Vesna

Vesna je kod Slovena bila boginja prolea, a povezivana je i sa mladou. Vesna je boginja koja je kod naroda bila jako omiljena jer je smenjivala vladavinu zime i smrti, odnosno Morene. Morena je vladala zimom, a taj period su Sloveni (pogotovo severni) povezivali sa smru. Zima je u to vreme bila obeleena nedostatkom hrane, raznim bolestima koje prouzrokuje hladnoa, a time i sa mnogo smrti. Vesna donosi zelena polja, cvetanje, prijatno vreme, pogodnije za ivot i rad. Ovim promenama u prirodi Vesna donosi radost u domove Slovena. Prolee su Sloveni slavili upravo iz razloga to pobeuje zimu i predstavlja najavu za letnje doba. Kako je prolee u narodu simbolizovalo pocetak lepog doba, kad priroda cveta, budi se, ponovo raa i ivot se obnavlja, tako je i Vesna dobila ulogu kao boginja mladosti. Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih boanstava i zato je bila meu narodom omiljena. O toj injenici svedoi i to da je naroito kod Srba esto ensko ime Vesna. Ljudi su davali erkama to ime verujui da e njihove erke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno, poput prolea. Da je Vesna svetlo boanstvo govori i to da na staroindijskom re vas znai biti svetao, jasan, svetlost. A upravo ta re se nalazi u korenu Vesninog imena. Ova injenica govori takodje o tome da je Vesna bila boanstvo jo dok su sloveni bili u Indiji, i pre nego sto su se doselili u Evropu. Naime, Vesna je bila uzor enama. Bila je lepa i mona, oko sebe je irila opojne mirise. Pored lepote, pripisivana joj je i mo nad toplotom Sunca, bez koga ne bi moglo da doe prolee. Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom, i Stribog, bog vetra i vazduha. Vesna je boginja pobednica. Ona pobeuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Ovu pobedu je narod obeleavao u svojim obiajima. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog prolea na krilima lakog i prijatnog povetarca. U obraunu izmeu Morene i Vesne, Sloveni su se uvek opredeljivali za Vesnu. U obiajima su Sloveni na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morene bila topljena u reci ili spaljivana. Ovaj obiaj je simbolino obeleavao pobedu Vesne nad Morenom. Naravno, nikad Vesnina pobeda nije konana, ve se ciklino sve ponavlja svake godine. Borba izmeu Vesne i Morene pokazuje da Vesna ima osobine koja su este meu smrtnicima, netrpeljivost prema drugim enama, ljubomoru i tenju ka moi. Trag o savezuVesne i naroda moe se nai i u molitvama i mnogim magijskim radnjama, kojima je takoe motiv bilo teranje zime i smrti iz domova, gde bi Morena nameravala uzimati due i nanositi patnje. Naime, verovalo se da Vesna pomae ljudima i da oporavlja zimom narueno zdravlje i usklauje prirodu da bude harmonina, a time krepi i um i srce ljudi. Ovime je Vesna donosila slogu i ljubav. Jedan od praznika posveenih Vesni slavio se sa suprunicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolai sa medom, nazvani medeniima. Meutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan edrdeset muenika, 23. mart, i danas poznat kao Mladenci. Vesnin cvetni praznik takoe se odrao i danas

se naziva Cveti. U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u vreme cvetanja vrba kiena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvonii. Ovaj obred je i u hrianstvu odrao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Jaja su se farbala u prolee, obino u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domainu kue. Kukavicu su Sloveni smatrali zlom sreom na prolee, a pogotovu kad zakuka, dok je lastavica bila srena ptica, ak poistoveivana sa Vesnom, jer su lastavice jedini opipljivi vesnik prolea. Lastavice nikad nisu lovljene, ak su porodice smatrale sreom kad bi lastavice svile gnezdo ispod njihovog krova. Obrede posveene Vesni krasile su i Dodole, mlade devojke koje su pevale pesme posveene Vesni, a bile su ukraene liem i cvetnim vencima. Dodole su bile deo rituala dozivanja kie, koji nije prireivan samo u ast Vesne, ve i mnogih drugih bogova. Vesnu su Sloveni doivljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okienu vencima i u beloj haljini. Kosa joj je bila ukraena cvetnim zvonima. Imala je krupne oi. U donjem delu struka imala je veliki cvetni venac. Bia posveena Vesni su bila laste, kukavice i rode. Praznici koja su u bili posveeni Vesni su u hriansvu zadrani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci.