Диспозиција је склоност организма према дејству неког етиолошког фактора.

Резистенција је отпорност организма на дејство неког етиолошког фактора.

Дијатеза је склоност организма да на дејство разних етиолошких фактора реагује претежно једном одређеном врстом
патолошких промена.

Физиолошка атрофија је смањење или нестајање органа.

Паренхиматозна дегенерација: узрок могу бити токсини, висока температура, недостатак кисеоника. Изглед на почетку
ћелија је повећана и мутна а касније се смањује и губи границе и распада се у масу зрнаца. Изглед органа на почетку је
повећан, на пресеку мутан и не распознаје се грађа а касније је мекан и боје куваног меса. Захвата јетру, срце, бубреге и
жлезде. Последице се ако се отклони узрок долази до потпуног оздрављења.

Дегенеративна масна инфилтрација тј. масна дегенерација појаве ситних капљица неутралне масти у протоплазми.
Орган је повећан , на пресеку боја неједнако сивкастожута, мекане конзистенције. Захвата јетру , бубреге ,
срце ...Узроци: недостатак кисеоника , поремећаји исхране , поремећаји метаболизма...Последице: некроза ткива ,
потпуни губитак функције.

Калкулоза је стварање конкремената тј. камења у шупљим изводним каналима или шупљинама неких органа.

Меланин - стварају га ћелије меланобласти . Нормално га има у кожи , у длакама , у оку

Метастаза је преношење неког материјала путем крвотока или лимфотока са једног места организма на друго.

Инфаркт је некроза ткива посебног облика и особина која настаје као резултат зачепљења једне терминалне артерије и
следствене потпуне исхемије тог ткива. Анемични - бледа , жућкаста или бела боја .Јасно ограничен од околног ткива
које је уз инфаркт хиперемично , црвено .У почетку не мења свој облик,углавном коагулациона некроза .Најчешће у
бубрегу и слезини.У мозгу коликвациона некроза - доводи до encephalomаliciae. Хеморагични - некротично ткиво
прожето крвљу , тамноцрвене боје ,влажно , мекано. Различитог облика. Чест у плућима и цревима.

Тромбоза је појава заживотног згрушавања крви у крвним судовима , при чему згрушана крв ствара чеп који се назива
тромб. Бели тромб је саствљен из само аглутинисаних тромбоцита и леукоцита и ствара се процесом аглутинације у
таквим условима у којима се стварање тромба врши лагано . Црвени тромб је састављен највећим делом од фибрина и
еритроцита , тј. има састав крвног коагулума . Он се ствара ако постоје услови за брзу коагулацију крви у већим
количинама. Мешовити тромб је састављен од наизменичних слојева белог и црвеног тромба и настаје када се
наизменично стварају процеси аглутинације и коагулације.

Едем је повећање количине воде у ткивима . Генерализован едем је стање све већег нагомилавања воде у организму
као целини , тако да се у свим ткивима јавља едем и накупљање течности у свим телесним шупљинама .
Генерализовани едем се најчешће јавља као последица поремећаја рада срца , када је он ослабљен или код срчаних
мана , када постоји застој крви у венама. Најважнији облици генерализованог едема су: кардијални, бубрежни и
циротични. Локални едем подразумева нагомилавање интерстицијалне течности у једном ограниченом делу тела, ткиву
или органу . Настаје на тај начин што поремећај који условљава нагомилавање интерстицијалне течности захвата само
један део тела и није повезан са задржавањем и нагомилавањем воде у целом организму услед смањеног лучења
мокраће . Узроци који доводе до локализованог едема могу да буду исти као и код генерализованог облика али могу
бити и другачији .