Meunarodna

logistika

Aleksandra Anelkovi

Palete pojam i podela paleta

prema tehnikim
karakteristikama

Palete sredstvo integralnog transporta

Sistem paletizacije skup tehnikih sredstava, opreme,
ureaja neophodnih za manipulisanje, prevoz, skladitenje i
izlaganje proizvoda na prodajnim mestima
Viljukari deo sistema paletizacije
Prema tehnikim karakteristikama palete mogu biti:
Ravne palete najee su drvene sa ravnom podlogom,
dimenzije: 800mm x 1200 mm i 1000mm x 1200mm, s
obzirom na zahvatanje i primenu mogu biti sa jednim otvorom
i dva ulaza, sa dva otvora i etiri ulaza, jednom noseom
povrinom, dve nosee povrine i specijalne ravne palete
Boks palete ima najmanje tri pregrade (mogu biti pune,
reetkaste, fiksne, rasklapajue, mogu imati pokrivae ili ne)
koriste se za male i srednje delove maina, naambalairanu
komadnu robu i nepravilnog oblika, rasutu robu, dimenzije
800mmx 1200mm, 1000mm x 1200mm, 800mm x 1000mm,
postoje boks palete bez i sa poklopcem, izraene od lima i
sloljive boks palete

Poeci primene 50-te godine XX veka obezbedile krae

vreme utovara i istovara, smanjenje trokova transporta
Osim u transportu palete su znaajne i za fiziku
distribuciju obezbeuje optimizaciju korienja prodajnog
prostora, veu produktivnost rada u trgovini, smanjuje
mogunost oteenja pri transportu ili u skladitu

Prednosti paletnog sistema

Prednosti su:
Smanjenje trokova i skraenje vremena prenoenja
(transporta) prenoenjem paleta umesto pojedinanih kutija
Bolja organizacija ukupnog distributivnog sistema primenom
paletizacije
Transport robe je bri, jeftiniji i kvalitetniji
Laka evidencija proizvoda
Bolje iskorienje prostora u transportu, skladitu,
prodajnim mestima i sl.
Nedostaci: velika ulaganja u paletni sistem
Prema obliku paleta i nainu manipulacije njima skladita
mogu biti: paletizovana sa policama i regalima,
paletizovana sa sistemom slaganja, visoko regalna skladita

Kontejneri pojam i podele

prema razliitim osnovama

Kontejneri sredstva integralnog transporta (predstavlja

transportno-skladinu jedinicu) najmanje zapremine 1m3,
sa prosenim vekom trajanja od 7-10 godina
Vrste: Bulk za neupakovane/rasute terete, Highcube za
predugake i previsoke terete, Standard za standardni
transport i pakovanje, Refrigerated za robu koja zahteva
kontrolisanu temperaturu, Tank za tenu i gasovitu robu
Kontejnerizacijom se skrauje vreme utovara tj. pretovarne
aktivnosti

Podela kontejnera:
Prema nameni: univerzalni i specijalni
Prema vrsti i karakteristikama robe: za komadnu,
rasutu i tenu robu
Prema nosivosti i duini: mali (1-3m3), srednji (310m3), veliki (preko 10m3), duina od 10 do 40 stopa
(TEU 20 stopa)
Prema vrsti konstruktivnog materijala: drveni,
metalni, gumeni, plastini i sl.
Prema nainu prevoza: direktni i kombinovani transport

Tehnologije transporta kontejnera

i osnovni sistemi pretovara
kontejnera

Tehnologije transporta kontejnera:

Tehnologije kopnenog transporta,
Tehnologije kopneno-renog transporta,
Tehnologije kopneno-pomorskog transporta,
Tehnologije kopneno-vazdunog transporta,
Tehnologije kopnenih kontejnerskih mostova.

Osnovni sistemi pretovara:

horizontalni i vertikalni

Osnovne prednosti i nedostaci

primene tehnologije
kontejnerskog transporta

Prednosti kontejnerske
tehnologije:
Smanjenje transportnih i
ukupnih trokova logistike,
Poboljanje fizike
distribucije,
Bolje iskorienje
transportnih sredstava,
Ubrzavanje pretovara,
Vea brzina dostave,
Utede u procesu
proizvodnje, pakovanja,
skladitenja,
Unificiranje logistikih
jedinica

Nedostaci kontejnerske
tehnologije:
Velika investiciona
ulaganja,
Neophodnost ulaganja u
sistem kontejnera na
nivou drave,
Neslaganje kontejnerskog i
paletnog sistema,
Potrebno je dosta vremena
za pravilnu primenu,
Tekoe u prilagoavanju
novim tehnologijama
transporta

Huck-pack sistem integralnog

transporta

Cilj ovog sistema jesu utede u trokovima transporta i

vii nivo usluga
Re je o kombinaciji drumsko-eleznikog transporta
kada se drumska vozila ili delovi vozila prevoze
sredstvima eleznikog saobraaja
Delovi ove tehnologije su: specijalizovana drumska
vozila, specijalizovana eleznika vozila i terminali
integralnog transporta
Od specijalizovanih drumskih vozila najee se
koriste: izmenljivi transportni sudovi, prikolice,
kompletna drumska vozila

HUCK-PACK je nemaki naziv, Francuzi ovu

tehnologiju zovu KENGOROU, a u Americije to
PIGGY-BACK.

Prednosti HP tehnologije su:

Masovni prevozilac robe na velike udaljenosti
Smanjenje transprotnih trokova
Rastereenje glavnih saobraajnica
Vea bezbednost i zatita ivotne sredine
Uravnoteavanje saobraajnog sistema zemlje
(poveava se obim prevoza u eleznikom a smanjuje u
drumskom transportu)
Smanjenje fiksnih trokova po jedinici u eleznikom
transportu
Najznaajnije
su:
Huckepack
Huckepack
Huckepack

vrste HUCKEPACK tehnologija u praksi i teoriji

tehnologija A (obrnuta huckepack A tehnologija)
tehnologija B
tehnologija C

Hucke pack A obrnuto

Hucke pack A

Hucke pack C

Hucke pack B

RoRo sistem integralnog

transporta i kategorije
tehnologije RoRo sistema

Integralni transport izmeu kopnenih transportnih

sredstava i pomorskog transporta

RO RO: Roll On/Roll

Off transport vozila
(tereta) drumskog
saobraaja
transportnim
sredstvima pomorskog
transporta;
RA RA: Rail On/Rail
Off transport
eleznikih teretnih
kola transportnim
sredstvima pomorskog
saobraaja.

Osim to su vei brodovi koji

uestvuju u integralnom
transportu imaju i brodske rampe
(a kod Ra-Ra tehnologije brodovi
poseduju i eleznike koloseke, i
oni su obino dui zato to
moraju da prihvate itavu
elezniku kompoziciju)
Ro-Ro brodovi dele se na brodove
za obalnu polovidbu i
prekomorsku plovidbu
Novi brodovi daju mogunost
smetaja vozila sa tokovima
ispod palube i kontejnera na
palubi
Postoje tri kategorije tehnologije
Ro-Ro:
Prevoz tekih drumskih vozila
Prevoz prikolica i poluprikolica
Prevoz kontejnerizovane i
nekontejnerizovane robe

RoadRailer RO-RA sistem

transporta poseduje gumene
tokove pomou koji se moe
kretati drumom. Pored toga,
na prikolici se nalaze i metalni
tokovi koji omoguavaju da se
ona kree prugom, bez utovara
u elezniki vagon.

roud-rejler
(RoadRailer) sistem
transporta

RORO transport u pomorskom

transportu
Osnovni problem je
neiskoriavanje kapaciteta
broda ukrcavanjem kamiona,
postoji mogunost korienja
samo 30% brodskog kapaciteta
U pogledu istorvara ima
prednosti u odnosu na one
brodove koji prevoze kontejnere

27.01.17

Ekonomske prednosti RoRo

sistema

Ekonomske prednosti su sledee:

Mogunost transporta od vrata do vrata,
Smanjenje trokova transporta,
Bre obavljanje utovarno-pretovarnih aktivnosti,
Skromna ulaganja u luku infrastrukturu
Smanjenje trokova skladitenja, manipulisanja i dranja zaliha
proizvoda po lukama

Osnovni nedostatak je
slaba iskorienost
kapaciteta

SEABEE i LASH bare

Integracija pomorskih kapaciteta i renih transportnih

sredstava
Tehniku bazu ovog integralnog transporta ine: bare kao
tovarne jedinice, brod nosa bari i pretovarna oprema
Dve su osnovne vrste bari:
SEABEE vre grae, imaju samostalnu ventilaciju,
nezavisne su od broda, raspolau prostorom za manipulisanje
LASH malih dimenzija, za krae udaljenosti

Brodovi za prvoz bari mogu biti:

LASH sistem sa vertikalnim nainom pretovara (ine ga
brod - nosa bari, bare i dizalica nosivosti do 500t),
obezbeuju utovar i istovar u lukama koje nisu opremljene
specijalnom opremom i
SEABEE sistem sa horizontalnim nainom pretovara (ine
ga lift kapaciteta 2000 t, tri palube opremljene sistemom za
vuu bari po inama i bare iji je kapacitet 850 t po bari
a moe da prevozi 39 bari
Prednosti:
Utede u vremenu zadravanja u luci
Smanjenje trokova skladitenja, dranja zaliha, pretovara i
manipulacija
Koliina tereta koju prevozi
Nedostaci:
Velika investiciona ulaganja,
Ogranienje saobraaja specijalnih brodova

Razvoj integralnog
transporta

Prvi oblici kombinovanog transporta javljaju se 1908.

godine
Prvi transportni sudovi (palete, boks-palete) javljaju se
1920. godine
Prvi kontejneri 1930. godine
Razvoj ovih tehnologija uticao je na razvoj integralnog
transporta, meutim njegova znaajna ekspanzija
deava se u periodu od 1990 do 2000-te godine
Integralni transport (pomorski, elezniki i reni) ima
rastujui trend u periodu od 1990 do 1998 godine, dok
se uee ukupnog integralnog transporta u ukupnom
transportu povealo u ovom periodu za 110% (8,6%)

Kontejnerski transport u pomorskim lukama EU 39,7

mil. TEU u 1998. godini, uee u ukupnom teretnom
transportu luka EU kontejnerski transport iznosi 15%,
a u periodu od 1993 do 1998 godine poveao se za
85%
Glavne luke po kontejnerskom transportu u EU su:
Roterdam, Hamburg i Antverpen
Integralni transport u ukupnom pomorskom transportu
u 2000-oj godini iznosi 25% (500 milona tona tereta),
zemlje sa najveim ueem ovog integralnog
transporta su bile Engleska i Italija
Integralni drumsko elezniki transport je jedna od
najee korienih varijanti, ovde je najvee uee
kontejnera i izmenjenih transportnih sudova u odnosu
na poluprikolice i kamione sa vozaima

Zemlje koje najvie koriste ovaj oblik integralnog

transporta su: Nemaka, Italija, Austrija i Belgija (najvie
na relaciji Nemaka Italija, Belgija Italija)
Prevoznici (operateri) koji najvie primenjuju ovaj sistem
transporta su: Nemaka, Francuska, Austrija, vajcarska
Najvei plovni reni kanal u Evropi je Rajna Majna
Dunav (eksploatie se od 1992. godine), gde se najvie
koriste LASH sistemi transporta
Najznaajnija luka na Rajni je Duisburg (transport 1999.
godine do ak 47,6 miliona tona robe)
Najznaajniji aerodromi u EU su Rajan/Majna u Frankfutu,
Heathrow u Londonu, Charles de Gaulle u Parizu i
Schiphol u Amsterdamu (oni zajedno ine 60% ukupno
preveene reobe od 25 najveih aerodoma u EU)

Meunarodno
udruenje za
vazduni prevoz
(IATA)

Meunarodno udruenje za
vazduni transport (IATA International Air Transport)
je svetsko udruenje, ali i
trgovaka organizacije koja
okuplja, vodi i pomae oko
240 kompanija koje se bave
vazdunim transportom i na
taj nain pokriva 94%
ukupno ostvarenih redovnih
letova u meunarodnom
avio transportu
Sedite je u Montrealu
(Kanada), a poseduje 101
poslovnicu koje pokrivaju
poslovanje u 150 zemalja.

IATA je osnovana 19. aprila 1945. godine u Havani (Kuba) od

strane 57 avio kompanija iz 31 drave koje su u to vreme bile
uglavnom iz Evrope i SeverneAmerike.
IATA je osnovana kao naslednica organizacije Udruenje
meunarodnog vazdunog transporta (International Air Traffic
Association), koja je osnovana 1919. godine u Hagu u vreme
kad su poeli prvi redovni meunarodni letovi.
Osnovni cilj organizacije IATA je da svojim radom obezbedi
siguran prevoz putnicima u avionima svojih lanica. Zbog tog
se organizacija brine o standardizaciji usluga, pomae svojim
lanicama da budu konkurentne, te vodi brigu o ujednaenosti
cena.

Zbog ujednaavanja cene prevoza, IATA je podelila zemlju

na tri regije:
Severna, Juna i Srednja Amerika,
Afrika, Bliski Istok i Evropa,
Azija, Australija, Novi Zeland i Okeanija.
Zadaci ove organizacije su sledei:
da razvija siguran, redovan i ekonomian vazduni prevoz
za dobrobit svih naroda,
da unaprijeuje i i razvija iskorienje avio transporta i da
prouava sve probleme u vezi sa ovim,
daobezbedi sredstva za saradnju meu prevoznicima
angaovanim u meunarodnom vazdunom prostoru,
dasuzbijanelojalnukonkurenciju.

Memorandum o razumevanja
izmeu Srbije i IRU

Meunarodna unija drumskih transportera (IRU), Republika

Uprava carina i Privredna komora Srbije (PKS) potpisali su
Memorandum o razumevanju iji je zadatak primene
savremenih informacionih tehnologija u postupku tranzita
robe i teretnih vozila na carinskom podruju zemlje, kao i
bolji i sigurniji uslovi transporta na graninim prelazima.
Memorandum o razumevanju izmeu Meunarodne unije
drumskih transportera (IRU) potpisan je u Beogradu
05.12.2011. godine

Memorandumom se precizno razrauju i definiu uslovi za

primenu i korienje sistema TIR-EPD (Tir Electronic
Predeclaration), kao i korienje Safe TIR sistema. Primena
ovih sistema omoguuje Upravi carina bezbednu elektronsku
razmenu podataka o TIR karnetima i to pre prispea kamiona
na granine prelaze Republike Srbije.
TIR sistem predstavlja garantuje laki tranzit robe, a
Memorandum ima za cilj saradnju u primeni i korienju
informacionih tehnologija u postupku transporta i tranzita
robe i motornih vozila na graninim prelazima. Ovim
sistemom vri se kontrola na polasku i dolasku, a slanjem
elektronske predeklaracije omoguava se da se izvri analiza
rizika i odlui da li e se transport pregledati na carini ili ne.
Prednajavom TIR karneta obezbeuje se manje zadravanje
na graninom prelazu, kao i sigurniji i kvalitetniji transport.

Meunarodna organizacija za
civilni vazduni saobraaj (ICAO)

Meunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo

(ICAO), kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija,
osnovana je 1944. godine kako bi promovisala bezbedan
razvoj meunarodnog civilnog vazduhoplovstva irom
sveta.
ICAO defiie standarde i propise neophodne u cilju
ostvarivanja vazduhoplovne sigurnosti, bezbednosti,
efikasnosti, redovnosti, kao i zatite ivotne sredine.
Danas organizacija broji vie od 190 lanica.

U odgovoru na poziv SAD predstavnici 54 zemalja sastali su se u

cilju izrade aranmana za upostavljanje privremenih svetskih avio
puteva i usluga i radi osnivanja Saveta za prikupljanje i
prouavanje podataka u vezi sa meunarodnim
vazduhoplovstvom, kao i radi davanja preporuka za njegovo
poboljanje

Prvi predsednik Saveta ICAO od 1947. do 1957. godinee E. Warner

Decembra 1944. godine 52 drave potpisale su ikaku

konvenciju, tj. Konvenciju o meunarodnom civilnom
vazduhoplovstvu, kada je nastala Privremena Meunarodna
organizacija civilnog vazduhoplovstav (PICAO) ona je
funkcionisala do aprila 1947. godine kada je osnovana ICAO,
kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija
Cilj je bio obezbediti meunarodnu saradnju i najvii mogui
stepen uniformnosti propisa i standarda, procedura i
organizacija u vezi sa pitanjima civilnog vazduhoplovstva
Strateki ciljevi su: bezbdenost civilnog vazduhoplovstav,
zatita ivotne sredine i odrivi razvoj vazdunog transporta

PICAO je teio ispunjenju dva cilja:

Definisanje optih pravila i propisa koji se odnose na
obuku i licenciranje vazduhoplovnog osoblja,
komunikacionih sistema, vravila i pocedure sistema
kontrole vazdunog saobraaja i slino radi
obezbeivanja potrebne uniformnosti na globalnom
nivou
Praktina primena usluga u vazdunom saobraaju,
objekata i njihova koordinacija (naroito u uslovima kada
se ne moe obezbediti ujednaenost)
Da bi se obezbedilo ispunjenje drugog cilja itava zemlja
podeljena je u regione sa slinim problemima

Severnoatlanski region (NAT) glavni problem je navigacija na

velikim udaljenostima
Evropsko-mediteranski region (EUR) problem je to se
ostvaruje koordinacija samo domaih operacija ili operacija
kratkog dometa
Regionalne kancelarije koje su bile smetene u odreenim
dravama a njihov zadatak bio je da pomogne reavanju problema

Koridor 10 kljuni segment

panevropskog saobraajnog
koridora

Panevropski saobraajni koridorisu

saobraajni koridori koji povezuju zemalje
centralneEvrope, sa zemljama istone i
jugoistoneEvrope.
Evropski projekat Panevropskih saobraajnih
koridora otpoet je 1991. na konferenciji
uPragu, usled potrebe za integrisanjem
postojeeTransevropske transportne mree
(TEN-T)sa transportnim mreama zemalja
van tadanjeEvropske Unije.
Na drugojPanevropskoj konferenciji o
saobraajuodranoj u martu1994. godine
naKritu, definisano je tada devet koridora,
kao glavne saobraajne trase izmeu
ondanje Evropske Unije i drava u njenom
okruenju.

Zakljuci ove konferencije precizirani su

i dopunjeni na treoj konferenciju u
Helsinkiju, 1997. godine, kada je
zahvaljujui kraju rata
uHrvatskojiBosni i Hercegovini, u
mreu Panevropskih koridora dodat i
deseti koridor (Panevropski koridor 10),
koji prolazi kroz veinu
bivihjugoslovenskihrepublika.
Devet koridora su elezniki i drumski, a
deseti (Koridor 7 Dunavski koridor)
jevodeni tok Dunava.
Koridor 10je jedan odpanevropskih
saobraajnih koridora. Ide od Austrije do
Grke, a prolazi veim delom kroz bive
jugoslovenske republike
(Slovenija,Hrvatska, Srbijai Makedonija)
Obuhvata kako elezniki (duine 2528
km), tako i drumski koridor (2300 km)

Koridor VII: 2300 km duine

Koridor IV (istok-zapad): 3258

km ukupne duine,
Drumska i eleznika veza Dresden
- Prague - Vienna - Bratislava Budapest - Uzgorod - Lviv

Koridor VIII (jugoistok-istok):

1300 km duine,
Drumska i eleznika veza Bari i
Brindisi - Durres i Vlore - Tirana Skopje - Sofia - Varna i Burgas

Koridor X (jug-jugoistok): 2360 km ukupne duine

Drumska i eleznika veza Salzburg - Ljublajna - Zagreb - Beograd - Ni Skopje - Veles - Thessaloniki

Kroz Srbiju prolazi 791,4 km Koridora 10

Putni pravac id Beograd je deo meunarodnog putnog
pravca E-70, putni pravac Subotica - Novi Sad Beograd
Ni Skoplje je deo meunarodnog pravca E-75, a
pravac Ni granica Bugarske deo meunarodnog
pravca E-80.
Korisnicima ovog putnog pravca bilo bi omogueno krae
vreme putovanja, a u isto vreme bili bi smanjeni trokovi
putovanja i transporta.

Neophodna sredstva za
zavretak koridora X:
Horgo Novi Sad 230 mil.
Leskovac Preevo 604,3
mil.
Ni Dimitrovgrad 647,9 mil.

Beograd obilaznica 201 mil.

Batajnica Dobanovci 115

mil.
Ukupno 1.8 milijardi
U popravku ve izgraenih
deonica autoputeva treba
uloiti oko 94 mil.
Radovi na rekonstrukcijama
treba da zaposle oko 20000
ljudi, a pratei projekti oko
saobraajnicama oko 100000 Stanje deonica
ljudi.

Stanje eleznike infrastrukture na Koridoru X je loe zbog

starosti (pruge izgraene u XIX veku) i nedovoljnog ulaganja u
odravanje i modernizaciju. Samo 32% duine koridora je
dvokoloseno, elektrotehnika oprema je zastarela, pruga NiDimitrovgrad nije elektrificirana, komercijalna brzina je oko 50
km/h

Trenutne karakteristike poslovnog okruenja:

Mali obim investicionih radova,
Zastarela tehnologija,
Izraubovane graevinske maine,
Neodgovarajua kvalifikaciona struktura radne
snage,
Neodgovarajua starostna struktura radne snage,
Nepotpuno obarazovanje rukovodilaca.

Problemi zaliha u meunarodnoj

logistici

Zalihe veliki deo kapitala korporacije, godinji trokovi

dranja zaliha mogu iznositi ak 25% vrednosti zalih, pa i vie
JIT politika zaliha
Cilj dranja zaliha je isti kako kod domaih, tako i kod
meunarodnih kompanija, meutim meunarodno okruenje
ukljuuje neke dodatne faktore koji mogu uticati na politiku
dranja zaliha (promena kurseva, vee distance, carina)

Logistiari na meunarodnom tritu u vezi sa zalihama

moraju razmotriti sledee faktore:
vreme ciklusa poruivanja (njega ini duina ciklusa
porudbine esto je dui u meunarodnom okruenju i
njegova konzistentnost to je teko odrivo u meunarodnim
uslovima),
eljeni nivo usluga potroaima (potroai iz razliitih zemalja
razlikuju se po specifinim potrebama i zahtevima,
prioritetima i sluno)
korienje zaliha u strateke svrhe (zatita od pada vrednosti
valuta ili od inflacije).

Problemi pakovanja u
meunarodnoj logistici

Re pakovanje ima dva znaenja. Prvo, pod pakovanjem se

podrazumeva omot u koji se stvalja roba da bi se zatitila od
eventualnog oteenja. Za pakovanje u ovom smislu se koristi re
ambalaa. Drugo, pakovanje robe je proces stavljanja
odgovarajueg omota oko robe.
Funkcije pakovanja:
Proizvodna funkcija - integrisano u sam tehnoloki proces, tako da
njegove karakteristike utiu ne samo na duinu vremena
proizvodnje, ve i na njenu ekonominost
Mrketing funkcija - putem vizuelnih pakovanja, proizvod se izdvaja
od ostalih proizvoda konkurentskih firmi, a putem njegovih
estetskih osobina utie na poveanje motivacije za kupovinom
Upotrebna funkcija - sposobnost ambalae da nakon ispakivanja
proizvoda (ijoj zatiti slui), zadovolji i druge line ili opte
potrebe

Logistika funkcija

unitizacija (unitization) je koncept koji obuhvata sve

forme
kombinovanja
kretanja
robe poev od
proizvodnje preko distribucije do potroaa
sutina je u tome da se tok robe od isporuioca do
krajnjeg
potroaa
obavi
po
odgovarajuem
tehnolokom postupku i to uz to manje prekida i
prepreka
za to je neophodan sklad izmeu maloprodajnog,
velikoprodajnog i transportnog pakovanja kod
svakog proizvoda
unitizacija obeava velike utede u budunosti paleta je
najznaajnije sredstvo unitizacije
sutina unitizacije je stvaranje transportnog lanca.

Pakovanje za domai
transport, ne mora
odgovarati i u
meunarodnom transportu
(zbog naina prevoza, velikih
udaljenosti, pravila i
standarda definisanih o
pakovanju proizvoda i slino)
Akt o prevozu robe u SAD
morem (1936): Brodski
prevoznik ne odgovara za
gubitak i tetu nastalu zbog
neadekvatnog pakovanja.
Od posebnog znaaja je
dizajn (zbog skladitenja i
adekvatnog transporta),
teina (zbog zahteva
razliitih modela transporta),
dvostruko pakovanje (za
izlaganje i zatitu)
Intermodalni kontejneri

Skladitenje u globalnim
lancima snabdevanja
Skladitenje je srce sistema logistike i
fizike distribucije.
Skladite ine institucije i prostor za smetaj
i rukovanje robom, a skladitenje je grupa
poslova vezana za smetaj i rukovanje robom
na odreenom prostoru.
Korienjem skladita kompanije mogu dobra
uiniti raspoloivim kada i gde ih potroai
zahtevaju.
Za upravljanje lancem snabdevanja kljune su informacije, na kojima
se zasniva pravovremeno i delotvorno odluivanje ne samo u
skladitima, ve u itavom lancu snabdevanja.
Kvalitetna informaciona podrka omoguava sniavanje trokova
poslovanja, pojednostavljenje procesa prijema od dobavljaa, toka
robe kroz skladite, smanjenje greaka u isporuci, pojednostavljenje
isporuke kupcima i partnerima u proizvodnji.

Sistemi upravljanja
skladitem i
automatizacija

WMS(Warehouse management
system) je sistem za praenje i
upravljanje skladitem i zalihama u
organizaciji. Prilagoen je za rad u
malim, srednjim i velikim sistemima.
Svaka verzija prua osnovne
fukcionalnosti za rad skladita,
ukljuujui stanje na skladitu,
isporuku, prijem robe,
pripremanje robe kao i funkcije za
upravljanje, upite nad skalditem,
izvetaje i kreiranje bar kodova.

Uvoenjem ovog informacionog sistema postie se

viestruko smanjenje trokova rada skladita u smislu
automatizacije i uvoenja optimalnih procesa rada.
WMSje fleksibilan sistem koji se moe integrisati sa bilo
kojim knjigovodstvenim, raunovodstvenim, finansijskim ili
ERP softverom koji ve postoji u kompaniji.

WMS radi urelanom vremenuReal time, to omoguava

direktnu kontrolu i upravljanje skladitem u svakom trenutku.
WMS se najbolje moe opisati kao sprega napredne tehnologije
i procesa rukovanja u cilju optimizacije svih skladinih funkcija.
Prednosti: nii trokovi rada, manji nivo zaliha, unapreenje
korisnikog servisa, poboljanje usluga kupcima, vea
fleksibilnost, vea pouzdanost, bri obrt zaliha, efikasno
korienje skladinog prostora, manja papirologija.

Automatsko regalno skladite (ARS) slui za skladitenje

proizvoda u paletnim regalima.
Automatsko regalno skladite je zasnovano na vie nivoa:
Prvi nivo predstavlja ART (automatski regalni
transporter), transporteri, bar kod itai i druga oprema kojom
se obezbeuje automatsko skladitavanjei premetanje paleta u
regalnom skladitu.
Drugi nivo predstavlja skladini sistem WMS koji je
sastavljen od WMS programskog paketa i PC kompjutera.
Trei nivo predstavlja vezu WMS-a na ERP poslovni
informacioni sistem fabrike (porudbine kupaca se sakupljaju i
obrauju u ERP sistemu). One se prenose u WMS, gde ih pregleda
skladitar, ako je potrebno ispravi (izbaci proizvode, kojih nema u
skladitu) i u odreenom trenutku pokrene sprovoenje)

CILJEVI
automatizacija uvoza i izvoza iz skladita,
kvalitetan pregled stanja u skladitu,
omoguavanje direktnog povezivanja ERP sistema
poveati produktivnost rada,
smanjiti uticaj tzv. ljudskog faktora,
olakati rad operatoru,
poveati sigurnost na radnom mestu.

Pokretne trake (konvejeri)

Postoje dva osnovna tipa konvejera:

Kod prvog tipa konvejera lanac je postavljen

iznad povrine u kojoj se vri rukovanje teretom.
Drugi tip su oni kod kojih se teret nosi na
kolicima koja se kreu po podu, a koja su
spojena sa vunim lancem. Ovaj tip konvejera
prebacuje robu bez obzira na nagib.

Dizalice (kranovi)
Dizalice pripadaju opremi koja se ugrauje, sa izraenom
pretovarnom funkcijom, ili koja se koristi preventveno na
frontu
pretovara
skladinog
sistema.
Obzirom
na
konstrukcione karakteristike postoje dva osnovna tipa:
mosne dizalice i ramene dizalice. Ramene dizalice po svojoj
konstrukciji u mnogome podseaju na mosne dizalice.
Ramene dizalice su postale veoma popularne u skladitima
gotovo svih proizvoda, zato to mogu da funkcioniu sa
uskim prolazima dobro koristei zapreminu skladita.

Sistemi automatski
voenih vozila

Sistemi automatski voenih vozila

(AGVS) su maine koje povezuju
prijem, skladitenje, proizvodnju i
otpremu. Firme mogu pratiti ova
vozila, bilo da se kreu slobodno ili
po
fiksnoj
putanji,
sa
mikroprocesorima koji vre kontrolu
kretanja.

Problemi skladitenja (objekti za

skladitenje)

S jedne strane zbog zahteva potroaa za brzim isporukama

postoji potreba za lociranjem veeg broja distributivnih centara,
dok s druge strane trokovi skladitenja su jako visoki (trade off
izmeu nivoa usluga i trokova skladtenja)
Zbog toga je na meunarodnom tritu jako velika panja
posveena skladitenju i upravljanju zalihama
Investiranje u skladine kapacitete moe biti kompenzovano
korienjem usluga eksternih provajdera
Odluke meunarodnih logistiara u vezi sa skladitenjem:
lokacija i broj objekata
Skladita na domaem tritu se razlikuju od skladita na
meunarodnom tritu prema raspoloivosti, standardima i
kvalitetu skladinih kapaciteta
Odluke o skladitenju su stratekog karaktera i moraju biti
zasnovane na analizi meunarodne prodaje proizvoda i potrebe
za njima

Centralizovano i decentralizovano
upravljanje meunarodnom
logistikom

Centralizovano upravljanje meunarodnom logistikom u

seditu kompanije je rukovodilac koji zadrava pravo
odluivanja o logistikim aktivnostima, nije adekvatno u
situaciji kada rukovodilac ne poseduje informacije ili strunost
Decentralizovano upravljanje meunarodnom logistikom
kada firma opsluuje vie meunarodnih trita koja se
meusobno veoma razlikuju, svaka filijala ima centar koji se
bavi logistikim aktivnostima i svaki centar je pojedinano
odgovoran za satisfakciju svog lokalnog menadmenta i
trita, negativno je to to se moe javiti problem koordinacije

Ugovorna logistika

Osim mogunosti obavljanja logistikih aktivnosti u

sopstvenoj reiji veliki broj meunarodno orijentisanih
kompanija se odluuje za angaovanje eksternih firmi
Ugovorna logistika individualne firme eksperti u svojoj
grani koje su skoncentrisane samo na svoje operacije, u
cilju poboljanja nivoa usluga a sniavanja trokova
Nedostaci mogunost gubitka kontrole nad tokom
dobara, usluga i informacija u lancu snabdevanja

Logistika i ekoloki problemi

Sistemi riversne logistike obezbeuju ne samo da se

proizvod dostavi na trite ve i da se vrati sa trita
ukoliko postoji potreba za tim
U razliitim zemljama donose se propisi i zakoni o
rukovanju, odlaganju i vraanju odreenih proizvoda
(posebno onih koji mogu biti tetni za okolinu), kao i
pravila koja nameu proizvoaima krajnje odlaganje
proizvoda na kraju njihovog ekonomskog ivota
Osim toga menaderi logistike su odgovorni za
definisanje optimalne rute transporta posebno kada
se radi o transportu opasnih materija
Pakovanje je jo jedna od tema koja mora biti izuavana
i sa ekolokog aspekta a u nadlenosti je menadera
logistike

- ekoloki pokret je posebno razvijen u Evropi

- u Nemakoj se zahteva pakovanje koje ima tri osobine:
- Reduce - smanjiti
- Reuse - ponovo upotrebiti
- Recycle - preraditi
- nemaki proizvoai i maloprodavci su se udruili sa
proizvoaima ambalae kako bi razvili sistem za sortiranje,
prikupljanje i ponovno korienje praznih pakovanja irom cele
Nemake
- udruene firme poele su da oznaavaju zelenu taku amblem na njihovoj ambalai
- svako domainstvo koje dobije utu kantu za smee
odlagae u njoj proizvode sa amblemom zelene take
- da bi pokrile visoke trokove takvo sistema, sve kompanije
koje koriste amblem zelene take plaaju oko 2 centa za bocu
zapremine 200-300 ml
- do 2010. oko 60% ambalae mora se reciklirati (npr. teni
Ariel se prodaje u plastinim ambalaama koje sadre 25%

uvaavanje razliitih interesa i zahteva kroz

pakovanje
- pri donoenju optimalne odluke o meunarodnom
pakovanju proizvoda, preduzee mora da uvaava i
istovremeno usklauje interese:
1) potroaa
2) peditera
3) trgovaca
1)4) odnos
drave potroaa prema pakovanju proizvoda znano

varira od zemlje do zemlje, kao rezultat razliitih socioekonomskih i kulturnih faktora

potroai iz razvijenih zemalja sve vie osetljivi na estetske
dimenzije pakovanja, dok su potroai iz nerazvijenih
zemalja vie kupirani fizikim askpektima pakovanja
platena sposobnost potroaa, opredeljuje njegov odnos
prema pakovanju
navike u kupovini i stereotipi ponaanja potroaa utiu
i na:
- prihvatljivost pojedinih verzija pakovanja (zbog navika u
kupovini
i strukture prodaje deterdenti se u Francuskoj, Nemakoj i
paniji, esto prodaju u valjkastom pakovanju od 3,5 kg)

2) odnos peditera prema pakovanju zavisi od:

- vrste transportnog zadatka
- vrste prevoza
- veliine poiljke
- geografske distance
- ponekad je poeljno angaovati specijalizovane firme za
struno
reavanje problema pakovanja za potrebe meunarodne
otpreme i
transporta
3) zahtevi trgovine u razliitim zemljama prema
pakovanju proizvoda se esto razlikuju od zahteva
koje postavljaju pediteri i transportne organizacije
- trgovina od pakovanja oekuje: lake rukovanje, lako
izlaganje na policama, racionalnije korienje slobodnog
prostora, jednostavnije isticanje cena i sl.
- u zemljama koje imaju veliki broj veoma malih
prodajnih objekata treba diferencirati pakovanje u
odnosu na zemlje koje imaju razvijenu strukturu
oping centara i supermarketa

4) drava svojom regulativom (pogotovo u razvijenim

zemljama) sve vie i sve detaljnije ulazi u podruje
pakovanja proizvoda a njeni interesi se uglavnom svode na
propisivanje:
1. dozvoljenog materijala, vrste i naina pakovanja
uglavnom u funkciji zatite okoline ili netarifnih barijera)
2. uslova i naina obeleavanja proizvoda
VANIJE OZNAKE NA PAKOVANJIMA
- The Tidyman (uredan ovek) je oficijelni logo
jedne kampanje (Keep Britain Tidy) koju je
lansirala britanska humanitarna ekoloka
organizacija ENCAMS, u ijem je formiranju
uestvovala i vlada V. Britanije
- ova kampanja (koriena preko 50 godina) se
uglavnom odnosila na probleme koje izaziva
otpad
- slogan Keep Britain Tidy je kreiran na
konferenciji 26 organizacija 1955. godine

Logo Tidyman

der grne punkt)

je prva razvila privatna neprofitna nemaka
organizacija Duales System Deutschland AG 1991.
godine
- godine 1995. licenca za 'green dot' je preneta na
Packaging Recovery
Organisation Europe s.p.r.l. (PRO EUROPE),ije je
sedite u Bruselu
- PRO EUROPE daje licencu nacionalnim sistemima
irom EU za 'green dot tj. za implementiranje
Evropske Direktive za pakovanje i pakovanje otpada
koja je usvojena 20. decembra 1994. a iji je
konani cilj da 'green dot' postane bar panevropski zatitni znak
Simboli za recikliranje

Simbol za
odlaganje
proizvoda
(WEEE direktiva)

Direktiva o pakovanju i pakovanju otpada

(Packaging and Packaging Waste Directive
94/62/EC)

Direktiva je usmerena na poveanje koliine otpadnog

pakovanja koje se moe reciklirati ili spaljivanjem pretvoriti u
energiju
Direktiva zahteva da drave lanice EU preduzmu mere u
cilju smanjenja nastanka otpadnog pakovanja, to zahteva
implementiranje nacionalnih programa za preradu otpadnog
pakovanja

Pozicioniranje logistike u
poslovnom sistemu firme

Tradicionalni koncept upravljanja logistikom logistike

aktivnosti su fragmentisane, logistika je podreena
drugim poslovnim funkcijama, rezultat svega je
rasprenost trokova pojedinanih logistikih aktivnosti,
ne uvaavanje meuzavisnosti trokova pojedinanih
logistikih aktivnosti
Koncept logistike kao jedinstvenog sloenog sistema i
podrke poslovanju
Svest o znaaju i pozicioniranju logistike u preduzeu
zavisi od subjektivnog stava menadmenta preduzea
Realni faktori koji utiu na pozicioniranje logistike su:
Stepen sloenosti korporativnog sistema,
Karakteristike proizvoda koji se distribuira,
Stepen heterogenosti mesta isporuke,
Visina logistikih trokova

U cilju to bolje organizacije logistike potrebno je jasno razgraniiti

odogvornost logistikih izvrilaca: generalnog (definisanje ciljeva,
politike logistike, planiranje i kontrola logistikih aktivnosti),
operativnog (realizacija logistikih procesa od ispostavljanja
narudbine, preko operativnih aktivnosti transporta i skladitenja,
do obezbeenja servisa potroaa) i projektne grupe
Uspeno funkcionisanje logistike organizacije zahteva sledee:
Precizno definisanje aktivnosti,
Precizno definisanje osobine i vetine koje treba da poseduju
kadrovi ukljueni u logistiki proces
Usklaenost osobina i vetina zaposlenih sa poslovima koje
obavljaju

Koncepti i tipovi organizacije

logistike

Opstanak svake organizacije zavisi od njene interakcije sa

okruenjem, organizacija mora biti fleksibilna tj. da prihvati
promene ili da utie na njih ako je mogue
Organizacija logistikih aktivnosti moe biti:
Tradicionalna (logistike aktivnosti su disperzovane po
pojedinim funkcijama, ime se umanjuje efikasnost
logistikih aktivnosti, a i logistikog sistema)
Funkcionalna (aktivnosti su organizovane u okviru posebne
funkcije koja predstavlja celinu)
Diviziona (divizioni predstavljaju posebne celine zaduene
za posebne grupe proizvoda, a svaki divizion ima posebnu
logistiku funkciju pri emu se aktivnosti logistike dupliraju)
Matrina (logistika postoji kao poseban sistem, kao i druge
funkcije i posebne grupe proizvoda/projekti pri emu se po
potrebi angauju aktivnosti iz odgovarajuih funkcija

Strateke alternative
organizovanja logistike

Logistike aktivnosti posmatrane procesno mogu se

grupisati u poslove ulazne logistike, unutranje logistike i
izlazne logistike
Glavne logistike funkcije su:
Transport
Skladitenje
Nabavka i upravljanje asortimanom i zalihama,
Servis potroaa
Informaciona podrka
Logistike aktivnosti predstavljaju podrku nekoj delatnosti
(proizvodnja i trgovina)
Problem organizovanja logistikih aktivnosti baziran je na
odgovorima na sledea pitanja:
Da li su logistike aktivnosti core ili non core za preduzee?
Da li preduzee moe da organizuje te aktivnosti u svojoj
reiji ili da ih rentira?

pedicija

Zaeci

pedicije datiraju jo od XIII veka iz doba prosperiteta

Venecije. Tadanji mletaki trgovci iz alpskih i prekoalpskih
zemljama koristili su posrednike koji su brinuli za siguran prevoz
robe koja je u Veneciju dolazila morem.
XVI vek - posrednici (vozari) organiziraju otpremu i dopremu
tue robe za svoj raun (naplata vozarine i izdavanje prevoznih
isprava
Kraj XVIII veka - trgovci se sve vie obraaju posebim,
specijalnim posrednicima pediterima (odabir prevoznog puta,
unajmljivanje prevoznog sredstva , struni saveti za prevoz robe)
Razlika

izmeu vozara i peditera. Naime, vozar je pravno (ili

fiziko) lice koje prevozi robu, dok pediter organizuje transport
robe raznim (tuim) prevoznim sredstvima od prodavca do
kupca.
Re pediter odnosno pedicija je latinskog porekla i dolazi od
rei expedire, to se moe prevesti urediti, dok se u praktinoj
primeni prevodi sa odaslati, otpremiti.

MEUNARODNI SAVEZ PEDITERSKIH UDRUENJA osnovan

je 31.05.1926. u BEU od strane MEUNARODNIH
PEDITERI.
Re je o nevladinoj organizaciji koja danas obuhvata priblino
40.000 pediterskih i logistikih preduzea, zapoljava oko 10
miliona peditersko-logistikih strunjaka u 150 drava.
Sedite joj je u Cirihu, a regionalni sekretarijat za Aziju nalazi se
u Bombaju.
Uloga Organizacije je da unapreuje peditersku delatnost
u svetu, da uestvuje u radu drugih meunarodnih udruenja kao
i u drugim agencijama i institucijama UN-a pri donoenju razliitih
meunarodnih konvencija i dokumenata koji mogu uticati na
prevoz robe i pruanje pediterskih usluga.

Osim pojma pediter, u pediterskoj delatnosti susreemo

i pojmove meupediter, kao i podpediter.
Meupediter je pravno ili fiziko lice na koje je pediter
preneo delimino izvrenje pediterskog posla. Za rad
meupeditera, pediter ne odgovara, ali odgovara za
njegov izbor. Podpediter je osoba na koju je (glavni)
pediter preneo u celini izvrenje pediterskog posla. Za
rad podpeditera odgovara pediter, osim ako ga izabrao
sam komitent.
pediterski dokumenti:
Forwarding Agentrs Certifient of Recelpt (FCR)
prijemna potvrda ili pediterska potvrda se najee
ispostavlja u sluaju prodaje robe uz klauzulu EXW, a
prodavalac eli imati dokaz o ispunjenju svoje obveze na
temelju potvrde peditera da je ovaj primio robu.
Fiata Warehouse Recept (FWR) je skladina potvrda
koja se upotrebljava kao standardni dokument u
nacionalnim okvirima i slui pediteru u njegovom
skladinom poslovanju

FWB FIATA teretni list za multimodalni transport koji

nije negocijabilan dokumenat, odnosno nije vrednosni
dokument
Shippers Declaration for the Transport of Dangerous
Goods (SDT) - potvrda poiljaoca o prevozu opasne robe obrazac kojim poiljaoc, kao nalogodavac pediteru, izjavljuje
da je roba, koju pediter treba otpremiti, dopremiti ili
tranzitirati, odgovara zahtevima prevoza opasnih stvari
prema vaeim meunarodnim pravnim aktima.
Shippers Intermodal Weight Certification (SIC) potvrda poiljaoca o teini tereta u intermodalnom prevozu izdaje se kao dokaz o bruto teini tereta u kontejnerima ili
poluprikolicama
FIATA Forwarding Instructions (FFI) pediterska
uputstva - obrazac s 21 rubrikom u koji pediterov
nalogodavac upisuje sva bitna uputstva i instrukcije koje su
pediteru potrebne za kvalitetno obavljanje konkretnog posla

pedicije se mogu podeliti na vie naina i to:

Prema teritorijalnom delokrugu rada - unutranju i meunarodnu
Prema osnovnom obeleju poslovanja - zbirna (zbirni promet)
pedicija, sajamska, eleznika, avionska, kao i pedicija koje
su specijalizirane za odreene vrste robe (npr. drvo, nafta,
itarice i dr.)

NA KOJA PITANJA ODGOVORE TREBA DA JEDNA PEDITERSKA

KOMPANIJA

Da bi pediter realizovao postavljene zahteve u celosti

zadovoljili klijentove potrebe, zatititli njihove i svoje
interese, potrebno je da u celosti ovlada problemom. Put ka
upoznavanju zahteva, razumevanju tranje, ocene
izvodljivosti i miljenja optimizacije alternativnih reenja je
kroz metodologiju univerzalnih pitanja slijedei:

Ko? ta? Gde? Kada? Kako ?

Ko (trai usluge)?
Koji sektor aktivnosti
(industrijski, poljoprivredni,
komercijalni, itd.),
Status (industrijalac, trgovac,
trgovac na veliko, trgovac na
malo, itd.),
Pravni status preduzea,
Veliina preduzea (veliina
kapitala, broj zaposlenog
osoblja, broj ukupnih filijala,
Platena sposobnost preduzea,
Klijent preduzea (u sluaju
izvoza) ili njegov dobavlja (u
sluaju izvoza).
ta?
Vrsta robe,
Specifinosti: opasna roba,
kvarljiva, robe za koju trebaju
specijalne dozvole,
Vrednost robe,
Veliina poiljke (teina i
zapremina).

Gde?
Mesto ukrcavanja, dopreme,
Pristup odredinom mestu,
Carinski prelazi.
Kada?
eljeni/zahtevani datum i vreme za
dopremu,
Predvieno vreme za
ukrcavanje/iskrcavanje,
Frekvencija, dolazak na vreme.
Kako?
Incoterms, geografska razdaljina
robe za otpremu,
Alati za skladitenje na odreenom
mestu,
Uslovi nametnuti vozilima,
Otprema dokumenata,
Potrebne vize za tranzit/ulazak u
jednu zemlju,
Prelazak kroz carinu: odreena
prelazina mesta, nametnuti

Instradacija

Instradacija je najsloeniji, najtei, najodgovorniji i najvaniji posao

meunarodnog peditera. U isto vrijeme taj posao je izuzetno
znaajan za domae transportne firme, izvoznika i uvoznike kao i
za sve ostale uesnike u realizaciji spoljnotrgovinskog posla.

Instradacija podrazumeva:
Odreivanje (izbor) optimalnog prevoznog puta - kojim e
pediter organizovati otpremu, opremu ili prevoz robe od
utovarnog mesta u jednoj do odredinog mesta u drugoj dravi,
Odreivanje (izbor) optimalnog prevoznog sredstva - kojim
e se roba otpremiti, dopremiti ili tranzitirati na odreenom putu,
Odreivanje najpovoljnijeg naina prevoza, odnosno
optimalne
tehnologije transporta - zavisi uglavnom od svojstava robe,
zatim od svojstava robe pediter odluuje da li e robu
transportovati u otvorenim, zatvorenim vagonima, odnosno
prevoznim sredstvima, zatim da li se roba moe otpremiti
neupakovana i sl.
Odreivanje najpovoljnijeg vremena u kojem robu treba
otpremiti, dopremiti i tranzitirati.

Milped je vodea logistika

kompanija u regionu, osnovana 1993.
godine sa seditem u Beogradu.
Poslovne aktivnosti obuhvataju iroku
paletu logistikih usluga, od
transporta robe u drumskom, avio,
pomorskom i eleznikom saobraaju,
preko usluga carinskog posredovanja,
skladitenja, distribucije robe i
dodatnih usluga u skladitu.

Usluge

Drumski transport, Brodski

transport, Avio transport,
elezniki transport
Carinsko posredovanje
Preko 700 carinskih operacija dnevno
Skladina logistika
Distribucija

Klijenti

 Meunarodni drumski
transport
Poseduje sopstveni vozni park
koji broji preko 150 vozila
najnovije generacije (kamioni
90m - tegljai sa
poluprikolicom, kamioni 40m,
hladnjae, contener trucks).
Redovne linije su:
vedska, Maarska, Turska,
Austrija, Slovenija, V. Britanija,
Nemaka, Italija.

Usluge pedicije
Brodski transport - usluge u oblasti brodskog transporta
ukljuuju: FCL (Full Container Loads), LCL (Less than
Container Loads), organizaciju brodskog transporta,
skladitenje, praenje kontejnera, drumski, elezniki i reni
prevoz kontejnera od /do luka uslugu od vrata do vrata, irom
sveta, osiguranje robe

Carinsko posredovanje
Brzo i efektivno carinjenje robe je preduslov
uspenosti bilo kog lanca snabdevanja,
Granine usluge (izrada granine dokumentacije;
posredovanje kod izrade zahteva za sve vrste
pregleda: sanitarni, trini, veterinarski, fitopatoloki),
Prijavljivanje i smetaj robe u carinsko skladite
(izrada smetajne dokumentacije)
Carinjenje robe (izrada uvoznih/izvoznih dokumenata,
privremeni uvoz/izvoz, aktivno oplemenjivanje i
dorada pod carinskim nadzorom i sl)
Konsultantske usluge

Skladinu delatnost kompanija Milped obavlja na tri

lokacije:
Tehnoloki, skladite se sastoji iz sledeih celina:
- temperaturno kontrolisana zona visokoregalnog skladita,
- ambijentalno visokoregalno skladite,
- blok sistem,
- cross docking i
- otvoreno skladite za motorna vozila.
Temperaturno kontrolisana zona (14-18C) pokriva 2500
paletnih mesta. Ovaj deo objekta je namenjen skladitenju
hrane. Praenje temperature se vri putem raunara i
specijalnizovanog softvera koji kontrolie merne sonde koje su
postaljene na vie mernih taaka. Na ovaj nain se belee svi
rezultati merenja za period od jedne godine.
U okviru ove zone se nalazi i deo namenjen za obavljanje
dodatnih servisa (Value Addded Services) kao to su
pakovanje, prepakivanje, deklarisanje i sl.

Ambijentalno visokoregalno skladite je podeljeno u

dve zone - zonu sa uskim hodnicima (NA) i zonu sa veoma
uskim hodnicima (VNA). Po zahetvu klijenta mogua je
korekcija visine nivoa, postavljanje razliitih dodataka,
ispuna i sl.
Blok sistem omoguuje skladitenje nepaletizovane robe
kao i robe velikih gabarita.
Namena cross docking-a je prijem rezervnih delova i
druge robe koja se zadrava u skladitu samo onoliko
koliko traje postupak carinjenja i potom se odmah
distribuira do krajnjih korisnika.
Kao odvojena celina formirano je otvoreno skladite za
motorna
vozila
povrine
2,5ha.
Svi
procesi u
skladitu
su voeni
pomou WMS (warehouse
management system) softvera. Softver je integrisan sa RF
terminalima koji obezbeuju aurno praenje svih operacija u
otvorenom i zatvorenom skladitu, bez obzira da li se radi o
neocarinjenoj ili komercijalnoj robi. Korienje ovog softvera
omoguava praenje svih potrebnih parametara robe kao to
su datumi proizvodnje, datumi isteka, serijski brojevi i sl.

GPS i SkyFriend- sistem za

praenje mobilnih objekata
SkyFriend je hardverski i softverski sistem, koji pomou
mree satelita GPS, a preko GSM/GPRS (GSM - Global
System for Mobiles, GPRS - General Packet Radio
Services) veze omoguava praenje pokretnih objekata
i predstavljanje njihovog poloaja na elektronskoj karti
tj. raunaru ali i na ekranu mobilnog telefona putem
WAP (Wireless Application Protocol) servisa
Hardverski
deo
ini
mobilna
jedinica koja se ugrauje na tajno
mesto u vozilu (ili nekom drugom
mobilnom objektu) a u sebi sadri
GPS prijemnik i GSM mobilni
telefon u koji se umee standardna
SIM kartica

Ureaj se napaja energijom iz akumulatora vozila u koje se ugrauje, ali poseduje i

sopstvene punjive baterije

 Sky Web predstavlja varijantu pregleda

podataka o trenutnoj lokaciji i istoriju
kretanja vozila sa bilo kog raunara u
zemlji ili svetu koji ima internet konekciju i
instaliran neki od Web pretraivaa
Neke od prednosti su:
Brzo i efikasno lociraje vozila kao i daljinsko
onesposobljavanje vozila za kretanje ako se utvrdi
da je isto ukradeno
Pravilno planiranje optimalnih, periodinih ruta
Optimalno preusmeravanje vozila na novu lokaciju,
mogunost trenutnog preusmeravanja odabranog
vozila na novi radni zadatak u zavisnosti od
njegove geografske lokacije
Nemogunost pravljenja crnih tura (ovo se
posebno odnosi na tzv. povratne ture u
organizaciji samog vozaa),
Onemoguene su nepotrebne i duge pauze, tako
da vreme tura moete optimalno planirati, itd.

Radiofrekventna identifikacija
(RFID)
Podruja primene

Praenje putnika putem paso

Praenje knjiga u biblioteci

PREDNOSTI
Prednosti i
itanje i pisanje podataka bez
nedostaci primene
ikakvog kontakta s objektom;
RFID
Mogunost praenja proizvoda po
tipu, modelu i sadrini;
Praenje procesa proizvodnje kroz
vreme;
Praenje informacija u procesu
kontrole;
Nema negativnih posljedica uticaja
okoline (prljavtina, vlaga, praina);
Oblik transpondera moe biti
raznolik, prilagoen aplikaciji;
Transponder je otporan na svetlo i
ne ometa ga potpun nedostatak
NEDOSTACI
svetla;
Ugroavanje privatnosti kupac
Transponder ima jako dug ivotni
vek, mogunost ponovnog korienja Mogunost da se prikupljene
informacije pogreno upotrebe
istog transpondera to smanjuje
Veliki trokovi implementacije
trokove i ne zahteva nikakvo
odravanje;
Transponder se moe itati i/ili na

RFID metode zatite

Emitovanje ogranienog
dometa
Ovaj metod se bazira na redukciji
RF signala tako da se on prostire
svega nekoliko santimetara.
Faradejevi kavezi - baziraju se na Osnovna pretpostavka je da tudji,
rincipu mree od odgovarajuih metalaneplanirani ita treba da bude
koja stvara prirodnu barijeru radio
vrlo blizu tagu, a time postaje
talasima. Meutim, taj prinicip stvara
lako uoljiv
novi izazov za razvoj RFID aplikacija.
U isto vreme dok je veoma efikasno,
ovo reenje zahteva promiljene,
manualne radnje kojima korisnik
Naredba KILL - ini tag neitljivim
mora pokriti ili otkriti tag svaki
Ovo je naredba ugraena u ip RFID
put kada eli da tag funkcionie. Ova
taga koja se moe aktivirati iz itaa
metoda ne nudi nikakvu zatitu kad
i na mestu prodaje.
je tag van Faradejevog kaveza.

Naredba SLEEP
korienje ove naredbe na
tagovima je pokuaj da se da
odgovori na mane koje nosi upotreba
naredbe KILL. SLEEP naredba
je stvorena kao daleko komercijalno
prihvatljivo reenje. Umesto
unitavanja taga na mestu prodaje,
Deljivi tagovi (Clip Tagg)
ovo reenje ini tag
ovaj pristup,
privremeno neaktivim,
predstavljen od strane IBM-a,
sve dok korisnik fiziki
prua jednostavno i efikasno
ponovo ne aktivira tag
reenje za smanjivanje prepoznavan
tagova sa standardne daljine
itanja. Ova procedura koristi
tag sa antenom koja se moe
odsei u trenutku prodaje u cilju
smanjenja dometa itanja sa
nekoliko metara na jedan
do dva santimetara.

Godine 1962. osnovan Wal Mart, osniva kompanija Sam

Walton
Akcije Wal Mart-a se prvi put pojavljuju na Berzi u
Njujorku 1972. godine, pri emu dobija kapital neophodan
za otvaranje 276 trgovina u 11 drava do kraja decenije.
Sams klub osnovan je 1983. godine i predstavljao
skladini prostor. Ve 1989. godine Wal Mart je brojao
1402 maloprodajna objekta i 123 skladita

Prodaja je iznosila 26 milijardi $. Danas kompanija

poseduje prodajne objekte na 7390 lokacija, a u jednoj
godini uslui 176 miliona kupaca. Misija kompanije je dati
ono to klijenti ele. Ako posmatrate iz ugla kupca, sve
to elite je: irok asortiman kvalitetne robe, najnia cena,
zadovoljstvo, prijateljska usluga i pozitivno shoping
iskustvo rei su osnivaa kompanije Sema Waltona

2004. godine testiranje primene

RFID tehnologije podrane EDIjem
Testiranje podrano je od
strane sledeih dobavljaa The
Gillette Co., Johnson & Johnson,
Kimberly-Clark, Kraft Foods
Inc., Nestle Purina Pet Care Co.,
Procter & Gamble Co. i Unilever
PLC
Nakon ovog testa stotinu
dobavljaa Wal Marta dobilo je
zadatak da do januara 2005.
godine zapone primenu RFID
itaa i njihovo postavljanje na
paletama i proizvodima
Korienje pasivnih RFID
ipova postavljenih na
paletama omoguilo je
integratoru prijem podataka
koji se nalazi na ulazu u
distributivni centar. Prikupljeni
podaci se automatski

Kod veine dobavljaa

kompanije Wal Mart primena
ove tehnologije nije bila
najbolje prihvaena
Procter & Gamble Co. je bila
skeptina po pitanju uvodjenja
ove tehnologije ali ipak medju
prvim dobavljaima uvela
RFID itae.
Procter & Gamble Co. do
februara 2007. godine ve
povratila svoju multimilionsku
investiciju
Ova inovacija je obezbedila
kompaniji Procter & Gamble
Co. tanost u isporuci
proizvoda kompaniji Wal Mart,
brzinu u premetanju
proizvoda za distributivni
centar za runo skeniranje
bar koda bilo je potrebno 20
sek. u odnosu na 5 sek. za
itanje RFID tehnologijom
Do poetka 2008. god. 600
dobavljaa WM implementirao
je RFID tehnologiju

AKTIVNOST

Podruje delovanja

Prednosti RFID tehnologije nad

bar kodom

Uteda u %

Skladitenje

Snabdeva

Automatizovano i precizno upravljanje

zalihama

28

Otpremanje

Snabdeva

Automatska kontrola procesa

26

Upravljanje nabavkom

Snabdeva

Automatizovano i precizno uvanje

podataka smanjuje greke pri
nabavci

18,5

pedicija

Distribucija

Prijem robe

Regionalni distribucioni
centar

Automatska provera

9,4

Upravljanje nabavkom

Regionalni distribucioni
centar

Automatizovano i precizno uvanje

podataka smanjuje greke pri
nabavci

20.8

Otpremanje

Regionalni distribucioni
centar

Automatska kontrola procesa

Skladitenje

Regionalni distribucioni
centar

Poveava preciznost pronalaenja robe

21,7

Prijem

Maloprodaja

Smanjenje obima administracije

2,8

Skladitenje

Maloprodaja

Automatizovano upravljanje zalihama

16,3

Dorada

Maloprodaja

Unapredjenje efikasnosti

4,5

Gubici

Maloprodaja

Smanjuju se gubitci (zamena za bar

kodove, prenagomilavanje), zbog
fizike nevidljivosti

11

Unapredjenje iskorienja
resursa

Sva

Unapredjuje se iskorienje resursa

30

Automatska provera i znatno

smanjenje obima administracije

18

Glavni faktori uspeha logistikih

kompanija

Kljuni faktori uspeha su: niske cene usluga, visoka

produktivnost, veti i obrazovani radnici, potovanje
intimnosti korisnika, baza podataka, sposobnost koriena
interneta i IT sistema
Trite logistike na evropskom kontinentu raste iz dana u
dan (ini 4% GDP EU), glavni razlog za to su veliki broj
akvizicija ili integracija logistikih kompanija unutar EU,
pored toga veliki broj proizvoaa (medicinska oprema,
elektronika) ele da se posvete svojoj osnovnoj delatnosti
Na evropskom tritu postoji preko 110 logistikih
kompanija
U drumskom transportu najdominantniji su Schenker i
Danzas, u pomorskom Kuehne & Nagel, u vazdunom
Danzas i Panalpina

Logistiki provajderi u Evropi imaju visoke transportne trokove,

razlog su trokovi po jedinici koji se znatno ne smanjuju sa
poveanjem obima
Iako je Srbija deo evropskog trita nije dolo do prenosa
situacije sa evropskog logistikog trita, mali je broj logistikih
kompanija posluje punim kapacitetom na domaem tritu, kao
osnovni razlozi se navode: siromano logistiko trite,
neinteresovanje za logistikim aktivnostima, veliki broj
pediterskih firmi

P i t a nj a?