12 koraka zahvalnosti: Hvala onima koji su vas

povredili
26/5/2022

Svaka osoba je naše ogledalo za nas. I dođe trenutak u životu

kada to konačno počnete da shvatate.

Na pravu zahvalnost, hodao sam dovoljno dugo, kako mi se

činilo poslednjih nekoliko godina. Prošao je kroz um i došao
kroz srce. I shvatio sam da sam prošao put života. I zahvalan
sam onima koji su mi pomogli da dođem do ovoga.

Svaka osoba je naše ogledalo za nas. I dođe trenutak u životu

kada to konačno počnete da shvatate.

Jednog dana sam skrenuo pažnju na jednog od mojih dobrih

prijatelja. Počeo je naglas da izražava svoje nezadovoljstvo
činjenicom da mnogo čini za druge dobrih dela, mnogo im
pomaže, ali od njih ne dobija nikakvo priznanje ili zahvalnost.
Onda je u nekim trenucima počeo da mi iznosi svoje tvrdnje
da sam, navodno, nezahvalan kao i svi ostali. Da tražim od
njega da nešto uradi i da mu ne zahvaljujem na tome.
Razmišljao sam o njegovim rečima i njegovom ponašanju.
Pitanje zahvalnosti za njega je bilo najvažnije. Uvek sam se
ograničavao na suvo „ok” ili „hvala”, što je za mene bilo
sinonim za zahvalnost. Ali shvatio sam da u njegovom
ponašanju postoji i deo mene. Da je on moje ogledalo.

Odlučio sam da promenim svoje ponašanje. U početku sam u

odnosu na njega postao pažljiviji i počeo sve češće da govorim
ono „hvala“ koje je toliko želeo da čuje. Postepeno sam počeo
da izgovaram ovo „hvala“ u odnosu na druge ljude. Promenio
sam. Promenjeno zahvaljujući njegovom ogledalu.

Čitao sam i čuo mnogo o zahvalnosti iz raznih knjiga i članaka.

Ali ova zahvalnost nikada nije postala deo mog života. Da,
mogao sam da budem i ljubazan i kulturan, mogao bih da
kažem „hvala“. Ali sve je to bilo u sklopu nekih pravila koja su
se morala poštovati. U svim mojim rečima nije bilo duše i
srdačnosti. Zvučale su često mehanički. I ljudi su to osetili.

A sada, zahvaljujući mom prijatelju, već sam konačno naučio

ovu zahvalnost. Ali, kako se kasnije pokazalo, pogrešio sam i
reći „hvala“ i „hvala“ nije dovoljno. Sve je to bilo iz uma. Iz
uma sam shvatio da je to toliko potrebno, da je tako ispravno,
da osoba koja je uradila nešto za tebe svakako treba da joj se
zahvali. Na kraju krajeva, čak i deca se uče da kažu „hvala“. Ali
svejedno, i ovo mi je bilo drago, jer nisam znao kako drugačije.
Bio sam mu zahvalan što sam naučio, kako sam tada mislio, da
zahvalim.
To je trajalo neko vreme, bio sam siguran da sam veoma
zahvalan čovek, sve dok nisam dobio direktan i okrutan
udarac u srce od jedne veoma bliske osobe. I nisam razumeo
zašto. Bio sam nežan i brižan, pažljiv, uvek pomagao i
podržavao. Preuzeo sam na sebe rešavanje mnogih
svakodnevnih pitanja, i kao odgovor, ne da nisam dobio
zahvalnost, kako mi se činilo, nisam dobio ništa. Pravila se da
ne primećuje kako se u kući pojavljuju potrebne stvari, da je
sve što radim obično i samo po sebi razumljivo. Napravio sam
tortu za njen rođendan i pitao sam je da li joj se sviđa ili ne.
Njeno retko „hvala“ bilo je nekako suvoparno i podlo. Ona je
svoje ponašanje smatrala normalnim, ali ja sam je smatrao
samo sebičnom.

Dok sam razmišljao, već sam naučio da zahvalim ljudima i

očekivao sam isto od drugih zauzvrat. Kažu da ako čekate
zahvalnost za ono što ste uradili, onda prodajete svoje usluge,
a ne dajete ih. Ovo mišljenje ima mesta, ali svakome je drago
kada ga neko ceni i zahvaljuje. Pogotovo kada ste u paru.
Zahvalnost ponekad može delovati kao mera u ravnoteži
davanja i uzimanja. Ali ovu zahvalnost nikada nisam dobio od
najbliže osobe. Jednostavno nisam osetio. Iskreno sam se
pitao zašto se tako ponaša prema meni?! Zato što sam mislio
da to ne zaslužujem. Ali negde u podsvesti sam shvatio da mi
ona nešto ogleda, ali nisam razumeo šta i najvažnije zašto.

Imala je veoma lepu i duboku nezemaljsku dušu. Na Zemlji je

samo nekoliko takvih duša. Nekako mi je na jednom treningu
njena duša pokazala ko je i odakle je na ovom svetu. Bio sam
pogođen do dubine duše onim što sam video: njenom lepotom
i veličinom. Bilo je teško opisati rečima. Trebalo je to samo
videti, videti celu paletu boja kojom je svetlucao njen
unutrašnji univerzum, njena duša. I shvatio sam koliko sam
mali u odnosu na nju. A ova velika i duboka duša, kako sam
mislio, ne može, u principu, da ti učini nešto loše, a kamoli da
ne bude zahvalna. Ali ja sam grdno pogrešio. Toliko okrutno
da se moja iluzija ubrzo razbila.

Pravi odgovor i uvid došli su do mene tek nakon što mi je srce

bilo slomljeno. Tačnije, kamena školjka u kojoj je bilo moje
srce bila je rascepljena. Bilo je bolno, ali kako sam kasnije
shvatio, drugačije nije bilo moguće. Dugi niz godina sam se
bavio duhovnim rastom, ali još uvek nisam mogao da otvorim
svoje srce. Bilo je zatvoreno. Ovaj udarac mi je omogućio da
konačno osetim svoje srce. Otvorilo se kroz bol.

A onda sam shvatio da se ona ogleda u meni. Pred očima mi je

bila slika unutrašnjeg univerzuma moje voljene, te lepote i
veličine koja me je toliko oduševila. I odjednom sam shvatio
da je to univerzum kome se nikada nisam zahvalio. Nisam mu
se zahvalio ni za svoj život, ni za život mojih roditelja, koji je
dao svima nama. Nisam mu zahvalio za ono što imam, nisam
mu zahvalio što sam živ i zdrav, i što ne sedim u invalidskim
kolicima, što imam dobar posao, i ne vodim skitnički način
života. Sve što je univerzum uradio za mene nisam cenio, kao
što ni ona to nije cenila. Sve što mi je svemir dao i uneo u moju
kuću, uzimao sam zdravo za gotovo. Univerzum mi je
pripremio tortu za moj praznik, a ja sam je jeo i nisam ni rekao
hvala, veoma je ukusna. Sve što imamo u ovom životu imamo
samo zahvaljujući univerzumu.

Pa šta sam ja onda hteo od drugih?! Ali ako grešite u nečemu,

uvek će se naći osoba u životu koja će vam to pokazati. I takva
osoba se našla. I jedino je tako velika duša mogla da mi
pomogne da shvatim ovo. Razumeti da se promenim. Ona mi
je bila učiteljica.

Za mene je to bio uvid. I kada se to desilo, kada sam se prvi

put u životu zahvalio univerzumu, zahvalio roditeljima,
zahvalio svima koji su me povredili, moje srce je počelo da se
puni bezuslovnom ljubavlju i zahvalnošću. I tek kada sam
osetio ovu energiju kako mi puni srce, tek tada sam shvatio šta
je prava zahvalnost i po čemu se razlikuje od zahvalnosti uma,
koju sam, kako sam mislio, odavno naučio.

A što je najzanimljivije, nakon što se moje srce otvorilo i

energija zahvalnosti ga ispunila, onda sam od onog koga sam
smatrao nezahvalnim, počeo da dobijam reči zahvalnosti,
štaviše, tamo gde na njih uopšte nisam računao. Dakle, moja
lekcija je završena.

Sada nadoknađujem izgubljeno i svaki novi dan počinje sa

zahvalnošću univerzuma.

I dalje. Nakon što sam uveo praksu zahvalnosti u svoj život i

počeo da je praktikujem svaki dan, osetio sam kako sam počeo
da se menjam, kako je ceo moj život počeo da se menja, i što je
najvažnije, osetio sam tok. Počeo sam da se osećam drugačije.
Samo kroz zahvalnost moj život je postao harmoničniji.

„Ne postoji kvalitet koji bih želeo da posedujem u tolikoj meri

kao sposobnost da budem zahvalan. Jer osećanje zahvalnosti
nije samo najveća vrlina, već i majka svih drugih vrlina".
~ Ciceron
Niko vas neće naučiti da budete zahvalni, ni roditelji, ni bake i
deke, ni dadilje, ni učiteljice. Do istinske zahvalnosti, do one
zahvalnosti koja dolazi iz dubine vaše duše, iz samog centra
vašeg srca, možete doći samo sami. Svako ima svoj proces,
svoj put do sebe. I on je jedinstven. Hvala sebi ako ste stigli do
ove tačke.

Da, i roditelji i nastavnici mogu da vas nauče da kažete

„hvala“. Oni vas mogu naučiti da budete zahvalni. Možete biti
kulturna i pristojna osoba. Ali prava zahvalnost u vama će se
otkriti na sasvim drugačiji način. Ne kao rezultat nečijeg
učenja. U jednom trenutku ćeš i sam doći kod nje. A onda se
zahvalite svima onima koji su vas doveli do ove spoznaje, do
ovog uvida. I to će se uporediti sa otkrićem univerzuma u
vama.

Zahvalnost je ljubav. Biti zahvalan znači dati mesto u svom

srcu osobi kojoj se zahvaljujemo.

I tako, sa zahvalnošću univerzumu, ovaj članak je počeo za

mene. I shvatio sam da je neophodna redovna praksa da bi
zahvalnost stalno živela u tvom srcu. Put do istinske
zahvalnosti ima nekoliko koraka. A da biste ih prošli, potrebno
je da preduzmete dvanaest jednostavnih, ali istovremeno
teških koraka.

Praksa „12 koraka zahvalnosti“ kroz koje čovek treba

da prođe da bi stekao integritet i unutrašnju
harmoniju.

Neki od ovih koraka će vam biti posebno teški, neki lakši, a

možda je to sve. Možete proći kroz njih uzastopno. Prvo
savladajte jedno, a zatim pređite na drugo. I možete
"preskočiti" sve odjednom. Ne žurite. Ne čini to ni za koga.
Uradi to za sebe. Osetiti!

Svaki korak je jedan korak ka sebi, ka svojoj istinskoj suštini.

Svaki korak je otkrivanje vas samih, proširenje vašeg
unutrašnjeg prostora. Dok izgovarate reči zahvalnosti, osetite
kako vaš unutrašnji prostor počinje da se širi. Oseti svoj pravi
unutrašnji univerzum.

U rečima zahvalnosti nema verbalnih formula. Govori kako se

osećaš. Možete to učiniti u tišini, možete to učiniti naglas.
Hvala vam od srca. Nije za bilo koga, za tebe je.
Zahvalite se univerzumu

Hvala Univerzumu, Bogu, Životu, Tvorcu za sve što su vam

dali. Sve što imaš, sve što imaš je samo zbog univerzuma.

Zahvaljujem univerzumu za život koji je dat meni i mojim

roditeljima, a takođe i mom detetu. Zahvaljujem životu što
mogu duboko da dišem i vidim sve boje oko sebe. Zahvaljujem
univerzumu na njegovim darovima, na brizi, na tome što svaki
dan ispunjava moj život nečim: emocijama, poklonima,
stvarima, događajima, bojama, ljudima, poslom. Zahvaljujem
univerzumu što nisam sam. Oko mene je mnogo divnih ljudi,
koje mi je poslato na učenje, na podršku, na bol, bez kojih
nema rasta, na sreću.

Uvredio me je Stvoritelj što nisam imao čizme,

Sve dok nisam sreo mladića koji je bio bez nogu.
~Omar Khaiiam

Hvala roditeljima, mami i tati

Tvoja mama i tvoj tata su ti dali život. A ovo je najvažnije za
šta im treba zahvaliti. Da, možda vam nisu dali nešto više:
zdravlje, obrazovanje, srećno detinjstvo, blagostanje. Možete
biti ogorčeni na njih i živeti u ovoj stalnoj ogorčenosti. Ali
nemojte ih osuđivati. Preuzmite odgovornost za svoju sudbinu
u svoje ruke. I samo zahvalite roditeljima za ono najvažnije što
su vam dali - za život!

Ako imate hraniteljice, zahvalite se i njima. Hvala im što vas

vode kroz ovaj život, prate, poučavaju, štite, brinu za vas.

Zahvaljujem mami i tati za život koji su mi dali. Nisu više živi,

ali život koji su mi dali se nastavlja. Moji roditelji uvek imaju
dostojno mesto u mom srcu.

Hvala svojoj porodici

Hvala svojoj porodici. Vaš klan vam je nevidljiva podrška, vaš

resurs u pitanjima vašeg zdravlja, blagostanja, odnosa i
uspeha.

Zahvaljujem se svojoj porodici, mojim dekama i bakama na

nevidljivoj podršci koju mi pružaju. Za sigurnost, za zdravlje,
za prosperitet, za uspeh.

Hvala deci

Hvala svojoj deci i drugima. Deca su najbolji vaspitači. I što je

najvažnije, ono što vam daju je mogućnost da se osećate kao
roditelji i stvaraoci. Treba da budete zahvalni deci i
univerzumu što ste učestvovali u procesu stvaranja i rađanja
novog života.
Hvala deci za spontanost i ljubav prema životu, za njihovu
unutrašnju slobodu i nedostatak granica. Svemu tome uče
odrasle. Deca su mali učitelji. Deca su vaše ogledalo. Nauči da
samo pogledaš u to.

Zahvaljujem svojoj ćerki što me je učinila da se osećam kao

tata i što mi je pomogla da bolje razumem svoje roditelje.
Zahvaljujem svojoj ćerki na činjenici da mi je upravo ona dala
priliku da osetim šta je punopravna porodica, šta su briga i
ljubav. Hvala vam na lekcijama strpljenja kroz koje prolazim.

Hvala starim ljudima

Zahvaljujući starosti, čovek počinje da uviđa i shvata da vreme

postoji. Starost je često personifikovana sa mudrošću. Stariji
ljudi često pokušavaju da nam pokažu ono u šta obično ne
želimo da gledamo. Oni su naše ogledalo. Možda iskrivljeno
ogledalo dok smo mladi. Ali doći će vreme i u ovom ogledalu
videćemo sebe. Videćemo šta smo postali i shvatićemo da
bismo mogli da budemo drugačiji. Neka svako u ovom
ogledalu vidi svoje i razume ono što će mu biti dato da razume.

Hvala starosti. Ono što ona pokušava da nam pokaže kroz

prizmu vremena mnogima od nas još nije jasno, ali je veoma
dragoceno. Starost je iskustvo. Veliko iskustvo mnogih
generacija. Cenim to. I hvala vam na prilici da izbegnete
greške. Te greške kroz koje prolaze sve generacije. Poštujte
starije i sve starije ljude. Teško nam je da ih razumemo, jer za
mnoge od nas putovanje tek počinje. Još nismo stigli tamo gde
su oni stigli.

Ako želite da znate šta vas čeka i šta ćete postati, pogledajte
oko sebe. I videćete ono što vam je suđeno da vidite. Da,
prerano je za tebe. Ali hvala im što su vam pokazali drugačiju
stvarnost. A kakvu realnost želite da stvorite za sebe?

Zahvaljujem svojim bakama i dekama, onima kojih se i danas

sećam na onim toplim uspomenama na detinjstvo koje su
vezane za njih. Za njihovu ljubav, toplinu i brigu. Zahvaljujem
se svim starijim ljudima koje srećem na ulici, u javnom
prevozu na životnom iskustvu koje pokušavaju da mi prenesu.
Zahvaljujem se starcima što još uvek ne razumem mnogo, ali
vidim da ima mnogo smisla u njihovom postojanju. I samo
vam hvala puno što ste vi, što ste bili sa nama. Možda je ovo
najteži korak za mene... Ali puštam te u svoje srce i tvoje
životno iskustvo zajedno sa tobom. Zahvaljujući!

Hvala ženama

Hvala ženama. I nije važno kog ste pola. Priroda je tako

uređena da u njoj postoje i muško i žensko. A ova dva polarna
principa su u svakom od nas. U svakoj osobi postoje muške i
ženske energije, postoji anima i animus. Muškarac,
prihvatajući ženu u sebe, prihvata i samu ženu. Žene koje
imaju veoma jaku mušku stranu često se suočavaju sa
problemom prihvatanja ženstvenosti u sebi. Zahvalite se
ženama koje vas okružuju i ženstvenosti koja je u vama.

Univerzum je stvorio čoveka kao upareno biće. Muškarac

postaje integralan i upotpunjuje svoj integritet samo kroz
ženu. Žena je kroz muškarca. Zajedno se dopunjuju. Zajedno
mogu postati kreatori i napraviti prostor za novi život.
Zahvalite se na ovoj prilici.

Samo kroz ženu na ovaj svet dolazi novi ljudski život i rađa se
dete. Hvala ženi kao majci, kao nosiocu novog života.
Zahvaljujem svim ženama koje su bile u mom životu i pomogle
mi da se osećam kao muškarac. Zahvaljujući svemu što sam se
formirao kao čovek. A prva žena je majka. Druga je žena. Treća
je ćerka. Zahvaljujem svim ženama na lekcijama koje su mi
dale i što su mi dale priliku da ih uzmem. Zahvaljujem im na
lekcijama ljubavi, brige, pažnje, samopožrtvovanja i
velikodušnosti. Zahvaljujući ženama, naučio sam da radim
stvari. Zahvaljujem svim ženama sa jakom muškom
energijom, sa jakim animusom na lekcijama koje su me
naučile. Za mene je ovo neprocenjivo iskustvo. Zahvaljujući
vama, naučila sam da prihvatim svoju žensku stranu i
razvijam svoju mušku stranu. Zahvalan sam ženama što sam
samo u paru sa njima prošao kroz iskustvo stvaranja porodice,
kada se umesto mog JA, u mom životu pojavilo mnogo više –
MI. Zahvalan sam ženama što su mi otvorili srce. I samo preko
žene sam došao do prave zahvalnosti.

Hvala muškarcima

Hvala muškarcima. Žena koja prihvata muškarca u sebi

prihvata samog muškarca. Pronađite u muškarcima one
kvalitete kojima biste se divili i videćete da bi svet bio drugačiji
bez njih. Samo kroz muškarca žena postaje majka i daje život
drugoj osobi. Hvala muškarcima na ljubavi i brizi, na podršci i
zaštiti.

Zahvaljujem muškarcima na tome što nose snagu i hrabrost,

brigu i zaštitu, inteligenciju i težnju, neustrašivost i
samopožrtvovanost, prijateljstvo i pouzdanost. Zahvalan sam
onim muškarcima koji su me podržali u teškim trenucima,
pomogli mi u teškim situacijama, pomogli da ojačam i stanem
na noge. Zahvaljujem se svojoj braći na pomoći i podršci.
Zahvalite se svojim višim duhovnim aspektima,
svojim anđelima čuvarima

Zahvalite se svojim višim duhovnim aspektima: svojoj Duši,

svom Višem Ja, svom Duhu, svom Anđelu Čuvaru. Hvala
vašim nebeskim roditeljima. Zahvalite se svemu onom
nevidljivom što vam je podrška. Oni vas vode kroz ovaj život,
daju vam priliku da naučite životne lekcije koje su vam
potrebne, a vrlo često su vaša zaštita za vas. Čak i ako ne znate
ništa o njima, svejedno vam hvala. Obratite im se za pomoć i
budite im zahvalni. Bog je u vama. Vaš unutrašnji Bog je vaš
univerzum. I svako ima svoje, jedinstveno je. Okrenite pogled
ka unutra, možda ćete tamo videti nešto što do sada niste
videli.

Zahvaljujem svojoj Duši, svom Višem Ja, svom Duhu, svom

Anđelu Čuvaru, mojim Nebeskim roditeljima na nevidljivoj
podršci i pomoći, na isceljenju, na zaštiti. Za one životne
lekcije koje prolazim uz njihovu pomoć. Zahvaljujem ti što si
ti, što si, bez obzira na sve, uvek uz mene.
Zahvalite se onima koji su vas povredili

Zahvalite se onima koji su vas povredili, svesno ili nesvesno,

zahvalite svojim neprijateljima. Oni su ti koji vam pomažu da
postanete bolji. Zahvaljujući njima, dobijate životne lekcije
koje su vam toliko potrebne. Oprostite im, ma koliko vam bilo
teško, i zahvalite im se na životnom iskustvu i što su vam
pomogli da postanete drugačiji.

Hvala svima koji nas ometaju,

Ko nam namerno štete,
Ko nam ruši planove
I pokušava da nas uvredi!
Oh, kad bi samo ovi ljudi
Mogli razumeti kakvu ulogu
Oni igraju u našim sudbinama
Nanose nam ovaj bol!
Duša koja ne zna za gubitak
Duša koja ne zna za uvredu
Kako će meriti sreću u životu?
Oprost upoređuje radost sa čime?
Pa, kako opametiti i razviti se
Bez ovih dobrih zlih ljudi?
Od prepreka koje su stvarali
Biće hiljade ideja
Ispunjen dobrotom i svetlošću
I ponoviću ih sto puta:
Hvala vam na svemu za ovo
Pa, šta bismo mi bez vas?!
~Natalia Drozdova

Zahvaljujem svima onima koji su me voljno ili nesvesno

povredili. Samo kroz bol sam mogao da osetim svoje srce. Kroz
bol i patnju mogao sam da osetim i shvatim šta je život, a šta
ljubav. Zahvaljujući vama, promenio sam se. Hvala, hvala,
hvala!

Zahvalite se onima koji su vam učinili dobro

Zahvalite se onima koji su vam učinili dobro. Dali su ti ono što

su mogli dati. Pomogli su ti gde su mogli. A ako vam neko nije
dao nešto što ste očekivali od njega, onda vam to nije mogao
dati. Ne krivi ga za to. Hvala mu što vam je pomogao da
razumete i što je jednostavno bio u vašem životu.
Hvala svima koji učine nešto za vas. Čak i ako su za vas uradili
nešto obično: zagrejali hranu ili oprali sudove, pospremili vaše
stvari, kupili vam lekove ili vam pomogli da nešto smislite,
samo vas podržali ili vam dali mudre savete. Hvala ti za sve. A
čak i ako to niste tražili, hvala vam. Uradili su to iz srca, samo
su se brinuli o vama.

Hvala svima koji vam daju posao i onima koji vam daju priliku
da se odmorite. Hvala svima koji su tu za vas kada vam je
teško. Hvala svima koji dele društvo sa vama kada se
zabavljate.

Zahvaljujem se svima koji su mi učinili dobro. A bilo ih je

mnogo u mom životu. I zahvaljujem se svima. Zahvaljujem se
svima koji su mi dali posao i priliku da zarađujem za život.
Zahvaljujem svima koji su mi pružili svoju ljubav i brigu, koji
su brinuli za mene i podržavali me u teškim trenucima.
Zahvaljujem se svima koji su bili sa mnom i u radosti i u tuzi.
Zahvaljujem se onima koji su me lečili, ponekad čineći
nemoguće, čineći ono što sam ne bih mogao.

Hvala svojim nastavnicima

Nekome je učiteljica majka ili otac, nekome baka ili deda,

nekome učiteljica ili najbliži prijatelj. Za neke je učitelj
duhovni guru ili učitelj na institutu, trener na treningu. A za
neke je učitelj samo život. I nije bitno ko vam je učitelj, važno
je da shvatite sve ono čemu su vas ovi ljudi naučili. I da im za
ovo kažete ne samo veliko hvala, već i da pokažete svu dubinu
zahvalnosti za koju je vaše srce sposobno.

Zahvaljujem svim svojim učiteljima koji su me naučili životu i

mudrosti, dali mi svoje znanje, na čijim sam knjigama i
člancima odrastao, na čijim seminarima i treninzima sam učio
i razvijao se. Zahvalan sam svim onim ljudima i situacijama
koje su me naučile i promenile, i naterale da idem napred.
Zahvaljujem se svima onima u kojima sam se video kao u
ogledalu, koji su odrazili moje mane i pokazali mi šta treba
promeniti. Zahvalan sam onima koji su ojačali i pomogli da
pokažem moje vrline. Zahvaljujem životu na znanju i iskustvu.
Samo zahvaljujući svojim učiteljima razvijao sam se i rastao.

Hvala sebi

Budite poslednji koji će se zahvaliti sebi. Ako vam nedostaje

zahvalnost od nekoga, ako mislite da ste za nekoga mnogo
učinili, a on vam je odgovorio crnom nezahvalnošću, zahvalite
se sebi umesto njemu. I zatvorite ovu datoteku. Ne vraćaj mu
se ponovo. I najbolje od svega, ne očekujte zahvalnost od ljudi.
Ako to zaslužujete, univerzum će vam biti zahvalan. I ona će
sama pronaći kako da to uradi.

Samopriznavanje je mali deo ljubavi prema sebi. Zahvaljujući

sebi, ovu zahvalnost prenosite na svet, na druge ljude. Ovo je
možda jedna od najtežih zahvalnosti. I zato je ovo poslednji
korak. Korak ka tebi.

Zahvaljujući drugima, zaboravili smo na sebe. Hvala sebi –

zahvaljujemo se svima kojima smo zaista zahvalni. Zato što
smo ih pustili u svoja srca, dali smo im mesto u našim srcima,
u našim dušama.

Svih onih prethodnih 11 aspekata zahvalnosti, ako ste prošli

kroz njih, sada imaju svoje mesto u vašem srcu. I zahvaljujući
sebi, gledaš u samo središte svoje duše, u samu dubinu svog
srca i tamo ih srećeš, sve one kojima si zahvalan.
Zahvaljujem sebi za ono što imam, za ono što delim sa
drugima i dajem. Za to što korak po korak izvlačim malu
pobedu nad sobom. Zahvaljujem svima koji su zauzeli mesto
koje im pripada u mom srcu.

Velika pobeda koju čovečanstvo poznaje

Pobeda nije nad smrću, a verujte mi, ne nad sudbinom.
Dobio si poen od strane sudije koji sudi na sudu nebeskom,
Samo jedna pobeda – pobeda nad samim sobom.
~ Omar Khaiiam

Zahvalnost je prihvatanje. Bez prihvatanja, neće biti

zahvalnosti. Prihvatite, priznajte, oprostite, zahvalite.

Zahvalnost je prilika da osetite svoju celovitost, svoje jedinstvo

sa prirodom i sa univerzumom, da osetite harmoniju.

Ne štedite na rečima zahvalnosti. Iako ih mnogo od vas i nije

potrebno. Ali mnogo je važnije šta stoji iza ovih reči. Vaše
stanje koje doživljavate dok ovo radite. Neće svi čuti tvoje srce.
Ali mnogi će čuti reči. A to je već mnogo.

Kada se nekome zahvalite, recite mu na čemu mu se

zahvaljujemo. Nikada neće biti suvišno.

Ne očekujte zahvalnost od drugih. Naravno, lepo je i biti

zahvalan. Ali ne morate da se zadržavate na tome. Nema
potrebe da očekujete zahvalnost od nekoga ko ne može biti
zahvalan, ko ne može da ceni ono što ste učinili za njega.
Prihvatite ga takvog kakav jeste. Zahvalite mu sami na
iskustvu koje vam pruža. Hvala univerzumu i univerzum će
vam biti zahvalan.
Zahvalnost ima jedno veoma važno svojstvo – može se samo
osetiti. O njoj se malo može reći. Važno je da teče iz izvora.
Čovek ima samo jedan izvor – srce! Sve što dolazi iz uma nije
loše. To je dobro na svoj način. Ali možete osetiti samo srcem.

Zahvalite se univerzumu ne da biste dobili nešto od njega, već

da biste nešto osetili. A ono što ćete istovremeno osećati je već
mnogo...

Energija zahvalnosti je jedna od retkih i jedna od najmoćnijih

transformativnih energija. Prolazeći kroz sebe, transformišete
se, menjate se, postajete drugačiji i uskoro ćete početi da se
osećate drugačije.

I zapamtite, ne postoji previše zahvalnosti. Ne oklevajte da to

pokažete.

Zahvaljujem svima onima koji sada čitaju i slušaju ove reči.

Ako ste pročitali ovaj članak do kraja, a niste stali na početku
čitanja, onda vam je za nešto potreban. Hvala vam!

Zahvaljujući! Zahvaljujući! Zahvaljujući!

Oleg Astapenkov

Prevod teksta: https://econet.ru/articles/89454-12-shagov-

blagodarnosti-blagodarite-teh-kto-sdelal-vam-bolno