DIGITALNE

KOMPETEN
CIJE
Mentor: Student:
prof. dr Milorad K. Banjanin
Ivana Prodanovi
kola: Srednjokolski centar Bratunac Bratunac kolska godina 2013/2014

1. ENTITETI PLANIRANJA I ORGANIZACIJA NASTAVE

Ljubia Danilovi
INFORMATIKA

prvi

12.04.2014 1 15

Digitalne kompetencije
IDENTIFIKACIJA CILJEVA kritike upotrebe
Aplikacije ( za
informacione tehnologije
NASTAVE I UENJA obradu teksta,
za reavanje problema
tablini kalkulator,

logiko i kritiko
baze podataka,
razmiljanja o generisanju,
uvanje i
razumevanje
upotrebi, razmeni i
upravljanje
osnovnih
deljenju pojmova i
podataka.
informacija)
funkcionalnosti
visok
Vreme vetine ICT
programiranja
nivo
Raunarski program
Objektni (Information
upravljanja
Brzina and
prepoznavanja
informacijama
Algoritam ( Euklidov
Communications
iraspoloivih
dobro informacija
razvijena vetina
algoritam, rad sa
komunikacije
Aspekt znanja:
Technology ) znanje,
elementima niza,
Razumevanje
Tip uenja: refleksivno
delotvorna glavnih
upotreba
NZD, NZS...)
raunarskih
Performansni i fokus:
aplikacija
CILJE mainske
Informacioni izvori i
Sposobnost
funkcionalnost
programske
artifakti

pretraivanja,
opreme
Konani Namenski
VI efektivnost
prikupljanja
upotreba iaplikativnih
(prezentacije,
procesiranja
elektronskih
Vremenska
programaperspektiva:
informacija,
u reavanju
grafikoni, dijagrami)
kratkorona
podataka
problemai koncepata
Sposobnost
Nivo svesti: Svesno
algoritamsko -
koritenja
refleksivna
primerenih
reavanje informacionih
problema
izvora
primenomi artifakta
Performansni (prezentacija,
programiranja grafikona,
dijagrama) da bi se
pribavile, predstavile i
razumele sloenije i
kompleksnije informacije;
Mogunost pristupa i
pretraivanja web stranica 3
i koritenje web usluga
Za razliku od tradicionalnog
planiranja i programiranja
usmerenog na nastavne sadraje
(content based curriculum), na
kognitivne procese koji vode
reproduktivnom znanju, u konceptu
celoivotnog uenja polazi se od
utvrivanja kompetencija uenika (student
based curriculum ili competence based
curriculum). U cilju razvoja kompetencija
planira se celi nastavni proces.

Da bi se kod uenika
razvila odreena
kompetencija, potrebno je
utvrditi:
koja su mu znanja
potrebna,
koje vetine za primenu
znanja,
koji stavovi vezani za
predmetna znanja i 4
kompetencije.
Nivo znanja, operativne
vetine, nivo svesti i
performansni fokus
digitalnih kompetencija
uenika srednje kole

5
Digitalna kompetencija
INDIVIDUALN Podrazumeva podrazumeva
visok nivo
sigurnu
A i kritiku upotrebuzaelektronskih
sposobnosti celovitu
medija
KOMPETENTNu obavljanju znanja,
integraciju poslova,
vetina u
slobodnom
OST vremenu i u komunikaciji.
i orijentacija/stavova koje
Povezana
je sa:su prihvaene ili
logikim i kritikim razmiljanjem, kao
integrizovane
visokim nivoom vetine ponaanja
vrednosti upravljanja po
informacijamapravilima
i koja naglaavaju
dobro razvijenom vetinompotovanje,
empatiju,
komunikacije.
Kompetencija, poput istine, lepote i kontaktnih
timski rad, simetrinu i
soiva, uvek je u oku posmatraa. L.J. Peter
proaktivnu komunikaciju u
Na najniem nivou,
nastavi.
IRT(InformationResources and
Technology) ukljuuje upotrebu
multimedijalne tehnologije za 6
Digitalna kompetencija podrazumeva Domen uenja
skup znanja, vetina , stavova ,
strategija i vrednosti

Alati
koje se zahtevaju kada se koristi ICT

za obavljanje zadataka, reavanje

problema, komunikaciju, upravljanje Domen znanj
informacijama, kolaboraciju , stvaranje i
deljenje informacija,i usvajanje znanja,

efektivno, efikasno, na odgovarajui Nain

nain, kritiki, kreativno, autonomno,
fleksibilno, etiki, zamiljeno,

za rad, slobodno vreme, uenje, Namena

druenje, upotrebu i osnaivanje.
 JE
N CI
TE
ZN
PE
AN
M JE
KO
Or VE
ij en TI
E

ta N
N

cij E
AL

e/
ST
IT

AV
G

OV
DI

I 8
 Aspekti kontinuuma znanja i korespodentni
tipovi uenja
Forma Performansni Vremenska
Tip uenja Svest - nivo
aspekt znanja fokus perspektiva

Sakupljanje Trenutana Oseajna

PODATAK
PODATAK Instiktivno podataka-feedback
Receptorska
INFORMACIJA
INFORMACIJA Proceduralno Proceduralnost - efikasnost Vrlo kratkorona
ulna
ZNANJE
ZNANJE Refleksivno Funkcionalnost - efektivnost Kratkorona Svesno -
refleksivna
PRIMENJENO
PRIMENJENO Sistemsko- Produktivnost - upravljanje
ZNANJE strukturalno Srednjerona Komunalna
ZNANJE
kontekstualna
INTELIGENCIJ
INTELIGENCIJ Integrativno
Optimalna integracija Dugorona
A
A uenje Strukturalna

MUDROST Generativno Obnova integritet veza Veoma dugorona Etina

MUDROST
Kapacitet otvoreno
Kapacitet za
za interakcijsko
deljenje
deljenje
znanja
znanja Sinergijsko Saradnja, kooperacija, Vanvremenska Univerzalna
ZAJEDNICE
ZAJEDNICE koordinacija, kolaboracija
znanja
znanja ii
uenja
uenja

9
 Temeljno poznavanje prirode,
uloge i mogunosti IRT-a u Nivo
svakodnevnim situacijama
ukljuuje:
Razumevanje glavnih raunarskih
Znan
1.
aplikacija, ukljuujui:
obradu teksta,
ja
2. tablini kalkulator,
3. baze podataka,
4. uvanje i upravljanje podacima;
. KONTEKSTUALNA SVEST o
mogunostima koje nudi Internet u
on-line i interaktivnoj elektronskoj
komunikaciji (e-pota, video
konferencije) i razlika izmeu
stvarnog i virtuelnog sveta;

. Razumevanje potencijala IRT-a kao

podrke za kreativnost i inovacije za linu
realizaciju, ukljuivanje u drutvo i 10
zapoljavanje;
 Budui da IRT ima mnotvo
primena u svakodnevnom ivotu
Operativn
kao to su aktivnosti uenja i Vetine
slobodne aktivnosti, potrebne
vetine ukljuuju:
Sposobnost pretraivanja,
prikupljanja i procesiranja (stvaranje,
organizovanje, razlikovanje vanog od
nevanog, subjektivno od objektivnog,
stvarno od virtuelnog) elektronskih
informacija, podataka i koncepata i
njihovo sistemsko koritenje;

Sposobnost koritenja primerenih

informacionih izvora i artifakta
(prezentacija, grafikona, dijagrama) da
bi se pribavile, predstavile i razumele
sloenije i kompleksnije informacije;

Mogunost pristupa i pretraivanja

web stranica i koritenje web usluga
kao to su debatni forumi i e-
11
pota;
 Orijentacije/St
ukljuuju:
avovi
Sklonost koritenju IRT-a u
svrhu samostalnog rada i
rada u timovima, kritiki i
misaoni stav pri ocenjivanju
raspoloivih informacija.

Pozitivan stav i osetljivost

za sigurnu i odgovornu
upotrebu interneta,
ukljuujui pitanja privatnosti
i kulturnih razlika.

Interes za koritenje IRT-a

radi proirenja horizonta
uestvovanjem u zajednicama 12
Reavanje problema je
kreativna delatnost i ne moe se
proveravati ispitom.
Meutim, poznavanje algoritama i
naini njihovog prevoenja u
raunarski program svode se na
primenu znanja i vetina koje su
proverljive ispitom.
Ispit, stoga, obuhvata pitanja koja
se odnose na naine
Opti digitalnog prikazivanja
cilj ispita iz Informatike je
podataka,
provera
razumevanje
sposobnosti jednostavnih
pouzdane i kritike
algoritama
upotrebe i informacione
pravila programiranja.
tehnologije za reavanje problema,
te
logikog i kritikog razmiljanja
13
Kljuni
OBRAZOVNI
ISHODI, iji se
nivo znanja
treba proveriti
ispitom su:
4
algoritamsko reavanje
problema primenom
3 programiranja
upotreba aplikativnih programa u
2 reavanju problema
delotvorna upotreba mainske i
1 programske opreme
razumevanje osnovnih pojmova i funkcionalnosti
ICT (Information and Communications Technology) 14
 Posebno vaan obrazovni ishod je
ALGORITAMSKI NAIN
RAZMILJANJA i
PROGRAMIRANJE.
Treba naglasiti da se mnoge aktivnosti
u raznim podrujima ljudskoga
delovanja svode na izvoenje programa
(kuvanje, upustvo za sastavljanje igraaka,
upustvo za popunjavanje formulara).
Programiranje je konverzija
algoritma u raunarski program i svodi
se na ralanjivanje zadatka u niz
koraka.
Svaki korak, koji e se zapisati kao
programska naredba mora biti
jednostavan, jednoznaan i
razumljiv svakom izvriocu.
15
 ORIJENTACIJE U STICANJU
KOMPETENCIJA
NA
Osnove upotrebe raunara i
aplikativnih programa

Poznavanje arhitekture i
principa funkcionisanja
raunara

Reavanje problema
programiranjem16
 raunara i aplikativnih
programa
Zahtevane
Znati da nabroji kompetencije
razlikovati
primeniti i
i primeni
razumeti ulogu
objasniti
znati
postupke naine
postupke
za uenika:
osnovne izabrati
operativnog
uvanja i
instalacije
prilagoavanje i
naredbe
sistema OS
odgovarajui
razlikovati
prosuditi i znaaj
prenosaupotrebiti
deinstalacije
podeavanja zadani
program
primeniti za
vrednovati,
i posledice
korisniki
podataka
programa
raunara
obradu zadanih
matematike
program i razviti i
objasniti
osmisliti,
raunarskih
podataka
formule
kreiratiobjasniti
kreirati
virusa,i grafiki
obradu
te
funkcije
prikaz protumaiti
pojmove
razlikovati
podataka i i
vezane
grupe
ukazati podataka
naproceniti
primeniti
zakoristiti
raunarske osnove
osnovne
vanost relevantnost
mree naela
usluge i Internet
Web-a
uspeno
primereneprikupljenih
razviti kritiki
komunikacije
zatite pretraivati
stav
podataka prema
i
WEB
pomou e-pote
izvoru
vrednovati
prikupljenih
podatke sa Web-
a podataka
17
 Poznavanje arhitekture i principa
funkcionisanja raunara
Z a h ti e
kovati v a n e kbrojne
povezivati o m psisteme
e t e nznaajne
c i j e za opis rada rau
gumentovati
u e n i knjihovu
a primenu
i prikazati i objasniti nain prikaza brojeva i znakova u ra
ristiti zakonitosti logike algebre i primeniti ih na logike sklopove

sati i razlikovati vrste raunara i nain njihovoga rada

novati i objasniti svrhu sklopova i programskih delova rau

opisati funkcionalne celine raunara (ulogu centralne

jedinice, ulogu i vrste memorija, nabrojati i u kratkim crtama
prikazati periferne jedinice raunara, nabrojati ostale delove
raunara)
znavati osnovne mere za vrednovanje raunara
18
 Reavanje
problema
programiranjem
objasniti pojam i Zahtevane
osnovna svojstva
algoritma kompetencije
navesti i primeniti uenika
jezike za zapisivanje
algoritama (dijagram
toka i pseudo kd)
nabrojati, razlikovati i
uporediti vrste
programskih jezika
identifikovati faze
izrade programa i
razlikovati vrste
greaka
vrednovati strukturu
programa (stil,
komentari)
poznavati i razlikovati 19
 razlikovati i znati
primeniti jednostavne
tipove podataka
modifikovati i
prestrukturirati
matematike izraze u
konkretnom programskom
jeziku
prepoznati i primeniti
naredbu pridruivanja
razlikovati i upotrebiti
unos i ispis podataka
objasniti i primeniti
svojstva sloenih tipova
podataka
kreirati i koristiti
datoteke
argumentovati i
objasniti svrhu i vrste
potprograma
kreirati i analizirati
potprograme 20
 Poznavati i znati primeniti
standardne algoritme za:
zamenu sadraja dve varijable
traenje najmanjeg i najveeg meu
uitanim brojevima
izraunavanje srednje vrednosti
unesenih brojeva
rad sa prirodnim brojevima
(rastavljanje broja na inioce, pronalaenje
NZD i NZS, Euklidov algoritam za traenje
NZD, rastavljanje broja na proste faktore,
proveru da li je uitani broj prost)
generisanje i upotreba sluajnih
brojeva
rad sa elementima niza ( pretraivanje
nizova, brisanje i ubacivanje elemenata u
nizu, sortiranje, primena i analiza rada sa
matricama, pronalaenje niza znakova,
21
rastavljanje reenice na rei, zamena dela
 1.
ZADATAK
Dopuniti definiciju
zovan- analitiki oien-neutralisan od negativnih uti

Individualna kompetentnost
podrazumeva visok nivo sposobnosti za
celovitu integraciju ______,znanja vetina
_______ i
orijentacija/_______
stavova koje su prihvaene ili
interizovane kao vrednosti ponaanja
po pravilima koja naglaavajutimski
empatiju,
potovanje, _______komunikaciju
rad, simetrinu i
proaktivnu ______________ u nastavi.
 2. ZADATAK

Definisati digitalnu kompetenciju.

Digitalna kompetencija
podrazumevaju SIGURNU I
KRITIKU UPOTREBU
ELEKTRONSKIH MEDIJA
u obavljanju poslova, u
slobodnom vremenu i u
komunikaciji.
3. Povezati CILJEVE na levoj strani sa odgovaraju
KOMPETENCIJAMA na desnoj strani
ZADATAK
RAZLIKOVATI i ZNATI
1 PRIMENITI jednostavne
tipove podataka
Osnove
upotrebe ZNATI POSTUPKE
raunara A i 2 instalacije i
deinstalacije programa
aplikativnih
programa IZABRATI odgovarajui
Poznavanje 3 program za obradu
arhitektureBi
zadanih podataka

principa POZNAVATI osnovne

funkcionisanja
4 mere za vrednovanje
raunara
raunaraC
ZAKLJUITI kada i
Reavanje 5 osmisliti kako primeniti
naredbu grananja
problema
OPISATI i RAZLIKOVATI
programiranjem
6 vrste raunara i nain 24
njihovoga rada
 Primer test-zadataka
za samostalan rad
Izabrati PROGRAM namenjen slanju i
primanju e-poruka?
1 a) MS Outlook b) MS Word c) MS PowerPoint d)
MS Excel

Odrediti LOKACIJU slova a ako je u ASCII

2 tabeli na 100. mestu sauvano slovo d.
a) 65 b) 61 c) 97 d) 16

Identifikovati TA od navedenog nije

3 WEB BROWSER?
a)Mozilla Firefox b)Internet Explorer c)Thunderbird
d)Opera 25
 Digitalne kompetencije u
situacionim kontekstima

Dananji cilj je podrati uenike u razvoju

konkretnih sposobnosti.
Nekadanje enciklopedijsko znanje
zamenjuje se RAZVIJANJEM
SPOSOBNOSTI RAZUMEVANJA,
REAVANJA PROBLEMA I PRAKTINE
PRIMENE ZNANJA UZ STICANJE UMEA
KOJA PRIDONOSE KVALITETU IVOTA
UENIKA U SAVREMENOM SVETU.

Budui da se U KOLI ESTO NE

PROCENJUJU VARIJABLE KOJE SU 26
 Jednostavne situac
Smatra se da jednostavne situacije ispunjavaju sledei
uslov:
Za bilo koji poetni uslov, moe postojati SAMO
JEDNA PUTANJA koja vodi do reenja.

oblem: Instalacija programa

Osnove upotrebe raunara i aplikativnih programa
zahtevana kompetencija: znati postupke instalacije i
deinstalacije programa

U zavisnosti od toga da
vrednost li se instalira opcija
moe
A 3
biti
B 4
C 5

Ali kada se instalira jedna opcija, postoji samo jedan

27
Bankomat
Bankomat je est primer u
knjigama o analizi zadataka i
interakciji oveka i raunara (HCI).
Daje dobar primer jednostavne
situacije. IMA MALI,
NEPROMENLJIVI NIZ
ZADATAKA I SVAKI SE MOE
POTPUNO DEFINISATI.
Svaki zadatak se moe
definisati samo jednom tanom
putanjom.
Mogunost da se potpuno
definie
svaki zadatak i omogui jedna
28
putanja
 SLOENE SITUACIJE su sline
jednostavnim po tome to SE
SLOENE MOGU U POTPUNOSTI
OPISATI,
SITUACIJE ali zbog VELIKOG BROJA
INTERAKCIJA i VELIKOG
BROJA KOMPONENTI
posmatramo ih drugaije.
U REALNIM
SITUACIJAMA,
najsloenije Zbog ove neodreenosti,
situacije brzo uglavnom se govori o
postaju jednostavnim
neodreene i i
mogu se tretirati
kao kompleksnim
KOMPLEKSNE. situacijama. 29
Primer: TRADICIONALNI i ELEKTRONSKI RENIK Uspeno
pretraivanje Web-a

Iako JEDNOSTAVNA SITUACIJA

OBINO IMA SAMO JEDNO
REENJE i MOE SE
DEFINISATI TANA PUTANJA
OD POETNE DO ZAVRNE
TAKE, sloena situacija ih
KORISNIK Traimoe imati nekoliko.
po jednu re iZapravo, KORISNIK moe da
oekuje da koristi i druge elektronske
Prednost:
renike, kako bi pronaao
pronae
cat sve
Pretraga
dovoljno informacija. Maka ne
zahteva
informacije u
mnogo vremena.
vezi nje na
jednom mestu.
Mana:
30
Pretraga zahteva
Priprema naplate poreza

Dravne agencije za naplatu napravile su

dosta sloen sistem razliitih formulara
koji se koristi za prijavu razliitih prihoda i
rashoda.
Iako postoje vie razliitih naina
popunjavanja formulara, ukljuujui i izbor
prijave iste informacije na razliitim
formularima, proces se moe definisati.
Poreski softver je sistem koji pokuava
da dobije potpuno definisan proces.
31
 Kompleksne situacije

Kompleksna situacija sadri previe faktora tako da se ne

moe potpuno analizirati, pa je nemogue pruiti
kompletan niz informacija ili tano definisati putanje
kroz situaciju.
Kompleksna situacija se
razlikuje od jednostavne po tome
to nije izolovana ve je
konstantno pod uticajem
raznih spoljnih faktora.
Spoljni faktori daju dozu
nepredvidljivosti
koja dosta komplikuje
Kompleksne situacije se razlikuju po odreenim karakteristikama.

Poto ne
postoji
Zahtevana jedinstven
informacija odgovor,
Ne postoji ne postoji korisnici
nastavljaju
samo jedan samo na dok ne dobiju
odgovor. jednom
mestu kao ni "dovoljno
samo jedan informacija" o
"taan" situaciji, sa
odgovor. objanjenjem
da dovoljna 33
koliina
 P r i m e r i ko m p l e k s n e s i t u a c i j e
D i z a j n i r a n j e s o ft v e r s ko g s i s t e m a
Svaki dizajner treba biti svestan KORISNIKA i
Poznavanje REDOSLEDA
INFORMACIJA za koje UPOTREBA
oni smatrajuilidaZAHTEVA
su korisnejeili usko
povezan sa koritenim
beskorisne.informacijama.
Pored
Onaj jednostavnog
ko prua informacijepoznavanja koje
treba znati ta je su informacije
italac koristio, i
koritene,
toajekoje ne, DIZAJNER
jo vanije, TREBA RAZUMETI
ta nije pronaao.
ZATO SU NEKE INFORMACIJE KORISNE ILI BESKORISNE.

Ova ideja
Sistemi koji dosta utie na
podravaju interakcijusituacije
kompleksne izmeuzahtevaju
korisnikastalno
i onihpodeavanje
koji pruaju
i informacije. Samo poto
izmene dizajna, uz razumevanje ta je i zato
je i sam problem koriteno,
dizajna sistem situacija.
kompleksna moe dati
pogodnejeinformacije
Neuspeh i razvijati
ukoliko promena svojukoja
dizajna produktivnost, umesto
je u toku vodi da jednostavno
ka sistemu koji ne
izbacuje
uspeva dapodatke korisniku.
ispuni zahteve korisnika.
Nelinearni odgovor
Odgovor kompleksne situacije Rad servera
na interakcije je esto
nelinearan, to znai da je dosta
Meutim, postoji Iako osoba koja koja
osetljiv na poetne
velikauslove
razlikai izmeu stupa u interakciju
uticaje faktora. I najmanje
servera i ljudi. sa informacijama
promene u poetnimAko jeuslovima
prisutna ista koliina pokazuje slian
stvaraju velike razlike u razvoju
informacija, server e se uvek nain rada sa
situacije i esto je ponaati
nepredvidivo
isto i moe se prekidom, trenutak
kako e promenepredvideti
uticati natrenutak prekida prekida rada se ne
situaciju. rada. moe predvideti.
Prikaz rada dve
Sa gledita hardvera, server je razliite osobe ili
pogodan primer. Kada doe iste osobe u
do protoka odreene koliine razliitim
informacija, dolazi do znatnog situacijama
usporavanja rada na serveru. prekinue se u
Za postizanje optimalne razliitim
performanse neophodan je trenucima.
vei server ili efikasniji
operativni sistem.
Hvala na panji!

37