Prezentacija: Sociologija porodice

Tema: JEDNORODITELJSKE PORODICE U SAVREMENOM DRUŠTVU

Predrag Krzman SO19/29
1. Slajd
Kada je reč o jednoroditeljskim porodicama došlo je do izvesnog trenda
rasta. O ovome dosta govore podaci da je za ekonomski bogate zemlje (poput
SAD, Kanade i Australije visok stepen jednoroditeljskih porodica čak do jedne
trećine). Ipak, važno je reći da postoje složeni socio-kulturni razlozi za visok
procenat ovih porodica (tome u prilog ide da je u Kuvajtu i Grčkoj tek oko 5%).
Uzroci za koje se vezuje aktuelni porast ovih porodica jeste u povećanju
broja razvoda i vanbračnih rađanja. Tako je u SAD-u jako visoka stopa razvoda i
čak svaki drugi brak rezultira razvodom. Kod vanbračnih rađanja važno je biti
oprezan zato što ono ukazuje na jedan broj procentualno vezanih za
jednoroditeljske porodice. U Švedskoj je visoka stopa ali je i učestala
kohabitacija. Dakle, takođe je uslovljena socio-kuturnim obrascima.
Evropa je, kada govorimo o stepenu vanbračnog rađanja, podeljena na
severnoevropske zemlje gde je procenat jako visok (preko 40%), i
južnoevropske gde su procenti različiti (Slovenija i Bugarska na primer imaju
preko 50% dok Grčka i Kipar manje od 10%, a porast beleže Španija i Portugal
preko 30%).
2. Slajd
„Porodice samih majki nastale rađanjem van braka su
najdiverzifikovanije u poređenju sa ostala dva tipa jednoroditeljskih porodica –
post razvodnim i porodicama obudovelih roditelja.” Važno je reći da je kulturna
matrica ta koja poprilično utiče na diskurs i političku praksu kao i način na koji
će se zajednica odnositi prema jednoroditeljskim porodicama.
Jasno je da dominantna paradigma koja je postojala u sociologiji jeste
strukturalni funkcionalizam. Nuklearna porodica se u tom kontekstu
predstavljala kao jedini empirijski i teorijski standard. U tom duhu se
jednoroditeljska porodica tumačila kao disfunkcionalnom, često praćena
pežorativnim opisima kao „nepotpuna”, porodica „samohrane majke”,
„vanbračna”. Sve to je tumačeno, u suštini, kao devijantno ili blaže rečeno
neidealno. Feminizam je pokret koji je kritikovao dominantnu paradigmu
ukazavši da je neophodno preispitati koncept Porodice.
 3. Slajd
Postoje četiri diskursa koja tumače jednoroditeljske porodice.
Jednoroditeljska porodica kao: društvena pretnja, društveni problem, alternativni
životni stil, bekstvo od patrijarhata. Pod diskursom pretnje se ovakva porodica
se predstavlja kao deo potklase koja ugrožava finanskijski društvo ali i moralno.
Na meti su majke koje se opisuju kao akteri koji zaobilaze rad i žive na
„državnim jaslama”. Odsustvo oca se tumači kao faktor za dalju reprodukciju
kriminala i devijacija jer manjka modela „hranioca” porodice.
Diskurs o društvenom problemu konceptualizuje problem iz ugla
industrijske restrukturacije kapitalizma i stvaranjem „siromašnih getoa”. Majke
žele da promene svoj deprivilegovani položaj ali sistemski ne nailaze na
podršku. Tako majke od „žrtava” postaju društveni „problemi”. Takođe, desno
orijentisani autori govore o „problemu” „bezočinstva” i manjkanju autoritativne
figure u porodici. Ovaj diskurs ne tumači jednoroditeljsku porodicu kao pretnju
već ukazuje na važnost restrukturnog rešenja „problema” prevashodno kroz
ekonomski sistem.
Diskurs alternativnog životnog stila govori u duhu koncepta
individualizacije i jednoroditeljske porodice gleda iz ugla da akteri (najčešće
majke) mogu ali često i moraju da biraju životni stil. Zato porodice samih majki
nazivaju „post-porodična porodica” jer je to upravo primer kako je nuklearna
bračna porodica zapravo „zombi kategorija”.
Diskurs o jednoroditeljskim porodicama, koji se naziva bekstvom od
patrijarhata, nastao je u okviru feminističke orijentacije, koja smatra da diskurs
promene životnog stila ne uzima u dovoljnoj meri u obzir kvalitet promene u
rodnim odnosima. U kontekstu novonastale nespremnosti žena da trpe mušku
kontrolu nad svojim životima, jednom suočene sa samostalnim roditeljstvom
(kao posledicom razvoda ili vanbračnog rađanja), žene počinju da ga cene kao
izraz vlastite nezavisnosti, makar i u relativnoj materijalnoj deprivaciji. Ovaj
diskurs predlaže alternativne oblike porodice, poput jednoroditeljske porodice i
porodice sa više majki, koje omogućavaju ženama veću slobodu u odabiru
svojih životnih puteva, bez ograničenja patrijarhata.
4. Slajd
Problemi sa kojima se jednoroditeljska porodica suočava je, pre svega,
materijalna deprivacija. Ona ima dve dimenzije – finanskijsku i stambenu.
Koliko je ovo važno čita se iz demografske građe koja govori da je ova grupa
najsiromašnija. Položaj ovih porodica varira od države do države, ali za sada su
skandinavske zemlje obezbedile najbolji položaj. Određene mere socijalne
zaštite, kroz državni aparat, može značajno da poboljša i smanji deprivilegovani
položaj porodica. Tako je na primer jako važan aspekt stambene deprivacije.
Nakon razvoda ili nekog drugog razloga, jednoroditeljska porodica mora da se
bori sa promenama stanovanja jer prihodi su manji a troškovi veći. To može
uticati na decu jer ih izmešta iz prvobitnog mesta socijalizacije što može uslediti
osećanjem izolovanosti i manjkom socijalnih veza.
5. Slajd
Jednoroditeljska porodica se suočava sa socijalnom deprivacijom i
stigmatizovanjem od zajednice. To su pokazale studije da je prisutan negativan
narativ u medijima i štampi o ovim porodicama, ali da je stepen njihovog
prihvaćenja porastao u SAD-u.
Ključno je reći da se i danas, umesto da se demistifikuje ideja o
jednoroditeljskim porodicama kao „nepotpunim”, ona nastavlja da se doživljava
kao ne idealan ali se barem pericipira kao nešto što postoji za razliku od perioda
sredine prošlog veka.
Roditelji se suočavaju sa teškoćama vezanim za mešanje uloga. U
odsustvu jednog roditelja drugi nosi dupli teret u poslovnoj sferi i u roditeljstvu
(što je naročito teško za žene da grade karijeru). Ukoliko postoji legitimitet i
prihvaćenost društva to utiče i na kvalitet podrške koju porodica može da ima,
bilo da je reč o neformalnoj ili sistemskoj podršci.
6. Slajd
Kada se govori o jednoroditeljskoj porodici važno je naglasiti da je za
njihovu analizu ključno razmotriti samu dinamiku. Zato je važno pitati se da li je
ova porodica stvar prolazne faze u životnom ciklusu porodice jer neke imaju i
taj karakter. Takođe, jako je važno uzeti u obzir, kada i na koji način
jednoroditeljska porodica nastaje jer to i utiče na različita iskustva i društveni
položaj.