnošću iza kojih vrata se nalazi put ka slobodi.
Rešenje: Označimo sa p, q i r sledeće iskaze:
• p: "Sloboda se nalazi iza crvenih vrata"
• q: "Sloboda se nalazi iza plavih vrata"
• r: "Sloboda se nalazi iza zelenih vrata"
Prevodjenjem problema na jezik iskazne logike dobijamo:
1. "Iza jednih vrata se nalazi put ka slobodi, doka se iza ostalih nalaze opasni
zmajevi koji bljuju vatru"

(p ∧ ¬q ∧ ¬r) ∨ (¬p ∧ q ∧ ¬r) ∨ (¬p ∧ ¬q ∧ r) (1.4)

2. "Bar jedan od natpisa je tačan"

p ∨ ¬q ∨ ¬q (1.5)

3. "Bar jedan od natpisa je netačan"

¬p ∨ ¬¬q ∨ ¬¬q (1.6)

Sve tri formule (1.4), (1.5) i (1.6) su tačne jedino u valuaciji u kojoj je iskaz r
tačan a iskazi p i q netačni. S obzirom na ovo, možemo da zaključimo da se
sloboda nalazi iza zelenih vrata. u t
Zadatak 1.11. Ana se nalazi u lavirintu. Nakon nekog vremena nailazi na
raskrsnicu od koje vode tri različita puteljka: put sa leve strane je posut peskom,
12 1 Iskazna logika

put pravo ispred nje je šumovit dok je onaj sa desne strane posut sitnim šljunkom.
Ispred svakog puteljka se nalazi čuvar. Ana je razgovarala sa svakim čuvarom i oni
su joj rekli sledeće:
• Čuvar puta posutog peskom: "Ovaj put će te odvesti pravo u centar. Ako put
posut šljunkom vodi u centar onda i šumovit put vodi u centar."
• Čuvar šumovitog puta : "Ni put posut peskom ni put posut šljunkom ne vode u
centar."
• Čuvar puta posutog šljunkom: "Ako pratiš put posut peskom stići ćes u centar, a
ako pratiš šumoviti put izgubićeš se."
Ana zna da svi čuvari govore neistinu. Da li Ana može sa sigurnošću da izabere put
koji će je odvesti u centar lavirinta?

Rešenje: Označimo sa p, q i r sledeće iskaze:

• p: "Put posut peskom vodi u centar."
• q: "Šumoviti put vodi u centar."
• r: "Put posut šljunkom vodi u centar."
Prevodjenjem problema na jezik iskazne logike dobijamo:
1. "Čuvar puta posutog peskom laže"

¬(p ∧ (r ⇒ q)) (1.7)

ili ekvivalentno
¬p ∨ (r ∧ ¬q) (1.8)
2. "Čuvar šumovitog puta laže"

¬(¬p ∧ ¬r) (1.9)

ili ekvivalentno
p∨r (1.10)
3. "Čuvar puta posutog šljunkom laže"

¬(p ∧ ¬q) (1.11)

ili ekvivalentno
¬p ∨ q (1.12)
Postoje dve valuacije u kojima su sve tri formule (1.8), (1.10) i (1.12) tačne
: valuacija u kojoj su iskazi q i r tačni a iskaz p netačan i valuacija u kojoj
je iskaz r tačan a iskazi p i q netačni. S obzirom na to što je u obe valuacije
iskaz r tačan, možemo da zaključimo da put posut šljunkom vodi do centra
lavirinta. u t