Dobrodoli

Ovo je gramatika panskog jezika

AUTOR

Dalje

Za pokazivanje menija, kliknite ovde

lanovi Imenice Izrazi Kalendar, brojevi Negacija Pitanja

Poreenje Posedovanje Posebni glagoli Pridevi Predlozi Upotreba glagola Zamenice

lanovi Del i Al
Nazad

Rod imenica Mnoina imenica

Nazad

Upoznavanje Izrazi Potranja(Potreba)

Nazad

Dani u nedelji Brojevi 1-100 Brojevi preko 100 Redni brojevi Kazivanje vremena Godinji kalendar
Nazad

Odrine i neodreene rei nada-nita algo-neto nadie-niko alguien-neko ningn-niko algn-neko, neto ninguno/a-niko, ni jedan(a) alguno/a/os/as-neto nunca-nikada siempre-uvek tampoco-nijedan tambin-takoe ni... Ni-ni o...o-ma koji, ili panci koriste duplu negaciju, sa no koje prethodi glagolu i negativne rei koja se nalazi iza glagola: No conozco a nadie (bukvalno, Nikog ne poznajem); No trabajo nunca; No hablo francs tampoco; No tengo nada, itd. U dodavanju, na da/ne pitanja(odgovore) da biste odgovorili negativno, trebate da upotrebite drugo no: Necesita usted algo?-- No, no necesito nada. NAPOMENA:pre imenice mukog roda u jednini, ninguno i alguno otputaju zadnje slovo-o i stavljaju akcenat na u: ningn taxi, algn restaurante, ali ninguna cajera, de ninguna manera (nema anse).

Nazad

Da/Ne pitanja(odgovori) Pitanja-Upitne rei

Nazad

Poreenje:kao Poreenje:drugaiji Mucho, Muy, Poco

Nazad

Posesivni pridevi Najprostiji nain da izrazite posedovanje ns panskom je da razumete prisvojne(posesivne) prideve. JEDNINA mi, mis-moj tu, tus-tvoj, neslubeno su, sus-Va, slubeno su, sus-njegov, njen MNOINA nuestro/a, nuestros/as-na vuestro/a, vuestros/as-va, neslubeno/ [U paniji] su, sus-va, slubeno su, sus-njihov Prisvojni pridev prethodi imenici na koju se odnosi. Kraj prideva odrava broj stvari u posedu: mi casa, mis libros, nuestra casa, nuestros libros, su casa, sus libros, itd. Nuestro i vuestro odravaju rod (muki ili enski) kao i broj: nuestras amigas, vuestros amigos, itd. Poto su i sus mogu imati vie znaenja (va,slubeno), jednina i mnoina; njegov; njen; njihov, muki ili enski), druga struktura se ponekad koristi za razjanjenje: odreeni lan + imenica + de + posednik. su libro = el libro de...usted l ella Juan ustedes ellos ellas Juan y Mara

Nazad

Gustar Hacer Hay Izrazi sa glagolom Tener Pedir i Preguntar Povratni glagoli Saber i Conocer Ser/Estar:Oblici Ser/Estar:Upotreba Upotreba glagola Hace
Nazad

Oblici Upotreba
Nazad

Para i Por Korisni predlozi Glagol+a, de ili en

Nazad

Naredbe Nepravilne naredbe Conditional Nepravilni glagoli za conditonal Slubene naredbe Budunost Imperfekat Vie o glagolima Prolost Nepravilni glagoli(prolost) Iskazivanje sadanjosti(indicativ) Nepravilni glagoli(sadanjost)I Nepravilni glagoli(sadanjost)II

Perfekat Sadanjost(progressive) Preterit pravilnih glagola Preterit i imperfekat Preterit-nepravilni glagoli Preterit pravopis Stem-Promena glagola Konjunktivni oblici Konjunktiv I Konjunktiv II Konjunktiv III Konjunktiv IV Konjunktiv V Konjunktiv VI

Nazad

Ti i Vi Pokazne Posredne objekatske Mesto objekatskih zamenica u reenici Neposredne objekatske Mesto u reenici Uzajamni postupci Povratne zamenice Line zamenice Upotreba rei lo Nazad Upotreba rei se

Odreeni i neodreeni lanovi U panskom, lanovi imaju etiri forme,i oni moraju da se slau sa imenicom u broju (jednina ili mnoina) i rodu (muki ili enski) Odreeni lanovi:za muki rod el i enski la (jednina) Muki-los, enski las (mnoina) Neodreeni lanovi:za muki rod un i enski-una (jednina) Muki-unos, enski-unas (mnoina) Primeri: el aeropuerto, los billetes, la empleada, las oficinas, un hombre, unos dlares, una seora, unas conversaciones.

Nazad

"Del" i "Al"
U panskom, postoje samo dva sastavljanja, del i al, i oni su obavezni.Kad god imate odreeni lan el i odmah ga sledi predlog de morate da ih prespojite u del(iva bia, muki rod).Kad god imate odreeni lan el odmah sledi predlog a, morate napraviti prespajanje u al.(predmeti) Es el dinero del seor Gonzlez. (de + el) Vamos al hotel. (a + el) Napomena:"De" i "a" se ne spajaju sa drugim lanovima. Es el dinero de la seora Garca. Es el dinero de los pasajeros. Vamos a la oficina. Vamos a las reuniones. U panskom, re a odmah prethodi objektu reenice kada objekat pripada osobi ili osobama. Ovo lino a, formira prespajanje na slini nain kao predlog a. Thomas llama a la secretaria. Thomas llama al secretario. Voy a ver a la seora Garcia. Voy a ver al seor Garcia.

Nazad

Sve imenice su ili mukog ili enskog roda. To je prosti gramatiki pojam. Imenice koje pripadaju mukoj populaciji ili ivotinjama, i veina imenica koje se zavravaju na -o su u mukom rodu. (Jedan izuzetak je la mano ruka). Veina imenica koje pripadaju enskoj populaciji ili ivotinjama, i veina imenica koje se zavravaju na-a, -cin, -papa -tad su u enskom rodu. (Nekoliko izuzetaka su el da, el problema, el drama, i el programa). Imenice koje imaju druge zavretke, ili imenice koje su izuzeci pravilima, moraju da se naue napamet: el billete, el dlar, el valor, itd.

Nazad

panske imenice koje se zavravaju na samoglasnik grade mnoinu dodavajui slovo-s.Imenice koje se zavravaju na suglasnik, grade mnoinu dodavanjem nastavka-es. Imenice koje se zavravaju na suglasnik-z menjaju z u c pre dodavanja-es: el lpiz (olovka), mn. los lpices. Imenice koje imaju zadnji slog akcentovan u jednini izgubie akcenat kada je imenica u mnoini: la conversacin, las conversaciones; la razn (razlog), las razones, itd. Dobro je to kada je imenica u mnoini odreeni i neodreeni lanovi moraju biti u mnoinskom obliku: un hombre>unos hombres; la conversacin>las conversaciones. Mnoina imenica mukog roda se koristi kada opisuje grupu sainjenu od mukaraca i ena: los amigos (ukljuujui i mukarce i devojke prijateljice).

Nazad

Neslubeno Antonio, conoces a mi amigo, Paco? Antonio, da li poznaje moga druga Paca? Antonio, quiero presentarte a mi amigo, Paco. Antonio, eleo bih da te upoznam sa mojim drugom Pacom. Hola. Qu tal? Zdravo, Kako si? Slubeno Sr. Rodrguez, permtame presentarle a mi socio, Santiago Silva. G-dine Rodrguez, dopustite mi da vas upoznam sa mojim partnerom, Santiagom Silvom. Sra. Silva, le presento a la Sra. Rodrguez. G-o Silva, eleo bih da upoznate g-u Rodrguez. Mucho gusto. Drago mi je. El gusto es mo. Meni takoe. Nazad

Pozdravljanje i utivi izrazi Buenos das.Dobro jutro, dobar dan. Buenas tardes.Dobar dan. Buenas noches.Dobro vee, laku no. Hola!Zdravo(ao)! Cmo est usted?Kako ste? (slubeno) Cmo ests?Kako si? (neslubeno) Qu tal ests?Kako si? (neslubeno) Qu tal?Kako stoje stvari? Muy bien, gracias.Veoma dobro, hvala. Adis. Hasta luego.Zbogom.Do skorog vienja. Hasta maana.Do sutra(vidimo se sutra). Muchas gracias.Mnogo Vam hvala. De nada.Nema na emu. Por favor.Molim Vas. Perdn. Con permiso.Izvinite.Pardon. Nazad

Postoji odreeni broj naina da se izrazi potranja u panskom jeziku. Na primer moete koristiti naredbe koje sadre por favor (Molim Vas): Tragame un caf, por favor. Za potranju, ponekad se koristi glagol querer: Quiere traerme un caf?; (bukvalnoDa li elite da mi donesete kafu, molim Vas?). Kada elite da pitate za uslugu, takoe moete da upotrebite glagol querer: Querra hacer una llamada a los Estados Unidos (eleo bih da zovem telefonom nekog u SAD ili Quisiera hacer una llamada a los Estados Unidos (eleo bih da zovem telefonom nekog u SAD). Ponekad moete da upotrebite glagol poder na isti nain: Puede usted decirme? (Da li biste mogli da mi kaete?) ILI Podra usted indicarme? (Da li biste mogli da mi pokaete ?).

Nazad

Los das de la semana: el lunes-ponedeljak; u ponedeljak el martes-utorak; u utorak el mircoles-sreda; u sredu el jueves-etvrtak; u etvrtak el viernes-petak; u petak el sbado-subota; u subotu el domingo-nedelja; u nedelju Dani se u panskom piu malim slovima za razliku engleskog i drugih jezika.Kada elite da ukaete da se neto deava svakog ponedeljka, svake subote, itd., upotrebite mnoinski oblik lana: los lunes, los sbados, itd. Po panskom kalendaru, prvi dan u nedelji je ponedeljak. Druge korisne fraze: maana (sutra), pasado maana (prekosutra), hoy (danas), esta noche (veeras).

Nazad

1-uno 2-dos 3-tres 4-cuatro 5-cinco 6-seis 7-siete 8-ocho 9-nueve 10-diez 11-once 12-doce 13-trece 14-catorce 15-quince 16-diecisis 17-diecisiete

18-dieciocho 19-diecinueve 20-veinte 21-veintiuno 22-veintids 23-veintitrs 24-veinticuatro, itd. 30-treinta 31-treinta y uno 32-treinta y dos, itd. 40-cuarenta 41-cuarenta y uno, itd. 50-cincuenta 60-sesenta 70-setenta 80-ochenta 90-noventa 100-cien

Nazad

101-ciento uno/a 200-doscientos/as 300-trescientos/as 400-cuatrocientos/as 500-quinientos/as 600-seiscientos/as 700-setecientos/as 800-ochocientos/as 900-novecientos/as 1.000-mil 2.000-dos mil 1.000.000-un milln Ciento se koristi sa brojevima 1-99 za brojeve od 101-199: ciento setenta y nueve, itd. Cien se koristi i za brojeve vee od 999: cien mil, cien millones, itd. Kada brojevi od 200-900 prethode imenici , slau se sa tom imenicom u rodu: trescientas habitaciones, itd. mil nema mnoinski oblik (tres mil, seis mil) ali milln ima: dos millones, cinco millones, itd. Nazad

primer(o)-prvi segundo-drugi tercer(o)-trei cuarto-etvrti quinto-peti sexto-esti sptimo-sedmi octavo-osmi noveno-deveti dcimo-deseti Redni brojevi moraju da se slau sa imenicom uz koju se nalaze: la octava semana, el sexto piso, el cuarto da, la primera semana, itd. NAPOMENA: primero i tercero odvajaju-o kada prethode mukoj imenici: el primer da, el tercer da. Uopte govorei, redni brojevi iznad 10 nisu uobiajeni u panskom jeziku. Nekad ete uti nekog spikera da kae el piso (nmero) veinte, la leccin (nmero) catorce itd. Nazad

Da biste pitali koliko je sati na panskom, pitajte Qu hora es? Da biste pitali u koliko sati se neto deava, pitajte A qu hora....? Upotrebite glagol ser da biste rekli koliko je sati.Na poetku uvek emo rei glagol es.Na primer Sada je tano jedan sat: Es la una, es la una y diez, es la una y media. Za vreme posle jedan, koristite son: Son las dos, son las nueve, son las once y veinte, itd. Posle pola sata treba prei na sledei i oduzeti minute (3:50 =Sada je deset minuta do etiri = Son las cuatro menos diez). Re media znai pola sata,a cuarto etvrt sata(15 minuta). Son las cinco y media (5:30), son las nueve y cuarto (9:15), son las once menos cuarto (10:45).Drugi korisni izrazi su de la maana (jutro), de la tarde (po podne) ili de la noche (no), la medianoche (pono), el medioda (podne).

Nazad

se(p)tiembre-septembar Praznici i specijalni dogaaji octubre-octobar la Semana Santa-Sveta nedelja noviembre-november la Pascua (Florida)-Uskrs diciembre-december el Da de Independencia-Dan nezavisnosti el Da de los Muertos-Dan duhova(umrlih) la Nochebuena-Badnje vee la Navidad-Boi la Noche Vieja-Dan pred novu godinu el Da de Ao Nuevo-Prvi dan u novoj godini el aniversario-Godinjica el cumpleaos-roendan los das festivos/ las fiestas-praznici las vacaciones-raspust(odmor) felicitaciones!estitamo! Datumi, godinja doba, meseci u godini La fecha-Datum Cul es la fecha de hoy?Koji je danas dan(datum)? (Hoy) Es el primero de abril.Danas je prvi april. (Hoy) Es el cinco de marzo.Danas je peti mart. NAPOMENA:Redni broj primero se koristi za izricanje prvog dana u mesecu, ali osnovni brojevi ( dos, tres, itd.) za druge dane tog meseca. Los meses del ao/meseci u godini Las estaciones del ao/godinja doba enero-januar febrero-februar el invierno-zima marzo-mart la primavera-prolee abril-april el verano-leto mayo-maj el otoo-jesen junio-jun

Nazad

julio-jul agosto-avgust se(p)tiembre-septembar octubre-oktobar noviembre-novembar diciembre-decembar

Pitanja i odgovori " Da / Ne " Uobiajen nain da pitate nekog da/ne pitanje u panskom je lako. Promenite intonaciju glasa poveavanjem zvunosti vaeg glasa na kraju pitanja:Usted trabaja en Mxico? Drugi nain da konstruiete pitanje je da zamenite mesto subjekta i glagola: Trabaja usted en Mxico?; Est todo bien?; Necesita usted algo ms? Da biste odgovorili na pitanje potvrdno, ponite sa S (da): S, trabajo en Mxico. Da biste odgovorili na pitanje odrino, ponite sa No, i stavite drugo no ispred glagola: No, no trabajo en Mxico.

Nazad

Upitne rei Cmo? (Kako.ta?) Cmo ests?(Kako si?) Cmo te llamas? (Kako se zove?) Dnde? (Gde?) Dnde est el hotel? (Gde je hotel?) Qu? (ta?) Qu hora es? (Koliko je sati?) Qu es esto? (ta je ovo?) Qu necesita usted? (ta vam treba?) Cunto? Cunta? (Koliko?) Cuntos? Cuntas? (Koliko(za mnoinu)?) Cuntos das? (Koliko dana?) Cuntas personas? (Koliko osoba?) Cundo? (Kada?) Cundo llegas? (Kada stiete?) Quin? Quines? (Ko?) Quin es ella? (Ko je ona?) Quines son ellos? (Ko su oni?) Cunto dinero necesitas? (Koliko ti je novca potrebno?) Cuntas cervezas quieres comprar? (Koliko piva eli da kupi?)

Nazad

Da biste uporedili imenice, prideve, ili priloge koji su isti (kao) sledite sledee instrukcije tan + pridev ili prilog + como Eduardo es tan inteligente como Roberto.Eduardo je inteligentan kao Roberto. Eduardo habla tan rpido como Roberto.Eduardo govori brzo kao Roberto. tanto/a/os/as + imenica + como Tengo tanto dinero como t.Imam novca koliko i ti. Bebo tanta cerveza como t.Pijem toliko piva kao i ti. Ella tiene tantos amigos como yo.Ona ima toliko prijatelja kao ja. Upamtite da se tanto slae u rodu i broju sa imenicom koju opisuje: tantas horas, tantos das, itd.

Nazad

Komparacija nejednakosti Kada uporeujete predmete i bia koji nisu jednaki(nemaju iste osobine) (vie od; manje od, bolji od, itd.), koristite ove formule ms + pridev/prilog/imenica + que = vie od menos + pridev/prilog/imenica + que = manje od Roberto es ms alto que Pablo. Roberto je vii od Pabla. Pablo es menos alto que Roberto. Pablo je nii od Roberta. Roberto habla ms rpido que Pablo. Roberto govori bre nego Pablo. Pablo habla menos rpido que Roberto. Pablo govori sporije od Roberta. Roberto tiene ms amigos que Pablo. Roberto ima vie prijatelja od Pabla. Pablo tiene menos amigos que Roberto. Pablo ima manje prijatelja od Roberto. Neki komparacijski oblici su nepravilni i moraju da se ue napamet. bueno,bien/mejor-bolji malo,mal/peor-gori joven/menor-mlai viejo/mayor-stariji

Nazad

"Mucho," "Muy" i "Poco" Mucho (mnogo) i poco (nekoliko) mogu biti bilo koji pridevi i prilozi. Pridev odreuje imenicu, dok prilog obino odreuje glagol, pridev, ili drugi prilog. Kada su oni pridevi, prethode imenici, i imaju etiri oblika, prikazujui rod i broj: mucho, mucha, muchos, muchas, itd. Npr., mucha (poca) cerveza, muchos (pocos) hombres, mucho (poco) dinero, muchas (pocas) amigas. Kada su mucho i poco prilozi, ne menjaju oblik. Oni se obino nalaze iza glagola, i menjaju veoma mnogo ili veoma malo: Roberto trabaja mucho (poco). Muy je prilog. Zamenjuje veoma: muy rpido, muy interestante, muy bien. Nikada ne koristite muy sa mucho. Da biste izrazili veoma veliku ili malu koliinu neega, upotrebite muchsimo/a i poqusimo/a.

Nazad

Glagol gustar bukvalno znai biti prijatan, ali najee ima znaenje eleti, dopadati se.Me gusta este hotel znai Svia mi se ovaj hotel (bukvalno, Ovaj hotel mi je prijatan). Da biste priali o tome ta se nekom drugom dopada ili ne dopada, upotrebite prikladnu posrednu objekatsku zamenicu ispred glagola. Kome se neto svia? me (meni)-nos (nama) te (tebi [neslubeno])-os (vama [neslubeno]) le (njemu, njoj, Vama [slubeno])-les (njemu, njoj, Vama [slubeno]) Kada opisujete ta se Vama dopada ili ne dopada, upotrebite posrednu objekatsku zamenicu me ispred glagola. Obino, gustar se koristi samo u dva naina: gusta (Za neku stvar kome se dopada ili ne dopada) ili gustan (Za vie od jedne stavri koje se dopadaju ili ne dopadaju): Me gusta el restaurante; Me gustan los tacos. Da biste rekli da Vam se neto ne svia, stavite no ispred posredne objekatske zamenice: No me gusta el hotel; No me gustan las enchiladas. Izbegavajte da koristite gustar da bi priali o ljudima koji Vam se dopadaju, poto to ima seksualne konotacije u pojedinim regijama. ta je prijatno? El hotel? Me gusta el hotel, Te gusta el hotel, Le gusta el hotel, Nos gusta el hotel, Os gusta el hotel, Les gusta el hotel. Los tacos? Me gustan los tacos, Te gustan los tacos, Le gustan los tacos, Nos gustan los tacos, Os gustan los tacos, Les gustan los tacos. Upamtite da se glagolski oblik, gusta ili gustan, slae u jednini i mnoiti sa gramatikim subjektom, stvari ili stvarima koje se nekome sviaju, ne sa osobama koje se nekom sviaju. Konano, kada glagol stoji iza gustar, bie u infinitivu: Me gusta comer tacos. Nekoliko drugih glagola u panskom jeziku imaju iste osobine kao gustar. Kliknite ovde da vidite listu takvih glagola i sline primere. Nazad

Glagoli slini gustar-u Da li ste zapamtili naine u kojima se koristi? Za nekoliko drugih uobiajenih glagola koristite isti nain:

doler (ue)-povrediti importar-biti vaan encantar-mnogo se dopadati Interesar-biti interesantan faltar-biti bez neega(nemati neto) molestar-dosaivati, uznemiravati fascinarto-fascinirati parecerto-izgledati, pojaviti se(stvoriti se) fastidiar-svaati se preocupar-brinuti hacer falta-biti bez neega(nemati neto) quedar-ostati, biti ostavljen
(A m) me molestan los embotellamientos de trfico.(A ti) te interesan estos libros?(A usted) le fascinan las representaciones folklricas.(A Elena) le encanta el pescado.(A nosotras) no nos queda mucho tiempo.(A vosotros) os preocupa la idea?(A ustedes) les faltan 30,000 pesos.(A ellas) les duele la cabeza.

Nazad

"Hacer" Glagol hacer je nepravilan u sadanjem vremenu.Morate da ga uite napamet. HACER (napraviti, uraditi) hago hacemos haces hacis hace hacen Glagol hacer se koristi da bismo postavili pitanja Qu hace usted? (ta radite?), ali odgovor na ovo pitanje obino sadri drugi glagol: Leo un libro (itam knjigu), itd. Odgovorite sa hacer samo kada pravite neto: Hago un pastel (Pravim kola).

Nazad

Znaenje glagola Hay Hay je nepravilan oblik glagola haber. Prevodimo ga sa Nalazi se, ili ima, a upotrebljava se da se istakne postojanje ili prisustvo nekoga ili neega: Hay un restaurante bueno cerca de aqu.Blizu odavde se nalazi dobar restoran. Hay muchos taxis en la calle.Ima mnogo taksija u ulici. Hay cinco socios en la firma.U firmi se nalaze pet partnera. Hay diez empleados en la oficina.U kancelariji se nalazi deset slubenika. Kada elimo njime da izrazimo prolost, glagolski oblik postaje haba (nepotpun) (ili ponekad hubo): Haba (Hubo) un restaurante bueno cerca de aqu.Blizu odavde se nalazio dobar restoran. Haba (Hubo) muchos taxis en la calle.Bilo je(nalazilo se) mnogo taksija u ulici. Haba (Hubo) cinco socios en la firma.U firmi je bilo pet partnera. Haba (Hubo) diez empleados en la oficina.U kancelariji se nalazilo deset slubenika. Zapamtite, hay, haba i hubo istiu prisustvo ili postojanje nekoga ili neega. Ako istiete odreeno mesto neke osobe ili neega, upotrebite oblik od estar: Roberto est en casa.Roberto je u kui. Silvia y Elena estn en el mercado.Silvia i Elena su u prodavnici. La carta est en la mesa.Pismo je na stolu. Los libros estn en el suelo.Knjige su na podu.

Nazad

Nekoliko izraza sa glagolom Tener Jeziki izraz je izraz koji ne moe biti bukvalno preveden sa jednog jezika na drugi. Nekoliko jezikih izraza u panskom jeziku sadri glagol tener, morate ih uiti napamet. teneraos biti (u ovom sluaju imati)...godina tener hambre-biti gladan tener sed-biti edan tener fro-biti hladan tener calor-biti vru(topao) tener prisa-biti u urbi(uriti) tener sueo-biti pospan tener razn-biti u pravu no tener razn-ne biti u pravu tener miedo (de)-plaiti se tener ganas (de)-eleti neto (raditi neto) tener que + infinitive-primoravati nekog da uradi neto Nazad

"Pedir" i "Preguntar" Oba glagola, pedir i preguntar znae pitati ali oni nisu zamenjivi. Preguntar znai pitati pitanje: Roberto le pregunta dnde est la oficina (Roberto je pita gde je kancelarija). Pedir znai pitati za neto, i takoe se koristi sa znaenjem naruiti (u restoranu): Roberto le pide informacin (Roberto je pita za informaciju). Roberto pide los tacos (Roberto naruuje taco). Pedir je pomalo i nepravilan, i trebali biste da ga nauite napamet. PEDIR (pitati za, naruiti) pido pedimos pides peds pide piden

Nazad

Nekoliko uobiajenih povratnih glagola acostarse (ue)-ii na spavanje Levantarse-ustajati Afeitarse-brijati se Llamarse-zvati se Baarse-kupati se Ponerse-obui se(odeu) despertarse (ie) probuditi se(ustati) Quitarse-skinuti se(odeu) divertirse (ie)-uivati Sentarse-sesti dormirse (ue)-zaspati sentirse (ie)-oseati Lavarse-umivati se vestirse (i)-obui se NAPOMENA:Kod povratnih glagola infinitiv se uvek zavrava na-se. Kada konjugujete glagol, upamtite da napravite zameniki oblik dopisujui osobu kojs vri radnju: dormirse (ue) > me duermo, te duermes, se duerme, nos dormimos, os dorms, se duermen. (Upamtite da samoglasnici u zagradi (ue) (ie), itd. ukazuju da glagol ima stem promenu.

Nazad

Saber i Conocer Oba glagola saber i conocer znae znati, ali se ne zamenjuju(ne koristi bilo koji). Saber je znati informaciju (No s el nmero de telfono; Sabe usted dnde est el restaurante?), ili znati kako uraditi neto (No sabemos conducir). Conocer je znati osobu (Conozco a la Sra. Garca; Conoces a mi hermana?), ili biti upoznat sa mestom ili stvarima (No conocen la ciudad). Oba glagola su nepravilna i morate da ih uite napamet SABER s sabemos sabes sabis sabe saben CONOCER conozco conocemos conoces conocis conoce conocen Nazad

"Ser" i "Estar" panci imaju dva glagola koji znae biti: ser i estar. Oba su nepravilna u sadanjem vremenu, i njihove oblike morate da uite napamet. SER (biti) soy somos eres sois es son ESTAR (biti) estoy estamos ests estis est estn NAPOMENA:Obratite panju da su skoro svi oblici glagola estar akcentovani. Nazad

Ser i estar imaju brojne upotrebe koje ete uiti kroz Vae panske studije. Ser moe biti upotrebljen sa dosta bezlinih izraza, takav kao es importante, es interesante, es ridculo. U dodavanju, nekoliko uobiajenih upotreba ser ukljuuje: -- identifikovatu osobu ili stvar Soy el secretario de la seora Garza. -- izricanje vremena, dane u nedelji ili datum Hoy es domingo. Es el diez de mayo. Son las nueve de la maana. -- izricanje nacionalnog porekla Nosotros somos de Mxico, pero ellos son de Uruguay. -- opisivanje karakterisike ili poteze osobe ili predmeta Mara es inteligente. Yo soy tmido. El restaurante es grande, pero bueno. -- kazivanje ta neko radi Antonia es profesora y yo soy ingeniera. Nekoliko uobiajenih upotreba glagola estar su: -- pri kazivanju lokacija osobe ili predmeta Estoy en el restaurante. -- da se opiu oseajne ili psihike okolnosti nekoga ili neega Octavio y Juan estn ocupados. Alicia est bien, pero yo estoy mal.

Nazad

Upotrebe glagola Hace Glagol hace se koristi u nekoliko vremenskih izraza.To su jeziki izrazi i trebate ih uiti napamet. Qu tiempo hace?Kakvo je vreme? Hace buen tiempo.Vreme je lepo. Hace mal tiempo.Vreme je loe. Hace fro.Hladno je. Hace calor.Toplo je(vrue). Hace viento.Vetrovito je. Hace sol.Sunano je. Hace fresco.Vreme je super. Kada upotrebljavamo vremenske izraze i glagol u sadanjem vremenu, (desde) hace znai izvesnu koliinu vremena: (Desde) Hace un mes estoy en Mxico (Nisam bio u Meksiku mesec dana). Kada upotrebljavamo sa prolim vremenom, znai pre: Lo conoc hace seis aos (Upoznao sam ga pre est godina). Nazad

Slaganje prideva Pridevi nacionalnosti i pridevi koji se zavravaju na-o imaju etiri oblika da bi odravali rod (muki, enski) i broj (jednina,mnoina). Pridev se mora slagati u rodu i broju sa imenicom koju opisuje: el hombre mexicano, la mujer mexicana, los hombres mexicanos, las mujeres mexicanas, un hotel bueno, una cerveza buena, unos hoteles buenos, unas cervezas buenas, itd. Pridevi koji se zavravaju na-e ili na suglasnik imaju samo dve forme, jedninu i mnoinu. Ovi pridevi ne odravaju normalno rod imenice: un hombre interesante, una mujer interesante, unos hombres interesantes, unas mujeres interesantes, un precio especial, una comida especial, unos precios especiales, unas comidas especiales

Nazad

Mesto prideva u reenici Pridevi koji opisuju kvalitete imenice(ta se nekome ili neemu dopada) obino se nalaze iza imenice: un precio especial, un hotel bueno, una mujer inteligente, itd. Pridevi koliine i demonstrativni(pokazni) pridevi prethode imenici: cinco habitaciones, muchos taxis, pocas personas, otro da, este da, esta noche. Ponekad ete primetiti da panski spikeri menjaju neke od ovih pravila; ne primer, Moda ete nekada uti da panski spiker stavlja opisne prideve ispred imenice: un nuevo chofer, un buen da, unos excelentes hoteles. Ove izmene su za stilistike svrhe i samo malo menjaju znaenje, stavljajui vie znaenja na prideve nego obino. Izuzetak ovome je pridev grande. Ispred imenice, grande postaje gran i znai vaan ili veliki.

Nazad

Predlog para se koristi da se izrazi sledee: za-Trabajo para ganar plata. namena, za koga je neto-El libro es para ti. za (vreme)-Estudien esta leccin para maana. za, prema (mesto)-Salimos para Acapulco. Korienje neega-Es un hotel para turistas. za (uporeujui sa drugima)Para m, el espaol es fcil. za (u slubi)Trabajo para la universidad. Nemojte da pomeate tree lice jednine glagola para sa predlogom para. Sadraj reenice bi trebao da Vam pokae koji je deo govora i ije je znaenje najloginije. Nekoliko upotreba predloga por Por se koristi da se izjasni sledee: by, by means of-por tren, por avin, por telfono through, along-por la playa o por el parqueduring, in (time period)-por la maana, por la tarde because of, due to-estoy nerviosa por el examenfor, in exchange for-Te doy $20 por el libro. for the sake of-Lo hago por la familia. for, in order to get-Voy por caf. for (for a period of time)-Estar aqu por dos horas. In idiomatic expressions: por Diosfor Havenova korist por ejemplo na primer por eso-zbog toga por favor-molim Vas por fin-konano por lo general-u opte por lo menos-najmanje por si acaso-samo u sluaju por primera/za prvog/ ltima vez-poslednji put

Nazad

Nekoliko korisnih predloga cerca de-blizu, kraj lejos de-daleko,daleko od antes de-pre despus de-posle encima de-na vrhu debajo de-ispod delante de-ispred entre-izmeu durante-za vreme a la izquierda de-nemati pravo na a la derecha de-pravo na frente a-obloga en frente de-ispred detrs de-iza U panskom jeziku, zamenice koje se nalaze posle predloga su iste kao line zamenice, osim za prvo i drugo lice u jednini: m, ti. Es para m, es para ti, es para ella, es para ustedes, itd. Jedan izuzetak ovome je izraz izmeu tebe i mene, entre t y yo. Oblici conmigo (sa mnom) i contigo (sa tobom) su nepravilni i morate da ih uite napamet

Nazad

Nekoliko glagola koji zahtevaju predloge 1.Ispred sledeih glagola nalazi se predlog a. aprender a (uiti (neto)) ensear a (uiti (nekoga)) ayudar a (pomoi (nekome)) invitar a (pozvati (nekoga)) comenzar a (poeti (neto)) ir a (ii (negde)) empezar a (poeti (neto)) volver a (povratiti (neto)) 2.Ispred sledeih glagola se nalazi predlog de. acabar de (zavriti) olvidarse de (zaboraviti (neto))) acordarse de (setiti se (neega)) tener ganas de (dopadati se (nekome)) dejar de (prestati (neto)) tratar de (pokuati (neto)) 3. Ispred glagola insistir (insistirati) nalazi se predlog en, i zove se konjuktivni u ispunjenom uslovu ako je tu promena subjekta. 4. Ispred glagola pensar (misliti) mogu da se nau en ili de, zavisno od znaenja: Pienso en ti (Mislim o tebi [Ti si u mojoj mati]). Qu piensas de ella? (ta mislite o njoj? [Kakva je tvoja reakcija, tvoje oseanje o njoj?]) ZAPAMTITE: Predlozi se koriste samo kada je objekat iza glagola. Ako nije, tada se ne koriste predlozi: Me ayudas a limpiar las ventanas? S, te ayudo. Nazad

Neslubene Tu naredbe Potvrdne t naredbe imaju istu grau kao tree lice jednine (l, ella,usted) sadanjeg vremena: Habla (t); Cierra (t) la ventana; Limpia (t) los dormitorios; Come (t) las verduras; Trae (t) los regalos; Corre (t) en el parque. Negativne t naredbe imaju istu grau kao t iz konjuktivne sadanjosti: No hables (t); No cierres (t) la ventana; No limpies (t) los dormitorios; No comas (t) los chocolates; No traigas (t) los regalos; No corras (t) en el parque. Kao sa usted (Vi) komandama, upravljake, posredne i povratne zamenice se dodaju na potvrdne naredbe: treme, explcame, djalo, levntate, sintate, itd. Upravljake, posredne i povratne zamenice prethode negativnoj t naredbi: no me traigas, no me expliques, no lo dejes, no te levantes, no te sientes, itd. Nazad

Nepravilne Tu naredbe Postoji samo nekoliko nepravilnih t naredbi, i one su nepravilne samo u potvrdnom naredbnom obliku. Negativni naredbni oblici su isti kao sa t iz konjuktivne sadanjosti. decir: di, no digas hacer: haz, no hagas ir: ve, no vayas poner: pon, no pongas salir: sal, no salgas ser: s, no seas tener: ten, no tengas venir: ven, no vengas

Nazad

Kao u buduem vremenu, conditional se gradi dodavanjem nastavaka (-a, -as, -a, amos, -ais, -an) infinitivu glagola. Nemojte da meate conditionalne oblike-er i -ir glagola sa imperfektom.Zavretci glagola su dodati stemu, a ne infinitivu. HABLAR: hablara hablaramos Hablaras hablarais Hablara hablaran COMER: comera comeramos comeras comerais comera comeran VIVIR: vivira viviramos viviras vivirais vivira viviran Conditional se upotrebljava kada priamo o stvarima koje bismo eleli da se ostvare pri odreenim okolnostima (Un permanente le quedara bien [Jedan permanentan bi eleo da lii na tebe), ili da postavimo uljudne molbe (Me gustara [pedir] el pescado [elim (da naruim) ribu]).

Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola za conditional

DECIR: dira diramos diras dirais dira diran HABER: habra habramos habras habrais habra habran HACER: hara haramos haras harais hara haran PODER: podra podramos podras podrais podra podran QUERER: querra querramos querras querrais querra querran SABER: Sabra sabramos Sabras sabrais Sabra sabran PONER: pondra pondramos pondras pondrais pondra pondran SALIR: daldra saldramos saldras saldrais saldra saldran TENER: tendra tendramos tendras tendrais tendra tendran VENIR: vendra vendramos vendras vendrais vendra vendran

Nazad

Slubene naredbe Kada neposredno direktno adresirate osobi ili osobama koje biste zvali usted ili ustedes, dajte toj osobi slubene naredbe stavljajui yo oblik u sadanjosti menjajui zavretak-ar glagola u-e za jedninu (usted) naredbe ili-en za mnoinu (ustedes) naredbi i menjajui zavretak-er/-ir glagola u -a ili -an. Pravilni glagoli -AR-buscar > busque, busquen* dejar > deje, dejen hablar > hable, hablen llamar > llame, llamen -ER/-IR-comer > coma, coman insistir > insista, insistan leer > lea, lean vivir > viva, vivan Glagoli sa neparvilnim yo oblicima conocer (conozco) > conozca, conozcan decir (digo) > diga, digan or (oigo) > oiga, oigan poner (pongo) > ponga, pongan salir (salgo) > salga, salgan tener (tengo) > tenga, tengan traer (traigo) > traiga, traigan venir (vengo) > venga, vengan Stem-Promena glagola almorzar (ue) > almuerce, almuercen* cerrar (ie) > cierre, cierren empezar (ie) > empiece, empiecen jugar ( ue) > juegue, jueguen* pedir (i) > pida, pidan perder (ie) > pierda, pierdan servir (i) > sirva, sirvan volver (ue) > vuelva, vuelvan *NAPOMENA: Pravopisna promena je potrebna da biste ouvali zvuk infinitiva koji se zavrava na-car, -gar, i -zar: c > qu, g > gu, i z > c. Nekoliko glagola imaju nepravilne naredbne oblike i morate da ih uite napamet: dar > d, den ir > vaya, vayan estar > est, estn saber > sepa, sepan ser > sea, sean

Nazad

Kako govoriti o budunosti? Postoji dosta naina da biste priali o budunosti u panskom jeziku. Najlake je koristiti priloku frazu ukazajui na budunost (tao kao maana, ms tarde, luego, a la(s) +vreme, i tako dalje) sa glagolom u sadanjem vremenu: maana voy al aeropuerto (Sutra u ii na aeredrom); luego hablamos por telfono (razgovaraemo kasnije telefonom); a las cinco nos encontramos en la oficina de correos (sreemo se kod pote u pet sati). Drugi nain da priate o budunosti je sa buduim vremenom. Budue vreme se gradi dodavanjem nastavaka , -s, -, -emos, -is, -n na infinitiv glagola. Prouite sledee primere. HABLAR (govoriti) hablar hablaremos hablars hablaris hablar hablarn COMER (jesti) comer comeremos comers comeris comer comern VIVIR (iveti) vivir viviremos vivirs viviris vivir vivirn Neki glagoli imaju nepravilne oblike za budue vreme. Kliknite ovde da vidite ove glagole. Drugi veoma prosti nain da priate o budunosti je korienje glagola ir u konjuktovanom obliku u sadanjem vremenu, posle koga sledi predlog a i infinitiva: voy a comer (Idem da jedem; Jeu); vas a comer, va a comer, vamos a comer, vais a comer, van a comer, itd. Ovim nainom se obino govori u panskom jeziku.

Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola za budue vreme DECIR: dir, dirs, dir, diremos, diris, dirn HABER: habr, habrs, habr, habremos, habris, habrn HACER: har, hars, har, haremos, haris, harn PODER: podr, podrs, podr, podremos, podris, podrn QUERER: querr, querrs, querr, querremos, querris, querrn SABER: sabr, sabrs, sabr, sabremos, sabris, sabrn PONER: pondr, pondrs, pondr, pondremos, pondris, pondrn SALIR: saldr, saldrs, saldr, saldremos, saldris, saldrn TENER: tendr, tendrs, tendr, tendremos, tendris, tendrn VENIR: vendr, vendrs, vendr, vendremos, vendris, vendrn Nepravilni glagoli za budue vreme imaju istu grau kao nepravilni glagoli za conditional, ali se koriste sa nastavcima za budue vreme-, -s, -, -emos, -is, -n.

Nazad

Nekoliko pravilnih glagola sa zavretkom na-ar su: bailar (igrati), buscar (traiti), cambiar (menjati, promeniti), comprar (kupiti), desear (eleti), estudiar (uiti), hablar (govoriti), llegar (doputovati (stii)), necesitar (trebati), pagar (platiti), preguntar (pitati), regresar (vratiti), tomar (uzeti, piti), trabajar (raditi). Nekoliko pravilnih glagola sa zavretkom na-er su: aprender (uiti), beber (piti), comer (jesti), comprender (razumeti), creer (misliti), leer (itati). Nekoliko pravilnih glagola sa zavretkom na-ir su: abrir (otvoriti), asistir (pomagati), escribir (pisati), insistir (insistirati), recibir (primiti), vivir (iveti).

Nazad

Particip(prolost) Particip se gradi dodavanjem nastavka-ado pravilnim glagolima koji se zavravaju na-ar i -ido parvilnim glagolima koji se zavravaju na-er ili-ir. Tada se stari(ar, er, or, ir) zavretak gubi i zamenjuje novim nastavcima: hablar > hablado; poder > podido; vivir > vivido, itd. Particip se esto koristi kao pridev (ponekad sa glagolom estar). Tada, ima etiri oblika, odravajui rod i broj imenice koju opisuje: El precio est confirmado.Ulaz je potvren. Los fondos estn confirmados.Novana sredstva su potvrena. Las reservaciones estn confirmadas.Rezervacije su potvrene. Particip se takoe koristi sa glagolom ser da bi se konstruisala pasivna reenica: La comida fue preparada. (Hrana je pripremjena). Particip odrava rod i broj imenice koju opisuje.

Nazad

Sledei glagoli imaju nepravilan particip i morate ih uiti napamet Abrir-abierto Decir-dicho Cubrir-cubierto Descubrir-descubierto Escribir-escrito Hacer-hecho Morir-muerto Poner-puesto Resolver-resuelto Romper-roto Ver-visto Volver-vuelto Akcenat se ubacuje u particip-er i -ir glagola sa stem zavrecima u samoglasniku: caer > cado, creer > credo, leer > ledo, or > odo, traer > trado, itd. Nazad

U panskom jeziku svi infinitivni oblici glagola zavravaju na -ar, -er,ili -ir. Stem je infinitini oblik bez -ar, er, or -ir na kraju. Svi pravilni glagoli su konjuktovani u sadanjem vremenu dodavajui sledee nastavke stem glagola: PRIMERI KONJUGACIJA -AR Glagoli HABLAR (GOVORITI) yo-o stem: hablt-as hablo l, ella, Ud.-a hablas nosotros/as-amos habla vosotros/as-is hablamos ellos, ellas, Uds.-an hablis -ER Glagoli hablan yo-o COMER (JESTI) t-es stem: coml, ella, Ud.-e como nosotros/as-emos comes vosotros/as-is come ellos, ellas, Uds.-en comemos -IR Glagoli comis Yo-o comen T-es VIVIR (IVETI) l, ella, Ud-e stem: vivnosotros/as-imos vivo vosotros/as-s vives ellos, ellas, Uds. -en vive vivimos Nazad vivs viven

Nekoliko nepravilnih glagola u sadanjem vremenu Neki glagoli nisu po obrazcu koje ste uili za pravilne glagole za sadanjost, i morate da ih uite napamet. Na primer, yo(za prvo lice jednine) salir, tener, i venir su nepravilni: salgo, tengo, i vengo. U dodavanju, za druge oblike glagola tener i venir kao kod preferir i querer, kada je stem samoglasnik-e- naglaen, postaje ie : tienes, vienes, prefieres, quieres, itd. U slinim sluajevima, stem samoglasnik -o- u poder postaje ue kada je naglaen: puedes. U panskim renicima, ove promene su napisane pored infinitiva glagola: preferir (ie); poder (ue), itd. TENER (imati) tengo tenemos tienes tenis tiene tienen QUERER (eleti) quiero queremos quieres queris quiere quieren PODER (biti u mogunosti) puedo podemos puedes podis puede pueden VENIR (doi) vengo venimos vienes vens viene vienen PREFERIR (pretpostaviti) prefiero preferimos prefieres prefers prefiere prefieren SALIR (napustiti) salgo salimos sales sals sale salen

Nazad

Jo nepravilnih glagola u sadanjem vremenu Ovi glagoli se obino koriste u panskom jeziku i, poto im se drugaije gradi sadanje vreme od pravilnih glagola, morate ih uiti napamet IR (ii) voy vamos vas vais va van PONER (staviti) pongo ponemos pones ponis pone ponen DAR (dati) doy damos das dais da dan DECIR (kazati, rei) digo decimos dices decs dice dicen TRAER (doneti) traigo traemos traes trais trae traen OIR (uti) oigo omos oyes os Nazad oye oyen

Perfekat Sadanje svreno vreme se gradi koristei konjuktovani oblik nepravilnog glagola haber sa past participle. he comido hemos comido has comido habis comido ha comido han comido The past participle ne menja oblik kada se koristi u perfektu. Na primer, Ella ha comido, nosotros hemos comido, ustedes han comido, itd.Sadanje svreno vreme se koristi da ukae na prolo vreme. U potvrdnom obliku, ukazuje na radnju koja ve ima mesto (Elena ha llegado [Elena je stigla]); u odrinom, ukazuje na neto to se jo nije dogodilo (No ha llegado [Jo nije stigla]).

Nazad

Prezent progresiv se gradi koristeenjem konjuktovanog oblika glagola estar i gerundiva. Gerundivi su sainjeni za glagole koji se zavravaju na -ar dodavanjem-ando stemu; za glagole koji se zavravaju na-er ili -ir, dodavanjem -iendo stemu: hablando, bailando, trabajando, comiendo, viviendo, diciendo, itd. Kada se nenaglaeno-i- nalazi izmeu dva samoglasnika, postaje-y-: leer > leyendo; creer > creyendo, itd. Prouite ove primere: Roberto est trabajando; Thomas est comiendo; Ellos estn hablando; Nosotros estamos preguntando; T ests viviendo en un hotel... itd. Ponekad ete nai ovu grau korienu u dijalogu i podeavanjima, ali trebalo bi da zapamtite da prezent progresiv nije uobiajen u panskom jeziku. (trabajo, estudio, itd.) Vie se koristi da ukae postupak u progresu.

Nazad

Preterit je prolo vreme u panskom jeziku. Koristi se za kazivanje neega to se ZAVRILO u prolosti.Nastavci za preterit su dodati na stem infinitiva(habl-, com-,viv). Upamtite da-er i -ir glagoli imaju iste nastavke u preteritu. -ar glagoli HABLAR habl hablamos hablaste hablasteis habl hablaron -er glagoli COMER com comimos comiste comisteis comi comieron -ir glagoli VIVIR viv vivimos viviste vivisteis vivi vivieron NAPOMENA: Ver nema akcenat u preteritu: vi, viste, vio, vimos, visteis, vieron.

Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola u preteritu Postoje dosta glagola koji su nepravilni u preteritu.Njih morate da uite napamet. DAR: di, diste, dio, dimos, disteis, dieron IR: fui, fuiste, fue, fuimos, fuisteis, fueron SER: fui, fuiste, fue, fuimos, fuisteis, fueron Preostali nepravilni glagoli imaju zavretke-e, -iste, -o, -imos, -isteis, -ieron. Upamtite da ti nastavci nisu akcentovani. O ovim glagolima moete uiti u nepravilnom preteritu stema i upotrebiti odgovarajue nastavke. NAPOMENA: Tree lice jednine glagola hacer ima pravopisnu promenu c > z: hizo. Takoe, tree lice mnoine glagola decir i traer nema-i- na kraju: dijeron, trajeron. hacer > hicestar > estuvtener > tuvpoder > pudponer > pusquerer > quissaber > supvenir > vindecir > dijtraer > traj-

Nazad

Glagoli koji imaju stem promene u sadanjem vremenu nemaju iste promene u preteritu. Glagoli koji se zavravaju na-ar ili -er nemaju stem promenu u preteritu: pensar (ie) > pens, pensaste, pens, pensamos, itd.; volver (ie) > volv, volviste, volvi, volvimos, itd. Glagoli koji se zavravaju na-ir imaju stem promenu u preteritu, ali samo u treem licu jednine i mnoine. Ova promena nije uvek ista kao za sadanje vreme. U renicima, stem promene za preterit se nalaze u zagradama dalje sledi informacija o stem promeni u sadanjem vremenu. DORMIR (ue,u) dorm, dormiste, durmi, dormimos, dormisteis, durmieron PEDIR (i,i) ped, pediste, pidi, pedimos, pedisteis, pidieron Glagoli koji se zavravaju na-car, -gar, i-zar imaju pravopisnu promenu u prvom licu jednine glagola, gde c > qu, g > gu, i z > c. Setite se da se slina pravopisna promena javlja za ove glagole u slubenim naredbama i sadanjem konjunktivu. buscar > busqu pagar > pagu empezar > empec Glagoli koji se zavravaju na dva nenaglaena samoglasnika imaju pravopisnu promenu u treem licu jednine i mnoine: creer > crey, creyeron leer > ley, leyeron Nazad caer > cay, cayeron

Stem-Promena glagola: Sadanje vreme Neke od glagola koje sam pre naveo(preterit:pravopis) kao pravilne su zapravo stem-promenljivi glagoli . To znai da je tu mala pravopisna izmena u stemu glagola. Ponekad se u glagolima menjaju sledei navedeni delovi: e > ie PENSAR (misliti) pienso pensamos piensas pensis piensa piensan o ili u > ue VOLVER ((po)vratiti) vuelvo volvemos vuelves volvis vuelve vuelven e > i (ir glagoli samo) PEDIR (pitati) pido pedimos pides peds pide piden Upamtite da nosotros i vosotros oblici glagola nemaju stem promene, a u drugim licima imaju. Vie Stem-promenljivih glagola e > iecerrar (zatvoriti) empezar(poeti) pensar(misliti) perder( izgubiti) preferir(vie voleti) querer(eleti) o ili u > ue almorzar(ruati) dormir(spavati) jugar(igrati (igre)) poder(biti u mogunosti) volver((po)vratiti) e>i pedir(pitati) servir(servirati)

Nazad

Stvaranje Present Subjunctive pravilnih glagola Da biste sainili sadanji konjunktiv veine glagola, dodajte line nastavke za sadanji konjunktiv na yo oblik present oduzmite zavretak-o. Za konjunktiv, -ar glagoli imaju zavretke-e, -es, -e, -emos, -is, -en, i -er / -ir glagoli imaju nastavke-a, -as, -a, -amos, -is, -an. (Zapamtite da tree lice [l/ella/usted i ellos/ellas/ustedes] pravilnih glagola u konjunktivu imaju istu grau koja se koristi u slubenima naredbama.) -ar glagoli HABLAR hable hablemos hables hablis hable hablen -er glagoli COMER coma comamos comas comis coma coman -ir glagoli VIVIR viva vivamos vivas vivis viva vivan Samo za slubene naredbe,poto je oblik sadanjeg konjunktiva uzet od yo oblika prezenta, stm-promenjivi glagoli i glagoli koji su nepravilni u yo obliku imaju istu nepravilnost sadanjem konjunktivu. Pri dodavanju, glagoli koji se zavravaju na-car, -gar, i-zar imaju iste pravopisne promene koje ste uili za slubene: c > qu, g > gu, i z > c. (Pogledajte listu nepravilnih glagola i stem-promenjivih glagola za slubene naredbe ako trebate to da ponovite.) Glagoli koji su nepravilni za slubene naredbe su takoe nepravilni za sadanji konjunktiv. Nepravilni glagoli za sadanji konjunktiv Ovi glagoli su nepravilni u sadanjem konjunktivu i morate da ih uite napamet: DAR HABER IR d demos haya hayamos vaya vayamos des deis hayas hayis vayas vayis d den haya hayan vaya vayan ESTAR SABER est estemos sepa sepamos ests estis sepas sepis est estn sepa sepan

Nazad

Konjunktiv posle bezlinih izraza Posle bezlinih izraza koji ukazuju gotovost(spremnost), elje, naredbe, pretpostavljanje,molbu, potrebu, miljenje,itd., konjunktiv se koristi u zavisnom uslovu, posle rei que: Es importante que usted hable con la directora.Vano je da govori sa direktorom. Es necesario que Elena tome un taxi.Potrebno je da Elena uzme taksi. Es terrible que no sepas hablar espaol!Odvratno je da ne znate da govorite panski. Es posible que sea el efecto de la comida.Mogue je da je to efekat hrane. No es preciso que usted tome medicina especial.Nije potrebno da uzimate specijalne lekove. Ponekad, ako izraz ne odrava elju specifine osobe da uradi neto, ali umesto izjave da bi ljudi obino trebali da urade neto, onda se uzima infinitiv (-ar, -er, -ir ), a ne konjunktiv. Es necesario evitar el alcohol.Potrebno je da izbegavate alkohol. Es preferible ir en autobs.Poeljno je da idemo autobusom. Es posible comprar comida aqu.Moda(mogue je da) emo ovde kupiti hranu.

Nazad

Konjunktiv u prilokim odredbama Ako se radnja nije jo dogodila, panski spikeri e upotrebiti konjunktiv posle odreenih prilokih odredbi kao: tan pronto como (brzo (uskoro) kao), cuando (kada), despus de que (posle), en cuanto (uskoro kao), hasta que (dok), i mientras (u to vreme, dokle). Podemos hablar del tema cuando usted llegue. (jo nije stigao) Puedo quedarme en un hotel mientras est en Mxico. (ve sam dugo u Meksikufor however long I am in Mexico jo nisam otiao) Elena viene tan pronto como yo encuentre un apartamento. (Jo nisam naao stan) Ako je radnji ve dato mesto i ne sumnjamo oko njenog ishoda, konjunktiv se ne upotrebljava: Cuando estuve en Acapulco, fui a la playa (Bio sam u Akapulku u prolosti). Nazad

Nekoliko stem promena i pravopisnih promena u sadanjem konjunktivu U sadanjem konjunktivu, -ar i -er stem-promenljivi glagoli imaju istu grau stem promena kao u sadanjosti, samo su nastavci drugaiji. PENSAR VOLVER (ie) (ue) piense vuelva pienses vuelvas piense vuelva pensemos volvamos pensis volvis piensen vuelvan DORMIR PREFERIR (ue, u) (ie,i) duerma prefiera duermas prefieras duerma prefiera durmamos prefiramos durmis prefiris duerman prefieran -Ir stem-promenjivi glagoli imaju malo drugaiju grau u konjunktivu nego u sadanjem vremenu. Prisetite se da su ovo isti glagoli koji imaju razliitu stem promenu u preteritu, u treem licu jednine.Ista stem promena viena u preteritu je viena u konjunktivu u nosotros/as i vosotros/as oblicima. Glagoli koji se zavravaju na-car, -gar, i -zar imaju pravopisnu promenu u svim oblicima sadanjeg konjunktiva, gde c > qu, g > gu, i z > c: EMPEZAR BUSCAR PAGAR empiece busque pague empieces busques pagues empiece busque pague empecemos busquemos paguemos empecis busquis paguis empiecen busquen paguen

Nazad

Konjunktiv posle glagola volje Jedna od najuobiajnijnih upotreba konjunktiva je posle glagole volje, kao to su querer (eleti(hteti)), desear (elei), insistir en (insistirati), mandar (naruiti), preferir (vie voleti), prohibir (spreiti(zabraniti)), recomendar (to predloiti), decir (rei nekome neto), pedir (pitati nekoga da uradi neto), i permitir (dozvoliti). Zapamtite da u ovakvim primerima upotreba konjunktiva sa glagolima volje u dijalozima, jedna osoba govori drugoj ta eli da uradi. Tu mora biti promena subjekta da bi se upotrebio konjunktiv: jedan subjekat eli da utie da drugi subjekat uradi neto. Thomas quiere que la operadora llame...; Thomas quiere que la secretaria le indique...; Thomas quiere que el camarero le traiga..., itd. Konjunktiv se koristi posle zdruenosti que u ispunjenoj odredbi reenice. Ako tu nema promene subjekta, konjunktiv se ne upotrebljava: Thomas quiere comer; Thomas quiere llamar; Thomas quiere encontrar..., itd. Nazad

Konjunktiv glagola oseanja Konjunktiv se koristi posle odreenih izraza oseanja, kada spiker pokazuje oseanje o postupcima druge osobe, kao na primer Me alegro de que ests aqu (Drago mi je to si ovde). Konjunktiv se takoe upotrebljava posle bezlinih izraza oseanja, kao Es una lstima que no puedas acompaarnos (teta je to ne moete da poete sa nama). Trebali biste da prepoznate ove izraze kao neto to zahteva upotrebu konjunktiva u ispunjenom uslovu, posle rei que: alegrarse (biti drago), esperar (nadati se), sentir (saaljevati), temer (plaiti se), asombrarse (biti iznenaen), sorprenderse (iznenaditi), enfadarse (biti ljut), enojarse (biti ljut), es una lstima (teta je), es triste (tuno je), es escandaloso (skandalozno je), es terrible (odvratno je), itd.

Nazad

Konjunktiv u izrazima sumnje Konjunktiv se koristi i posle izraza sumnje ili neizvesnosti: dudar (sumnjati), no creer (ne verovati), no estar seguro/a (biti nesiguran), no es verdad (nije istina), es dudoso (sumnjivo je), no es cierto (nije tano), itd. Konjunktiv se koristi posle rei que u ispunjenom uslovu reenice: Dudo que pueda llegar antes de las nueve; No creo que el viaje sea largo; Es dudoso que la casa est amueblada; No es cierto que tengan pescado en el mercado. Ako nema sumnje ili neizvesnosti u spikerovoj misli, tada se upotrebljava prezent(indikativ): Es cierto que mis padres vienen para Navidad; No hay duda de que sus nietos quieren verlos; Creo que van a estar aqu dos semanas. NAPOMENA: Creo que i no dudo que su izrazi neizvesnosti, prema tome zahtevaju indikativ u ispunjenom uslovu. No creo que i dudo que su izrazi sumnje koji trae konjunktiv u ispunjenom uslovu. Nazad

Preterite i imperfekat Preterit se koristi da se izrazi zavrena radnja u prolosti. Izvesne rei kao to su ayer (jue), anoche (sino), el ao pasado (prole godine), i la semana pasada (prole nedelje), su povezane sa preteritom, poto obino pripadaju odreenom dogaaju koji se zavrio. Imperfekat se koristi da se izraze radnje koje su bile uobiajene ili su se desile u prolosti. Nema preporuka da li su ili nisu ove stvari ikada bile zavrene, ili da li se one nastavljaju u sadanjem vremenu. Izrazi kao siempre (uvek), frecuentemente (uestalo), i todos los das (svakodnevno), su esto povezani sa imperfektom. Razlika izmeu preterita i imperfekta je esto veoma mala, i ak nacionalni(panski) spikeri se ponekad ne slau oko toga koji oblik je taan. Trebali biste da dobro prouite primere i pokuate da razumete i podrite nacionalne spikere.

Nazad

Moda ste ve uili jedno prolo vreme u panskom jeziku, preterit, koji se koristi da priamo o radnjama ili dogaajima koje su se dogodili. Imperfekat je drugo prolo vreme u panskom jeziku. Upotrebljavamo ga da priamo o radnjama ili dogaajima koji su bili u toku u prolosti, stvarima koje su bile uobiajene, ili koje su se desile pre dugo vremena. Takoe se koristi i da se opie aktuelni um, psihiki, ili oseajne okolnosti u prolosti, i kae vreme u prolosti. -ar glagoli -er glagoli -ir glagoli HABLAR COMER VIVIR hablaba coma viva hablabas comas vivas hablaba coma viva hablbamos comamos vivamos hablabais comais vivais hablaban coman vivan Samo tri glagola su nepravilna u imperfektu . IR SER VER iba era vea ibas eras veas iba era vea bamos ramos veamos ibais erais veais iban eran vean U imperfectu ne postoje stem-promene. Glagoli koji su stem-promenjivi u prezentu(sadanjem premenu) ili preterutu(prolom) su konjuktovani kao pravilni glagoli u imperfectu: volva, jugaba, pensaba, perda, itd.

Nazad

Slubeno i neslubeno ti i Vi panci imaju dva oblikati, slubeni (usted [Ud.] ustedes [Uds.]) i neslubeno (t, vosotros). Obino, ako dobro poznajete osobu da bi je zvali po imenu, upotrebite t. Ako govorite sa osobom sa Gospodine ili Gospoo sa prezimenom upotrebite usted.Ako niste sigurni koji oblik da upotrebite, bolje je da ponete sa usted. Domai(panski) spiker vie savetuje da koristite t jer je prikladnije. U panskom jeziku, napravljena je razlika izmeu mnoinskog oblika ustedes (slubeno) i vosotros/vosotras (neslubeno). U panskoj (latino) Americi, ipak, ustedes se koristi u obe slubene i neslubene situacije. Koristite mnoinu kada govorite sa vie osoba.

Nazad

Pokazni pridevi i zamenice ovaj, ova ovi, ove este estos esta esta taj ta ti te ese esos esa esas Ovaj, ova (pored) ovi (pored) ese esos esa esas Ovaj ova (tamo) ovi(tamo) Aquel aquellos Aquella aquellas Kada upotrebljavamo prideve, pokazni prethode imenici, i moraju da se slau u rodu i broju sa imenicom koju opisuju: este hotel, esa comida, aquellos hombres, itd. Kada upotrebljavamo zamenice (ovaj, ,ova ovo, ovi, itd.), pokazne imaju akcenat: este libro y se (ova knjiga i ovo); esta puerta y sa (ova vrata i ta), itd. Razlika izmeu ese i aquel je veoma mala.

Nazad

Posredni objekti reenice obino odgovaraju na pitanje kome? ili za koga?: Roberto me da un regalo (Roberto daj mi poklon); Yo te compro este libro (Kupiu ti ovu knjigu). Da biste zamenili posredni deo imenice sa zamenicom, morate izabrati pravilni oblik koji odgovara imenici: Jednina me-menito me te-tebito neslubeno le-tebi, slubeno(Vama) le-njemu, njoj mnoina nos-nama os-vama, neslubeno les-vama slubeno les-njima Ponekad panski spikeri ipotrebljavaju oba neposrednu i posrednu objekatsku zamenicu kada ukazuju na muku osobu. Ako niste sigurni koji oblik da upotrebite (le ili lo) kada priate o oveku, moete skoro uvek da upotrebite le.

Nazad

Mesto objekatskih zamenica Kao to ste videli, i posredne i neposredne objekatske zamenice prethode konjuktovanom glagolu: Thomas le pide el nmero; Ahora mismo le doy el regalo; Roberto me recibe y me hace pasar; Yo te indico dnde est la oficina; No lo conocemos. Ovi zameniki oblici takoe mogu biti uz infinitiv: Puede decirme dnde estn los servicios?; Podemos hacerle un precio especial; Vas a llamarme? Oni takoe mogu biti dodati na gerundive: Estoy comprndoles los libros; Estamos buscndolo. Sa potvrdnim naredbama, zamenice su takoe dodate na kraj glagola: (Las maletas?) Pngalas aqu; Djelo; Dgale lo que le pasa; Trigame una cerveza. Sa negativnim naredbama, zamenica prethodi glagolu: No las ponga all; No me diga.

Nazad

Neposredan objekat reenice odgovara na pitanje ta? ili koga?: ta eli da vidi? (Grad.) Koga eli da vidi sa terase? (Moju enu.) Da biste zamenili neposrednu objekatsku imenicu sa zamenicom, morate izabrati pravilnu neposrednu objekatsku zamenicu, koja odrava rod i broj imenice koju zamenjuje: me (mene)nos (nas) te (tebe, neslubeno) os (vas, neslubeno) lo, la (Vas, slubeno) los, las (vas (mn.), slubeno) lo, la (njega, nju) los, las (njih) Upamtite da neposredne objekatske zamenice, kao posredne objekatske zamenice, prethode konjunktovanom glagolu: (A m?) Si, ellos me conocen. (A Elena?) Yo no la conozco. (El dinero?) Lo tengo aqu. (Las maletas?) No las veo. Zamenica moe biti dodata na infinitiv: Lo voy a ver or Voy a verlo. Te quiero ayudar ili Quiero ayudarte. Nazad

Kada se posredne i neposredne objekatske zamenice pojave u reenici, posredna objekatska zamenica prethodi neposrednoj objekatskoj zamenici: Me lo dice; Te la mando ahora. Kada su obe posredne i neposredne objekatske zamenice u treem licu, posredna objekatska zamenica mora biti zamenjena sa se: le/les & lo/la/los/las - se lo/se la/se los/se las Le das los libros a Silvia? Da li su ovo knjige za Silviju? S, se los doy. Da, za nju su. Les compras los juguetes? Da li za njih kupuje igrake? S, se los compro. Da, za njih ih kupujem. Me trae un caf? Da li hoete(moete) da mi donesete kafu? S, se lo traigo ahora. Da, doneu Vam[slubeno] sada. Zapamtite da kada su objekatske zamenice dodate na potvrdne naredbe, gerundive, ili infinitive, moda ete trebati da ostavite akcenat rei: Bscalo; Estoy buscndolo; Trigamelo; Voy a trarselo; ali Voy a traerlo.

Nazad

Mnoina povratnih zamenica (nos, os, se) moe da se upotrebi da se izraze zajedniki ili uzajamni postupci. Roberto y Thomas se saludan (Oni se (dobro) slau). Elena y Thomas se escriben (Oni se dopisuju). Ustedes se quieren mucho (Vi se puno volite). Ustedes se conocen, verdad? (Vi se poznajete, zar ne?). Vosotros os veis con frecuencia (esto se viate). Nosotros nos conocemos hace aos (Poznajemo se dosta godina).

Nazad

Povratni glagoli i povratne zamenice Nekoliko glagola u panskom jeziku su povratni, i uvek se upotrebljavaju sa povratnom zamenicom. Zamenice prikazuju subjekat (osoba koja vri radnju), i prethode konjuktovanom glagolu. MARCHARSE (yo) me marcho (nostros/as) nos marchamos (t) te marchas (vosotros/as) os marchis (Ud., l, ella) se marcha (Uds., ellos, ellas) se marchan Pravila o mestu povratnih zamenica su ista kao kod posrednih objekatskih zamenica

Nazad

Line zamenice koje ukazuju ko vri radnju obino prethode glagolima. Oblici linih zamenica su: Jednina (ja) yo [ti (neslubeno)] t [ti (Vi) (slubeno)] usted (on) l (ona) ella Mnoina (mi) nosotros, nosotras [vi (neslubeno)] vosotros, vosotras [vi (slubeno)] ustedes (oni) ellos (one) ellas Nosotros i vosotros imaju oblike za enski rod (nosotras, vosotras) kada ukazuju na grupu sainjenu od ena. Ako grupa ima i mukarce i ene, upotrebljava se muki oblik. Takoe, ellos ukazuje na grupu mukaraca i ena, dok ellas na grupu samo od ena. Upotreba linih zamenica Poto veina glagolskih zavretaka u panskom jeziku pokazuje ko vri radnju, u veini sluajeva nije potrebno da upotrebite linu zamenicu: Trabajo en esta compaia (zavretak glagola-o ukazuje da je subjekat reeniceJa). Samo kada postoji mogunost zabune, ili spiker eli da naglasi ko vri radnju, upotrebljava se lina zamenica: Ella es espaola, pero l es norteamericano (glagol es ima lice on i ona); Yo quiero comer ahora (yo se koristi samo za naglaavanje, ali nije potrebno).

Nazad

Re lo moe biti neposredna objekatska zamenica (njega, tebe),ali moe takoe biti i neodreeni lan da opie apstraktnu ideju. Lo ms importante es que ustedes lleguen a tiempo (Najvanija stvar je da ste stigli na vreme). Lo malo es que Thomas no puede encontrar una casa amueblada (Loa stvar je da Tomas ne moe da pronae prodavnicu). Lo se moe upotrebiti da opie celu situaciju: djelo (zaboravio sam celu stvar). No lo comprendo (Nita ne razumem).

Nazad

Verovatno ste videli da se Se upotrebljava kao povratna zamenica ali je takoe ima i u drugim upotrebama: l. Kao bezlini subjekat ti, jedan(neko), ljudi: Se come bien en este restaurante (Jedan (neko) dobro jede u ovom restoranu); Cmo se dice danas en espaol? (Kako se (neko) kae danas na panskom?); Nunca se sabe (Nikad se(neko) ne zna). Zapamtite da je ovoj konstrukciji glagol uvek u treem licu jednine. 2. U pasivnoj grai: Aqu se habla espaol (Ovde se govori panski(ovde je panski jezik govoren)); Se venden libros (knjige su prodate). Zapamtite da u ovim konstrukcijama glagol moe biti u treem licu jednine ili mnoine, zavisno na koju stvar ukazujete (gramatiki subjekat) Pripazite da slubene naredbe od dar, d, gube akcenat kada se doda zamenica u jednini za potvrdne naredbe: Deme el libro (Dajte mi knjigu).

Nazad

Keranovi Milan

Nazad