Kognatsko poreklo

Grupe zasnovane na poreklu mogu se formirati putem povezivanja potomaka odreenog

pretka ukljuujui i muke i enske veze. Ovo je sluaj kognatskog porekla, pri emu i
mukarci i ene mogu doprinositi reprodukovanju grupe. Slika 5.2. pokazuje konstrukt
kognatskog porekla. Svi ljudi na ovom dijagramu jesu potomci po krvi odreenog pretkaosnivaa. Osoba A je sa pretkom povezana putem dve enske osobe. Osoba B je sa
pretkom povezana putem mukarca i ene, a osoba C je povezana putem dve muke
osobe. U stvari, iste matrilinearne i patrilinearne veze izmeu individua i pretkaosnivaa jesu mogue, kao i svaka kombinacija mukih i enskih veza.
Potrebnoje istai razliku izmeu kognatskog i duplog porekla. Slika 5.3. : U sluaju
dvostrukog porekla, dve krive su obuhvatile ego zajedno sa njegovom ili njenom
odvojenom patrilinearnom i matrilinearnom grupom. Primeuje se da ego ne deli grupno
lanstvo sa dva od etiri pretka( babe ili dede- na primer sa oevom majkom i majinim
ocem). Ali na dijagramu sa desne strane, krive obuhvataju ego zajedno sa svim njegovim
ili njenim precima. Ego moe vui poreklo jednako od svih predaka kako sa enske tako i
sa muke strane.
Konstrukt kognatskog porekla odraava nain na koji Evro-Amerikanci shvataju svoju
povezanost sa njihovim precima i potomcima. Ali veina Evro-Amerikih drutava nije
kognatska. Kao to je pomenuto u prvom poglavlju, kognatsko drutvo je ono koje koristi
poreklo kako bi formiralo korporativne, akcionarske-deoniarske grupe. Sudei po ovoj
definiciji veina Evro-Amerikih drutava nije kognatska zato to oni ne formiraju
korporativne grupe zasnovane na poreklu. Postoji nekoliko izuzetaka; na primer, kotski
klan je bio prava kognatska grupa. Da bismo videli kako kognatsko poreklo funkcionie
vratiemo se na prvo poglavlje sa hipotetikom enom, Zigod, koja je formirala grupe u
njenom drutvu koje se baziraju na poreklu od istog pretka. Slika 5.4. ilustruje ove dve
grupe zasnovane na poreklu u ovom hipotetikom drutvu. Zigodova grupa A i Figofova
grupa B su odvojene grupe. Ako primenimo koncept * poreklo od istog pretka* , nema
sumnje koja individua pripada kojoj grupi. Ali vidite ta se deava na slici 5.5. kada lan
grupe A oeni lanicu grupe B. Ovde, koristei kognatski princip, vidimo da deca ove
zajednice, individue X i Y, pripadaju obema grupama. Isto bi vailo i za decu, unuie, i
tako dalje, bilo koje osobe koja oeni lana druge grupe; i , logino, broj grupa kojima bi
individue pripadale bi rastao kroz generacije. Prema tome, u sluaju meovitog braka
izmeu grupa, kognatsko poreklo rezultirae grupnim poreklom sa preklapanjem lanova.
Ovo je neto sasvim drugaije od iste, odvojene unilinearne(koji pripada direktnoj lozi)
grupe oformljene kroz matrilinearno ili patrilinearno poreklo.
Ovo preklapanje nije samo po sebi problem. Sasvim je mogue za ljude u ovom sistemu
da pripadaju vie grupa. Na kraju, u sluaju dvostrukog porekla, osoba pripada dvema
grupama razliitog porekla istovremeno. Ali kao i dvostruko poreklo, kognatsko poreklo
zahteva da grupe imaju razliite funkcije, ili da barem pozovu svoje lanove da uestvuju
u aktivnostima na razliitim mestima u razliito vreme.
injenica je da kognatska drutva formiraju odvojene grupe; i to ine jednostavno tako
to koriste neki mehanizam razliit od porekla kako bi smanjili veliku grupu od svih
moguih lanova na manju grupu pravih i aktivnih lanova. Mehanizam koji je uvek
aktivan jeste prebivalite roditelja. Na primer, kognatsko drutvo moe imati pravilo da

svi potomci pretka potencijalno predstavljaju lanove grupe. Ali u tom sluaju, kada bi se
lanovi razliitih grupa venali, oni bi morali da se odlue u kojoj e grupi iveti. I tada
bi njihova deca postala pravi lanovi odreene grupe. Prema tome deca, potencijalni
lanovi dveju grupa razliitih po poreklu, postaju aktivni lanovi jedne od grupa koja
ustvari predstavlja izbor njihovih roditelja. Na slici 5.6, moemo videti da e deca mua
X i ene Y postati lanovi grupe A ili grupe B, u zavisnosti ta njihovi roditelji odlue.
Ovo ne znai da izborom jednog od roditelja deca automatski gube sva prava u drugoj
grupi; ve je poenta da njihova primarna pripadnost ili primarna prava budu vezana za
jednu grupu. U nekim sluajevima situacija moe biti poprilino fuidna, sa ljudima koji
prebacuju lanstvo kroz ivot, postajui deo neke grupe sada i udruujui se, kroz
prebivalite, sa drugom grupom kasnije.
U svetlu ovakvih faktora kao to je lanstvo u nekoj grupi po poreklu bazirano na
prebivalitu kod roditelja i mogunosti prebacivanja lanstva, mnogi antropolozi vide
sistem krvnog porekla kao fleksibilniji od unilinearnog i spekuliu da se ovakvi sistemi
mogu nai u predelima koje karakterie neizvestan odnos izmeu ljudi i zemlje. Ili u
sluajevima gde je poslebrano prebivalite predstavljalo otvoren izbor, gde je par mogao
otii u onu grupu koja je u tom trenutku bila bogatija. Neke ekoloki faktori mogli su
stajati iza formiranja sistema porekla, ali takoe postoji mnogo izuzetaka koja ekoloka
razmatranja ne mogu predvideti.
Jo jedan od naina na koji kognatska drutva mogu prebroditi, ili na kraju krajeva
smanjiti, preklapanje meu lanovima u kognatskim grupama jeste da prate grupnu
endogamiju, ili da ohrabre-odobre sklapanje braka unutar grupe-meu roacima. Kada
god bi se dvoje ljudi u istoj grupi venalo, njihova deca bi, preko oba roditelja, pripadala
istoj grupi. Naravno, oni bi mogli biti povezani poreklom sa jo nekim grupama preko
svojih baba i deda, koji nisu bili roaci, i tako dalje; ali bi zato svaki sluaj internog braka
presekao takav broj mogunosti.
Osobina slina mnogim, ali ne i svim, grupama sa kognatskim poreklom jeste to su one
izgradile patrilinearnu bliskost-pristrastnost. Drugim reima, lanovi grupe mogu
izraavati jaku sklonost ka patrilokalnom prebivalitu, ili patrilinearni potomci mogu
izraavati sklonost ka grupnoj zemlji ili prirodnim bogatstvima. U drugom sluaju
Keesing tvrdi da i princip krvnog porekla kao i princip patrilinearnog porekla mogu
funkcionisati u drutvu: Patrilinearni potomci bi izraavali sklonost ka prebivalitu i
pravima na zemlju, ali ukoliko bi postojalo dovoljno prostora, drugo, krvno povezani
srodnici bi takoe mogli iveti u tom drutvu, mada bi trebalo nekoliko generacija da
njihovi potomci budu prihvaeni kao punopravni lanovi grupe. Kada krvna drutva
eksponiraju-istiu patrilinearnu pristrasnost, postoji vrlo mala razlika izmeu tako
kognatskih drutava i ureenih patrilinearnih drutava kao to su Nueri, koji, mada jako
patrilinearni i uglavnom patrilokalni, takoe odobravaju ne-patrilinearnim srodnicima da
se pridrue njihovim grupama sa prebivalitem. Vremenom, se potomci ovih grupa
poinju smatrati pravim patrilinearnim lanovima i bivaju tretirani u skladu s tim. Nije
potrebno smiljati da li je odreeno drutvo bolje opisati kao kognatsko sa patrilinearnom
sklonou, kognatsko ali takoe sa patrilinearnim principom ili kao patrilinearno i
patrilokalno ali sa odobravanjem ulaska nekih kognatskih srodnika. Ako je i potrebno
praviti terminoloku razliku, najbolje reenje je pratiti ta ljudi kau o njihovom
sopstvenom sistemu. Ako oni kau da svi potomci odreenog pretka imaju pravo na
lanstvo u grupu, onda bismo potomke morali smatrati kognatskim srodnicima.
Kognatsko poreklo je u vezi sa rodom na nekoliko naina. Jedan od naina se odnosi na
drutva u kojima afilijacija sa grupom zavisi od poslebranog izbora prebivalita. U

ovakvim sluajevima svaka grupa bi na neki nain imala izvesnu kontrolu nad plodnou
ene, ili na samu raprodukciju. Prema tome, ako je ena roena u grupi A, i ako su ona i
mu odluili da ive u grupi A, njena plodnost pripada toj grupi i kroz plodnost se ta
grupa i obnavlja. Ali ako par odlui da ostane u muevljevoj grupi B, onda A gubi ovu
mogunost. Slino, sin grupe A moe dovesti enu iz patrilokalne grupe i kroz njenu
plodnost grupa se obnavlja; ili par moe odluiti suprotno, pa A gubi mogunost za
reprodukcijom.
Primer toga kako je ovakav tip porekla u vezi sa genderom jesu Maori sa Novog Zelanda.
Pre Britanske kolonizacije, Maori su bili visoko raslojeno drutvo organizovano u
poglavarstva. U ovom drutvu neiji socijalni status bio je veoma vaan i mogao je
istisnuti razmatranja roda. Prema tome, iako su ene bile u inferiornom poloaju u
odnosu na mukarce kada je u pitanju isti sloj-rang, visoko rangirane ene su bile u
superiornijem poloaju u odnosu na nie rangirane mukarce. Maori su tradicionalno bili
organizovani u grupe kognatskog porekla koje se nazivaju HAPU. Unutar grupa postojale
su tri velike klase: one visokog ranga, srednjeg ranga i stalei. Najvie rangirani lan
hapua bio je poglavar, i normalno ovo je bio ovek koji je poticao od iste loze
patrilinearnog porekla i primogeniture ( naslee najstarijeg sina) od pretka osnivaa.
Unutar hapua, sve seniorne linije porekla( one koje su geneoloki blie glavnoj,
poglavarskoj lozi-liniji) bile su superiorne nad juniorskim linijama. Unutar porodica,
sinovi su bili rangirani po uzrastu, tako to su starija braa bila superiornija od mlae; i
potomci starije brae bili su superiorniji nad potomcima mlae brae. Veina mukaraca
bila je povezana sa oevim hapuom i ivela je patrilokalno. Ali u nekim sluajevima,
mukarac je vie dobijao ukoliko bi bio povezan ili ukoliko bi se prikljuio grupi svoje
majke ili svoje ene( ta linija bi nekada bila superiornija u drugoj grupi nego to bi to bila
linija njegovog oca u oevom hapuu). Ponekad je ovek koji je bio mlai brat u svom
hapuu eleo da napusti hapu kako bi izbegao dominaciju i superiornost starijeg brata.
Patrilinearna afilijacija i patrilokalnost smatrani su idealima; ali otkad su pojedine
individue dobijale vie prikljuujui se eninom ili majinom hapuu, ovi ideali nisu
dostizani.
Zvanino, starija braa su bila superiornija u odnosu na mlau; ali u mnogim sluajevima
mlaa braa, kroz kreativnost i sposobnost, teili su da preotmu-preuzmu mo i presti od
starijih. Vrlo se esto deavalo da mlaa braa predstavljaju pretnju sistemu i esto se na
njih gledalo, u nekim aspektima Maorske kulture, sa strahom i nepoverenjem. Karen
Sinclair predloila je da meu viim slojevima u drutvu, pozicija ena bude izjednaena
sa pozicijom mlae brae. Mada zvanino ne tako mone, one su takoe osporavaleizazivale sistem svojom kreativnou- u ovom sluaju svojom plodnou: deca koju je
ena raala mogu biti predodreena za hapu njenog mua, i to je bio ideal. Ali poto je u
ovom sistemu postojao element izbora i fleksibilnosti, ona su mogla ostati u njenom
hapuu. Prema tome, za razliku od patrilinearnih- patrilokalnih grupa, visokorangiranom
hapuu Maora nedostajala je kontrola nad enskom plodnou. Sinclair pokazuje kako
mitologija Maora prikazuje mlau brau i ene kao pretee linosti i prikazuje kako su
posebno ene smatrali kako davaocima tako i oduzimaocima ivota.
Jo jedan nain na koji krvno poreklo moe nositi implikacije za rod podrazumevaobuhvata ona drutva u kojima krvno poreklo i mogunost izbora prebivalita rezultuju
grupama sa fluidnim i promenljivim lanstvom. Da bismo videli kako je ovaj sistem
povezan sa ulogama mukaraca i ena, sledi dva sluaj dva primera iz Melanezije,
ostrvske grupe na jugozapadu Pacifika.