SADRŽAJ

1. UVOD............................................................................................................................................ 1
2. VRSTE I OBIM IZVEDENIH ISTRAŽIVANJA................................................................................2
2.1. ANALIZA POSTOJEĆE DOKUMENTACIJE.........................................................................2
2.2. TERENSKA ISTRAŽIVANJA................................................................................................ 3
2.2.1. Rekognosciranje i inženjerskogeološko kartiranje terena..........................3
2.2.2. Istražno bušenje........................................................................................3
2.2.3. Inženjerskogeološko kartiranje jezgra istražnih bušotina..........................4
2.3. LABORATORIJSKA ISPITIVANJA.......................................................................................5
3. PRIKAZ REZULTATA ISTRAŽIVANJA......................................................................................... 6
3.1. GEOLOŠKA GRAĐA TERENA............................................................................................. 6
3.2. HIDROGEOLOŠKA SVOJSTVA TERENA...........................................................................8
3.3. GEOTEHNIČKE KARAKTERISTIKE LITOLOŠKIH SREDINA.................................................9
3.4. INŽENJERSKOGEOLOŠKA SVOJSTVA TERENA............................................................10
3.5. SEIZMIČNOST TERENA.................................................................................................... 11
3.6. GENEZA I UZROCI POJAVE KLIZIŠTA.............................................................................12
4. ANALIZA STABILNOSTI............................................................................................................. 13
5. GEOTEHNIČKI PREDLOG SANACIJE.......................................................................................13
6. ZAKLJUČAK................................................................................................................................ 13

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км
1. UVOD
Svaki eksperiment može smatrati formiranjem pojedinca od „populacije“ eksperimenata koje
bi mogao da izvodi pod istim uslovima. Serija eksperimenata je uzorak izvučen iz ove
populacije.
Svaka serija eksperimenata ima vrednost samo u onoj meri u kojoj nam omogućava da
formiramo sud o statističkim konstantama populacije kojoj eksperimenti pripadaju. U većem
broju slučajeva pitanje se konačno okreće vrednosti srednje vrednosti, bilo direktno, ili kao
srednja razlika između dve veličine.
Ako je broj eksperimenata veoma veliki, možemo imati precizne informacije o vrednosti
srednje vrednosti, ali ako je naš uzorak mali, imamo dva izvora nesigurnosti: (1) zbog „greške
slučajnog uzorkovanja“ srednja vrednost naše serije eksperimenata manje ili više odstupa od
srednje vrednosti populacije, i (2) uzorak nije dovoljno veliki da bi se utvrdilo šta je zakon
raspodele pojedinaca. Uobičajeno je, međutim, pretpostaviti normalnu distribuciju, jer, u
veoma velikom broju slučajeva, ovo daje aproksimaciju tako blizu da mali uzorak neće dati
prave informacije o načinu na koji populacija odstupa od normalnosti: pošto neki zakon
raspodele mora da pretpostavi da je bolje raditi sa krivom čija su površina i ordinate
prikazane u tabeli i čija su svojstva dobro poznata. Ova pretpostavka je shodno tome
napravljena u ovom radu, tako da njeni zaključci nisu striktno primenljivi na populacije za koje
se zna da nisu normalno raspoređene; ipak se čini verovatnim da odstupanje od normalnosti
mora biti veoma ekstremno da bi došlo do ozbiljne greške. Ovde nas zanima samo prvi od
ova dva izvora neizvesnosti.
Uobičajeni metod određivanja verovatnoće da se srednja vrednost populacije nalazi unutar
date udaljenosti od srednje vrednosti uzorka je pretpostaviti normalnu distribuciju oko srednje
vrednosti uzorka sa standardnom devijacijom jednakom s/√ n, gde je s standardnu devijaciju
uzorka, i da koristimo tabele integrala verovatnoće.
Ali, kako smanjujemo broj eksperimenata, vrednost standardne devijacije pronađene u uzorku
eksperimenata postaje sve veća greška, sve dok procene koje se donose na ovaj način mogu
postati potpuno pogrešne.
U rutinskom radu postoje dva načina za rešavanje ove teškoće: (1) eksperiment se može
ponoviti mnogo puta, dok se ne dobije tako duga serija da se standardna devijacija jednom
zauvek odredi sa dovoljnom tačnošću. Ovu vrednost onda može da koristi za sledeće kraće
serije sličnih eksperimenata. (2) Kada se eksperimenti rade u duplikatu u prirodnom toku
rada, srednji kvadrat razlike između odgovarajućih parova jednak je standardnoj devijaciji
populacije pomnoženoj sa √ 2. Tako nazivamo kombinovanjem nekoliko serija eksperimenata
u svrhu određivanja standardne devijacije. Međutim, zahvaljujući sekularnim promenama,
dobijena vrednost je skoro uvek preniska, dok su uzastopni eksperimenti u pozitivnoj
korelaciji.
Međutim, postoje i drugi eksperimenti koji se ne mogu lako ponavljati; u takvim slučajevima
ponekad je potrebno suditi o sigurnosti rezultata iz veoma malog uzorka, koji sam po sebi
daje jedinu indikaciju varijabilnosti. Neki hemijski, mnogi biološki i većina poljoprivrednih
eksperimenata i eksperimenata velikih razmera pripadaju ovoj klasi, koja je do sada bila
skoro van dometa statističkih istraživanja.
Opet, iako je dobro poznato da je metoda korišćenja normalne krive pouzdana samo kada je
uzorak „velik“, niko nam još nije jasno rekao gde treba da se povuče granica između „velikih“ i
„malih“ uzoraka.
Cilj ovog rada je da odredi tačku u kojoj možemo koristiti tabele integrala verovatnoće za
procenu značaja srednje vrednosti serije eksperimenata, i da obezbedi alternativne tabele za
upotrebu kada je broj eksperimenata prevelik. malobrojni.
Rad je podeljen u sledećih devet delova:

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 1
I -- Jednačina je određena krivom koja predstavlja distribuciju frekvencija standardnih
devijacija uzoraka uzetih iz normalne populacije.
II -- Pokazalo se da ne postoji neka vrsta korelacije između srednje vrednosti i standardne
devijacije takvog uzorka.
III -- Jednačina je određena krivom koja predstavlja raspodelu frekvencija veličine z, koja se
dobija deljenjem rastojanja između srednje vrednosti uzorka i srednje vrednosti populacije
standardnom devijacijom uzorka.
IV -- Razmatra se kriva koja se nalazi u I.
V -- Razmatra se kriva koja se nalazi u III.
VI -- Dve krive su upoređene sa nekim stvarnim distribucijama.
VII -- Tabele krivih u III date su za uzorke različite veličine.
VIII i IX -- Tabele su objašnjene i dati su neki primeri njihove upotrebe.
X – Zaključak.

2. SEKCIJA 1
Uzorci od n pojedinaca se izvlače iz populacije koja je normalno raspoređena, da bi se
pronašla jednačina koja će predstavljati učestalost standardnih devijaType equation here .cija
ovih uzoraka.
Ako je s standardna devijacija pronađena iz uzorka x 1x2...xn (sve ovo se meri iz srednje
vrednosti populacije), onda
2
s (x 1) s (x 1) 2 s (x 1) s (x 1) 2 s (x1 x 2)
2 2
s2= –( ) = - 2
- 2
.
n n n n n
Zbrajanjem za sve uzorke i deljenjem sa brojem uzoraka dobijamo moan vrednost s 2, koju
ćemo napisati s2:

2
n❑2 n❑2 ❑2 (n−1)
s = - 2
=
n n n
gde je ❑2 koeficijent drugog momenta u prvobitnoj normalnoj raspodeli x: pošto x1, x2, itd.
nisu u korelaciji i distribucija je normalna, proizvodi koji uključuju neparne snage x1 nestaju
2 S (x1 x 2)
pri sabiranju, tako da je 2 jednako 0.
n
Ako M’R

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 2
2.1. ANALIZA POSTOJEĆE DOKUMENTACIJE
U cilju utvrđivanja ranijeg stepena istraženosti terena koji je predmet Elaborata, izvršena je
analiza rezultata istraživanja koja su izvedena u njenoj bližoj i široj okolini. Prikaz
dokumentacije korišćene za izradu ovog elaborata je dat u tabeli 1.
Tabela 1. Korišćena geološka dokumentacija
Redni Godina
Naziv dokumentacije Izvođač
broj izrade

Zavod za geološka i
1. OGK i tumač - List Prijepolje 1:100 000, K 34-16 geofizička istraživanja, 1977.
Beograd
Navedena dokumentacija poslužila je kao osvrt na regionalna istraživanja i pruža samo
osnovne podatke o geološkoj građi terena.

2.2. TERENSKA ISTRAŽIVANJA

Terenska istraživanja izvedena su u cilju prikupljanja podataka o litološkoj građi terena, prostornom
položaju geoloških sredina, njihovim geotehničkim svojstvima, stanju ovodnjenosti, aktivnim
geodinamičkim procesima I dr. U tu svrhu primenjene su sledeće metode terenskih istraživanja:
 Inženjerskogeološko (IG) kartiranje terena bez tačka, zarez
 Istražno bušenje
 Inženjerskogeološko kartiranja jezgra bušotina
Prostorni raspored terenskih istražnih radova na predmetnoj lokaciji prikazan je na situaciji terena
razmenere 1:500, koji je dat u Prilogu 1.6.1.
2.2.1. Inženjerskogeološko (IG) kartiranje terena
Inženjerskogeološko kartiranje terena izvršeno je na gedetskj situaciji terena, razmere 1:500.
Obuhvaćen je teren širine oko 140 i dužine oko 160 m, odnosno, teren duž trase pruge.
Pri IG kartiranju terena registrovana su morfometrijska stanja terena, geološki sastav površinskog dela
terena kao i inženjerskogeoloških i hidrogeoloških procesa i pojava koji bi mogli imati uticaja na
nastanak klizišta. Ili… brisati Pored pomenutog posebna pažnja posvećena je utvrđivanju eventualnih
deformacija na pružnim objektima.

2.2.2. Istražno bušenje

Istražno bušenje izvedeno je hidrauličnom mašinskom bušaćom garniturom Beretta T46,
rotacionim postupkom sa kontinualnim jezgrovanjem. Početni prečnik bušenja je Ø 131 mm i
završni prečniki bušenja je 116 mm. Na ovaj način je obezbeđeno pouzdano izdvajanje brisati

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 3
karakterističnih litoloških sredina i njihova prostorna zastupljenost, zatim vizuelno opažanje
nekih fizičko-mehaničkih svojstava, uzimanje uzoraka, stanja ovodnjenost I dr. Na predmetnoj
lokaciji, izvedeno je ukupno šest istražnih bušotina sa oznakama od B-1 do B-6, ukupne
dužine bušenja od 76.5 m' (pojedinačnih dubina od 10.0 do 15.0 m) čiji su podaci prikazani u
tabeli 2.
Tabela 2. Pregled tehničkih karakteristika istražnih radova
Redni Koordinate Dubina NPV Izvođač,
Oznaka (m) (m) godina
broj X Y Z
1. IB-1 7379315 4830596 440.93 15.00 - GICPL,2021
2. IB-2 7379337 4830618 441.39 14.50 - GICPL,2021
3. IB-3 .
7379357 4830602 446.61 10.00 - GICPL,2021
4. IB-4 .
7379369 4830601 448.04 10.00 - GICPL,2021
5. IB-5 .
7379374 4830589 450.69 13.00 - GICPL,2021
6. IB-6 .
7379385 4830593 451.87 14.00 - GICPL,2021
.

Rezultati inženjerskogeološkog kartiranja jezgra istražnih bušotina dokumentovani su u formi

profila bušotina, fotografisanog jezgra i prikazani su u Prilogu 1.6.3.1-6.

2.2.3. Inženjerskogeološko kartiranje jezgra istražnih bušotina

Detaljno inženjerskogeološko kartiranje jezgra vršeno je sukcesivno u toku istražnog bušenja
ili neposredno nakon završetka.
Nakon vađenja, jezgro je složeno u sanduke koji su obeleženi identifikacionim podacima o
bušotini. Nakon toga je izvršeno detaljno kartiranje istog.
Pri detaljnom inženjerskogeološkom kartiranju jezgra istražnih bušotina vršeno je određivanje
litogenetskog sastava i sklopa kao i strukturno-teksturnih svojstava izdvojenih članova. Pored
pomenutog posebna pažnja obraćena je određivanju kliznih površina, definisanju stepena
površinske fizičko-hemijske izmenjenosti, debljine deluvijelnog pokrivača, promeni vlažnosti,
plastičnosti i boje u okviru zastupljenih litogenetskih članova kao i stanja ovodnjenosti
U toku kartiranja uzeti su reprezentativni uzorci za laboratorijska ispitivanja i vršeno je
fotografisanje sanduka sa jezgrom. Ukupno je detaljno inženjerskogeološki kartirano 76.5 m’
jezgra istražnih bušotina. Uzorci su na propisan način obeleženi, zapakovani i pažljivo
transportovani do akreditovane laboratorije.

2.3. LABORATORIJSKA ISPITIVANJA

Laboratorijska ispitivanja izvršena su na poremećenim i neporemećinim uzorcima iz istražnih bušotina
radi određivanja identifikaciono - klasifikacionih i fizičko - mehaničkih svojstava izdvojenih litoloških
sredina.

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 4
Laboratorijskim ispitivanjima obuhvaćeni su reprezentativni uzorci tla, a vrsta i obim izvedenih
ispitivanja prilagođen je postavljenom zadatku i očekivanoj problematici.
Laboratorijski opiti su izvedeni u skladu sa važećim propisima i standardima za odgovarajuću vrstu
opita u laboratoriji za geomehaniku i fundiranje “Građevinski Institut Centralna Putna Laboratorija” sa
sedištem u Novom Sadu.
Laboratorijskim ispitivanjima obuhvaćeno je ukupno 9 uzorka tla, uzorkovanih iz istražnih bušotina IB-
1, IB-2, IB-3, IB-4, IB-5 i IB-6.

U okviru tabele 3. prikazan je obim i vrsta izvedenih laboratorijskih ispitivanja.

Tabela 3. Pregled laboratorijskih ispitivanja

Identifikaciono klasifikacioni opiti
Određivanje zapreminske mase tla sa cilindrom poznate zapremine 9 kom.
Određivanje zapreminske mase tla bez pora 9 kom.
Određivanje sadržaja vode 9 kom.
Određivanje granulometrijskog sastava 9 kom.
Određivanje konzistencije tla – Aterbergove granice konzistencije 9 kom.
Otporno-deformabilni opiti
Određivanje stišljivosti tla (Edometarski opit) 6 kom.
Opit direktnog smicanja tla 6 kom.
Opit triaksijalne kompresije tla 6 kom.

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Na osnovu terenskih istraživanja i laboratorijskih ispitivanja u ovom poglavlju data su svojstva istražnog
područja kroz sledeća poglavlja:
▪ morfološke odlike terena
 geološka građa terena;

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 5
  hidrogeološka svojstva terena;
 inženjerskogeološke karakteristike litoloških sredina;
 inženjerskogeološka svojstva terena;
 seizmičnost terena;
 geneza i uzroci pojave klizišta;

3.1. MORFOLOŠKE ODLIKE TERENA

Istaživani teren pripada brdsko-planinskom tipu reljefa. U geografskom smislu nalazi se na
jugozapadnom obodu zlatiborskog masiva. Pruga se nalazi na koti 445 mnv. Naniži nivo
trerena je…. a najviši….. metara nadmorske visine. Radi se o kontinualnoj padini prosečnog
nagiba od….. do …..stepeni.
U terenu postoji zasek lokalnog puta koji prolazi ispod podvožnjaka pruge. Visina ovog
zaseka je oko 3 metra sa nagibom padine od oko 40 stepeni. Ovaj zasek je jedini morfološki
oblik koji razbija ujednoličnost ugla pada padine na ovom terenu.
Geodinamički proces klizanja nije skoro nimalo uticao na izgled reljefa. Ožiljci klizišta su jedva
vidljivi kako zbog svojih malih dimenzija, tako i zbog niskog rastinja koji ih kamuflira.

3.2. GEOLOŠKA GRAĐA TERENA

Zapadna Srbija se odlikuje složenom geološkom građom, u čijem sastavu učestvuju raznolike
sedimentne i metamorfne, paleozojske i mezozojske tvorevine, ultrabazični magmatiti, baziti i
dijabazrožnačke formacije kao i mlađi tercijarni i kvartarni sedimenti. Složenost geološke
građe uslovljena je istorijom stvaranja unutrašnjih i spoljašnjih dinarida.
Šire područje istaživanja predstavljeno je tvorevinama trijaske i jurske starosti, koje su
najvećim delom predstavljene krečnjacima anizijskog i ladinskog kata, dijabazrožnom
fomacijom i dubinskim ultrabazičnim magmatskim stenama peridotitima, njegovim varijetetima
i metamorfitima.
Geološku građu užeg istražnog područja, koje je bilo predmet geološko-geotehničkih
istraživanja karakteriše izuzetno kompleksna i detaljno nerazčlanjena dijabazrožna formacija
u okviru koje postoji proboj gabrova i amfibolita. Takođe se na istražnom području nalaze i
male pojave serpentinisanih peridotita.
Podaci sa istražnih bušotina ukazuju na znatno veće rasprostranjenje peridotita i
serpentinisanih peridotita nego što je to prikazano na osnovnoj geološkoj karti.

Iz okvira dijabazrožne formacije na istraživanom terenu uvrđeno je postojanje sledećih

litiloških članova:
Dijabazi (v,ββ)
Dijabazi su čvrste stene, pretežno tamnozelene do ljubičasto-mrke boje. Pojavljuju se kao
umetci u sedimente dijabazrožne formacije, delom u vidu “pillow-lava”, delom masivni. Često
brečasti ili grade slabo vezane dijabazne breče.

Gabrovi (ν)
Gabrovi su čvrste, intruzivne stene, bazične magme, sive do sivo-zelene boje, zrnaste
strukture. Obično su masivni, ređe su uškriljeni. Zboh uticaja tektonike, kao i procesa
površinskog raspadanja ova stenska masa izdeljena je u monolite najčešće metarskih
dimenzija. U pripovršinskom delu, delovanjem atmosferilija, bioloških faktora i dr. došlo je do
usitnjavanja ovih stena u monolite cm-dm dimenzija koje su kao takve omogućile stvaranje
eluvjalno-deluvijalnog pokrivača različite debljine.
Peridotiti (Se)

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 6
Na istraženom terenu najmanje rasprostranjenje imaju peridotiti. Ove stene su predstavljene
različitim varijetetima i vrlo često su serpentinisani. Serpentiniti se javljaju kao zasebni masivi
i vrlo često duž pukotina u peridotitima. Svaka pojava serpentinizacije drastično smanjuje
otporna svojstva peridotita. Pukotine duž kojih je izvršena serpentinizacija imaju vrlo glatke
površine i kao takve čine povoljnu predispoziciju za procese odlamanja pojedinih ili grupe
monolita. Ove stene nisu pogodne za stvaranje eluvijalno-deluvijalnog pokrivača, pa se vrlo
često pojavljuju kao izdanci na površini terena.
Deluvijum (dl)
Deluvijum je prisutan na celoj padini šireg područja istraživanja. Konstantovan je u svim
istražnim bušotinama. Debljina deluvijalnih naslaga je promenljiva i u okviru istražnih bušotina
kreće se od oko x do x m. Pretežno je glinovitog sastava sa drobinom različitog porekla i
krupnoće, najčešće je drobina poreklom od osnovne stene, dijabaza i peridotita, mm-cm-dm
reda veličine. U pripovršinskom delu humificirana.
Nasip (n)
Prisustvo nasipa od velikog je značaja sa aspekta analize uzroka pojave koluvijalnog
procesa. Brisati
Antropogene naslage predstavljene su u vidu nasipa pruge i lokalnog puta.
Nasuto tlo pruge, širine od x do x m i maksimalne visine do x m, pretežno je heterogenog
sastava, sastavljeno od stena iz useka. Uglavnom su to degradirani i izrazito zaglinjeni
odlomci stena dijabazrožne formacije, dijabazi, gabrovi, serpentiniti i drugi.

3.3. HIDROGEOLOŠKA SVOJSTVA TERENA

Hidrogeološka svojstva terena uslovljena su litološkim sastavom i izdeljenošću osnovne
stenske mase, kao i filtracionim svojstvima površinskog deluvijalnog pokrivača. Osnovna
stenska masa ima hidrogeološku funkciju relativnog izolatora jer se proceđivanje
atmosferskih voda sporo vrši kroz pukotinske sisteme do nivoa erozionog bazisa koji je u
ovom terenu duboko ispod površine terena.
Geološke sredine iznad osnovne stenske mase imaju funkciju hidrogeološkog sprovodnika sa
malim koeficijentom filtracije. Meni nejasno
Ove dve sredine nemaju oštru međusobnu granicu već je ta granica u vidu prelazne zone
između njih.
S obzirom da je istražnim bušenjem konstantovano da u terenu ne postoji stalna izdan,
očigledno je da se atmosferske vode infiltriraju u teren putem intergranularne poroznosti u
sredinama iznad osnovne stenske mase i pukotinske poroznosti u samoj stenskoj masi.
U zavisnosti od prostornog položaja više zaglinjene sredine moguće je formiranje manjih
lebdećih izdani koje se u relativno kratkom vremenskom periodu ipak isprazne u podinsku
sredinu.
Izvesan deo atmosferskih voda drenira se duž kanala između useka i trupa pruge, a najveći
deo različitim brzinama se infiltrira se u tlo u zavisnosti od količine gline u deluvijalnom
pokrivaču i sredini od drobinsko-glinovitog materijala.

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 7
3.4. INŽENJERSKOGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LITOLOŠKIH
SREDINA
U istraživanom terenu postoje dve izrazito različite geološke sredine: Kamenite i
polukamenite stenske mase koje izgrađuju osnosvnu stensku masu terena, i deluvijalni
pokrivač koji lezi na osnovnoj stenskoj masi i skoro u celosti gradi samu površinu terena.
3.4.1. Kamenite i polukamenite stenske mase
Ova geološka sredina je poznata kao dijabazrožna formacija koja je u pogledu litološkog
sastava prestavljana dijabazima i dijabaznim brečama, peridotitima, serpentinisanim
peridotitima i gabrovima. Raščlanjivanje pojedinih litoloških članova i određivanje njihove
zastupljenosti na ovom terenu je neizvodljivo kako zbog uslova vezanih za samu genezu ove
formacije, tako i zbog malog obima istražnih radova.
Osim dijabazne breče koja zbog slabog veziva nema veliku čvrstoću na pritisak, ostale stene
su vrlo čvrste za područje monolita. Zbog velike ispucalosti i procesa površinskog raspadanja
veličine otpornih svojstava ove sredine“ in situ“ su znatno nižih vrednosti. Procenjuju se
sledeći parametri za eventualne geostatičke proračune:
- Zapreminska težina 24 kN/m3
- Ugao unutrašnjeg trenja 35 stepeni
- Čvrstoča na pritisak 20 kN/m2 za opit „in situ“ i 50 do 100 kN/m2 za opit na monolitu.
Prirodne, kao i veštačke kosine nastale zaecanjem pruge i lokalnog puta u ovoj geološkoj
sredini su stabilne.

3.4.2. Deluvijum

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 8
3.5. INŽENJERSKOGEOLOŠKA SVOJSTVA TERENA

Kao što je već rečeno, istraživani teren je izgrađen od stena dijabazrožne formacije koja je
izrazito heterogena i anizotropna kako u pogledu litološkog sastava tako i u pogledu fizičko-
mehaničkih karakteristika. Ovako stanje u ovoj geološkoj formacije posledica je same njene
geneze. Naime, to je vulkanogeno-sedimnentna geološka formacija nastala u geološkom
periodu velike podvodne vulkanske aktivnosti, pri čemu je sukcesivno sa izlivima magme
stalno dolazilo do izdizanja i spuštanja morskog dna što je uslovilo stvaranje različitih
sedimentnih tvorevina.
Zbog male veličine istraživanog terena, kao i zbog malog opsega i dubine zahvata istražnih
radova sedimentni kompleks dijabazrožne formacije na ovom terenu nije konstatovan.
Dijabazrožna formacija, zbog same geneze, načina pojavljivanja i produkata površinskog
raspadanja, po pravilu izaziva mnoge geotehničke problema kad se u toj sredini vrši građenje
bilo kog građevinskog objekta.
Na ovoj osnovnoj kamenitoj i polukamenitoj stenskoj masi utvrđeno je postojanje deluvijalnog
pokrivača koji zauzima skoro celu površinu istraživanog terena.
Kao što se vidi na IG karti, na maloj površini istraživanog terena deluvijum sasvim izostaje, t.j.
osnovne stenske mase se nalaze kao izdanci na površini terena. Na osnovu rezultata
istražnog bušenja utrvđeno je da debljina deluvijuma varira od 0 do desetak metrara.
Od savremenih inženjerskogeoloških procesa na istraživanom terenu postoji samo proces
klizanja. Kao posledica ovog procesa javljaju se mala klizišta u okviru deluvijalnog
površinskog pokrivača. Na IG karti terena prikazan je površinski položaj ovih klizišta u vidu
čeonih i boćnih ožiljaka, a na IG preseku prikazan je dubinski zahvat procesa klizanja.

3.6. GENEZA I UZROCI POJAVE KLIZIŠTA

Uzroci nastanka klizišta, kao i njihov uticaj na IG odlike ovog terena vezani su isključivo za
deluvijalni pokrivač. Deo terena gde stenske mase dijabazrožne formacije izgrađuju površinu
terena, taj deo terena je stabilan, a ceo preostali teren spada u kategoriju nestabilnih ili
uslovno stabilnih terena.

Na istraživanom terenu pomenuta klizišta se teško uočavaju kako zbog malih dimenzija
ožiljaka klizišta, tako i zbog niskog rastinja koji kamufliraju ožiljke klizišta. Najizraženiji su
ožiljci u predelu bušotina B-3, B-4 i B-5. Na ovim ožiljcima pukotine duž koji je došlo do
smicanja imaju zev do 1o cm. a denivelacija terena duž njih je do 30 cm. Ožiljaci klizišta u

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 9
predelu bušotine B-1 i B-2 su manjih dimenzija, a na terenu oko B-1 i desetak metara niz
padinu u odnosu na bušotinu B-2 prerastaju u pukotine u tlu bez horizontalnog ili vertikalnog
pomeranja.
Sve ovo ukazije da je geneza i dinamika procesa klizanja vezana samo za plitki deo
površinskog deluvijalnog pokrivača. Ova deluvijalna sredina, zbog velike količine drobinskog
kamenog materijala ima dosta dobra otporna svojstva i, generalno posmatrano, ne pretstavlja
geološku sredinu kaje se lako može pokrenuti. Uzrok nastanka klizišta vezan je za izrazito
veliko ovodnjavanje terena prourovovano obilnim kišama. Količina vode koja je natopila
površinski pokrivač nije mogla da se infiltrira u dublje delove terena već je toliko raskvasila
deluvijanu sredinu koja je zbog toga u potpunosti izgubila otporna svojstva pa su se zbog
toga desile pomenute deformacije u tlu.

3.7. SEIZMIČNOST TERENA

Saglasno sa “SRPS EN 1998-2”, ulazni parametri za seizmičku analizu izvedeni su iz uslova
da se objekat, prosečnog veka eksploatacije od 50 godina, ne sruši, što odgovara
seizmičkom dejstvu sa verovatnoćom prevazilaženja od 10% u periodu od 50 godina. Ovaj
zemljotres ima povratni period događanja od TNCR = 475 godina.
Drugi uslov sadržan u zahtevu jeste da se ograničena oštećenja mogu javiti samo kao
posledica dejstva zemljotresa za koji postoji verovatnoća da bude prevaziđen od 10% u
periodu od 10 godina odnosno zemljotresom koji ima prosečan povratni period od 95 godina.
Za ocenu seizmičnosti terena korišćena je karta Republičkog seizmološkog zavoda - karta
seizmičkog hazarda Republike Srbije, koja je izražena u stepenima makroseizmičkog
intenziteta (MCS) i karta seizmičkog hazarda Republike Srbije izražena u jedinicama
horizontalnog ubrzanja (g), pri čemu su korišćene odgovarajuće oleate (Slika 3. i 4.).
Predmetna lokacija, na oleatama makroseizmičkog intenziteta zemljotresa, nalazi se u zoni
VI° MCS za povratni period od 95 god., i u zoni VII-VIII° MCS za povratni period od 475 god.
Vrednost horizontalnog ubrzanja oscilovanja tla (agr) iznosi 0.06g za povratni period od 95
god., i 0.10 g za povratni period od 475 god.
Prema tipizaciji tla, saglasno “SRPS EN 1998-1”, tlo se karakteriše kao tlo “A” tipa - stenska
formacija ili tlo slicnih karakteristika, brzine prosiranja seizmičkih talasa > 800m/s, sa
maksimalno 5.0 m tla lošijih karakteristika.
Preporučuje se I tip elastičnog spektra odgovora.

4. ANALIZA STABILNOSTI

5. GEOTEHNIČKI ASPEKT SANACIJE

Imajući u vidu geološki model ovog terena I nastale pojave prouzrokovane savremenim IG
procesom klizanja, kao racionalno rešenje nameće se izrada drenažnih rovova kako u terenu
iznad, tako I u terenu ispod pruge. Svrha ovakog vida sanacije je onemogućivanje da ponovo
dođe do raskvašavanja tla do stanja koje je nastupilo u vremenu iniciranja procesa klizanja.
U terenu iznad pruge vode putem drenažnog rova dovesti do lokalnog puta nekoliko
ispod podvožnjaka, a u terenu ispod pruge drenažnim rovom odvesti vodu
dvadesetak metara od pruge niz padinu.

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 10
 Slika 1.

sas

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 11
 Slika 2.

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 12
6. ZAKLJUČAK
Pronađena je kriva koja predstavlja distribuciju frekvencija standardnih devijacija uzoraka
uzetih iz normalne populacije.
Pronađena je kriva koja predstavlja distribuciju frekvencija srednjih vrednosti takvih uzoraka,
kada se ove vrednosti mere iz srednje vrednosti populacije u smislu standardne devijacije
uzorka.
Pokazalo se da kriva prilično dobro predstavlja činjenice čak i kada distribucija stanovništva
nije striktno normalna.
Date su tabele na osnovu kojih se može proceniti da li je serija eksperimenata, ma koliko
kratak, dala rezultat koji je u skladu sa bilo kojim zahtevanim standardom tačnosti ili je
neophodno nastaviti istraživanje.

Projekat br. 3 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo - Vrbnica - Državna granica sa Crnom Gorom dužine 210km
Объект № 3 Реконструкция и модернизация железнодорожной линии Вальево – Врбница – Государственная граница с Черногорией,
протяженностью 210 км 13