VIRTUALIZACIJA

VIRTUALIZACIJA
U najirem smislu virtualizacija je koncept kojim
se oznaavaju tehnike i metodi za apstrakciju
raunaskih resursa.
Virtuelizacija je metodologija razdvajanja resursa
raunara u vie zasebnih radnih okruenja,
primenom tehnologija kao to su hardversko ili
softversko particionisanje, time-sharing,
delimina ili potpuna mainska simulacija,
emulacija i mnoge druge.
Virtuelizacija takoe obuhvata proces apstrakcije
koji je logki suprotan: spajanje vie fiziki
razdvojenih celina u jednu.
 Virtuelne maine mogu istovremeno pokrenuti
razliite operativne sisteme i razliite aplikacije
na istom fizikom raunaru.
Izrazom Virtualna maina (VM) oznaava se
softverska implementacija raunara, koja
izvrava programe ni isti nain kao i prava
maina.
ISTORIJA
Osnovni elementi virtuelizacije prvi put se
pojavljuju se pojavljuju poetkom ezdesetih
godina prolog veka.
U junu 1959. godine u okviru Meunarodne
konferencije o obradi podataka u UNESCO-u
Christopher Strachey je pisao o multi-
programingu.
Poetkom 1960-ih godina pokrenuta je prva VM
na raunaru Atlas.
 Sredinom 1960-ih, IBM-ov Watson Research
Center razvija projekat M44/44x, u cilju procene
sistemskih time sharing koncepata. Ova
arhitektura je zasnovana na virtuelnim
mainama.
Glavni raunar je bio IBM 7044 (M44), a svaki
virtuelni raunar eksperimentalan prikaz
osnovnog raunara (44x). Adresni prostor svakog
44x bio je rezidentan u memorijskoj hijerarhiji
M44, koja je koristila virtuelnu memoriju i multi-
programiranje.
IBM SYSTEM 370

Raunar na kojem je radio VM/370

 Kocept virtuelizacije je praktino naputen tokom
poslednje dve decenije prolog veka kao rezultat
klijent-server aplikacija i jeftinih servera na bazi
x86 platforme.
iroko prihvatanje Windowsa i pojava Linuxa
kao serverskog operativnog sistema postavili su
x86 servere na mesto industijskog standarda.
KATEGORIZACIJA
Virtualizacija se deli na:
Platformsku:

Potpuna virtualizacija;

Hardverski potpomognuta virtualizacija;

Delimina;

Paravirtualizacija;

Virtualizacija na nivou operativnog sistema.

Aplikativna:

Portabilne aplikacije;

Meuplatformska vizualizacija;

Virtual Appliance;

Emulacija i simulacija.
PLATFORMSKA
Platformska virtualizacija se bavi razdvajanjem
operativnog sistema i hardverskih resursa koje
operativni sistem koristi. Po stepenu apstrakcije
resursa, softver za platformsku virtualizaciju
moemo podeliti u sledee grupe:
Potpuna virtualizacija (Full virtualization)
osetljive instrukcije za CPU se zamenjuju
binarnim prevodom u bezbedne instrukcije, ili se
presreu od strane hardvera. Kod potpune
virtualizacije bilo koji softver moe da se izvrava
u virtualnoj maini. U ovu grupu spadaju IBM-ov
CP/CMS, Sun-ov VirtualBox, ili VMware
Workstation.
HARDVERSKI POTPOMOGNUTA
VIRTUALIZACIJA

Hardverski potpomognuta virtualizacija

(Hardvare-assisted virtualization) CPU je
zaduen za hvatanje osetljivih instrukcija. Moe
se primeniti samo ako CPU podrava ovakve
operacije. Mogue je pokretanje nemodifikovanih
operativnih sistema kao guest OS.
Ovu tehniku koriste VMware Workstation, Xen,
KVM
DELIMINA VIRTUALIZACIJA
Delimina virtualizacija (Partial virtualisation)
se koristi za pojedinane namene, a ne ceo
operativni sistem.
U ovo grupu spadaju, na primer, programi za
virtuelne optike drajvove OS na kome je
ovakav sofrver instaliran praktino ne moe da
napravi razliku izmeu fiziki prisutnog optikog
medija i virtualnog.
PARAVIRTUALIZACIJA
Paravirtualizacija je tehnika kojom se virtualnoj
maini prikazuje softverski interfejs koji je
slian, ali ne i identian kao hardver koji ga
pokree. Ovo znai da guest OS mora biti
prilagoen, modifikovan.
Ovaj nain virtualizacije koristile su starije
verzije Xen softvera, pre verzije 3.0.
Paravirtualizacija omoguava mnogo bolje
performanse host i guest operativnih sistema na
platformama koje su tradicionalno nezgodne za
druge tipove virtualizacije (x86 platforma, na
primer).
VIRTUALIZACIJA NA NIVOU OPERATIVNOG
SISTEMA

Virtualizacija na nivou operativnog sistema

(Operating system-level virtualisation) je metod
kada sam operativni sistem ima ugraene
mogunosti za virtualizaciju.
Tu spada emnulacija DOS-a pod novijim
Windows operativnim sistemima, ili koncept
jail kod BSD operativnog sistema.
APLIKATIVNA VIRTUALIZACIJA
Aplikativna virtualizacija se bavi pokretanjem
individualnih aplikacija u
softverskom/hardverskom okruenju za koje
originalno nisu bile predviene.
Portabilne aplikacije (Portable applications) su
raunarski programi koji se pokreu sa prenosnih
memorijskih medija kao to su Flash diskovi ili
optiki mediji.
Ovo su modifikovane aplikacije koje ne zahtevaju
proceduru instalacije u OS na kojem se pokreu.
 Meuplatformska virtualizacija (Cross-platform
virtualisation) omoguava da se softver
kompajliran za specifian procesor i operativni
sistem pokreu u nemodifikovanom obliku na
drugom procesoru ili OS-u.
Virtual Appliance je image fajl koji sadri
virtualnu mainu za odreenu virtualizacionu
plazformu.
Emulacija i simulacija predstavljaju potpunu
softversku implementaciju nekog procesora ili
raunarskog sistema.
VIRTUALIZACIJA U DESKTOP OKRUENJU
Virtualizacija moe da ima iroku upotrebu u
svakodnevnom korienju raunara. Jedni od
glavnih primera virtualizacije su:
Testiranje operativnih sistema;
Razdvajanje razvojnih platformi;
Simuliranje mree i mrenih konfiguracija.
VIRTUALIZACIJA SERVERA
Istraivanjem je dokazano da serveri koji su
zadueni za samo jednu vrstu zadatka (web
server, mail server, server baze podataka) nisu
upotpunosti iskorieni. Naprotiv iskorienost
ovih servera je bila 10-15% od njihovih ukupnih
mogunosti.
Virtualizacijom moete poveati iskorienost
servera na ak 80%. Tako umesto 5 servera koji
rade sa po 15% svojim mogunosti imate jedan
koji radi sve to.
Utede se ogledaju u hardveru, ceni odravanja i
td.
VIRTUALIZACIONA SERVER REENJA
VMware:
ESX
vShere

Microsoft:
Windows Server 2008 R2 Hyper-V

Open Source
Ken
KVM
VIRTUALNA INFRASTRUKTURA
Na jednom raunaru moe biti pokrenuto
nekoliko virtualnih servera, dok u isto vreme i u
istom sistemu nekoliko raunara moe biti
objedinjeno u jedan virtualni superkompjuter.
REMOTE DESKTOP VIRTUALNE MAINE
Veoma je vano da se udaljenim serverima i
virtualnim mainama pristupi sa neke odreene
lokacije.
Virtualizacija podrava RDP protokol.

Da bi se pristupilo na odreen raunar klijentski

program za udaljeni pristup mora da bude
instaliran na Virtulanom raunaru i na raunaru
sa kojeg elimo da pristupimo.