Univerzitet u Novom Sadu

Poljoprivredni fakultet
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i
pejzažnu arhitekturu

Student: Iva Simić Mentor:

017/2020VV Prof. dr. Sandra Bijelić

Đubrenje voćaka- vrste djubriva, vreme i način đubrenja

Seminarski rad iz predmeta Gajenje voćaka

Novi Sad, 2023.

SADRŽAJ
1.UVOD.............................................................................................................................................1
2. VRSTE ĐUBRIVA.............................................................................................................................2
2.1. ORGANSKA ĐUBRIVA..............................................................................................................2
2.2. MINERALNA ĐJUBRIVA...........................................................................................................5
2.2.1. Pojedinačna mineralna đubriva.......................................................................................5
2.2.2.MIKROELEMENTI..............................................................................................................8
2.2.2. Kompleksna đubriva (NPK)............................................................................................10
3.VREME PRIMENE..........................................................................................................................12
3.1.OSNOVNO ĐUBRENJE............................................................................................................12
3.2.DOPUNSKO ĐUBRENJE..........................................................................................................12
3.2.1. Predsetveno đubrenje...................................................................................................12
3.2.2. Startno đubenje.............................................................................................................12
3.2.3. Prihranjivanje................................................................................................................13
3.3.MELIORATIVNO ĐUBRENJE...................................................................................................13
3.3.1. Huminizacija..................................................................................................................13
3.3.2. Kalcizacija......................................................................................................................13
3.3.3.Gipsovanje......................................................................................................................14
3.3.4. Fosfatizacija...................................................................................................................15
3.4. ĐUBRENJE MLADIH VOĆNJAKA............................................................................................16
3.5.ĐUBRENJE VOĆAKA U RODU.................................................................................................17
4. NAČIN PRIMENE ĐUBRIVA..........................................................................................................19
4.1.NAČIN PRIMENE MINERALNIH ĐUBRIVA...............................................................................19
4.2.NAČIN PRIMENE STAJNJAKA..................................................................................................20
5.ZAKLJUČAK...................................................................................................................................23
6.LITERATURA...........................................................................................................................24
 1.UVOD

Na održavanje i redovno plodonošenje voćnih zasada veliki uticaj ima đubrenje i obrada
zemljišta. Đubrenje voćaka se direktno odražava pored plodnosti i na strukturu zemljišta.
Raguliše se trajanje vegetacije i optimalni porast vegetativne mase, pojačava otpornost
voćaka prema niskim temperaturema, bolestima i štetočinama, a ujedno doprinosi boljoj
rodnosti i kvalitetu plodova

Osnovno đubrenje ima za cilj da se unese neophodna količina hraniva potrebna voćkama,
zato što se tokom vegetacije znatna količina hraniva koristi za rast i razvoj voćaka,
plodova, lisne i drvne mase, tako da se njihova koncentracija u zemljištu smanjuje. Zato
sve te količine treba putem đubrenja vratiti u zemljište, kako bi one bile lako pristupačne
biljkama

Primenjene količine, sastav i odnos pojedinih hraniva mogu poboljšati ili usled nestručne i
loše primene pogoršati kvalitet plodova i samu strukturu zemljišta.

1
 2. VRSTE ĐUBRIVA
Vrste:

* Organska:

- Čvrsti stajnjank
- Tečni stajnkak
- Osoka
- Zelenišno đubrivo
- Kompost

* Mineralna:

- pojedinačna:

- azotna,
- fosforna,
- kalijumova,
- kalcijumova,
- mikrođubriva...

- složena (mešana i kompleksna):

- dvojna - NP, NK, PK,

- trojna - NPK- različite kombinnacije,
- sa više elemenata.

2.1. ORGANSKA ĐUBRIVA

Organska đubriva su prerađene materije biljnog i životinjskog porekla i sadrže veći deo
organske materije, a manji udeo mineralne.

Karakteristike organskih đubriva su:

 sadrže veliku količinu organskih materija,

 niskokoncentrovana su,
 koriste se u većim količinama,
 spororazlagajuća su i sporodelujuća,
 dugodelujuća.

2
Organska đubriva pre svega utiču na povećanje biološke aktivnosti zemljišta, ali i njegovih
fizičkih i hemijskih osobina, povećavajući na kraju i plodnost. Sa njima se u zemljište
unose raznovrsne organske materije i mikroorganizmi, koji zajedno sa mikroorganizmima
koji se već nalaze u zemljištu razgrađuju sveže unetu organsku materiju, a iz produkata ove
razgradnje sintetišu se nova visokomolekularna jedinjenja, odnosno humusne materije.
Ove organizme nazivamo humifikatori. Postoje pripremni humifikatori (kišne gliste),
glavni (mikroorganizmi) i završni humifikatori (fermenti).

Značaj humusa koji nastaje je izuzetan, jer on određuje skoro sve osobine zemljišta, a pri
tome se naziva regulatorom plodnosti zemljišta. Humus koji se organskim đubrivima unosi
u zemljište poboljšava strukturu, zemljišne režime, količinu pristupačnih hraniva (vezujući
ih i smanjujući verovatnoću gubitka).

(http://eucenje.afc.kg.ac.rs/mod/book/view.php?id=94 )

Postoji veliki broj organskih đubriva, pri čemu najveću upotrebu i veliki praktični značaj
ima čvrsti stajnjak.

-Stajnjak je organsko đubrivo koje u suvoj masi ima oko 8% organske materije:

0,5% azota, 0,25% P2O5, 0,6% K2O, 0,18% MgO. Od mikroelemenata sadrži bor, cink,
molibden, gvožđe, mangan. Kvalitet ovog đubriva zavisi od pripreme, čuvanja i vrste stoke
i prostirke. Stajnajak je potrebno unositi svake druge ili treće godine u količini od 20 do 40
t u zavisnosti od kvaliteta i klase zemljišta.

-Tečni stajnjak predstavlja mešavinu čvrstih i tečnih izlučevina domaćih životinja i

otpadnih voda iz staje (voda za pranje, voda od padavina). Ne sadrži prostirku i nastaje u
uslovima gde se domaće životinje drže na drugačiji način. Većina procesa manipulacije
tečnim stajnjakom je mehanizovana i specijalizovana.

-Osoka je tečno organsko đubrivo koje nastaje ispiranjem stajnjaka i tečnih fekalija vodom
koja se koristi pri čišćenju štala.

Osoka sadrži oko 92-97% vode i 3-8 % organskih jedinjenja. Od mineralnih hraniva, u
osoci dominiraju azot i kalijum, te se zbog toga kaže da je to NK đubrivo. Ona sadrži oko
0,2-0,7% N i oko 0,4-0,9% K2O. Sadržaj fosfora u osoci je jako mali i kreće se do 0,08%.
Oko 70% azota u osoci se nalazi u obliku amonjaka, a ostatak je u obliku drugih jedinjenja

3
rastvorljivih u vodi. Osoka sadrži i visoku koncentraciju auksina, kao i određene količine
drugih biljnih hormona. Zato je posebno korisna za prihranjivanje biljaka.

-Zelenišno đubrivo se primenjuje na gazdinstvima koja nemaju kombinovanu stočarsku i

voćarsku proizvodnju već isključivo voćarsku. Zelenišno đubrenje podrazumeva gajenje
zeljastih biljaka, koje rastu brzo i stvaraju veliku organsku masu i njihovim zaoravanjem,
zemljište se obogaćuje organskim i mineralnim materijama. Bijke za zelenišno đubrenje se
mogu gajiti kao prethodne kulture, međukulture ili naknadne kulture, a obavezno se gaje
kao mešane, odnosno pokrovne ili usejavanjem između redova gajenih biljaka. U
zavisnosti od uslova, biljke se posle 4-10 nedelja, pokose i zaoru ili ostave kao malč na
površini zemljišta. Oni pripadaju raznim botaničkim grupama i familijama, a neke od njih
su: grahorica, crvena detelina, lupine, lucerka, lucerka, heljda, facelija, kupusnjača, stočni
grašak, ječam…

Njime se unose manje količine organske materije i hraniva u odnosu na uobičajeno

đubrenje stajnjakom. Kao i ostala organska đubriva, zelenišno đubrivo pozitvno utiče na
fizičke osobine zemljišta. Pozitivan uticaj ovog načina đubrenja traje1-2 godine, s tim da je
prve godine jače, a druge slabije od delovanja stajnjaka.

-Kompost je organsko đubrivo koje se dobija kompostiranjem razlaganjem različitih

otpadaka na poljoprivrednim gazdinstvima koa što su: slama, komina, strugotina, otpaci,
smeće organskog porekla.. Kompost sadrži prosečno : 20 do 70% organske materije, 0,1 do
15% azota, 0,15 do 4% P2O5,0,4 do2,5% K20.

-Treset je đubrivo bogato organskom materijom 20 do 60% a relativno siromašno

mineralnim materjjama. Sadrži oko 1 do 2,5% azota, 0,15 do 0,3% P2O5 I od 0,2 do 0,4%
K20. Treset ima veliku primenu u rasadničkoj proizvodnji i prilikom sadnje mladih sadnica
koristi se u količini od 3 do 5l po sadnom mestu i obezbeđuje vrlo povoljne uslove za
razvoj korena posađene voćke.

U novije vreme se koriste peletirana organska đubriva koja zamenjuju predhodno navedena
đubriva iz razloga brže, bolje i bezbednije primene u zasadima voća

(https://agroinfonet.com/organska/organska-djubriva-za-zdrave-biljke/ )

4
 Slika 1: stajnjak (https://poljomarket.rs/blog/303-stajnjak )

2.2. MINERALNA ĐJUBRIVA

2.2.1. Pojedinačna mineralna đubriva

Azot je preko potreban sastavni deo organa i tkiva voćaka. U pojedinim organima i tkivima
je različito zastupljen. Najviše ga ima u lišću, cvetnim pupoljcima, plodovima i
semenkama. Uloga azota u životu voćke je višestruka. Povoljno delovanje azota odražava
se u povećanju fotosinteze, rastu lišća, mladara, plodova i drugih organa voćaka, kao i u
povećanju zametanja cvetnih pupoljaka. Azot utiče na celokupan razvoj voćke, posebno na
obilnost i kvalitet prirasta. Nedostatak azota odražava se u smanjenju prirasta mladara,
sitnijem lišću, smanjenom zametanju cvetnih pupoljaka, slabijem cvetanju, povećanom
opadanju već zametnutih plodova i opšte slabijem razvoju plodova. Generalno, čitava
stabla ostaju slabije razvijena, kržljava i brže propadaju.

Međutim, i višak azota može imati nepovoljan uticaj na voćke. Ako je zemljište prebogato
azotom, tada mladari, lišće i korenje budu vrlo bujni. Rast se produžava do kasne jeseni,
mladari ne dozrevaju dovoljno već ostaju s zelenim i mekanim tkivom, pa lako izmrzavaju.
Ujedno se povećava osetljivost prema bolestima i štetočinama, a dešavaju se i neke
fiziološke promene. Produžava se vreme dozrevanja plodova i skraćuje vreme njihovog

5
trajanja. (http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?
ime=V001_2.htm&autor=18).

Vrlo je važno da azotna đubriva unesemo u zemljište u pravo vreme. Prekasno unošenje
azotnih đubriva izaziva produženu vegetaciju. Takođe, azotna đubriva su lako topiva i
pokretna, pa dolazi do većih gubitaka ako se sve unese u jesen, jer u jesen i zimi obično
ima dosta padavina. Azotnim đubrivima treba đubriti u više navrata, posebno u jesen,
proleće i početkom leta. U pojedinim voćnjacima može postojati potreba za primenom
manje ili više azota od preporučenih količina. Ove količine treba prilagoditi uslovima u
voćnjaku koji se određuju na osnovu koncentracije azota u lišću, bujnosti stabla, kvaliteta
ploda i rodnosti. Na potrebu biljaka za azotom najviše utiču tip zemljišta, rezidba i način
obrade međurednog prostora. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko đubrivo, pre
primene treba ustanoviti sadržaj azota u njima i količinu primene prilagoditi količinama
azota u mineralnim đubrivima koje se već primenjuju,tako da ukupna količina unetog azota
ne prelazi preporučene količine primene.

(http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=V001_2.htm&autor=18).

Fosfor (P) Ima važnu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. Biljke ga uzimaju u obliku
P2O5. Fosfor ulazi u sastav belančevina i niza fermenata i vitamina. On pomaže u
formiranju cvetnih pupoljaka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta čime se povećava
trajnost plodova pri čuvanju i otpornost drveta prema mrazu. Manjak fosfora usporava
stvaranje cvetnih i lisnih pupoljaka, kao i razvoj mladara. Novo lišće je uspravno, tamnije
zeleno i ne dostiže normalnu veličinu. Kasnije lišće dobija ljubičasto crvenu nijansu,
naročito peteljka i nervatura bliža njoj. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurno
crvene boje. Plodovi budu neugledni bez čvrstine.

Višak fosfora ne utiče negativno na biljke, ali može izazvati manjak cinka. Ako postoji
potreba treba primeniti 90.180kg P2O5 po jednom aru

(http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=V001_2.htm&autor=18).

Pošto se fosfor u zemljištu veoma sporo kreće, ove količine biće dovoljne najvećem broju
voćnih vrsta tokom niza godina.

Kalijum (K) Nedostatak kalijuma se prvenstveno ogleda u žutilu tkiva duž ivica listova.
Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire, a as povećanjem nedostatka ivice listova
postaju suve i krte. Pošto se kalijum kreće kroz biljku simptomi se javljaju prvo na starijem

6
lišću, a u slučajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mlađim listovima. U
plodovima se akumuliraju velike količine kalijuma, pa su simptomi ozbiljniji i uočljiviji
kako se plodovi približavaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama.

Iako višak kalijuma sam po sebi nije toksičan za biljku, velike količine ovog elementa u
zemljištu mogu inhibirati usvajanje magnezijuma ili kalcijuma i na taj način dovesti do
nedostatka ovog elementa

(http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=V001_2.htm&autor=18).

Kalcijum (Ca) Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje „gorku pegavost“

nekrotične lezije odmah ispod pokožice ploda. Kalcijum utiče na razvoj korenovog
sistema, mladara i lišća, kao i na izgradnju koštice, zbog čega je posebno potreban
koštičavim voćnim vrtsama. Važan je za neutralisanje kiselosti zemljišta. Kod nedostatka
dolazi do pojave ožegotina na obodu lista.
(http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=V001_2.htm&autor=18).

Kalcijum se koristi u integralnoj proizvodnji voćaka gde su za dobijanje velikih prinosa u

upotrebi samo hemijska sredstva koja su prirodnog porekla (Keserović et al ).

Višak kalcijuma izaziva žućenje lista pri vrhu mladara, naročito na kruški i dunji. Ako se
pH vrednost održava iznad 6, retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Unošenje
krečnjaka u količini od 2-4 tone po aru ispraviće nedostatke ukoliko do njih dođe.

Slika 2: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke (https://www.agroinfo.rs/vocarstvo-i-

vinogradarstvo/nedostatak-kalcijuma-u-jabukama-4125 )

7
Magnezijum (Mg) Nedovoljna količina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva duž
ivice listova i između glavnih lisnih nerava. Kao i kod nedostatka kalijuma, prvi simptomi
se javljaju duž ivica listova. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja, hlorotične zone
tamne i odumiru, a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje duž glavnih nerava i u
srednjem delu lista.

(http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=V001_2.htm&autor=18 ).

Kao i kod većine elemenata magnezijum se gubi iznošenjem prinosa, erozijom i

ispiranjem. Gubici prinosima zavise od biljne kulture i njenog ostvarenog prinosa. Gubitak
ispiranjem zavisi pre svega od količine padavina i tipa zemljišta. Ovi gubici mogu dostići i
do 90 kg MgO/ha.

Višak magnezijuma toksično deluje na mlado lišće voćaka.

Sumpor je sastavni deo belančevina. Ima veliki uticaj na razvoj korena i drugih organa
voćaka. On je neophodan nutritivni element za promociju zdravog rasta i razvoja stabala.
Njegov manjak se može odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema.višak sumpora
pokazuje promene kao što su povrede na lišću i plodovima, naročito kod agruma i to samo
na kiselim zemljištima.

Slika 3:Nedostatak sumpora na plodu jabuke

(https://www.vocarskisavetnik.com/djubrenje/simptomi-kolicine-hranljivih-elemenata/)

2.2.2.MIKROELEMENTI

To su hemijski elementi koji su takođe bitni za narmalan rast i razvoj biljke, ali ga biljke
trebaju u manjim količinama.

8
Bor ( B ) omogućava razvoj cvetova, fertilnost polena, nastanak plodova i pravilan razvoj
ploda. Nedostatak izaziva sušenje bočnih izdanaka plodova i smanjenje prinosa. Višak se
ispoljava kao hloroza na listovima.

Cink ( Zn ) ima višestruki uticaj, a najvažniji je u formiranju hlorofila. Cink sprečava

nakupljanje suvišnih kiselina u lišču i učestvuje u disanju ćelija. Nedostatak se uočava na
bočnim izdancima biljaka, a pri većem nedostatku može doći do smanjenja prinosa.

Gvožđe (Fe) je važan element za proces fotosinteze. Gvožđe povećava otpornost prema
suši i bolestima, a u plodovima reguliše sintezu vitamina. Nedostatak gvozđa nastaje na
alkalnim zemljištima, a manifestuje se kao hloroza između nerava lista. Ukoliko je
nedostatak veći, lišće pobeli ili dobije spržen izgled.

Mangan ( Mn ) je važan mikroelement jer je on specijalni aktivator enzima. Vrši ulogu

biokatalizatora u formiranju hlorofila i poboljšava formiranje skroba i šećera u biljkama.
Kod alakalnih zemljišta može da se javi nedostatak mangana. Ispoljava se na lišću u vidu
hloroze.

Molibden ( Mo ) ulazi u sastav hloroplasta biljaka i važan je činilac fotosinteze. Reguliše

transport gvožđa kroz biljku i doprinosi usavajanju azota. Nedostatak prouzrokuje
savijanje starijeg lišća po sredini.

Bakar ( Cu ) utiče direktno i indirektno na mnoge fiziološke procese u biljci, povećava

prinos, povećava kvalitet ploda i ubrzava sazrevanje. Pri nedostatku bakra dolazi do slabije
oplodnje, mlade biljke venu, a lišće dobija pepljastu boju i suši se.

(https://www.agroinfo.rs/melioracije-i-obrada-zemljista/sto-su-makro-i-mikroelementi-
3709 )

9
 Slika 5: kompatibilnost odredjenih djubriva( https://zelenihit.rs/proizvodi/sredstva-za-
ishranu-bilja/djubriva-sa-mikroelementima/)

2.2.2. Kompleksna đubriva (NPK)

Sadrže u tačno određenom odnosu ta tri elementa, uz dodatak još nekih makro i
mikrolemenata.

NPK- to je veštačko đubrivo u granulama, koje je lako rastvorljivo u vodi. Nema boju ni
miris. Univerzalno je i koristi se u proizvodnji svih biljnih proizvoda. Koristi se u svim
tipovima zemljišta, a služi da obezbeđuje pravilnu ishranu biljaka u toku vegetacije.

U njegov sastav ulaze azot, kalijum i fosfor, odnosno KAN (krečni amonijum nitrat), MAP
(monoamonijum fosfat) i KCl (kalijum hlorid). Postoje NKP visoke (55-60%) ili srednje
koncentracije hraniva.

(https://agrocesla.com/vrste-dubriva-i-primena/)

Rano proleće je idealan momenat za primenu kompleksnih NPK đubriva, zbog toga što se
time omogućava laka dostupnost P mladim biljkama, pa je njegovo usvajanje u ovoj fazi
efikasnije. U prilog ovoj preporuci govore rezultati oglednih polja po kojima 70 % ukupne
količine fosfora koje je potrebna tokom vegetacije biljka usvoji tokom prvih 4-8 nedelja od
početka vegetacije:

10
Slika 7: rezultati oglednih polja (https://www.agroklub.rs/ratarstvo/primena-kompleksnih-
mineralnih-dubriva-u-prolece/30627/ )

Slika 8: primeri kompleksnih đubriva, preporučene doze i vreme primene

(https://elixiragrar.rs/preporuke-djubrenja/vocarstvo/jabucasto-i-kosticavo-voce/ )

11
 3.VREME PRIMENE

Prema vremenu đubrenja i nameni razlikuje se:

- osnovno,
- dopunsko i
- meliorativno đubrenje.

3.1.OSNOVNO ĐUBRENJE

Obavlje se uglavnom pred osnovnu obradu zemljišta, koja se izvodi oranjem. Izvodi se
zaoravanjem đubriva na punu dubinu, pri čemu se u zemljište unose, pre svega organska
đubriva (najcešće stajnjak) i složena NPK ili PK đubriva. Sa njima se daje najveći deo P i
K, nakada i deo N, a nekada i celokupan P i K. Azot se skoro nikad ne unosi u celosti pri
osnovnom đubrenju jer se ostavlja za prihranjivanje.

3.2.DOPUNSKO ĐUBRENJE

Dopunsko đubrenje predstavlja dopunu osnovnog đubrenja. Može biti predsetveno, startno
i prihranjivanje.

3.2.1. Predsetveno đubrenje

Izvodi se pre setve, odnosno između osnovne obrade i setve. Ovako se unosi preostali
fosfor i kalijum. Za predsetveno i startno đubrenje se najčešće ostavlja 20% Pi I K, kao deo
N, cilj je da se P i K đubriva unesu u setveni sloj u kome je plug preskočio unošenje, a ta
hraniva su neophodna za početni razvoj mladih biljaka. Takođe cilj je da se N neophodan
za početni rast biljaka unese u zemljište, a da ne dodje do njegovog ispiranja

Ovim đubrenjem, zemljište se dodatno gazi. Zbog toga se teži da se izvede u jednom
prohodu, zajedno sa obradom zemljišta, kako bi se smanjilo gaženje, utrošak energije i
vreme. Još jedan nedostatak predsetvenog đubrenja je to što se đubrivo rastura po celoj
površini, tako da se vrlo često jedan deo hraniva neće iskoristiti od strane korena.

3.2.2. Startno đubenje

12
Startno se daju složena NPK đubriva ili samo N, ako su P i K dati ranije, kao i kod
predsetvenog

3.2.3. Prihranjivanje

Prihranjivanje je vid dopunskog đubrenja koje se obavlja tokom vegetacionog perioda

gajenih biljaka u fenofazama koje su i praktično i naučno potvrđene kao poželjne za
prihranjivanje

Kada se kaže da se obavlja prihrana, misli se najčešće na primenu azota, gde su đubriva
lakpristupačna i deluju brzo, a način rasturanja je ili međuredno ili po celoj površini.

3.3.MELIORATIVNO ĐUBRENJE

Meliorativno đubrenje ima za cilj popravljanje zemljišta na duži period i često se obavlja
zajedno sa meliorativnom obradom zemljišta. Na ovaj način se mogu popraviti sledeće
osobine zemljišta:

- fizičke - struktura, vodni, vazdušni i toplotni režim;

- hemijske - sadržaj humusa, biljnih hraniva, pH vrednost, odnosno plodnost zemljišta;

- biološke - razvoj živog sveta zemljišta (edafona), što utiče na popravku zemljišta u cilju
boljeg rasta i razvoja korena.

Oblici meliorativnog đubrenja su huminizacija, kalcizacija, gipsovanje, fosfatizacija,

nitrogenizacija

Meliorativno đubrenje se izvodi pre početka korišćenja zemljišta, ali i u toku njihovog
korišćenja, periodično, kada se utvrdi da je potrebno.

3.3.1. Huminizacija

Pod humizacijom se podrazumeva postupak unošenja organske materije u zemljište.

Humizacijom se deluje u dva pravca. Jedan se odnosi na popravku fizičkih i vodnih
osobina zemljišta, a drugi na hemijske i biološke procese u zemljištu. Zbog toga se
humizacija smatra merom kojom se može sprovesti uspešno oblagorođavanje zemljišta.

3.3.2. Kalcizacija

13
Pod kalcizacijom se podrazumeva unošenje kalcijuma u zemljište. Kalcijum ima dvostruku
ulogu:

- Kao regulator plodnosti zemljišta i

- Kao biogeni element.

U prvom redu kalcijum neutralizuje kiselost zemljišta, čime se održava povoljna pH

vrednost zemljišta za biljke, za pedodinamičke procese i za aktivnost edafona.

U neutralnoj sredini preovlađuju korisne bakterije zemljišta, dok se u kiseloj sredini

pospešuje aktivnost gljiva, koje stvaraju jake organske kiseline, koje podstiču razaranje
adsorptivnog kompleksa i ispiranje hraniva..

Sredstva za kalcizaciju. Za neutralizaciju kiselih beskarbonatnih zemljišta se mogu koristiti

različita kalcijumova đubriva kao što su:

- Negašeni kreč CaO – 70-90% Ca + Mg,

- Gašeni kreč Ca(OH)2 – 60-70% Ca + Mg,

- Krečnjak CaCO3 – 50-55% Ca + Mg + Si – fino samleven,

- Dolomitni krečnjak 30% Ca + 20% Mg – fino samleven,

- Lapor – 10-95% Ca – tvrdi i meki,

- Saturacioni mulj – 22% CaO – otpadak pri proizvodnji šećera.

3.3.3.Gipsovanje

U svetu postoje ogromne površine pod halomorfnim (zaslanjenim) zemljištima. Pored loših
hemijskih osobina, koje ne odgovaraju većini gajenih biljaka, ova zemljišta su izrazito
nepovoljnih fizičkih i vodno-vazdušnih osobina. Nepovoljne osobine naročito dolaze do
izražaja usled nedostatka vode.

Meliorisanje slanih zemljišta obuhvata čitav niz mera tokom dužeg perioda:

- odvodnjavanje,
- ispiranje soli navodnjavanjem,
- gipsovanje,
- obrada zemljišta.

14
Gipsovanje je mera koja sledi nakon izvršene drenaže zemljišta (najbolja je cevna). Tada
se u reakciji sa gipsom stvara natrijum-sulfat koji se ispira.

Količine gipsa se određuju na osnovu i prisustva natrijuma u zemljištu. Zbog male

rastvorljivosti gipsa, praktikuje se njegovo unošenje u manjim količinama u više navrata.

Dejstvo gipsa se zapaža tek nakon 1-2 godine od njegove primene i traje relativno dugo, od
12-15 godina.

Da bi se postigli puni efekti gipsovanja, dobro bi bilo da se istovremeno primeni i

humizacija zemljišta.

Posle unošenja gipsa poboljšavaju se osobine zemljišta, salanitet i alkalitet se smanjuju,

menja se karakter humusa u pozitivnom smislu (natrijum humat se menja u kalcijum
humat), poboljšavaju se fizičke, vodne osobine zemljišta i povećava se fond hranljivih
materija.

3.3.4. Fosfatizacija

Nivo fiziološki aktivnog fosfora u zemljištu je važan pokazatelj stanja u zemljištu, a s tim u
vezi i plodnosti zemljišta. Zemljišta siromašna fosforom (manje od 6 mg/100 g zemljišta)
bi trebalo obgatiti fosforom, odnosno, na njima treba obaviti fosfatizaciju.

Pod fosfatizacijom se podrazumeva obezbeđenje zemljišta fosfornom kiselinom u obliku

koji može predstavljati rezervu zemljišta u fosfornoj kiselini, tj. u obliku teško
rastvorljivom i prema tome nedostupnom za gajene biljke. Međutim, ta rezerva se naročito
na kiselim zemljištima aktivira dejstvom kiselina na kalcijum, pri čemu se osobađa fosfor
koji postaje dostupan biljkama.

Fosfatizacijom bi trebalo podići sadržaj fosfora na 12-20 mg/100 g zemljišta.

Fosfatizacija se može izvesti na nekoliko načina:

- Jedan od načina je prethodna kalcizacija da bi se imobilisali joni gvožđa i

aluminijuma, a nakon toga unošenje rastvorljivih fosfata kao što je tomasovo
brašno;
- Drugo rešenje je primena superfostata, ali je to nerealno sa ekonomskog aspekta;
- Još jedano rešenje predstavlja unošenje osnovnih fosfata (fosfatno brašno poreklom
od fosfata, koštano brašno, tomasov fosfat…).

15
Količina primenjenog fosfora zavisi od potreba samog zemljišta. Najbolji način je
postepeno obogaćivanje zemljišta fosforom, pri čemu će se umesto, na primer, 60 kg ha-1
fosfora, koji je potreban određenom usevu, unositi veća količina, 90-120 kg ha-1 i tako
tokom dužeg niza godina.

3.4. ĐUBRENJE MLADIH VOĆNJAKA

Pod mladim voćnjacima smatraju se zasadi u periodu intenzivnog rasta i razvoja voćaka.
To je period od vađenja voćnih sadnica, pa sve dok one ne razviju osnovne skeletne grane,
s obeležjem predviđenog oblika gajenja. Mlade voćke trebalo bi redovno đubriti kako bi se
ubrzali razvoj
U prvoj i drugoj godini voćke se đubre pojedinačno. Zona đubrenja oko voćaka bi trebala
biti nešto šira od krošnje. Prve godine, početkom vegetacije, obavlja se prihranjivanje sa
0,2 kilograma KAN-a ili 0,1 kilogramom uree i o,3 kilograma NPK u odnosu 15:15:15 po
stablu. Krajem maja i početkom juna obavlja se još jedno prihranjivanje s istim vrstama i
istom količinom đubriva kao kod prvog prihranjivanja. Prve godine gajenja, u osnovnom
đubrenju voćaka s gustim sklopom, đubri se po jednoj voćki s 0,15-0,20 kilograma s
jednim od kompleksnih đubriva : NPK 7:20:30, NPK 6:18:36, NPK 7:14:21 ili 0,1
kilogram NPK 8:26:26, NPK 10:30:20. U drugoj godini đubrenje se obavlja u isto vreme i
sa istim vrstama đubriva, s tim da se količina povećava za 30-50 %. U trećoj godini, pa
nadalje đubrenje se obavlja po celoj površini voćnjaka, osim kod posebnih stabala, kad se
dodaje 0,2 (NPK 10:30:20) do 0,45 kilograma po stablu ( NPK 5:20:30), dok se četvrte
godine posebna stabla đubre od 0,3 ( NPK 10:30:20 ) do 0,6 kilograma po stablu ( NPK
5:20:30 ) .

16
 Slika 9: mladi voćnjak (https://www.poljosfera.rs/agrosfera/agro-teme/vocarstvo-i-
vinogradarstvo/zasnivanje-vocnjaka/ )

3.5.ĐUBRENJE VOĆAKA U RODU

Redovno godišnje đubrenje voćnjaka u rodu predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih

mera u savremenoj voćarskoj proizvodnji. Đubrenjem voćaka osigurava se redovni i i
visoki prinos, dobar kvalitet plodova, kao i ravnoteža razvoja vegetativnih i generativnih
organa.U redovnom godišnjem đubrenju kod većine vrsta voćaka razlikuje se osnovno
đubrenje, rano prolećno đubrenje i prihrana.
Osnovno đubrenje koje se obavlja u jesen iza berbe predstavlja unošenje kompleksnih
NPK đubriva s malo azota u donosu na fosfor i kalijum. U nju spada i đubrenje stajnjakom.
Ranim prolećnim đubrenjem unosi se azot, najčešće 1/3 do 1/2 ukupne potrebne godišnje
količine s jednim od azotnih đubriva (Urea, Florin 7, KAN, Florin 6) ili kompleksnim NPK
đubrivom s izraženom količinom azota (NPK 20:10:10, NPK 15:15:15, Florin 2). Đubrenje
se obavlja prilikom prve prolećne obrade zemljišta. Na mestima gde to nije moguće
đubrivo se razbacuje po travi ili pred kišu.
Prihrana se obavlja nakon zametanja plodova krajem aprila azotnim ili NPK đubrivima s
izraženom količinom azota. U slučaju da se iz bilo kog razloga osnovno đubrenje ne izvrši
u jesen, tada se količina biljnih hranjiva predviđena za osnovno đubrenje u jesen i ona za
prvo prolećno đubrenje unose u zemljište zajedno, prilikom prve prolećne obrade

17
zemljišta. Đubriva se primenjuju po celoj površini zasada. Poseban slučaj je u zasadima
retkog sklopa ili gde se radi o pojedinačnim stablima, jer se tamo đubriva dodaju u zonu
oko stabala, nešto šire od krošnje. Prihrana putem lista je bitna u određenim fenofazama
voćke.

Slika 10: voćnjak u punom rodu (https://www.vukolicnekretnine.com/nekretnina/1800-

vocnjak-sa-punim-rodom-kajsija-sumica-kod-motela)

18
 4. NAČIN PRIMENE ĐUBRIVA

4.1.NAČIN PRIMENE MINERALNIH ĐUBRIVA

Da bi đubrenje bilo efikasno, bitan je i način na koji se ono aplicira u zemljište.

Najefikasniji učinak imaju podrivači i razrivači sa depozitorima đubriva, koji unose
đubrivo na dubinu sa koje koren voćaka može nesmetano da ih usvaja. Najmanji učinak
ima razbacivanje đubriva po površini, jer u tom slučaju neki elementi ostaju na površini i
nedostupni su biljakama

Da bi se olakšao unos đubriva za biljke jedna od opcija je korišćenje vodotopivih đubriva,

ali to podrazumeva instaliranje Sistema za navodnjavanje “kap po kap” kako bi ova
đubriva mogla da se apliciraju.

Prilikom primene mineralnih đubriva, veoma je važna ravnomernost rasturanja. Na

ravnomernost najviše utiče način primene. Način primene zavisi od biljne vrste koja se
gaji, zatim od vremena primene, od agregatnog stanja đubriva, od raspoložive
mehanizacije, od vremenskih prilika, mehanizovanosti gazdinstva I od ekonomičnosti.

Načini primene mineralnih đubriva su:

- Ručno (manualno) – moguće je na manjim površinama, najsporije je, najteže,

najmanje precizno, najskuplje i uspeh u ovom đubrenju zavisi od veštine radnika;
- Mehanizovano - rasturačima (ciklonima) za mineralna đubriva, sejalicama koje
imaju kutiju za đubrenje, aerođubrenje, folijarno đubrenje (najčešće sa zaštitom
biljaka);
- Fertirigacijom - dodavanje vodotopivih đubriva u vodu za navodnjavanje - to je
moderan način, a osnovni razlog je taj što takva đubriva imaju viši stepen
iskorišćenosti (20-30% efikasniji);
- Dodavanje đubriva injektorima u zemljište - više eksperimentalno.
- prihranjivanje.

Prihranjivanje se može obaviti rasturanjem đubriva po celoj parceli, u ovom slučaju je

važno da biljke ne budu “mokre” u vreme prihranjivanja. Odnosno, prihranjivanje po celoj
površini se ne sme vršiti neosredno posle kiše, u vreme postojanja rose ili rastopljenog
snega, jer se najčešće prihranjuju sa azotom, a on bi mogao da ošteti biljke.

19
Đubriva se mogu unositi i međuredno, što se danas najčešće vrši kultivatorima za
međurednu obradu (obrada, uništavanje korova, razbijanje pokorice i đubrenje). To je
najbolji način za prihranjivanje, jer se đubriva unose u blizini biljaka i mešaju se za
zemljištem. Ako se očekuje da ubrzo padne kiša, može se ići na to da đubrivo ne bude
uneto u zemljište, već samo rastureno po površini.

Danas se sve više đubriva unose u zemljište metodom fertirigacije (rastvaranje vodotopivih
đubriva u void za navodnjavanjr), čime se dobija veliki koeficijent iskorišćavanja hraniva.
Fartirigacija danas u svetu predstavlja moderan način ishrane biljaka, profitabilan,
naročitoprimenjivan u zatvorenom prostoru gde je sistem komjuterizovan, tako da biljke
dobijaju mikro I makroelemente u optimalno vreme I u optimalnim količinama

Prihranjivanje se može vršiti I folijarno( preko lista- prskanjem đubrivima rastvorenim u

vodi). Na ovaj način se osim azota najčešće dodaju I druga hraniva- ostali makro I
mikroelementi. Folijarna đubriva su često složena po sastavu, mada I ona mogu biti
pojedinačna.( http://eucenje.afc.kg.ac.rs/mod/book/view.php?id=94 )

Slika 11: system za fertirigaciju

(http://www.navodnjavanje.net/navodnjavanje_fertirigacija.html )

4.2.NAČIN PRIMENE STAJNJAKA

Da bi se stajnjak što racionalnije iskoristio i da bi se gubici sveli na najmanju moguću

meru, osim spemanja stajnjaka, potrebno je voditi računa o njegovoj pravilnoj upotrebi
koja počinje izvoženjem, a završava se zaoravanjem stajnjaka.

20
Rasturanje stajnjaka je najbolje vršiti specijalizovanim mašinama za tu namenu, koje
zovemo rasturači stajnjaka. To su mašine u obliku traktorskih prikolica na čijem dnu se
nalazi lančasto-levičasti transporter.na malim individualnim gazdinstvima se često vrši I
ručno rasturanje stajnjaka.

Stajnjak koji se iznosi iz đubrišta na parcele treba zaorati što pre, a najboje je odmah. Na
taj način, gubici su najmanji. Ukoliko se stajnjak ne zaore odmah nastaje proces
volatizacije, odnosno već nakon 6 h će 20% azota ispariti u vidu amonjaka, a nakon 4 dana
50%. Najčešća greška poljoprivednih proizvođača je rasturanje u gomile koje tako danima
stoje na njivi. U slučaju tople i vlažne zime, tokom razlaganja stajnjaka, takođe dolazi do
ispiranja NO3- u dublje slojeve zemljišta, a gube se i ostale mineralne materije. Zbog
svega navedenog, ovakav način treba izbegavati. Ako se ne može zaorati, a na đubrištu
nema dovoljno mesta, onda se preporučuje slaganje stajnjaka na njivi u vidu gomila i
pokrivanje zemljištem, lišćem ili folijom. Višegodišnjim nepravilnim i sporim razlaganjem
malih gomila na njivama dolazi do pojave heterogenosti oranice. Ona može navesti i na
pogrešne zaključke usled analize zemljišta, jer se zemljišni uzorci mogu uzeti sa manje ili
više plodnih mesta. Zato je potrebno na vreme isplanirati poslove. Đubrenje treba
organizovati tako da izvoženje, rasturanje i zaoravanje budu sinhronizovani.

Najpogodnije oruđe za zaoravanje je raonični plug, naročito plug sa pretplužnjakom.

Dubina zaoravanja stajnjaka zavisi od brojnih faktora kao što su zemljište, količina
upotrebljenog stajnjaka, stepen zrelosti stajnjaka, vreme primene.

Sa unošenjem velike količine stajnjaka (humizacija), ili ako se želi postići duže delovanje,
zaoravanje se vrši dublje. Male količine stajnjaka zaoravaju se pliće, ali nikad na dubinu
manju od 10 cm, kako se u toku dopunske obrade ne bi vratio na površinu.

Vreme primene takođe utiče na dubinu zaoravanja stajnjaka. Pri đubrenju u toku leta,
povećava se dubina zaoravanja, kako bi se usporila mineralizacija. U toku zime i proleća se
zaorava pliće zbog suprotnog efekta.

(http://eucenje.afc.kg.ac.rs/mod/book/view.php?id=94 )

21
Slika12: rasturač stajnjaka (https://www.agrosaveti.rs/eko-proizvodnja/ratarstvo-eko-
proizvodnja/tecni-stajnjak-osoka-vredno-organsko-djubrivo-uz-pravilno-rukovanje/)

Slika13: zaoravanje stajnjaka (https://poljoprivrednik.net/poljoprivreda/846-unosenje-

stajnjaka-jedna-od-najznacajnijih-mera )

22
 5.ZAKLJUČAK

Biljke putem đubriva dobiju deo neophodnih hraniva, što im omogućava da kontinuirano
rastu I razvijaju se, kako nadzemnim, tako I podzemnim delovima. U tom smislu, ako
hraniva nema dovoljno, ona predstavljaju ograničavajući činilac biljne proizvodnje i
dobijanja visokih I kvalitetnih prinosa.
Za biljke koje su dobro obezbeđene hranivima sa kaže da su kondiciono spremne da
podnose stresne uslove (bolesti, vremenske neprilike). Dobro ishranjene biljke bolje
podnose sušu i mraz, u odnosu na one koje nisu dobro ishranjene

23
 6.LITERATURA

1. Z. Keserović, N. Magazin, B. Milić, M. Dorić, Voćarstvo i vinogradarstvo (deo

voćarstvo), Novi Sad, 2016.
2. https://www.poljosfera.rs/agrosfera/agro-teme/vocarstvo-i-vinogradarstvo/
dubrenje-vocaka/
3. https://www.poljosfera.rs/agrosfera/agro-teme/vocarstvo-i-vinogradarstvo/
dubrenje-azotom-zasto-je-bitno-dubrenje-vocaka-azotom-u-prolece/
4. http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?
ime=V001_2.htm&autor=18
5. https://agrosavjet.com/djubrenje-mladih-vocnjaka/
6. https://vocarskisavjeti.blogspot.com/2017/03/gnojidba-vocaka.html
7. https://extension.oregonstate.edu/gardening/techniques/fertilizing-fruit-trees
8. http://eucenje.afc.kg.ac.rs/mod/book/view.php?id=94

24