Preduzetnistvo

dr Lazar Oegovi
2012
I PREDUZETNITVO
PITANJA KOJA E SE ANALIZIRATI?
1. PRIRODA PREDUZETNITVA I NJEGOVO

DEFINISANJE
2. UNAPREENJE INOVACIJA
3. EKONOMSKI I DRUTVENI DOPRINOS
PREDUZETNITVA
4. POJMOVNO ODREENJE PREDUZETNITVA
I PREDUZETNITVO
Da li se preduzetnitvo moe
nauiti?
oveka ne moete
niemu nauiti. Moete
samo da mu pomognete
da to pronae u sebi
Galileo Galilej
Italijanski fiziar
I PREDUZETNITVO
Spremnost na promenu stanja (na bolje) - Derrick
Trotter DelBoy (serija Muke (Only Fools and
Horses) - Ko se usudi, pobjeuje! (Ko reskira,
taj profitira!)
I PREDUZETNITVO
Moj sin je trenutnopreduzetnik.
Tako se danas zovu ljudi
koji nemaju posao!
Ted Tarner
Medijski magnat i
osniva televizijske kue CNN
POJAM PREDUZETNITVA
ta je preduzetnitvo?
Da bi smo razumeli preduzetnitvo,potrebno je
znati znaenje pojma"preduzetnik".
"Preduzetnik" je re koja je nastala u francuskom

jeziku (ENTREPRENEUR)i znai "proi izmeu"
(ili preduzima-izmeu).
Primenjen na aktivnosti povezane sa

poslovanjem,termin je imao dugu i promenljivu
POJAM PREDUZETNITVA
Ko je preduzetnik?
ta je to to ga razlikuje od drugih?
Koje su funkcije koje on obavlja?
Ne postoji univerzalna prihvaena definicija ili

model koji objanjava ko je preduzetnik, ta radi i
po emu se razlikuje od drugih.
Naunici su poeli da naglaavaju stvaranje
organizacija kao (sutinu) osnovu preduzetnitva.
POJAM PREDUZETNITVA
Preduzetnitvo je prisutno u svim oblicima

poslovanja ljudi koji znaju, koji su spremni i
sposobni da:
posao pokreu i stvaraju iz vlastitih ideja

slede intuiciju
ulaze u direktnu borbu
rade ve poznate stvari na novi ili drugaiji nain
unose nove biznis ideje
marljivo i uporno rade na reavanju problema
I POJAM PREDUZETNITVA
Preduzetnik je osoba koja primenom nove

ideje ili inovacije i preuzimanjem poslovnog
rizika u preduzeu(organizaciji) plasira
svoje proizvode/usluge na tritu radi
sticanja dobiti(profita).
POJAM PREDUZETNITVA
Neki primeri ukljuuju Gui trgovine

(Guio Gui), Barbi lutke (Barbara
Hendler), Kalvin Klajn dins (Kalvin
Klajn), i Hajnc Keap (Henri Hajnc).
Kada je preduzee(organizacija) u
procesu stvaranja od strane preduzetnika,
to se esto pripisuje kao novi poduhvat.
KLASIFIKACIJA PREDUZETNITVA
Novi poduhvati tipino spadaju u

kategoriju malih poslova-biznisa(male
privrede), klasifikacije koja je sama za
sebe neto to se teko definie.
Svetska banka sugerie da su poslovi

koji zapoljavaju do 200 osoba mali
dok EU koriste cifru do 50 osoba.
KLASIFIKACIJA PREDUZETNITVA
Drugi kriterujum koji se esto koristi da utvrdi
malo poslovanje je da je samostalno - drugim
reima, da nije filijala vee organizacije.
Mi smatramo da je malo poslovanje nezavisno

privatno poslovanje koji zapoljava do 50 osoba.
Mi emo uglavnom koristiti termine

"preduzetnitvo" i "preduzetnik" u vezi sa
stvaranjem novih poduhvata.
UNAPREENJE INOVACIJE:
PROCENA PREDUZETNIKIH
MOGUNOSTI
U svojoj knjizi "Inovacija i
preduzetnitvo" ugledni
menadment-konsultant i pisac
Piter Draker kae, "Inovacije su
specifian alat preduzetnika,
sredstava pomou kojih oni
eksploatiu promenu kao
mogunosti za razliitim poslovima
ili razliitim uslugama".
UNAPREENJE INOVACIJE
Motorna snaga privrednog i celokupnog
drutvenog razvoja je inovatorstvo.
Teorija inovacija i preduzetnitva predstavljaju

relativno mlado podruje istraivanja u okviru
drutvenih nauka.
Preduzetnitvo predstavlja jedan od kljunih

ciljeva trine privrede i samim tim razvoj ove
funkcije jedan je odosnovnih ciljeva sveukupne
tranzicione strategije postsocijalistikih privreda.
UNAPREENJE INOVACIJE
Preduzetnik bez inovacije obino nee privui
dovoljno klijenata.
Tri kriterijuma koristimo u razmatranju uslova
povezanih sa razliitim stepenima inovacije su:
1. Rizik je verovatnoa neuspeha poduhvata.
2. Procena je pojednostavljeni proraun znaaja i
realizacije ideje novog poduhvata.
3. Profitni potencijal je verovatni nivo povraaja ili
kompenzacije preduzetnika za preuzimanje rizika
razvoja ideje u stvarni poslovni poduhvat.
EKONOMSKI I DRUTVENI DOPRINOS
PREDUZETNTVA
Preduzetnitvo, kao pokreta preduzea koja

nastaju, rastu i razvijaju se predstavlja
sutinu slobodne trine privrede.
Nova, MSP su najznaajniji kreatori novih

proizvoda koji su bitno promenili ivot
ljudi,novih radnih mesta,doprinose
promenama privredne strukture i
predstavljaju najfleksibilniji i za potrebe
potroaa najosetljiviji deo svake privrede.
EKONOMSKI I DRUTVENI DOPRINOS
PREDUZETNTVA
Glavni razlog to se preduzetnitvu pridaje

vea panja i sve vee priznanje sutinskog
ekonomskog i drutvenog doprinosa
preduzetnitva i male privrede.
Glavni doprinosi preduzetnitva su u oblasti:

1. ekonomskog rasta,
2. inovacije,
3. mogunosti zapoljavanja i
4. alternativama karijera ena i pripadnika
manjina.
EKONOMSKI RAST(RAZVOJ)
Preduzetnitvo-kreira mnogo novih poslova
Podpomae ekonomski razvoj.
U ekonomskom razvoju vrlo je znaajno
razlikovati tradicionalno male organiizacije
koje se bave pruanjem usluga od malih
preduzea u oblasti visoke tehnologije.
Vano razlikovati preduzetniko od
nepreduzetnikog preduzea.
Preduzetnika organizacija se razlikuje od
bilo koje druge po tome to je stalno
fokusirano na nove anse i stalno se inovira i
menja.
INOVACIJA
Preduzetnici su uveli mnogo novih

proizvoda i usluga koji su promenili
na nain ivota npr.automobili
H.Forda, i njegove faze u razvoju.
Od malog, inovativnog, porodinog

preduzea do industrijskog giganta.
Henry Ford
INOVACIJA
Prema Drakeru prava preduzetnika

privreda zasniva se na inovacijama,i
to kako na onim koje spadaju u
kategoriju sjajne ideje, tako i onih koje
predstavljaju rezultat sistemskog rada
preduzetnikasvrsishodna(korisna)
inovacija.
MOGUNOSTI ZAPOLJAVANJA
Novija istraivanja sugeriu da se najznaajniji

rast zapoljavanja moe pripisati MSP i da je
njihov ekonomski uticaj rasta zapoljavanja
sve vei tokom perioda ekonomske krize.
Zbog tekoe praenja novih poduhvata i zbog

rasprava o tome koje poslove treba ukljuiti u
proraune, tani doprinosi preduzetnikih firmi
i male privrede o mogunostima zapoljavanja
e verovatno biti kontraverzni jo neko vreme.
MOGUNOSTI ZAPOLJAVANJA ENA I
PRIPADNIKA MANJINA
Preduzetnitvo nudi alternativni
put u posao za ene i pripadnike
manjina.
Jedna velika privlanost je
mogunost izbegavanja modela
diskriminacije uobiajene u
organizacijama u kojima su ene i
pripadnici manjina usmereni ka
poslovima koje su relativno nieg
nivoa i loe plaene.
MOGUNOSTI ZAPOLJAVANJA ENA I
PRIPADNIKA MANJINA
Druga privlanost je mogunost
materijalne nezavisnosti i sposobnost
kontrole rezultata svojih sopstvenih
napora.
Neke vladine agencije republikom i

lokalnom nivou su podstakle raznolikost
preduzetnitva kroz programe socijalnog
preduzetnitva.
POJMOVNO ODREIVANJE
PREDUZETNITVA
ta pokree oveka da stvara uspene nove
poslove?
Da bi pronali ovaj odgovor, istraivai su
ispitali nekoliko razliitih puteva.
a) Prvo-fokusirali su karakteristike
preduzetnika, smatrajui da su moda neke
posebne osobine ukljuene.
b) Drugo, istraivai su poeli da ispituju blie

okolnosti ivotnog puta osoba koje mogu
uticati na njih da postanu preduzetnici.
POJMOVNO ODREIVANJE
PREDUZETNITVA
Istraivai su takoe razmatrali
mogunost da odreeni faktori okruenja
mogu pobuditi preduzetnitvo.
Tokom istorije brojni autori su dali

razliite definicije preduzetnitva.
Jedinstvena definicija preduzetnitva nije
mogua ili bi bila previe opirna,
neprecizna i beskorisna.
ZAJEDNIKI ELEMENTI U
DEFINICIJAMA PREDUZETNITVA
Kreativnost i inovacija
Sakupljanje resursa i osnivanje

ekonomskih organizacija
Prilika za ostvarivanje profita i rasta

pod rizikom i nesigurnou
ISTORIJSKI RAZVOJ PREDUZETNITVA I
PREDUZEA
Preduzee se pojavljuje u XV veku
razdvajanjem poslovne imovine
preduzetnika od njegove privatne imovine
U XVII veku preduzetnitvo postaje

masovna pojava, usled procvata razliitih
oblika trgovakih preduzea
Specijalizacija u trgovini i odvajanje

bankarstva pojavljuje se tek u XVIII veku
ISTORIJSKI RAZVOJ PREDUZETNITVA I
PREDUZEA
Sa pojavom industrijske revolucije (krajem
XIX i poetkom XX veka), naglo raste
vanost preduzetnitva
Ubrzo nakon toga, sa poetkom masovne

proizvodnje, opada uloga preduzetnitva
Razvoj preduzetnike delatnosti zamenjen

je rastom i razvojem velikih industrijskih
korporacija u kojima se ovek gubi kao
osoba
FAKTORI KOJI UTUU NA
POKRETANJ E PREDUZETNITVA
LINE
KARAKTERISTIKE
SAZNANJA NOVI
OKOLNOSTI PODUHVAT
POELJNOSTI I
IVOTNOG PUTA
IZVODLJIVOSTI
FAKTORI
OKRUENJA
SOCIO-KULTURNI TEORIJSKI PRISTUP
Sa socio-kulturnog teorijskog aspekta sklonost

ka preduzetnitvu rezultat je socijalnih,
kulturnih, ideolokih, religioznih i drutvenih
odnosa i institucija.
Ona oznaavaju ekonomsku delatnost ljudi u

sklopu tih uslova, u kojima oni mogu uspeno
koristiti svoje drutveno-ekonomske potencijale.
Analiza preduzetnitva u Evropi, SAD i Japanu

ne potvruje postojanje velikih razlika u
ponaanju i organizaciji preduzea, osim razlika
koje proizilaze iz socio-kulturnih modela.
MENJANJE ZNAENJA PREDUZETNITVA
U TEORIJI
Preduzetnitvo nije imalo isto znaenje u pojedinim
razdobljima razvoja kapitalistike ekonomije.
a) Prvo se razdoblje poklapa s liberalnom fazom

kapitalistikog razvoja koju obeleava procvat
preduzetnitva i prati klasina graanska ekonomska
misao.
b) Drugo je razdoblje ispunjeno pojavom masovne

industrijske proizvodnje, velikih koncentracija i
centralizacija rada i kapitala, kao i razvijenih
monopolistikih korporacija nacionalnog i
transnacionalnog znaaja.
U TEORIJI
c)Tree razdoblje poinje krajem 50-tih godina,
pojavom nauno-tehnoloke, odnosno
informacione revolucije i ono nosi promene
gotovo u svim oblastima delovanja i ivota u
drutvu:
u nauci,
znanju,
tehnologiji,
organizaciji,
tritu, upravljanju i
ljudskom miljenju.
U TEORIJI
U tom periodu ponovo oivljavaju svi faktori

trine ekonomije i preduzetnitva, novih oblika,
vrsta i struktura procesa i odnosa.
Ponovno oivljavanje preduzetnitva uslovljeno je

promenama koje danas nastaju u ekonomiji i u
drutvu, a to u prvi plan stavlja oveka, njegovo
znanje, informisanost, kreativnost i slino, a od
ekonomskih subjekata zahtevaju brzu adaptaciju,
promene, kvalitetnost, inovativnost i
fleksibilnost.
Pretpostavka svemu tome jeste visok stepen
razvijenosti preduzetnitva, kao bitnog inioca
uspenosti i razvoja.
POJMOVNO RAZMATRANJE
PREDUZETNITVA
Termin preduzetnik potie od
francuske rei entreprendre, to
znai uraditi neto tj. preduzeti.
Koncept preduzetnitva je bio
poznat jo u 12. veku.
Pojam preduzetnitvo se pominje prvi put u 18.
veku u delu francuskog ekonomiste Riard
KanitilonOgledalo o prirodi trgovine".
Preduzetnik je spreman da preuzme novani
rizik i da se upusti u akciju pravljenja profita.
PREDUZETNITVA
Abbe Nicolas Baudeau -

Preduzetnik nije samo onaj ko
preuzima rizik, nego i inovator koji
svojim invencijama i inovacijama
redukuje nivo preuzetog rizika.
Uvodi koncept preduzetnika kao
inovatora.
PREDUZETNITVA
Anne-Robert Turgot -
Posebno analizira razliku
izmeu vlasnika i
preduzetnika. Vlasnik ima
iskljuivo pravo da bira
nain investiranja svog
novca, za razliku od njega
preduzetnik ulaui svoj rad
u odreeni biznis, u svojim
rukama ima menadment i
razvojnu funkciju.
PREDUZETNITVA
Jean-Baptist Say - je najznaajniji teoretiar
preduzetnitva u 19. veku. Say je sve delatnosti podelio u
tri kategorije:
1. Kreatori naunih saznanja

2. Oni koji ta znanja primenjuju u
konkretnim oblastima
3. Neposredni proizvoai odreenih
proizvoda ili usluga.
Say rizik ne vidi kao centralnu kategoriju i funkciju

preduzetnika. Preduzetnik mora da poseduje sposobnosti
nadgledanja, kontrole i upravljanja.
PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ
TEORIJI
Prema kriterijumu vremena u kojem su nastale
koncepcije o preduzetnitvu, svrstali smo ih u
nekoliko grupa:
Klasina ekonomska misao
Neoklasina ekonomska misao
Savremeno shvatanje
Prema kriterijumu prostora pravimo razliku
tumaenju slediih kola:
Britanska kola,Francuska kola,Austrijska
kola,Nemaka kola,Amerika kola
BRITANSKA KOLA
Adam Smith, David Ricardo i John Stuart

Mill - u preduzetniku vide kapitalistu koji
ima osnovni cilj da maksimizira svoj profit.
Adam Smit
Preduzetnika aktivnost:
Marljivost i tedljivost
Poslovne pekulacije
Poslovne inovacije
BRITANSKA KOLA
David Rikardo
Profit je nagrada za rizikovanje

kapitala, a ne voenje preduzea
BRITANSKA KOLA
Deremi Bentam
Tri kljuna faktora proizvodnje:
1. Sklonost ka preduzetnitvu
(elja za proizvodnjom bogatstva)
2. Tehniko znanje (potrebno znanje
za proizvodnju bogatstva)
3. Mo kapitala
(mogunost proizvodnje bogatstva)
FRANCUSKA KOLA
Richard Cantillon
Zaetnik teorije preduzetnitva
Preduzetnik je spreman da preuzme
novani rizik i da se upusti u akciju
pravljenja profita
an-Batist Sej
Najznaajniji teoretiar preduzetnitva
u XIX veku
Celokupnu privredu je podelio u tri
kategorije
AUSTIRJSKA KOLA
Karl Menger
Tvorac austrijske kola
preduzetnitva
Osnovna funkcija preduzetnika je da
transformie odreena dobra u druga.
Preduzetnik je neophodan element u
procesu proizvodnje, isto kao to su
kapital, maine i ljudski rad
neophodni za normalno
funkcionisanja ovog procesa
NEMAKA KOLA
Usredsreena je na naine kompenzacije

preduzetniku za ostvarene aktivnosti
Johan Hajnrih fon Tunen
Pravi razliku izmeu nagrade za

preduzetnika i nagrade za kapitalistu.
On pravi razliku izmeu preduzetnika i
menadera, istiui da je preduzetnik
osoba koja ivi sa odreenim
problemom" i koja ga stalno nosi sa
sobom".
AMERIKA KOLA
Amasa Walker
U preduzetniku vidi kreatora bogatstva,
ija se uloga razlikuje od kapitaliste.
Frensis Walker
Uspean preduzetnik mora da poseduje
mo predvianja,sposobnost organizovanja
biznisa i izuzetne liderske osobine.
Profit je nagrada preduzetniku.
NEOKLASINA EKONOMSKA MISAO
Alfred Maral
Voenje profitabilnog preduzea
sjedinjuje u dva vana elementa:
1. Preuzimanje rizika
2. Organizovanje i primenu novih
metoda
Frenk Najt
Razradio koncept rizika i smatra se
prvim neoklasinim ekonomistom koji
je identifikovao tu specifinu
preduzetniku funkciju
NEOKLASINA EKONOMSKA
Jozef umpeter
Jedna od najznaajnijih figura u
istoriji misli opreduzetnitvu
Preduzetnik je dinamika snaga
ija je osnovna uloga da remeti
ekonomski status quo" svojim
inovativnim ponaanjem
Preduzetnik je inovator i centralni
pokreta ekonomskih promena, pri
emu je njegov osnovni zadatak
kreativna destrukcija.
Ludvig fon Mizes
U imaginarnoj konstrukciji
ravnotenog sistema niko nije
preduzetnik, a u dinamikoj
stvarnosti svaki uesnik je
preduzetnik
Izrael Kirzner
Sutina preduzetnitva je u
brzom reagovanju na profitne anse
koje se ukazuju na tritu
Teodor ulc
Preduzetnitvo je in realokacije resursa
Preduzetnike sposobnosti nisu uroene
SAVREMENO SHVATANJE
PREDUZETNITVA
Preduzetnitvo je nain
razmiljanja, odnosno proces
stvaranja i razvijanja ekonomskih
aktivnosti kombinovanjem rizika,
kreativnosti i/ili inovativnosti uz
pouzdanu upravljaku strukturu
unutar neke nove ili postojee
organizacije.
SAVREMENO SHVATANJE
PREDUZETNITVA
Preduzetnitvo je etvrti faktor

proizvodnje,pored tradicionalna tri (rad,
zemlja i kapital)
Preduzetnitvo predstavlja specifian

nainrazmiljanja (ponaanja) pojedinca, i
nije iskljuivo vezano za biznis
Sposobnost uoavanja potencijalne anse

je preduzetniki kvalitet broj jedan
SAVREMENO SHVATANJE
PREDUZETNITVA
Preduzetnitvo je
nastojanje da se
iskoristi ansa, bez
obzira na resurse koji
se trenutno poseduju.
Hauard Stivenson
Jedan od najveih svetskih
autoriteta u oblasti
preduzetnitva i profesor na
Harvardskoj poslovnoj koli
SAVREMENO SHVATANJE PREDUZETNITVA
Preduzetnitvo, ili ono to zovemo alhemija je

sposobnost stvaranja neega ni iz ega. Alhemiari
su oni ljudi koji ni iz ega stvaraju kompanije,
osnivaju organizacije,inoviraju, bez dozvole od bilo
koga i bez ikakvog planiranja.
arls Hendi
Filozof i suosniva
Londonske poslovne kole
SAVREMENO SHVATANJE PREDUZETNITVA
Karakteristike preduzetnika su krajnosti od

inovativnog ponaanja do ostvarivanja ciljeva
koji se odnose na profit i rast preduzea.
a) Prvo pretpostavlja se da su preduzetnik i

vlasnik malog poslovanja i osnivai poslovanja.
b) Drugo, ideja koju autori potenciraju u

pravljenju razlike izmeu motiva preduzetnika
i vlasnika malog poslovanja, ne moe da izdri
jednu ozbiljnu kritiku.
SAVREMENO SHVATANJE
PREDUZETNITVA
c) Tree iz ove definicije nije najjasniji

stav vlasnika malog poslovanja po
pitanju profitabilnosti poslovanja.
d) etvrto, mnogo je diskutabilna tvrdnja

da je poslovanje primarni izvor prihoda i
da na njemu vlasnik malog poslovanja
troi najvei deo svog vremena i svojih
resursa.
SAVREMENO SHVATANJE
PREDUZETNITVA
G.L.C.Shackle je razvio koncept

preduzetnika koji preuzima odreeni
rizik. U toj svojoj teoriji on sledi
Kantilona. Preduzetnik je umetnik i
stvaralac.
I.Kizner tvrdi da je sutina

preduzetnitva u brzom reagovanju na
profitne anse koje se ukazuju na tritu.
SAVREMENO SHVATANJE
PREDUZETNITVA
Kirznerova i Schumpeterova shvatanja
preduzetnitva potpuno razlikuju:
Schumpeteru: preduzetnik je odgovoran za
poremeaje na tritu, pri emu neotkriva
mehanizme za ponovno vraanje u ravnoteu.
Kirzner: preduzetnik poseduje mehanizme za
pomeranje trita ka stanju ravnotee,krijui
kako dolazi do neravnotee.
Obojica se slau u tome da preduzetnik ne
mora da bude vlasnik, ve moe da bude i
"plaeni radnik".
SAVREMENO SHVATANJE
PREDUZETNITVA
Profesor Harvard univerziteta

J.A.Timmons definie preduzetnitvo kao
sposobnost da se neto kreira i defakto
napravi "ni iz ega".Timmons smatra da
preduzetnik ima sposobnost da uoi ansu
tamo gde drugi vide haos, kontradikciju i
konfuziju.
ZNAENJE PREDUZETNITVA DANAS
Preduzetnitvo je danas jedan od kljunih

izvora privrednog rasta
1984. - samo 300 univerziteta je nudilo

Preduzetnitvo kao predmet
2009. - oko 2.000 univerziteta nudi

Preduzetnitvo kao predmet
INTEGRALNI PRISTUP DEFINISANJU
PREDUZETNITVA
1. Kreiranje i definisanje biznis ideje

2. Ocena opravdanosti biznis ideje
3. Realizacija biznis ideje i upravljanje
biznisom
4. Permanentna procena potencijalno
novih ansi i potreba za promenama
II KONCEPT PREDUZETNITVA
II. KONCEPT PREDUZETNTVA
1. CELOKUPNO ODREDJIVANJE POJMA

PREDUZETNITVA
2. KONCEPT "VELIKE LINOSTI"
3. KOLA "PSIHOLOKIH KARAKTERISTIKA"
4. PREDUZETNITVO-SPOSOBNOST UOAVANJA
ANSE
5. "MENADMENT" KOLA PREDUZETNITVA
6. "LIDERSKA" KOLA PREDUZETNITVA
7. KONCEPT"UNUTRANJEG PREDUZETNITVA"
CELOKUPNO ODREIVANJE POJMA
PREDUZETNITVA
Prema Svetislavu Paunoviu, sva razmiljanja o
preduzetnitvu u zavisnosti od faktora koje potenciraju,
mogu da se razvrstaju u sledee grupacije:
1. Ocena linih kvaliteta

Izuavanje linih karakteristika i kvaliteta (koncept
velike linosti)
kola psiholokih karakteristika
2. Preduzetnitvo-sposobnost uoavanja anse

rano-amerike i savremene teorije o preduzetnitvu
CELOKUPNO ODREIVANJE POJMA
PREDUZETNITVA
3. Upravljanje poslovanjem(biznisom)
menadment kola
liderska kola
4. Prilagoavanje postojeeg
poslovanja(biznisa) novonastalim
uslovima okruenja
kola unutranjeg preduzetnitva.
KONCEPTVELIKE LINOSTI
Da li se preduzetnik raa, ili se koluje?

Da li neko moe da "naui" da bude rukovodilac, lider,
preduzetnik, ili ovek dolaskom na ovaj svet donosi
uroene prirodne sklonosti i sposobnosti za
preduzetnitvo i preduzetniko ponaanje?
Ovo su kljuna pitanja koja analizira teorija "velike
linosti".
Ko su zapravo "velike linosti"?
To su linosti sposobne da prezentiraju odreenu ideju ili
koncept na nain koji je za druge vrlo interesantan,
provokativan ili stimulativan.
To su osobe koje su obdarene odreenim
karakteristikama ili kvalitetima koji ih distanciraju od
ostalih ljudi.
KOLA PSIHOLOKIH KARAKTERISTIKA
Ova kola potencira psiholoke karakteristike
pojedinaca, istiui da preduzetnici imaju
jedinstven sistem vrednosti, pogleda i stavova
po pitanju rada, poslovanja i ivota.
R. Lachman istie da se preduzetnici razlikuju

od ne-preduzetnika po svojim linim
karakteristikama.
Ljudi koji poseduju odreene karakteristike

profila uspenog preduzetnika, imaju izraeniju
tendenciju da iskau odreene preduzetnike
aktivnosti i dela.
KOLA PSIHOLOKIH KARAKTERISTIKA
Tri karakteristike su po Lachman-u posebno

bitne:
1. sistem vrednosti pojedinca (sa elementom
potenja, potovanja, odgovornosti, moralnog
ponaanja, itd.);
2. spremnost da se preuzme rizik, i
3. potreba i elja za velikim dostignuima i
velikim ostvarenjima.
KOLAPSIHOLOKIH KARAKTERISTIKA
J ohn Stuart Mill, uvodei pojam
preduzetnitva u ekonomiju, posebno je
sugerisao da je preuzimanje rizika kljuni
faktor za identifikovanje preduzetnika
J.Schumpeter istie da je preuzimanje rizika

prevashodno vezano za vlasnitvo, a da
preduzetnik ne mora da bude uvek vlasnik.
Rizik nije neka "kockarska" vetina ili zanat.
Preduzetnik preferira "kontrolisani" rizik, pri
emu je posebno bitna njegova sposobnost da
njime upravlja.
PREDUZETNITVO-SPOSOBNOST
UOAVANJA ANSE
Grupa savremenih istraivanja u oblasti
preduzetnitva, istie sposobnost uoavanja
potencijalne anse, kao predizetniki kvalitet broj
jedan.
J.Schumpeter je prvi ekonomista koji preduzetnika

locira u dinamiki kontekst.
Kljuni faktor preduzetnitva po njemu lei u

inovativnosti pojedinca ("kreativna destrukcija") i ne
mora da podrazumeva vlasnitvo.
Ono to je posebno bitno jeste da se potencijalna ansa
izvodi iz odreenog problema, za ije je reavanje
potrebno napraviti odreenu promenu.
"MENADMENT" KOLA PREDUZETNITVA
Ova kola osnove preduzetnitva nalazi u teoriji
menadmenta, istiui da odreene definicije iz oblasti
menadmenta imaju podjednaku validnost i u oblasti
preduzetnitva.
Preduzetnik je osoba koja upravlja odreenim poslovima,

preuzimajui rizik, a u cilju ostvarivanja profita.
John Stuart Mill je tako, pored preuzimanja rizika, kao

preduzetnike funkcije smatrao i funkcije supervizije,
kontrole i rukovoenja firmom.
"Menadment kola" se bavi pre svega tehnikim aspektima
menadmenta i bazirana je na verovanju da preduzetnici
mogu da se obrazuju i treniraju u kolama, na fakultetima i na
raznovrsnim kursevima.
"LIDERSKA" KOLA PREDUZETNITVA
Ova kola zagovara "ne-tehniki" pristup, tj.

aspekt preduzetnitva koji se bazira na injenici
da preduzetnici moraju da poseduju odreeno
umee i vetine u komuniciranju sa okruenjem.
Preduzetnik je lider, koji sarauje sa ljudima u

procesu ostvarivanja ciljeva firme, i efikasni
"rukovodilac ljudskih resursa.
On mora da definie viziju onoga to je mogue,

da privue ljude oko te ideje i da ih organizuje
tako da oni na najbolji nain tu ideju realizuju u
praksi.
KONCEPT "UNUTRANJEG PREDUZETNITVA
Ovaj koncept preduzetnitva je nastao kao odgovor na

nedovoljnu inovativnost i konkurentnost unutar organizacije
poslovanja.
Unutranje preduzetnitvo se bazira na ideji
"preduzetnitva bez vlasnike funkcije" i podrazumeva
razvoj poslovnih jedinica, koje su zaduene za kreiranje
ideja, trita, ekspanziju proizvoda i usluga, razvoj
tehnologija i metoda rada unutar organizacija.
kola "unutranjeg preduzetnitva"pretpostavlja da se
preduzetniki stil rada moe ostvariti pre svega
podsticanjem preduzetnikog i kreativnog ponaanja ljudi.
Uspeh ovog modela zavisi kako od sposobnosti i
kreativnosti uesnika i od rukovodilaca iz najviih struktura
firme.
U osnovi ovaj koncept obezbeuje, preko modela
pojedinanog preduzetnikog ponaanja, model
Svaka od pomenutih kola doprinosi u odreenom
smislu, svojim kvalitativno drugaijim problemskim
pristupom, celovitijem definisanju i sagledavanju
sutine preduzetnitva.
Veoma je teko dati vei znaaj jednom od pristupa,
tj. kriterijumima za definisanje preduzetnitva.
Preduzetnitvo se moe posmatrati kao
interaktivni proces, pri emu svaki od pomenutih
pristupa moe na odreen nain da doprinese
kvalitetnijem sagledavanju odreenog aspekta
preduzetnitva.
Preduzetnitvo definiemo kao interaktivni
proces u ijoj osnovi se nalaze:
kreiranje i definisanje poslovne ideje,

bazirano na analizi linih kvaliteta i
mogunosti spoznaje odreene anse na
tritu,
ocena opravdanosti poslovne ideje (kroz
izradu poslovnog plana),
realizacija poslovne ideje i upravljanje
poslovanjem,
permanentna procena potencijalno novih
ansi i potreba za promenama.
III KREATIVNOST-INOVATIVNOST
III KREATIVNOST-INOVATIVNOST
1. UVOD U INVENTIVNO PREDUZETNITVO

2. INVENTIVNI PREDUZETNIK
3. SVAKO JE INVENTIVAN
4. PREDUZETNIKA ATMOSFERA
5. POJEDINAC U TIMU
6. POELJNE OSOBINE PREDUZETNIKA
7. MO AUTOSUGESTIJE
8. INIOCI INVENTIVNOSTI(Primer - Polaroid
UVOD U INVENTIVNO PREDUZETNITVO
Za nae drutvo preduzetnitvo je jo uvek nova

tema iz nekoliko osnovnih razloga:
1. za taj pojam u naem jeziku ne postoji pravi

izraz,
2. u praksi jo nije standardizovan ni nain pisanja
te rei,ni njeno kompletno znaenje,
3. kod nas jedva da ima moderno kolovanih
preduzetnika,a do jue nije postojao ni
adekvatan obrazovni proces koji bi ih sistemski
obrazovao.
INVENTIVNI PREDUZETNIK
Moe se sa sigurnou rei da danas ne postoji nikakva

univerzalna teorija preduzetnitva koja bi bila od svih
prihvaena kao opti skup istina, pravila i ideja.
Ono to postoji u teoriji i praksi, to je niz relativno

zaokruenih koncepcija koje na preduzetnitvo gledaju
iz raznih uglova.
Inventivni preduzetnik, njegov sadraj predstavlja

pokuaj da se objedine razna polazita i ponekad
suprotstavljene preduzetnike koncepcije.
INVENTIVNI PREDUZETNIK
Inventivni preduzetnik je: otvoren, brzo

misli, pomalo je egoistian, impulsivan,
uverljiv, zahtevan, veran poslu,
intelektualno znatieljan, uporan,
uveren u svoje sposobnosti, sklon estetici
i nezavisnom miljenju, fleksibilan,
emotivno nestabilan, osetljiv, radikalan,
dominantan, sa smislom za humor,
inicijativan, okrenut budunosti i
tolerantan.
SVAKO JE INVETIVAN
Nema preduzetnika koji ne moe

poveati svoju inventivnost. Naime, svaka
osoba u sebi nosi odreeni kreativni
potencijal.
Neki pojedinci su inventivniji od drugih,

ali razlika izmeu njih nije apsolutna, ve
relativna (nema "kreativnih" i
"nekreativnih", ve vie ili manje
kreativnih osoba).
SVAKO JE INVETIVAN
Osobine koje oznaavaju inventivne preduzetnike:

1. Inventivni preduzetnici oseaju snanu sklonost
prema problemima, svemu to je sklono prema
avanturi, neodreenosti i nedoreenosti,
2. Inventivne preduzetnike karakterie nezavisno
miljenje, oslanjanje na vlastite kriterijume i
stavove
3. Bitna osobina inventivnih preduzetnika je
fleksibilno miljenje, sposobnost reavanja
problema i na konvencionalan i na
nekonvencionalan nain,
4. Inventivni preduzetnici posedujusamomotivisanost,
sposobnost da rade jae, due i intenzivnije od
drugih, bez pritisaka,
SVAKO JE INVETIVAN
Jedan od osnovnih kriterijuma

kreativnosti je originalnost (izvornost).
Originalna su reenja retka.
Inventivnost ne zavisi direktno od
znanja. Istraivanja su pokazala da
nema stvaralatva bez znanja, ali mnoga
znanja koe stvaralatvo.
Sklonost postavljanju pitanja, znatielja
i zainteresovanost bitne su odlike
inventivnih preduzetnika.
PREDUZETNIKA ATMOSFERA
"Prolo je radno vreme", "upravo smo zatvorili",

"to nije u opisu mog radnog mesta", "to nije
moja odgovornost" tipine su reakcije koje u
inventivnoj informatikoj organizaciji valja
savladati.
Preduzetnika radna atmosfera, pre svega

karakterie mala, privatna preduzea u nastajanju,
gde "svi rade sve" i gde se svi oseaju podjednako
(i maksimalno) odgovornima za efikasno
funkcionisanje organizacije.
Birokratska i preduzetnika organizacija
ORGANIZACIJA BIROKRATSKA PREDUZETNIKA
Cilj delovanja status quo razvoj
Nain delovanja potovanje pravila promena pravila
Reakcija na promene spora, defanzivna brza, ofanzivna
Teite pristupa procedura, poznate metode rezultati, ostvarenje
Odnos prema novome negativan pozitivan
Kljuni resurs novac znanje, vreme, ideja, profit
Pokreta akcije ideologija profesionalizam
Tip organizacije rigidan, nepromenljiv fleksibilan, dinamian
Tip vodjstva autoritaran, strog demokratski, tolerantan
Nain odluivanja preglasavanje samostalnost
Pristup problemima iskustven inventivan
Organizacioni autoritet formalna hijerarhija participacija, znanje, inicijativa
Izbor kadrova formalni uslovi sposobnost, vetina
Poeljno obrazovanje uska specijalizacija multidisciplinovanost
Poeljni tip radnika posluan, pedantan, "svi misle isto" matovit, inventivan,samostalan, pun ideja
Tip ponaanja administrativni preduzetniki
Odnos prema imovini nemaran, rasipniki tedljiv, ekonomski
Odnos prema okolini konflikt izolacija saradnja, interakcija
Nain kontrole naknadni, spoljanji anticipativni, unutranji
POJEDINAC U TIMU
Tim postaje glavni oblik organizovanog

delovanja oveka u dravnoj
administraciji, industriji, sportu i
privatnom preduzetnitvu.
Psiholoke oganizacione teorije opisuju

razliite uloge koje pojedinci mogu igrati u
timu, u skladu sa svojim prirodnim
sklonostima.
POJEDINAC U TIMU
Pojedinac nekog tima pripada u jednu

ili vie sledeih kategorija:
organizator - osoba koja ima smisla za

detalje, voli da sve bude obavljeno kako
valja i dobro organizovano,
predsedavajui - osoba koja zna da vodi
rad grupe, prepoznaje individualne
kvalitete lanova grupe,
ekspert - osoba koja najvie zna i
poseduje strunost kako neki problem
treba reiti,
POJEDINAC U TIMU
spoljanji autoritet - osoba koja predlae

reenja do kojih nije dola originalom
dosetljivou, ve prenoenjem iskustva iz
neke druge, sline sredine,
lider - osoba koja se namee kao voa, voli
akciju, pokree lanove grupe i usmerava
njihovo delovanje, zanimaju je sledbenici,
kritiar - osoba koja stalno ocenjuje tui
rad, postavlja se kritizerski prema svemu,
POJEDINAC U TIMU
kreativac - osoba koja uvek ima

originalne ideje o problemima koje
organizacija reava,
birokrata - osoba koja se pridrava
svih regulativa, normi i zakonskih
formulacija pa rado podsea druge,
mekuac - osoba koja disciplinovano i
pedantno izvrava sve to je dogovoreno
i sa svime se slae, individua bez
vlastitih ideja,
POJEDINAC U TIMU
drutveni tip - osoba koja je dobar

slualac i lako komunicira sa svim
lanovima tima, lako se sprijatelji,
osea impulse i razume potrebe
drugih, esto slui kao "gromobran"
u smirivanju konfliktnih situacija,
finalizator - osoba koja voli da vodi
brigu o estetskom izgledu,koja brine
da se dogovoreno u potpunosti
sprovede u delo,temeljna i pedantna.
OSMERAC ILI TAFETA
Veina preduzetnika na dobar tim gleda kao na

veslae u amcu osmercu. Da bi ostvarili cilj, svi
moraju biti "kao jedan".
U kreativnom timu pojedinci se uzajamno
razlikuju i uzajamno nadopunjavaju. Umesto
slinosti koja dovodi do homogenosti, tamo vlada
razlika koja omoguava fleksibilnost i
heterogenost, ali i kvalitet obavljanja zajednikog
posla.
Oni su vie nalik na tafetu koja e pobediti ako
svako dobro istri svoju deonicu, ali pritom svi ne
moraju trati istim stilom.
OSMERAC ILI TAFETA
Idealni voa tima mora biti osoba koja lako

raspoznaje individualne sklonosti pojedinaca
kojima upravlja i koja zna kako da im podeli
poslove i motivie ih za njihovo izvravanje.
Jedan od bitnih elemenata voe tima jeste

kvalitet njegove linosti i snaga uticaja koju ima
na druge.Poduticajem ovakvih pristupa
preduzetnitvu afirmiu se novi naini gledanja
na meuljudske odnose.
Japanski naunik Magoroh Maruyama razlikuje
koncepcijske sukobe starog i novog koji utiu na nau stvarnost i
oblikuje je (poneto smo dodali njegovoj originalnoj listi)
Koncepcijski sukob starog i novog
STARO NOVO
konkurencija izumeti prvi
tehnocentralizam sklad s prirodom
materijalna efikasnosti duhovne vrednosti
hijerarhija posthijerarhija, timovi
autokratsko liderstvo participacija u upravljanju
vlast veine puna ravnopravnost manjina
homogenost pluralizam
nacionalizam kosmopolitizam
rutina inventivnost
masivnost individualnost, elitizam
POELJNE OSOBINE PREDUZETNIKA
Harizma,nije jedino obeleje dobrog preduzetnika.

Analiza miljenja dobijenih anketom 7000 zaposlenih
irom SAD, objavljena 1987. godine rangira poeljne
osobine preduzetnika kako ih vide njihovi "potinjeni".
Zanimljivo je primetiti da ak 87% zaposlenih u SAD

smatra da je najvanija vrlina njihovog preduzetnika
potenje. Vrlo su visoko plasirane i srodne osobine
(iskrenost, pouzdanost, tolerantnost).
Vrlo pozitivno su ocenjene osobine strunih kvaliteta

preduzetnika (sposobnost, inteligencija, matovitost) kao i
njegovu linost (hrabrost, pouzdanost, neposrednost).
Poeljne osobine preduzetnika
OSOBINA PROCENAT
potenje 87
sposobnost 74
dalekovidost 67
inspiracija 61
inteligencija 46
iskrenost 42
hrabrost 35
matovitost 32
pouzdanost 31
spremnost da se pomogne 29
spremnost na saradnju 23
zrelost 20
ambicija 18
odlunost 14
vladanje sobom 13
vernost 10
nezavisnost 8
U naem kulturnom okruenju privatno

preduzetnitvo u naelu nije smatrano poslom koji
se temelji na potenju. Upravo suprotno, kod nas
se veruje da "privatnici" mogu biti uspeni samo
ako im moral nije najjaa strana.
Zato ne treba da ude esti nesporazumu u

meunarodnim ekonomskim odnosima. Dok strani
partneri, navikli na potenje, smatraju da je data
re dovoljna, mnoge nae poslovne ljude ne
obavezuju ak ni potpisani ugovori.
Na poslovnoj koli Univerziteta u Leuvenu,

sprovedeno je istraivanje koje je obuhvatilo
preko hiljadu preduzetnika iz zemalja
"dvanaestorice".
Iz te studije izabrali smo tabelu koja pokazuje
vrline modernog preduzetnika. Istraivanje se
pozabavilo uporeivanjem eljenog i stvarnog.
Vrline preduzetnika posmatrane su sa dva
stanovita: onakve kakve se ocenjuje da jesu i
onakve kakve bi trebale da budu.
Poeljne osobine preduzetnika II
OSOBINA ELJENA STVARNA
zna da stvori efikasan tim 96 50
zna da slua druge 93 44
samostalno donosi odluke 87 66
zna da zadri najbolje 86 39
energian 85 62
inovativan 83 47
vizionar 79 45
poten i etian 76 53
zna da vodi tim 65 45
meunarodno usmeren 64 59
shvata nove thnologije 64 47
slavoljubiv 62 65
fiziki aktivan 60 51
harizmatian 54 34
demokratski 40 31
obrazovan 38 41
saoseajan 30 24
proraunat 29 37
omiljen meu zemljacima 20 29
jako ceni novac 17 40
nemilosrdan 10 28
patrijahalan 6 24
Iz izvetaja proizilazi da su najvanije

poeljne osobine preduzetnika sledee:
zna da stvori efikasan tim

zna da slua druge
samostalno donosi odluke
zna da zadri najbolje
energian
inovativan
vizionar
poten i etian
Lista glavnih stvarnih osobina
evropskih preduzetnika sadri sledee:
samostalno donosi odluke
slavoljubiv
energian
meunarodno usmeren
poten i etian
fiziki aktivan
zna da stvori efikasan tim
shvata nove tehnologije
MO AUTOSUGESTIJE
U otklanjanju stresa i inventivnom
preduzetnitvu vana je autosugestija. Jo
1932. godine francuski lekar Emile Coue
objavio je knjigu "Kako gospodariti sobom
pomou svesne autosugestije.
On je svoju teoriju uspeno oprobao u

praksi. Novine toga doba pune su izvetaja
o udotvornim isceljenjima i neobinim
ozdravljenjima koja je Coue postizao kod
brojih svojih pacijenata.
MO AUTOSUGESTIJE
Evo osnovnih ideja njegove knjige i lekarske prakse koje

mogu biti od koristi inventivnom preduzetniku:
U oveku postoji volja i uobrazija. Ako uobrazija" u neto

veruje, tako obino i bude.Na primer, ovek koji o sebi
govori i misli "ja sam lo,bolestan,slab...",zaista postaje
lo, bolestan i slab, bez pravih fiziolokih razloga.
Ne moemo neto izbei ako uobraavamo da tako mora

biti. Nae nesvesno nas stalno vodi u tom pravcu. Na
primer, nasleene sklonosti (bolest, debljina, slabo
pamenje, ludilo, itd.) esto su rezultat oekivanja da e se
one ostvariti i da na to nemamo uticaja!
MO AUTOSUGESTIJE
Ono to smo uobrazili bitno utie na nae

ponaanje.
ovek, na primer, moe lako da hoda po dasci 25 cm

irokoj 5 m dugakoj,poloenoj izmeu dve niske
klupe, a da se uopte ne osea nestabilno. Ali, ako
stavi istu dasku izmeu dva crkvena tornja, stotinu
metara iznad zemlje, to nee moi. Njegova uobrazija
proizvodi misao o moguem padu, pa njegovo
nesvesno onemoguava obavljanje zadatka koji bi bio
sasvim jednostavan na zemlji.
Uobrazija je nesvesna i nije pod naom kontrolom.
MO AUTOSUGESTIJE
Postoje sledea pravila autosugestije:
Volja u sukobu sa uobrazijom uvek gubi ("fiks

ideje" su jae od razumnih stavova);
Snaga uobrazije jednaka je kvadratu volje;
Uobrazijom se moe upravljati.
Oslonjenost na druge, usmerenost na pomo i
saradnju jai su motivi za delovanje od
orijentisanosti na sebe.
ovek je ono to o sebi misli i postaje ono to
misli da jeste.
MO AUTOSUGESTIJE
Bogata iskustva iz prolosti naunih, umetnikih ili

tehnolokih inovacija i uspeno realizovanih
"nemoguih" projekata ue nas da gotovo nita nije
nemogue.
Vetina samokontrole i samomotivisanja vrlo je vana

za svako stvaranje.
U modernom preduzetnitvu sposobnost da savladamo

unutranje otpore i pronaemo skrivene izvore snage
ponekad ima presudnu ulogu.
Zato ne udi injenica da mnoge organizacije sve vie

trae pomo i saradnju psihoanalitiara, psihologa,
majstora autosugestije ili transcedentalne meditacije.
INIOCI INVENTIVNOSTI
ta bi preduzetnik trebao da zna o inovacijama,
kreativnosti i stvaranju ideja i da kreativnost zavisi
od dva tipa inilaca:
1. mikroinioci koji deluju u organizacijama,
2. makroinioci koji izviru iz drutvenog okruenja.
Glavni mikroinioci su: motivacija za stvaralaki

rad, kadrovska struktura i kvalitet inovacionog
potencijala, nain voenja organizacije, primena
modernih tehnika preduzetnitva, podsticanja
stvaralakog miljenja i slino.
Makroklimu kreativnosti neke zemlje ine

itav sklop politikih i ekonomskih zanaaja
njenog prostora.
Pre svega radi se o stepenu demokratije,

slobode misli, stabilnosti zakonodavnog
sistema i pravila pravne drave, kao i o
kvalitetu infrastrukture (komunikacione,
naune, finansijske ili obrazovne).
Primer Polaroid kamere u knjizi
U razvoju oveka i njegovog odnosa prema

svetu postoje dve faze:
U prvoj, kroz koju prolazi kao sasvim malo

dete, o svetu nastoji da sazna to vie kroz
pitanje "zato".
Primer: zato tata ima bradu, a mama dugu

kosu, zato je lie zeleno, a more plavo, zato
moramo spavati i jesti, i dobijajui odgovore,
dete ui injenice koje e mu korisno posluiti u
ivotu i ugraditi se u iskustvenu bazu znanja.
Druga faza dolazi nakon prve, traje negde do

desete godine ivota deteta i oslanja se na
pitanje "zato ne".
Primer:zato mama nema bradu, zato tata ne

nosi dugu kosu, zato more nije zeleno, a lie
plavo, zato kue ne spavaju i ne jedu, a ipak
rastu, zato ne moemo dobiti fotografiju iz foto
aparata odmah im smo se slikali. Ova pitanja
(na koja roditelji i vespitai obino pobesne i ne
ele odgovarati) prava su podloga za kreativne
ideje, jer ne polaze od prihvatanja sveta onakvog
kakav jeste.
III.KREATIVNOST I INOVATIVNOST

1. KREATIVNOST I INOVACIJE
Primer - Kako je nastao tekst-procesor
Primer - Serendipitet
Primer - Geniji u garai
Primer - The Xerox story
Primer - Kako je Sinclar postao Sir
2. KREATIVNI POJEDINAC
3. KREATIVNA IMITACIJA
4. SAVREEN PREDUZETNIK
KREATIVNOST I INOVACIJA
U svakodnevnom govoru kreativnost i

inovacija pojmovi su koji se esto koriste
kao sinonimi. Ta se dva pojma ipak
razlikuju pa ih zbog toga vredi preciznije
opisati.
Kreativnost je stvaranje novih ideja
nezavisno od njihove eventualne
primenljivosti.
Inovacija je transformacija novih ideja u
(korisne) proizvode ili usluge.
Kreativnost je podloga za inovacije, a inovacije su

rezultat primenjene kreativnosti.
Svaka kreativna ideja ne mora postati
inovacija, ali nema inovacija bez
kreativnosti.
Poznata je uzreica Thomasa Edisona da

"genij predstavlja 1 postoinspiracije i 99
posto rada" (znojenja, odnosno truda).
Za stvaranje inovacije treba biti spreman

i mnogo raditi
Proces "proizvodnja inovacija" moe se opisati

sledeim koracima:
1. identifikacija i definisanje problema,

2. generalisanje moguih reenja,
3. inkubacija,
4. otkrivanje najboljeg reenja (iluminacija),
5. verifikacija i
6. implementacija.
1. identifikacija i definisanje problema,
Dobro definisanje problema esto znai pola reenja.

Nije dovoljno da inovator ima oi irom otovorene, a ne
zna ta zapravo trai.
Problem se obino pojavljuje kad i mogunost za
njegovo reavanje ili nije pravi problem.
Pronai problem esto je jednako vano koliko i reiti ga.
U definisanju problema pomae razumevanje ciljeva
koji se ele postii njegovim reavanjem.
injenice same po sebi ne znae mnogo, vano je
njihovo povezivanje u nove i po mogunosti originalne
ideje.
2. Generalisanje reenja predstavlja sledeu

fazu kreatinog reavanja problema
Kompjuterska obrada teksta dobar je primer ideje koja

nastaje povezivanjem neeg poznatog na dotad nepoznat
nain. Radi se o spoju etiri tehnologije: pisae maine,
ekrana, tampaa i raunara male moi.
Ono to je uradio dr Wang bilo je generalisanje nove

kombinacije iz gotovih kockica znanja, to je dovelo do
stvaranja nove industrije i nove pismenosti.
Primer u knjizi- Kako je nastao tekst-procesor

esto nismo u stanju odmah da doemo do dobrog

reenja.Nekad je korisno privremeno odustati od
svesnog bavljenja problemom i pozabaviti se drugim
stvarima.
Ako priekamo neko vreme da se oduevljenje naenim
reenjem slegne, ostavljajui problem i dalje otvorenim,
moda e nam kasnije, iznenada, sinuti neka bolja ideja.
3. Inkubacija (ili ekanje da se vremenom pronae
reenje) vana je faza u procesu kreativnog reavanja
problema.
Slikovito je moemo uporediti sa stanjem izmeu
zaea i roenja.
Ponekad traje samo sekund ili minut, ponekad e se
protegnuti na dane, nedelje, pa i itave godine.
Inkubacija je vezana uz nae "podsvesno" koje
funkcionie po drukijim principima od svesnog.
Za razliku svesnog, podsvesno je slobodnije da
povezuje ideje na neobian i neoekivan,
ponekad i bizaran nain.
Podsvesnom treba zahvaliti to na um obrauje
mnoge aspekte nekog problema koji nas mui i
onda kad mi svesno ne mislimo na njega.
esto se dogodi da nam reenje iznenada
sine,kristalno jasno i isto, kao nekom magijom.
Trenutak otkria, pojave ideje koja reava
problem to nas je dugo i snano muio zove se
iluminacija (prosvetljenje).
Primer - Serendipitet
Serendipitetom nazivamo proces
istraivanja pri kojem, traei neto,
pronalazimo neto drugo to nismo traili,
ali to se pokazuje kao vredno i dostojno
nalaenja.
Poznata je, na primer, anegdota o otkriu prvog
antibiotika, penicilina.
Rastreseni nanik Alexandar Fleming zaboravio je na
stolu laboratorije neku bakterijsku kulturu koju je
prouavao. Kako je friider u kojem su se takvi uzroci
drali bio zakljuan, istaica je kulturu ostavila preko nii
pred otvorenim prozorom. Na uzorak je pala plesan i
unitila bakterije, a Fleming je tako sasvim sluajno doao
u priliku da otkrije naelo iz kojega je proizaao penicilin,
najvaniji lek ovog veka.
Serendipitet se dogaa samo znatieljnom i
istraivakom duhu. Da je Fleming bio pedantni ali
nekreativni istraiva, on bi verovatno propustio
priliku koju mu je sluaj poklonio. Savestan i
disciplinovan on bi uzorak ostavio tamo gde treba te
se ne bi izloio riziku da mu ga neto "pokvari". A
kad bi se ve dogodila "nevolja", moda bi, s
gaenjem na licu, bacio upropaeni uzorak, umesto
da ga znatieljan to se zapravo dogodilo,stavi pod
mikroskop i dalje istrauje.
Serendipitet i aha-efekat nisu dogaaji i situacije

koji padaju s neba. Nikad reenje nee sinuti onome
ko ga ne trai, niti e sluaj pokloniti novu ideju
onome ko nije spreman da je prepozna i upotrebi.
Dobra ideja verifikuje se kroz primenu.
Proces izbora najbolje ideje moe se izvesti u
skladu
s nekim pravilima, primenjujui niz kriterijuma.
Primeniti novu ideju esto pre svega znai boriti
se protiv sumnjiavosti, straha, otpora, sumnji,pa
ak ismevanja.
Nakon to je ideja razvijena, testirana, ocenjena i
prihvaena,valja definisati detaljni plan za njenu
konkretnu primenu.
Pri. u knjizi- Geniji u garai-nastanak"Apple".
KREATIVNI POJEDINAC
Psiholoka istraivanja i praksa pokazuju da se
kreativnost razlikuje u raznim oblastima ljudske
delatnosti.
Kreativnost je fenomen o kojem jo uvek nema

jednostavnih i opteprihvaenih definicija.
Isto se odnosi i na kreativce, kreativne pojedince.
Kreativni pojedinac je originalan, sposoban da brzo
proizvodi mnogo razliitih ideja,da podeli izvor i sadraj
neke korisne informacije,uporan i predan pri reavanju
problema, sposoban da se ne opredeljuje prerano dok jo
ne zna dovoljno, nezavisnog rasuivanja, nesklon
autoritetima, nekonformist, esto zaigran i "neozbiljan",
sposoban da relativizuje stvari u ivotu i obdaren
neobinom matovitou.
KREATIVNI POJEDINAC
Kreativac se, posebno naunik, moe

prepoznati po tome to je otvoren, brzo
misli, egoistian je, impulsivan,
uverljiv,zahtevan, veran poslu,
intelektualno znatieljan,nezadriv,
agresivan, uveren u svoje sposobnosti,
sklon estetici, introvertan, nezavisnog
miljenja, fleksibilan,emotivno
nestabilan, osetljiv, radikalan, drutveno
neprilagodljiv, dominantan, sa smislom za
humor i inicijativan.
KREATIVNI POJEDINAC
Natproseni su kreativci irokog znanja i interesa,

razvijene mate, okrenuti budunosti, individualci, s
tenjom ka postizanju rezultata, bez elje za moi.
Psiholoka istraivanja i praksa pokazuju da se
kreativnost razlikuje u raznim podrujima ljudske
delatnosti.
Kreativni inenjer u mnogo emu ne lii na
kreativnog pisca.
Kreativni naunik bitno se razlikuje od rukovodioca.
Kreativni arhitekta teko podsea na kreativnog
matematiara.
KREATIVNI POJEDINAC
Moemo zakljuiti:
Znaaj kreativnih pojedinaca suvie je irokog
raspona da bi se jednostavno moglo za nekoga
rei da je kreativan ili ne.
Kreativnost se razliito iskazuje u raznim
strukama.
Svaka osoba u sebi skriva kreativni potencijal.
Neki pojedinci su kreativniji od drugih, ali
razlika nije apsolutna, ve relativna (nema
kreativnih i nekreativnih, ve vie ili manje
kreativnih).
KREATIVNI POJEDINAC
Osoba koje u svakodnevnom ivotu i radu ne pokazuju
nikakve znake kreativnog ponaanja, to ne znai da
odreeni stepen kreativnosti ne postoji u njoj.
Njena kreativnost je verovatno potisnuta vaspitanjem,
obrazovanjem, uticajem okoline, rutinskim radom i
ivotom, nepodsticana nagradama, neizloena
izazovima. U takvom sluaju govorimo o
blokadama kreativnosti.
Iako se kreativnost teko moe nauiti, postoje brojne
metode i tehnike koje stimuliu inventivno miljenje.
Njihovo poznavanje, barem u osnovnim crtama,
korisno je ne samo modernim preduzetnicima, ve i
drugim zanimanjima, koja zavise od inovacija.
Primer u knjizi: Thomas Watskon iz IBM

KREATIVNA IMITACIJA
Latinska poslovima kae da je ljudski greiti, ali
je potpuno idiotski ponoviti istu greku.
Vaan izvor kreativnih ideja nalazi u grekama

drugih.
Analizom tuih promaaja moemo nauiti niz
pouka, na primer:
ta prouzrokuje promaaj,
kako moemo izbei promaaj,
kako promaaj moemo pretvoriti u "pogodak".
KREATIVNA IMITACIJA
Kreativna imitacija bitno se razlikuje od obine

imitacije.
Pri klasinom imitiranju originalna ideja se
jednostavno transplantira u nove uslove, bez
modifikovanja, a pri kreativnom pristupu treba
polaznu ideju kritiki analizirati, zatim je
prekrojiti zavisno od uslova u kojima e se
primeniti.
Najbolji primeri inovativne imitacije mogu se
nai u privredama zemalja jugoistone
Azije.(Kina,Koreja i dr.)
Prvi ameriki radioaparati ili televizori u boji bili
su pravljeni kao deo nametaja, ugraeni u stilski
nametaj, skupi, veliki, teki i uglavnom
nepokretni.
SAVRENI PREDUZETNIK
Inovativno preduzetnitvo trai inventivnog
preduzetnika koji e svojim znanjem, osobinama,
pristupom i vizijom motivisati saradnike na
kreativno obavljanje svojih poslova.
Mnogi istraivai i autori knjiga o preduzetnitvu u

poslednje vreme rade svoje liste takvog "savrenog
preduzetnika".
Neki su inspirisani stvarnim osobinama

najuspenijih praktiara, drugi polaze od teoretskih
ideala, a trei daju kombinaciju oba pristupa.
SAVRENI PREDUZETNIK
Tom Peters, autor niza bestselera o rukovoenju,
u jednom od njih opisuje uspenog poslovnog
preduzetnika pomou ovih karakteristika:
Poput sportskog trenera trai i pronalazi ono najbolje u svakom

radniku, spreman da podigne moral i uvek ima otvorena vrata.
Obilazi svoje "potinjene" na njihovim radnim mestima, eli da ui
o njihovim problemima, ne zatvara se u tvravu svoje kancelarije.
Dobar je slualac, spreman je da uje svaije miljenje, ne uiva u
tome da stalno slua sebe.
Poten, skroman i otvoren prema svima, bez obzira na njihov
poloaj u hijerarhiji ili statusu.
Ne bei od problema i ne tera druge da obavljaju njegove "prljave
poslove".
Uporan, ali tolerantan, spreman je da podnese tue neslaganje sa
svojim stavovima, ne namee silom svoje miljenje.
SAVRENI PREDUZETNIK
Zna imena svojih saradnika i ima poverenja u potinjene.

Osim stratekih odluka, koje donosi tek kad je siguran,
veinu vanih poslova preputa, zajedno s odgovornou,
svojim bliskim saradnicima.
Sam se hvata u kotac s tekim poslovima kad je to nuno,
nije arogantan niti osvetoljubiv.
Ne trai za sebe poseban lift, kupatilo, parking ili posebnu
trpezariju, ne pati od formalnog autoriteta.
Sposoban je da pojednostavi sloene situacije i da
motivie svoje saradnike, ne komplikuje niti zamagljuje
probleme.
Provodi veinu vremena u svom preduzeu, prema okolini
nastoji da bude anoniman i ne namee javnosti.
SAVRENI PREDUZETNIK
Preuzima na sebe odgovornost za neuspeh, ne trai

krivca u potinjenom saradniku, ne izvlai se i ne bei
od kriznih situacija.
Otvoren je za komunikaciju i ne blokira informacije.
Iskren je i principijelan, posebno kad je pod pritiskom,
nikad ne radi iza lea i ne ogovara saradnike.
Vie voli meuljudske sukobe da reava "oi u oi"
nego preko papira, izvetaja, komisija ili treih osoba.
Pokuava da iskljui nepotrebnu kontrolu i potuje sve
svoje saradnike, ne ali se osobama spolja kako nema
dobru ekipu.
Odrava obeanja i veran je svom timu.
Vlastite i tue greke smatra nunim sredstvom breg
uenja.
SAVRENI PREDUZETNIK
Veran je ciljevima preduzea i spreman gotovo
sve da rtvuje za njenu dobrobit, nije egoista.
Direktan je i dosledan, ne manipulie ljudima i ne
govori im ono to misli da ele da uju.
Ne oslanja se na mnotvo pravilnika i formalnih
organizacionih normi, bei od "papirologije"
Rano dolazi na radno mesto i kasno odlazi sa
radnog mesta, kancelarija mu je skromna i
jednostavna.
Otvoren je, izbegava sakrivenost i mistifikacije.
Ceni ljude s idejama i nikad ne prisvaja tue
inovacije.
SAVRENI PREDUZETNIK
Autor listu zavrava tvrdnjom da je pomou nje

lako prepoznati pravog preduzetnika.
Peters, kae da se iz liste vie moe nauiti o
inventivnom preduzetnitvu, nego iz celih
nastavnih programa najpoznatijih amerikih
poslovnih kola.
U vremenu koje dolazi, uloga preduzetnika

inovatora postae kljuna i o njenom uspenom
obavljanju bitno e zavisiti uspeh i budunost
poslovnih sistema.
IV VRSTE I RAZVOJ PREDUZETNIKA
1. VELIKO I MALO PREDUZETNITVO

2. INIOCI KOJI POTSTIU
PREDUZETNITVO
3. ORGANIZACIONO OKRUENJE ZA
SPOLJANJE I UNUTRANJE
PREDUZETNITVO
IV VRSTE I RAZVOJ PREDUZETNIKA
Preduzetnici igraju na "kartu promena" i koriste ih na pravi

nain i u pravo vreme za poslovne prodore.
Promene su izazov i obrazac poslovnog ponaanja

preduzetnika.
Preduzetnike inovacije predstavljaju one promene koje

razbijaju "kruni tok" ekonomske ravnotee jer uvode "nove
odnose".
Inovacije "stvaralaki razaraju" postojee ekonomske

strukture, zamenjujui ih novim
VELIKO I MALO PREDUZETNITVO
Moe se govoriti o "velikom i malom

preduzetnitvu", s bozirom na efekte inovacija.
I jedno i drugo poinje od malih poslovnih jedinica,
dakle nije re o veliini jedinice gde se ostvaruje
inovacija ve o krajnjim efektima.
"Veliko preduzetnitvo" oznaava efektivnu
pojedinanu promenu ili stvaranje nekog segmenta
privrede, sa uspostavljanjem standarda koje sredina
prihvata, pod dejstvom odreene preduzetnike
inovacije, odnosno poduhvata.
Njihov uspeh zavisi od toga da li e se ugasiti
preduzetniki duh, odnosno da li e se odrati tempo
inoviranja, podizanja poetne inovacije na vii nivo ili
primene drugih inovacija.
"Malo preduzetnitvo" deluje putem veeg broja

preduzetnikih inovacija koje skupo menjaju strukturu u
odreenim segmentima.
Obino ne uspostavlja "pravila igre" kao to to ini
"veliko preduzetnitvo", ali koristi mogunosti
uspostavljenih pravila.
Inovacije "malih" se ne zasnivaju na tehnikim
inovacijama, odnosno novim proizvodima koji su postali
standard za taj segment, ve na moguim tehnikim ili
tehnolokim poboljanjima ili drugim inovacijama koje
se odnose npr. na segmentaciju trita i izbog "udobnog
gnezda", na pronalaenje pravih kanala distribucije, na
uspenu promociju proizvoda, na organizaciju
proizvodnje koja e obezbediti fleksibilnost uz
minimalne trokove.
Dodavanje inovacija na prvu, ak i razliitih vrsta, ine
drugi, trei i ostale talase malog preduzetnitva koji se
javljaju kao efekat eha. Naredni talasi su manje snage i
umiruju se do novog prodora i novog prvog talasa.
"Veliko preduzetnitvo" je karakteristino za epohu

velikih otkria i razvoj industrije na kojima je utemeljena
dananja privreda sveta.
Veina preduzetnikih poduhvata zasniva se na izumima

na kojima su se kasnije gradile itave industrije.
Pronalasci parne maine, benzinskog i dizel motora,

generatora za naizmeninu struju genijalna su otkria
koja su irom otvorila vrata za preduzetnike inicijative.
U Srbiji je bilo primera pionirskih poduhvata

u preduzetnitvu koji su utemeljili privatnu industriju,
trgovinu, bankarstvo,odnosno kapitalizam koji je kasnije
ukinut,ostavljajui za sobom prazninu koju danas sa
mukom popunjavamo.Primer za nae nove
preduzetnike moe da bude Djordje Vajfert koji je bio "nemogue
dete" sa preduzetnikim inovacijama u krugovima prvih srpskih
kapitalista. Krajem prolog veka poeo je sa oevom pivarom
(dananji BIP) koju je proirio, a za potrebe velike kotlarnice otvorio
je rudnik uglja u Kostolcu. Inficiran virusom preduzetnitva, pratei
tragove rudarstva Rimljana i srednjevekovnih Srba, pokuao je da
proizvodi ivu na Avali i da oivi proizvodnju obojenih metala.
Nekoliko puta je bio na ivici bankrotstva i na kraju je uspeo, postao je
jedan od glavnih akcionara rudnika i topionice bakra u Boru poetkom
ovog veka. Bio je i jedan od guvernera i akcionara Srpske narodne
banke, pretee dananje Narodne banke Jugoslavije, koja je kao i
INIOCI KOJI PODSTIU
PREDUZETNITVO
Zanimljiv je podatak da, u skoro svakoj zemlji,
najvei deo uspenih preduzentika ine imigranti
ili pak prva generacija njihovih potomaka.
Kod nekih je potsticanje preduzetnikog duha
posledica porodinih ili drutvenih potekoa.
Odvajanje od poznatnog drutvenog okruenja
(dui boravak u vojnim jedinicama za vreme
trajanja rata npr.), razvedena porodica, bolest ili
nezaposlenost, mogu navesti pojedinca da
razmilja o svrsi ivota, odnosno ivotnom cilju, te
ga usmeriti na pokretanje vlastitog posla.
Istraivanja su utvrdila da se preduzetniko
ponaanje javlja kad god su ekonomski uslovi
pogodni za njihov razvoj.
INIOCI KOJI POTSTIU PREDUZETNITVO
Kao neke od elemenata koji su preko potrebni za

razvoj preduzetnike kulture, moemo navesti
sledee:
1. otvorena mogunost da pojedinci samostalno
obezbeuju resurse za svoje inovativne delatnosti,
2. razumevanje i podrka istomiljenika u
trenucima krize,
3. slab otpor to dolazi od postojeih konkurenata,
te onih kojima je interes u odravanju status quo
stanja,
4. saznavanje za opravdanosti preduzetnikog
naina razmiljanja i ponaanja, te podrka
porodice, prijatelja i/ili saradnika,
INIOCI KOJI POTSTIU PREDUZETNITVO
5. postojanje stvarne mogunosti da se neto

napravi drugaije i/ili na potpuno nove
naine: novi proizvodi, materijali, metode,
sistemi i proceni koje ne bi bilo lako
uklopiti u postojee organizacione okvire,
6. vera u budunost, vera da e sadanji trud
i aktivnost biti dostojno nagraeni,
7. uverenje da su nove metode i ideje i za
lino i za opte drutveno dobro.
ORGANIZACIONO OKRUENJE ZA SPOLJANJE I
UNUTRANJE PREDUZETNITVO
Ponekad su potrebni posebni organizacioni
uslovi za potsticanje i korienje preduzetnitva.
esto za pojam preduzetnitvo vee se

upravljanje malim organizacijama, ali mu neki
autori proiruju i na velike organizacije.
Sutina preduzetnitva je inovacija, ciljno

usmerena promena radi korienja potencijala
orgnizacije.
Kao preduzetnici rukovodioci pokuavaju

poboljati situaciju.
Gifford Pinchot razlikuje unutranjeg
preduzetnika i spoljanjeg.
Unutranji preduzetnik je osoba koja se
usredsreuje na inovaciju i stvaralatvo i
koja pretvara snove i ideje u profitne
poduhvate delujui unutra u organizacionom ambijentu.
Pojam unutranje preduzetnitvo se ponekad koristi da bi
opisao preduzetnike stavove i ponaanje kod zaposlenih u
velikim organizacijama.
Taj se oblik ponaanja rukovodioca moe stimulisati tako da
se rukovodioci uine lino odgovornim za troenje i sticanje
sredstava u podruju delatnosti za koju su zadueni ili pak
tako to e na pojedina odelenja organizacije gledati kao na
samostalne i samofinansirajue celine.
Prema tome unutranje preduzetnitvo
podrazumeva i preduzetniki duh, i ako, moda,
postoji i potpuna razdvojenost vlasnitva nad
organizacijom i upravljanjem. Menaderi se u
kontekstu unutranjeg preduzetnitva
ponaaju kao da su sami vlasnici organizacije.
Iz ovoga sledi da je unutranje
preduzetnitvo stanje svesti za koje je
svojstveno sledee:
1. Istrajnost ili reenost, koja se ogleda kroz
spremnost na puno rada;
2. Spremnost na preuzimanje rizika, naravno uz
raniju detaljnu procenu mogunosti uspeha;
3. Intuitivno poimanje funkcionisanja

trita, naroito u smislu prepoznavanja
novih trinih mogunosti;
4. Odbijanje ustaljenih oblika vladanja, kao i
odbojnost prema birokratiji i
sputavajuim pravilima;
5. Poslovni entuzijazam, emocionalna
vezanost za orgnaizaciju, sposobnost
stvaranja odnosa lojalnosti kod odreenog
osoblja i sposobnost ulivanja poverenja
kod dobavljaa, kupaca i drugih tela koja
su izvan organizacije.
SPOLJANJE PREDUZETNITVO
Spoljanji preduzetnik je osoba koja ini sline

stvari, ali izvan organizacije.
Preduzetnici su u stanju uoiti povoljnu
mogunost, pribaviti potreban kapital, rad i
ostale inpute te ih uspeno spojiti u operaciju ili
proizvod.
Oni su spremni preuzeti lini rizik uspeha ili
neuspeha.
Mnogi autori ne prave razliku izmeu
unutranjeg i spoljanjeg preduzetnitva.
STVARANJE OKRUENJA ZA
PREDUZETNITVO
Budui da je stvaranje okruenja za uspeno i
efikasno postizanje grupnih ili pojedinanih ciljeva u
organizaciji odgovornost menadera, oni moraju
stvarati povoljan ambijent za preduzetnike kako bi
ovi mogli koristiti svoj potencijal za inovaciju.
Pokretanjem promena preduzetnici preuizmaju lini
rizik i oekuju da e biti nagraeni za svoje napore.
Preduzetnici treba da imaju odreen stepen slobode
da bi realizovali svoje ideje, to znai da im je
potrebno delegirati dovoljno slobode i ovlaenja.
Lini je rizik preduzetnika izvan organizacije
(pojedinca koji ima vlastito preduzee) drugaiji.
Neuspeh moe znaiti steaj.
INOVACIJE I PREDUZETNITVO
Kada se spomenu inovacije i preduzetnitvo,

obino nam prvo padaju na pamet prie o
uspehu ljudi kao to su Steve Jobs iz Apple
Computer.
Preduzetnici imaju kreativne ideje; oni koriste
svoja sredstva i vetine menadmenta da bi na
tritu zadovoljili prepoznatljive potrebe.
Bude li uspeh u njihovom poslu, preduzetnici
mogu postati vrlo bogati.
Peter Drucker kae da inoviranja ima ne samo
u organizacijama sa visokom tehnologijom, ve
i u uhodanim preduzeima, s niim tehnolokim
nivoom.
ta preduzetnitvo zapravo znai?

Ono ukazuje na zadovoljstvo trenutnim stanjem i svest
da je potrebno postupati drugaije.
Inovacija proizilazi iz neke od situacija:
Neoekivani dogaaj, uspeh ili neuspeh
Nepodudarnost pretpostavljenog i stvarnog
Procesi ili zadaci koji zahtevaju poboljanja
Promene strukture trita ili privredne grane
Demografske promene
Promene znaenja ili gledanja na stvari
Novosteeno znanje
Inovacije koje se temelje iskljuivo na

bistrim idejama mogu biti vrlo
riskantne i ponekad nisu uspene.
Najuspenije inovacije su obino one
prizemljene.
Npr. Japanci koji ostvaruju male
inovacije u svojim automobilima i
elektronskoj opremi nudei kupcima
sitne pogodnosti koje ovi vole.
James Brian Quinn je u svom

istraivanju otkrio da uspena velika
preduzea paljivo oslukuju potrebe svojih
kupaca. One osnivaju timove koji tragaju za
kretivnimalternativama da bi usluili svoje kupce.
ak i organizacijama koje vode politiku promocija
preduzetnitva i inovacije, razvoj novih proizvoda
zahteva istrajnost pri pretvaranju ideje u stvarnost.
Unutranji preduzetnici i spoljanji preduzetnici
usmeravaju se na inoviranje i kreativnost.
Moe se zakljuiti da dananje organizacije,
naroito one velike, nee moi da preive ovaj
period brzih promena i inovacija, ukoliko ne
obezbede preduzetniku kompetenciju i
sposobnost.
Opta konstatacija je da danas, nije samo u

sopstvenom interesu mnogih organizacija da
naue da budu voene u stilu preduzetnitva, one
imaju i iru drutvenu odgovornost da tako rade.
IV.VRSTE I RAZVOJ PREDUZETNIKA
1. PROBLEMI PREDUZETNIKA U UPRAVLJANJU

MALIM PREDUZEIMA
2. SEDAM PRAVILA USPENOG PREDUZENTIKA
3. PREDUZETNIKI MENADMENT(proces
razdvajanja i spajanja preduzetnitva i menadmenta)
PROBLEMI PREDUZETNIKA U
UPRAVLJANJU MALIM PREDUZEEM
Problemi u upravljanju MSP, razlikuju se od
onih koji su svojstveni velikim
organizacijama.
Posebne potekoe proizilaze iz
nemogunosti zapoljavanja specijalizovanog
osoblja i/ili nemogunosti sprovoenja
detaljnog istraivanja trita.
Vlasnik/menader MSP mora lino
preduzimati sve bitne rukovodee funkcije, a
takoe se mora baviti administrativnim
pitanjima (dobijanje dozvola za rad, porezima
i osiguranjima, primenjivati zakone o
zapoljavanju, otputanju, reviziji, itd.).
PROBLEMI PREDUZETNIKA U
UPRAVLJANJU MALIM PREDUZEEM
Pojedinci koji razmiljaju o pokretanju vlastitog posla
moraju imati na umu sledee injenice vezane za malo
poslovanje:
1. Mnogi osnivaju vlastita preduzea zato to su bili
otputeni ili proglaeni vikom radne snage.
2. Bolest, gubitak istrajnosti, pa ak i privremeni gubitak
entuzijazma, mogu doprineti propasti posla jedne osobe.
3. Voenje malog posla zahteva razliite vetine i
sposobnosti, kao i veliku sreu. Ljudi obino potcenjuju
ulogu iskustva u kontekstu uspenog poslovanja.
4. Vremenom e malo preduzee morati da zaposli dodatno
osoblje, to zahteva voenje kadrovske dokumentacije i
druge postupke (ugovore o zapoljavanju, itd.). Vlasnici
moraju nadgledati zaposlene, preuzeti rukovodeu ulogu,
kao i motivisanje radnika da mnogo rade.
UOBIAJENI UZROCI NEUSPEHA
MALIH PREDUZEA
Neuspeh je obino posledica sledeih inilaca:
1. nedostatak iskustva,
2. nedovoljna tehnika znanja,
3. slabo sporovedeno istraivanje trita,
4. nesposobnost voenja administrativnih poslova,
5. neujednaeni tok poslovanja,
6. loa predvianja finansijskog toka,
7. potcenjivanje trokova i vremena potrebnog za postavljanje
preduzea na noge,
8. preoptimistike procene potranje na tritu,
9. nemogunost dobijanja kratkoronih kredita od banaka ili iz
drugih izvora (zbog nemogunosti pripreme ili zbog
neuverljive prezentacije poslovnog plana),
10. neprihvatanje injenice da odgaanje plaanja moe znaiti i
nemogunost ubiranja tih sredstava.
Propast preduzea je manje verovatna ako su
vlasnici:
samouvereni i inicijatori obdareni sposobnou

aktivnosti,spremni u stanju podsvesti panja komuniciranja
da preuzmu rizi ke i koji celom nizu i
se ne stide kada stvari nisu problema istrovremeno, koji kod drugih bude
uspele, poverenje,
posvetiti strategije za oprezni u vezi s prebrzom

otporni i imaju snage budue delovanje te ekspanzijom, osiguravaju
oporaviti se nakon paljivo vode evidenciju postojanje.
potekoa, poslovanja da bi pratilina
predak preduzea,
SEDAM PRAVILA USPENOG
PREDUZETNIKA
ivimo u drutvu u kome brzina igra
fundamentalnu ulogu i gde caruje
sposobnost. Bernard Tapi predlae
treba ii jako brzo, prebrzo ako elimo
da osvojimo i da napredujemo.
Hteli mi to ili ne, istinske vrednosti nisu dovoljne da bi

se uspelo: i najdarovitiji od svih pojedinaca, ako ne zna da
zavede, ako ne zna da osvoji, izlae se riziku da ostane u
senci, on nee uvek sretati ljude koji e imati vremena za
otkrivanje njegovih blaga.
SEDAM ZAPOVESTI BERNARDA TAPIA
Bernard Tapi u svojoj knjizi Do

uspeha kae: Ne smatram sebe
Mojsijem koji na Sinaju prima Kamenu
plou zakona, niti nekakvim spasiteljem
preduzea. Dovoljno mi je da podelim
nekoliko pravila sa onima, kojih je na Bernard Tapi
svu sreu sve vie i vie - koji imaju elju

da se upuste ili koji su se ve upustili u
avanturu, stvaranje i izazov. Radi se o
pravilima koje sam sebi zacrtao tokom
raznoraznih peripetija i iskustava koje su
obeleila moj razvojni put.
1. ZNATI SE ANALIZIRATI - UPOZNAJ
SAMOG SEBE KAE SOKRAT
Dobro se analizirati znai biti svestan u potpunosti
svojih jaih i slabijih taaka da biste prevazili tu
oiglednu kontradikciju,uzevi u obzir da su slabe take
samo nalije jakih taaka.
Sokratov Upoznaj samog sebe je prvo pravilo, prva
zapovest svakog vlasnika organizacije koja dri do sebe.
Poznavajui sebe uz dovoljno skromnosti da biste
spoznali veliinu svojih propusta i primenili osnovno
pravilo komplementarnosti kompetencije, jer voa
organizacije je niko i nita, ako ne zna da se okrui
mladim i starim saradnicima, lucidnim kao i
pesimistinim, rasejanim kao i mudrim.
2. DOKAZATI HRABROST
Hrabrost je vrlina koja omoguava onima koji

njome raspolau da eksploatiu do maksimuma
svoje potencijale.
ta mislite zato od 10 najboljih teniskih igraa
sveta ima pola veana.
Zato to su oni bioloki jai od drugih?
Gluposti. Jednostavno zato to je primer
Bjorn Borg-a dao ideju i krila hiljadama
njegovih mladih zemljaka.
Ako on moe - misle oni - zato ne bih i ja?
Hrabrost, to je takoe prelepa Sartrova misao
Nada koja prevazilazi beznae.
3. ZNATI SE PRILAGODITI
Neemo da prisiljavamo realnost da se uklopi nae

planove, naprotiv, prilagodiemo nae metode
postojeim problemima.
4. BITI MULTIDISCIPLINARAN
U svakom sluaju, elastinost, pokretljivost i
prilagodljivost su kljune rei svake zdrave
politike.
Preduzetnikovo rukovoenje organizacijom i ne
moe se zamisliti bez pravog pogleda u
budunost.
Fanatici jedne jedine boje nee dugo opstati
naspram veselih nosilaca raznobojnih mozaika.
5. IMATI PETLJU
Ciceron je govorio Nije znao da je to

nemogue, zato je i uradio.
Izmeu nemogueg i izvanrednog
razmak je veoma mali, ivot obeava
avanture, esto izvanredne, nikad
nemogue.
Dobro sebe poznavati, imati petlju i hrabrosti, poverenja i
truditi se.
Glasine i paraziti raaju munje i ukoliko se one
razmnoavaju u mladosti, ukoliko se zna podsmevati
posledicama neuspeha i ta e ko rei, onom klaenje
na budunost ima ansi da pobedi.
Naa kljuna re, ponovo i vea je radost saznavanja.
Nikad se nita sluajno ne radi.
6. ODABRATI SVOJE RAZLOGE
Vanost odabranog razloga, zbog koga stvaramo

svoju profesionalnu doktrinu moe se zasnivati
samo na iskrenosti, na istini.
Ne treba nikada plivati uzvodno u odnosu na svoj
tok, ne treba takoe oformiti svoje tokove u
zavisnosti od okoline.
Nema velike budunosti ukoliko ste vi va izbor,
koji nameravate braniti, zasnovali iz oportunizma
ili rauna.
Treba biti predmet svoje sopstvene prie.
Treba da pronaete sektor u kome ete se oseati
dobro, u kojem moete sebe da ispoljite bez
kompromisa i svojim eljama.
7. BITI LIDER
Biti lider nije genetska funkcija, ne raamo se

kao lideri, ve to postajemo.
Neosporan lider se postaje od onog trenutka
kada narod, nad kim ete vriti vlast to
zahteva i kada nalazi uz lidera sve ono to
oekuje od njegovog znanja, moi i
sposobnosti.
Kada vam inovacija dozvoljava, na primer, da
se pree sa jedne vage na drugu, kada dodatna
vrednost proizvoda iziskuje drugog kupca,
tada se liderstvo uspostavlja sve dok ga na
smeni drugi sa veim performansama i sa vie
inovacija.
PREDUZETNIKI MENADMENT (PROCES
RAZDVAJANJA I SPAJANJA PREDUZETNITVA I
MENADMENTA)
U raspravi o preduzetnikoj organizaciji lako je
uoiti isprepletenost pojmova preduzetnitvo i
menadment.
Naime bihevioristiki okvir situiranja
preduzetnitva generisao je koncept
preduzetnikog menadmenta. Stvara se tako
jedan novi, sloeniji pojam koji nije jednostavni
zbir sadraja dve funkcije, ve nova struktura i
kvalitet.
Da bi se jasnije videlo u emu je smisao
navedene sinteze, potrebno je podsetiti se na
genezu preduzetnikih i menaderskih
aktivnosti i meusobnih odnosa - od postanka
do danas.
PREDUZETNIKI MENADMENT (PROCES RAZDVAJANJA
I SPAJANJA PREDUZETNITVA I MENADMENTA)
Na samom poetku preduzetnitvo je vezano uz vlasnika

sredstava za proizvodnju. Za istu osobu istovremeno bilo je
vezano i upravljanje i rukovoenje - dakle, i ono to se danas, u
odreenoj meri, svrstava u menadment.
Veim rastom organizacije, a posebno razvojem unutranje podele
rada, prvobitno iroko koncipirano preduzetnitvo poinje se u praksi
deliti.
U toj podeli, stoji vlasnik kapitala, znanja - koji iskazuje odlunost da
ih uloi u odreenu delatnost da bi se mogla oploditi i razmnoiti,
odnosno uveati kapital.
Izbor inilaca procesa rada i poslovanja, njihovu kombinaciju i drugo
poverava se drugim, za to osposobljenim, strunjacima, menaderima
koji se time profesionalno bave.
Vlasniku-preduzetniku, ostaje u nadlenosti vlasniko upravljanje
odnosno vlasniki nadzor. Ono se uglavnom svodi na kontrolu
profitabilnosti, rasta i razvoja organizacije.
PREDUZETNIKI MENADMENT (PROCES RAZDVAJANJA I
SPAJANJAPREDUZETNITVA I MENADMENTA)
W.J. Baumal istie da menader obezbeuje optu

efikasnost toka poslovnog procesa, brine da se inputi
ne troe uzalud, da organizacija ispuni svoje obaveze,
da se donose pravilne odluke i slino.
Njegov je zadatak da sazna procese i tehniku, da ih

zna uspeno kombinovati u skladu s onim to se eli
postii.
Preduzetnik - prema istom piscu - ima drugaiju

funkciju: on primenjuje nove ideje da bi se otisnuo od
sadanjosti i preuzeo akcije koje ga vode u budunost.
Re je dakle, o inovativno-preduzetnoj aktivnosti.
RAZDVAJANJA I SPAJANJA
PREDUZETNITVA I MENADMENTA)
U novije doba u podruju poslovanja nastupaju novi
zahtevi, izmeu njih i zahtev za ponovnom integracijom
preduzetnitva i menadmenta.
Rukovodna aktivnost se usloava da sve vie
pretpostavlja i ukljuuje u sebi elemente i svojstva
preduzetnitva.
Uspeni menaderi moraju biti i sposobni preduzetnici.
Oni moraju misliti i delovati kao preduzetnici. Tako se
formira rukovodno preduzetnitvo ili preduzetniki
menadment.
Takav profil menadera potreban je sve vie, na svim
nivoima organizovanosti u organizaciji, s tendencijom
da ono kao celina deluje menadersko-preduzetniki.
Od velike vanosti za ponovo spajanje odreenih
sadraja i svojstava preduzetnitva i menadmeta u istoj
osobi ima i sve vee razmnoavanje MSP, bilo izvorno
ili izvedenih iz velikih preduzea (korporacija)
dekoncentracijom sredstva i decentralizacijom
upravljanja, to je uslovljeno postignuima tree
tehnoloke ili informacione revolucije.
Procesi se odvijaju u dva pravca i to uporedo.
1. Jedan koji je ve izloen, ogleda se u tome da dobri i

sposobni menaderi jesu i sve sposobniji preduzetnici, i
2. drugi se sastoji u tome da vlasnici-preduzetnici ponovo
preuzimaju i menadersku ulogu.
Problem razgraniavanja, odvajanja i integrisanja
preduzetnike i menaderske funkcije jo nije zavren.
U odreenoj fazi drutvenog razvoja, u istoj osobi, nije bilo
spojeno samo vlasnitvo, upravljanje i rukovoenje ve i
izvravanje.
Razvojem klasnog drutva, uporedo s transformacijom
odnosa i oblika vlasnitva, dolo je i do promena nosilaca
navedenih funkcija i njihova mesta u jedinstvenom
proizvodno-poslovnom procesu.
Istorijski gledano, prvo se odvaja funkcija izvravanja koja
redovno pripada nevlasnicima sredstava za proizvodnju, a
ostaje ujedinjena funkcija upravljanja i rukovoenja u istoj
osobi, tj. u osobi vlasnika sredstava za proizvodnju u
inokosnom ili ortakom preduzeu utemeljenom na
privatnom ili radnom vlasnitvu.
Zatim se odvaja rukovoenje od upravljanja, kad
vlasnik sredstava za proizvodnju ovo prenosi na
profesionalne rukovodioce (menadere) koji tu funkciju
obavljaju u ime i u korist vlasnika koji zadrava tzv.
vlasniko upravljanje u svojoj nadlenosti.
Pojavom deoniarskih drutava, vlasnitvo se

umnogome odvaja i od posedovanja i od upravljanja ili
se redukuje samo na vlasniki nadzor a ovaj se svodi na
kontrolu profitablnosti i eventualno, na nadzor u
pogledu rasta i razvoja organizacije.
U razvijenim kapitalistikim zemljama susreu se novi

oblici deoniarskog drutva.
U njima se kao vlasnici pojavljuju sami radnici, dakle,

radnici - deoniari. Re je o tzv. radnikom deoniarstvu, o
odnosima u kojima dolazi do spajanja vlasnikog
upravljanja u istim osobama dok se rukovoenje odnosno
operativno odluivanje takvim deonikim drutvom
poverava posebnim profesionalnim osobama -menaderima.
Oni se nalaze pod vlasnikim nadzorom radnika-deoniara

odnosno odreenih organa upravljanja koji ih i postavljaju,
njima odgovaraju i oni ih prema potrebi i smenjuju.
Nezavisno o samom obliku ili vrsti vlasnitva, vlasniko

upravljanje, kao izvorno, uvek pripada vlasnicima
sredstava za proizvodnju.
Mogue je utvrditi da iako postoji razlika izmeu
preduzetnika i menadera kao osoba razliitih uloga,
interesa, aktivnosti i svojstava, savremeno poslovanje
sve vie zahteva integraciju tih aktivnosti kako bi
preduzetnici mogli biti dobri menaderi i obrnuto.
Ovaj zahtev za preduzetniko-menaderskim
ponaanjem ne odnosi se samo na vrh preduzetnike
organizacije ve i na sve delove i nivoe rukovodeeg
delovanja.
To je i uslov da bi organizacija kao celina delovala
preduzetniki, kao neka vrsta integralnog preduzetnika.
Jedan od prvih teoretiara koji je kreirao koncept
spajanja preduzetnitva i menadmenta bio je
P.Drucker.
On je taj novi spoj preduzetnike i rukovodne funkcije i

promene koje su u vezi s tim nastale u pripadajuoj
aktivnosti saeo pojmom preduzetnika ekonomija.
Tim se pojmom mogu obuhvatiti svi oni sadraji koji su

se napred pripisali preduzetnitvu i menadmentu i
njihovoj najnovijoj integrativnosti.
Isti pojam sadri i ekonomisanje samom preduzetniko-

menaderskom aktivnou u funkciji ekonomije na svim
nivoima organizovanosti ekonomskog delovanja.
BITNE RAZLIKE IZMEU PREDUZETNIKOG I
NEPREDUZETNIKOG RUKOVODIOCA
Brojni pisci - Stevenson, Gumpert, Jarillo,
Milton i drugi- ukazuju na odreene promene, ne
samo u samom sadraju preduzetnikog
menadmenta ve i u svojstvima i u odnosu
prema klasinom poimanju tih kategorija.
Preduzetnitvo i menadment ne ive pod
"staklenim zvonom" ve u neprestanoj
Harold Stevenson,
povezanosti i interaktivnosti s ostalim
oblicima ekonomskog ivota i njegove radne
organizovanosti.
Pogledati u knjizi tabelu u kojoj su
predstavljene razlike izmeu preduzetnikog i
nepreduzetnikog rukovodioca.
1. PREDUZETNITVO I INOVACIJE
2. PRIPREME ZA RAZVOJ
3. SVRSISHODNE INOVACIJE
4. OSOBINE PREDUZETNIKA
a) Line karakteristike preduzetnika
b) Samostalni preduzentici
c) Potekoe vezane za samostalna preduzetnitva
d) Menadment i preduzetnitvo
e) Okolnosti ivotnog puta
PREDUZETNITVO I INOVACIJE
Inovacija je sredstvo da se iskoriste poslovne mogunosti.

Postoje osnovne i izvedene inovacije.
1. Osnovna inovacija odnosi se na izbor proizvoda ili
usluga koji e moi da se plasiraju u datim uslovima
ponude i tranje,to je odgovor na pitanje ta ponuditi
tritu.
2. Izvedene inovacije (prvog, drugog i ostalih izvedenih
stepena) je model kako odabrani proizvod ili uslugu
napraviti i prodati.
Inovacije su, izmeu ostalog, uslovljene sredinom u
kojoj preduzetnici deluju.
Sredina u kojoj se primenjuju inovacije utie i na

njihove rezultate.
Po samoj definiciji koja vai za razvijene privrede,

inovacija ili poslovni "novitet" je ekskluzivna,
odnosi se na poseban nain reavanja poslovnih
poduhvata, koji nije ranije korien.
Prema osnovnoj definiciji preduzetnike

inovativnosti, oponaanje onoga koji je napravio
preduzetniki prodor, nije preduzetniki nain
ponaanja.
Pojavljuju se i osnovne inovacije koje predstavljaju

prave tehnike inovacije, tj. izume.
Preduzetnici su veoma uspeno razvijali osnovne

inovacije i pored postojee konkurencije.
To nisu bili samo novi proizvodi ni usluge.
Inovacije su se odnosile na snienje trokova

proizvodnje, poboljanje kvaliteta i dizajna, proirenje
asortimana, nain plasmana (noviteti u distribuciji i
promociji proizvoda i usluga) itd.
Procvat trgovine na veliko i malo rezultat je uspenih

preduzetnikih inovacija.
Posebnu panju preduzetnici poklanjaju promociji

proizvoda i usluga, to spada u izvedene inovacije.
Npr. firma "Flores" vri doradu domae rakije

proizvedene u seoskim domainstvima u proizvod sa
imenom "uta osa". Vlasnik firme kao pravi
preduzetnik vodi poslove, brine se o kvalitetu
osnovnog proizvoda, dizajnu etikete i distribuciji,
lansira nove proizvode za izvoz.
PRIPREME ZA RAZVOJ PREDUZETNITVA
Preduzetnika konkurencija se sve vie

poveava jer e broj onih koji se ukljuuju u
preduzetnike poduhvate sve vei.
Sa jedne strane, nagovetaji privrednog uspona
uz stvaranje povoljnijeg trinog ambijenta
poveae broj preduzetnika.
Sa druge strane, deo zaposlenih u drutvenom ili
meovitom sektoru koji predstavlja tehnoloki
viak, prikljuie se skupu preduzetnika preko
programa prestrukturiranja.
Uz samonikli organizacije stvarae se novi
privatni sektor transformacijom drutvenih
preduzea.
Pretpostavka je da e samo u MSP , gde su veinski

vlasnici menaderi, vladati preduzetniki duh i da e
se na ovaj nain takoe poveati skup preduzetnika.
Poveanje broja preduzetnika i preduzetnikih

poduhvata ujedno e znaiti i poveanje ponude,
odnosno konkurencije sa pozitivnim efektima na
smanjenje cena, poboljanje kvaliteta proizvoda ili
usluga, itd.
Do izraaja sve vie dolazi preduzetnika

inovativnost sa osloncem na trinu utakmicu i
zakonski dozvoljeno poslovanje.
Na domaem tritu pojaava se ponuda odnosno
konkurencija proizvoda i usluga iz uvoza.
Meunarodna razmene daje ansu lokalnim
preduzetnicima da se ukljue u meunarodno trite.
Otvaranje prema svetu stvara dodatni podsticaj

pravim preduzetnikim poduhvatima.
Velika prepreka u razvoju preduzetnikih poduhvata

prestavlja prelaz malih u velike poslovne jedinice
kada poveanje obima i irenje poslova namee
izdvajanje pojedinih poslovnih funkcija, praeno
odgovarajuim organizacionim promenama.
Preduzetnik-tvorac novog poslovanja, nemoe vie sam

da obavlja poslove organizatora proizvodnje, i dr..
Pored stvaranja ponude i podsticaja razvoja privrednih

tokova, privatni sektor se ukljuuje u proces stvaranja
novih trinih i ostalih institucija.
Institucije kao to su: berze sirovina, hartije od

vrednosti, esnafska udruenja, centri za edukaciju i
dopunsko obrazovanje i druge, pokreu i oblikuju
preduzetnici i njihove zajednice i udruenja.
Preduzetnici takoe pokreu i mnoge zakonske

inicijative koje ubrzavaju transformaciju privrede.
RAZVOJ PREDUZETNITVA
U periodu razvoja mogu se dostii odreene granice rasta

onog dela privatnog sektora ije se poslovanje zasniva na
izvornom preduzetnitvu, a koje nije preraslo u veliku
privatnu privredu gde se gubi izvorno preduzetnitvo.
Osnovni ciljevi razvoja preduzetnitva, odnosno

privatnog sektora su:
OPTI RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA=
Opti razvoj ovog sektora podrazumeva poveanje broja i

ekonomske snage preduzetnikih jedinica kao to su MSP.
UNAPREENJE RAZVOJA
Do sada je bilo rei samo o kvantitativnom razvoju koji
se odnosio na stvaranje novih privatnih jedinica.
Postoji i kvalitativni razvoj, odnosno poboljanje

internih faktora koji doprinose poslovnom uspehu.
Inovativnost je neophodan uslov preduzetnikog uspeha.
Ekstenzivan razvoj zasnovan na kvantitetu, ne moe da

odri ritam razvoja, ukoliko se ne ukljue elementi
kvaliteta.
RAZVOJ PRIMENE DOMAEG ZNANJA

Razvojna podrka je razliita za poetnike i uhodane
preduzetnike.
U okviru njih moe se ii na dalje ralanjivanje"
ene-preduzetnici-poetnici; pripadnici nacionalnih
manjina-preduzetnici-poetnici; itd.
Mogua razvojna podrka i podsticajne mere nisu u
suprotnosti sa navedenim slobodama.
Glavna prepreka za ulazak u neki preduzetniki
poduhvat su investiciona sredstva.
Najvie su pogoeni preduzetnici koji nameravaju da
se bave proizvodnjom, gde su potrebe za fiksnim
kapitalom najvee.
SVRSIHODNE INOVACIJE
U knjizi "Virtuelna korporacija": Struktuiranje i revitalizacija
korporacije za XXI vek" autori W.H.Daviidow i M.S.Malone istiu da
je sve oiglednije da se na kraju XX i poetku XXI veka jasnije vidi
da je sutina poslovanja u informacijama.
Razlike izmeu preduzetnika i rukovodioca
Preduzetnik Rukovodilac
Emocionalno vezan za firmu i ideale-viziju Vezuje se za zadatak i ljude s kojima treba da radi
Rad i privatni ivot nisu toliko odvojeni Odvaja posao od privatnog ivota
Angauje se na osnovu inspiracije Angauje se na osnovu uea u poslu
ini ljude odgovornim tako to trai celu osobu Zahteva ostvarenje zadatka
Stvara probleme Reava probleme
Ceni kod saradnika suprotstavljanje Ceni konformizam
Izaziva kod saradnika intenzivne emocije i elju da se Emocije nisu naglaene
identifikuje
Voen prilikama, ansama, mogunostima Voen sredstvima
Koristi kratkorone anse, ponaa se revolucionarno Dugorono i evolutivno se orijentie u odnosu na
anse
Iznajmljivanje neophodnih sredstava (lizing) Vlasnitvo sredstava
Mnotvo neformalnih veza Formalizovana hijerarhija
Prema istraivanju evropske "Battelle-grupe", kljune

tehnologije u sadanjem i narednom razdoblju su:
a) Najvanije kljune tehnologije osamdesetih godina:
dalji razvoj i primena mikroprocesora
automatizacija proizvodnje
banke podataka i inofmacioni sistemi
bioloki postupci preiavanja
povrinska saobraajna sredstva za masovne prevoze
materijali za zamenu oskudnih ili opasnih sirovina koje
zagauju okolinu
laserska tehnologija
postupak recikliranja
b) Najvanije kljune tehnologije devedesetih godina:

CIM (Computer integrated manifacturing), ukljuujui
robotiku
novi postupci merenja i analize, upotreba senzora
prepoznavanje jezika, slike i uzoraka
ekspertski sistemi
telekomunikacije (izmeu ostalog, satelit za prenos
komunikacija)
sistemi za administrativno komuniciranje
postupci u biotehnici (fermentativni i enzimatini
procesi)
tehnologija za saniranje (zatitu) ovekove okoline
primena lasera
materijali za spajanje
c) Najvanije kljune tenologije od 2000. do

2010.godine:
primena supervodonika
tehnologije za sirovine koje rastu (tehnologije za
"etvu", smetaj i pripremu)
tehologija gena
telekomunikacije na "irokoj traci"
dobijanje elektine struje iz suneve energije
prerada otpadaka putem pirolize
delotvorna terapija kanceroznih oboljenja
optika obrada podataka (visoka gustina informacija)
d) Kljune tehnologije posle 2010:
dobijanje energije putem fuzije jezgra

ekoloki ispravni procesi za dobijanje sirovina,
proizvodnju i zbrinjavanje otpadaka
tehnologije na bazi vodonika
molekularna eletronika (bio-ipovi)
uticanje na klimu.
Prema Druckeru-u, deava se ak paradoks da je visoka tehnologija

jedini sektor koji nije deo ove "nove tehnologije", tj. "preduzetnikog
upravljanja".
Tako na primer, preduzetnici iz Silikonske doline jo uvek veruju u

pravilo Benjamina Franklina: "Izumi li bolju miolovku, svet e
obijati tvoj prag". Ne pada im na pamet da se zapitaju zbog ega je
neka miolovka "bolja" ili za koga je bolja.
Veina onih iz Silikonske doline - ali i veina novih preduzea visoke

tehnologije s podruja biologije - mogla bi se, tvrdi Drucker, pre
nazvati pronalazaima nego inovatorima, pekulantima, a ne
preduzetnicima.
I to, verovatno, objanjava zato visoka tehnologija ne otvara dovoljno

radnih mesta i ne stvara dovoljno iste dobiti da bi cela ekonomija
bitnije poela da se razvija.
Prema Drucker-u, izvori svrsishodne inovacije,

mogu da se svrstaju u sedam grupa:
1. izvori koji proizilaze iz neeg neoekivanog;
2. izvori koji proizilaze iz nepodudarnosti stvarnosti
kakva jeste i kakva bi trebalo da bude;
3. izvori koji se temelje na potrebama procesa
rada;
4. izvori koji proistiu iz promena koje
zainteresovani zatiu nespremne;
5. izvori koji proistiu iz demografskih promena;
6. izvori koji proistiu iz promena u shvatanjima,
ponaanju i miljenju;
7. izvori koji proistiu iz novijih spoznaja.
Prve etiri grupe izvora nalaze se neposredno na podruju

poslovnih delatnosti, u preduzeima ili institucijama
javnih slubi, tj. u sektoru proizvodnih ili uslunih
delatnosti.
Zbog toga njih prvenstveno uoavaju ljudi iz tih

delatnosti.
To su u sutini simptomi ili pokazatelji promena koje su se

ve dogodile ili koje se, uz malo napora, mogu podstai.
Preostale tri grupe izvora povoljne prilike za inovacije

nalaze u promenama izvan neke delatnosti i njih mogu da
uoe svi.
OSOBINE PREDUZETNIKA
iroko je prihvaeno da se potencijalni

preduzetnici raaju sa izvesnim specifinim
karakteristikama, kao i da se oni stvaraju pre
svega obrazovanjem i podrkom okruenja.
Bilo je pokuaja da se preduzetnike osobine

posmatraju iz ugla odreenih socijalnih grupa,
pre svega religijskih, etnikih (jevrejsko
uspeno poslovanje irom Evrope), ili na
primer, emigranti kao marginalna drutvena
grupa ili u poslednje vreme ene.
Nabrojati emo samo neke od najee

spominjanih osobina preduzetnika. To su:
sklonost ka riziku
odlunost
samouverenost
kreativnost
inovativnost
izrazita motivisanost
takmiarski duh
istrajnost
radoznalost
komunikativnost
Preduzetnik obino kombinuje resurse na nov nain,

drugaije nego veina ostalih.
Njegov zadatak je da uvodi nove ideje.
Za njega dananja praksa ne moe da bude dobra za

budunost.
Preduzetnik obino ima problema da ubedi svoju

okolinu u vrednost svoje ideje.
Generalno je prihvaeno da je obrazovanje bitno za

preduzetnitvo.
Preduzetnik treba da zna koja su znanja

potrebna da bi se uspeno vodio biznis.
Postoji dosta interesantnih tipologija
preduzetnika.
Npr. preduzetnici dele prema kriterijumu
ranijeg profesionalnog iskustva novog
preduzetnika ili prema njihovim uroeno-
steenim predispozicijama za voenje
poslovanja.
Za nas je interesantna jedna, u literaturi dosta
retka tipologija preduzetnika a to je podela
prema kriterijumu konstitucionalno-mentanih
osobina preduzetnika.
Profesor B.Vujadinovi linosti delu u etiri grupe:

1. gojazno-flegmatine
2. mravo-impulsivne
3. dezorijentisano-nerealne
4. nervozno-zabrinute.
Na osnovu posete i razgovora sa desetinama

preduzetnika u preduzeima kao i poreenja
karakteristika i rezultata istraivanja pojedinih sluajeva
iz medija, moe se zakljuiti da nai najuspeniji
preduzetnici najee pripadaju mravo-impulsivnom
tipu.
Takav tip je vatrenog je temperamenta, ispoljava emocije,

reaguje i na potpuno nevinu izjavu, ili je zlonameran i
razdraljiv kada ispoljava ljutnju i bes.
Mrzi suprotstavljanje i tome se suprostavlja, ne birajui

rei.
Na poslu ovaj tip preduzetnika ispoljava preciznost i

efikasnost.
On je esto i izuzetan strateg, uz veliku sposobnost

organizacije.
Vrlo je uspean kao lider.

Stalno razmilja o poslu i obavezama i ne moe da

spava zbog toga.
Nastup ovakve linosti je siguran i samouveren.
U poslu brzo zauzima definitivne stavove sa

istovremenom sposobnou kreativnosti i usmerene
imaginacije.
Osobe ovog podtipa su vrlo istrajne i uporne i ne

odustaju lako od svojih namera.
Ponekad ak postaju politiki ili religiozni fanatici.

Preduzetnici bi mogli da razmiljaju na ovaj nain:
Ako mislite da ste poraeni, poraeni ste, ako mislite

da se ne usuujete, ne usuujte se,ako elite da
pobedite, ali mislite da to ne moete, skoro je
sigurno da to neete moi.
Ako mislite da ete izgubiti, izgubili ste, jer u ovom

svetu, znajte,uspeh zapoinje ovekovom voljom.
U ivotnim borbama ne pobeuje uvek snaniji i

bri ovek,ve, pre ili kasnije, onaj koji pobeuje
jeste ovek koji misli da to moe.
Danas se u poslovnom svetu,koristi termin agiliti

kojim se pre svega iskazuje uspenost preduzea ili
pojedinca.
ta zapravo engleska re agility znai? To je

osobina koja sadri dve vane karakteristike brzinu i
okretnost, ili sposobnost da se kree brzo i lako. To
nije nova ideja, ve nov nain gledanja na stare
ideje.
Agility - agilnost na najbolji nain opisuje zato je
neki preduzetnik jo uvek u poslovanju dok drugi
nije.
Konkurencija se ne sastoji vie u tome hoe li veliki
da pojede maloga, ve da li e brzi da pojedu spore.
Nae vreme je vreme brzih promena.

Ko ne moe te promene da sledi, i vie od toga,
da prednjai i njima upravlja, rizikuje da bude
odbaen.
Sve vea dinamika zbivanja vie ili manje istie
odreene osobine uspenog oveka.
Na univerzitatima i poslovnim kolama idealni
preduzetnik je esto predstavljen kao miran
profesionalac s naunim pristupom problemima,
koji koristi hardver i softver da identifikuje,
kvantifikuje i izabere najpovoljniju opciju.
Veina preduzetnika ima malo dragocenog

vremena da razmilja i planira, i esto dolaze do
zakljuka da prikupljanje podataka za donoenje
odluke moe biti mnogo tee i mnogo vie
vremena da oduzme od samog donoenja odluke.
Oni se esto moraju suoiti sa situacijama koje su

rizine, sa neizvesnou i nedovoljnim znanjem.
ak iako se oni moda ne oslanjaju na formalnu

logiku i objektivan proraun verovatnoa,
preduzetnici nisu u sutini kockari.
Kada se preduzetnici odlue na neku akciju oni su

manje zainteresovani za teoriju odluivanja i analize
ve za tanu, dokazanu i obraenu informaciju.
Oni veruju:
1. da su pretpostavke logine
2. da je izvoenje zakljuaka valjano
3. projekcije stoje u granicama razumnog scenarija
4. ako stvari krenu loe, kriza se moe reiti
dodatnom energijom i sposobnostima.
Na prvom stepenu su podaci, bolje reeno elementi informacija koji se

mogu izmeati, prepakovati i ponovo kombinovati. Potom dolaze
informacije a to su organizovani obraeni i struktuirani podaci. Kako
idemo lestvicama prema gore dolazi zakljuak koji razdvaja fine
(soft) od grubih (hard) podataka.
MUDROST
KOMUNIKACIJA
KNOW-HOW
UENJE I RAZUMEVANJE
ZNANJE
PRONICLJIVOST I INTEGRACIJA
PORUKA
ZAKLJUCI
KNOW-WAY
INFORMACIJE
PODACI
Koncept inilaca dolaska do preduzetnikog vrha

Da bi se postojea organizaciija
transformisala i razvila potrebno je da povea
fond znanja zaposlenih.
Danas se umesto uske specijalizacije trai
iroko obrazovanje koje se prilagoava
potrebama.
Sutina je u osposobljavanju kako misliti,
kako uiti, kako razvijati stvaralake
sposobnosti.
Misliti, to je fundamentalna i najvanija
sposobnost. Sve ostale se mogu nauiti i
razvijati.
Line karakteristike preduzetnika
Pitanje koje zaokruuje preduzetnitvo je da li

preduzetnici imaju osobine linosti i predhodno
iskustvo koje ih izdvaja od ostalih.
Informacija o takvim karakteristikama moe
olakati odreivanje koji pojedinci imaju
najbolje anse za uspeno lansiranje novih
poduhvata.
Jedan broj studija upuuje ba na ovo pitanje,
fokusirajui uglavnom linost, iskustvo i druge
line karakteristike koje bi mogle da objasne
zato neki ljudi postaju preduzetnici, a drugi ne.
Line karakteristike linosti
Raznolikost poslova koje su stvorili
preduzetnici,prepoznavanje karakteristika koje su
zajednike za preduzetnike je veoma teak zadatak.
Istraivanje karakteristika linosti je ostvarilo samo

nekoliko rezultata koji mogu biti korisni u
izdvajanju potencijalnih preduzetnika, ali te iste
osobine takoe ukazuju na menadere.
Psiholog Dejvid K.McClilend je, tvrdio je da

preduzetnici imaju veliku potrebu za uspehom.
Takve osobe streme prema situaciji u kojoj mogu da
ostvare rezultate kroz njihove sopstvene napore, kao
i ka umereno sloenim ciljevima i primaju relativno
trenutnu povratnu vezu o tome kako im ide.
Karakteristike linosti
Preduzetnici imaju relativno veliku potrebu za
dostignuem.
Istraivai nisu bili u stanju da uspostave direktnu

vezu izmeu visoke potrebe za dostignuem i
sklonosti da se stvarno zapone novi posao.
Verovatno da je visoka potreba za dostignuem

vaan faktor preduzetnikog uspeha.
Druga karakteristika koja je pronaena kod

preduzetnika je unutranji skup kontrole.
Karakteristik linosti
Preduzetnici sa unutranjim skupom kontrole mogu pre
da se angauju u aktivnim naporima da utiu na uspeh
truda.
Jedna karakteristika koja izgleda odvaja preduzetnike od

menadera je visoka tolerancija nejasnoa to znai da
je pojedinac sposoban da nastavi da radi efektivno i
produi dalje ak i kad su situacije visoko neizvesne.
Poto preduzetnitvo ukljuuje osnivanje novih

organizacija, tu je ukljuen i veliki deo nesigurnosti.
Menaderi takoe esto imaju vrlo visoke nivoe

tolerancije nejasnoa, ali ne tako visoke kao kod
preduzetnika.
Iskustvo i druge line karateristike
Razne studije su pokuale da utvrde vanost iskustva i
linih karakteristika preduzetnika.
Mnogo je panje je bilo posveeno porodinom
okruenju u detinjstvu, obrazovanju, starosti i radnoj
istoriju.
Istraivanja porodinog okruenja u detinjstvu
preduzetnika su razmatrala pitanja kao to su red roenja
i zanimanja roditelja.
Jedno periodino pitanje je stepen do koga preduzetnici,
tee da budu prvoroeno ili jedino dete u porodici.
Osnovna ideja je ta da takva deca dobijaju vei deo
roditeljske panje to dovodi do poveanog
samopouzdanja koje moe da podstakne preduzetnitvo.
Postoje podatci da preduzetnici ele da imaju oeve
vlasnike nekog biznisa.
Oni esto imaju i majke vlasnice, ili roditelje koji zajedno
imaju neki porodini biznis.
Imati jednog ili oba roditelja kao vlasnika biznisa stvara
privilegiju modela za potencijalne preduzetnike.
Drugi fokus ispitivanja bio je nivo obrazovanja
preduzetnika.
Literatura o preduzetnitvu esto tvrdi da su preduzetnici
manje obrazovani nego prosek cele populacije, novije
studije sugeriu da je suprotno verovatnije tano.
Unutar preduzetnikih rangova postoji iroka lepeza
steenog obrazovanja, gde neki preduzetnici nemaju ni
zavrenu srednju kolu, a drugi imaju fakultetske
diplome.
Starost je jo jedna varijabla od interesa u objanjavanju
preduzetnikih aktivnosti.
Iako je doba izmeu 25 i 40 godina ivota esto pominjano
kao period kada pojedinci najee postaju preduzetnici, u
stvari taj raspon je izgleda iri - od 22. do 55. godine.
Pojedinci mogu postati preduzetnici i pre 22. godine ivota,

ali su takvi sluajevi manje mogui zbog toga to takvi
pojedinci nemaju dovoljno obrazovanja, iskustva i
finansijskih resursa da krenu u stvaranje novih poduhvata.
Posle od prilike 55. godine ivota, smanjena energija i

fiziki problemi ometaju neke, ali sigurno ne sve,
potencijalne preduzetnike(Npr. Rej Krok je osnovao
McDonalds kada je imao preko 50 godina.
Takoe izgleda da postoje "godine kilometrae" koje se
javljaju u od prilike petogodinjim razmacima (20, 25, 30,
35, 40, 45, 50), kada pojedinci pre procenjuju njihov
trenutni status i odluuju da ulete u preduzetnitvo.
Ne iznenauje podatak da su radna istorija i odgovarajue

iskustvo znaajan faktor u podsticanju njegovog preduzea.
Nekoliko studija pokazuje da je u novim poduhvatima bar

jedan od osnivaa preduzea predhodno radio u istoj
industriji kao to je i novi posao.
Stvaranje novih poduhvata izgleda postaje lake posle

prvog, dajui znaaj principu koridora.
Koridor princip tvrdi da procese zapoinjanja novog

poduhvata pomae preduzetnicima da sagledaju i druge
mogunosti koje nisu mogli da uvide ili iskoriste dok
nisu zapoeli inicijalni poduhvat.
Jedna implikacija principa koridora je da pojedinci koji
poinju svoje preduzetnike karijere u ranijem ivotnom
dobu mogu bolje da iskoriste princip koridora zbog
potencijalno due preduzetnike karijere.
Samo neki od pojedinaca koji izgleda da imaju
karakteristike i iskustvo preduzetnika zapravo zapoinju
nov biznis.
Neki budui putokazi dolaze iz skoranjih napora da se
proue okolnosti ivotnog puta preduzetnika.
SAMOSTALNI PREDUZETNICI
Osnovni oblik poslovnog vlasnitva jesamostalno

preduzetnitvo. Prednosti ovog oblika organizacije su:
1. Budui da su vlasnici neposredno zainteresovani za uspeno
poslovanje svoga preduzea, insistirae na maksimalnoj
uspenosti poslovanja,
2. odluke se donose brzo,
3. odnosi sa zaposlenim osobljem te korisnicima usluga
preduzea su bliski,
4. lako se osnivanju, te se za osnivanje ne postavljaju neki
posebni uslovi optereeni papirologijom,
5. nema velikog hijerarhijskog stepenovanja,
6. privatnost poslovanja, ne zahteva se javno objavljivanje
rezultata poslovanja,
7. preduzee moe slobodno menjati delatnost, a da pri tome ne
mora menjati osnivake dokumente,
8. brzo se prilagoava promenama na tritu
Problemi vezani za samostalno
preduzetnitvo
Osnovni je nedostatak to vlasnik,odgovara
vlastitom imovinom za sva dugovanja.
Mala preduzea jo uvek nisu u mogunosti da
dostignu visok nivo produktivnosti.
Nedostatak sredstava za sobom moe povui
korienje nekvalitetnog i neadekvatnog prostora i
opreme,itd., kao i nemogunost odgovarajueg
reklamiranja.
Samostalni preduzetnici se uglavnom bave
delatnostima gde je potrebno brzo donoenje
odluka i lini kontakt,
Posebno pogodan oblik delatnosti za samostalne
preduzetnike je maloprodaja.
Menadment i preduzetnitvo
U prolosti se preduzetnitvo vezivalo za vlasnitvo nad
poslom.
Danas preduzetnike poslove esto na sebe preuzimaju
menaderi. Izuavanje preduzetnitva bitno je iz sledeih
razloga:
a) Ograniena odgovornost i rast poslovnih aktivnosti, kod
menadera se visoko razvila sposobnost manipulisanja
unutranjim resursima organizacije, ali ne i inventivnost i
sposobnost uspostavljanja i razvijanja u potpunosti novih
poslova.
b) ini se da su preduzetniki instikt i sposobnost voenja
izuzetno bliski jedan drugom.
c) Usvajanja preduzetnikog ponaanja od strane menadera
velikih organizacija, esto im pomae da budu uspenije u
svom poslu.
Okolosnosti ivotnog puta
etiri glavna tipa okolnosti su:

1. nezadovoljavajue radno okruenje,
2. negativni pomak,
3. prolazne take karijere i
4. prisustvo ljudi od pozitivnog uticaja.
1.Nezadovoljavajue radno okruenje se odnosi na

okolnosti u poslovnoj situaciji pojedinaca koje primoravaju
tu osobu da razmilja o naputanju posla i zapoinjanju
novog poduhvata.
Pogledati primer, Ros Pero u knjizi

Okolnosti ivotnog puta
2.Negativni pomak, ili naruavanje, odnosi se na okolnosti

u ivotnoj situaciji osobe koje ine neophodnim, da se uine
velike promene u stilu ivota.
Glavni faktor u ovoj kategoriji ukljuuje dobijanje otkaza,
razvod braka, smrt suprunika, dostizanje srednjeg doba ili
emigriranje u neku drugu zemlju.
Primer, brata i sestre Marti i Helen Smit u knjizi.
3.Prolazne take karijere su okolnosti u kojima se jedna

osoba kree od jedne aktivnosti karijere do druge, kao to je
zavravanje studija ili diplomiranje, otputanje iz vojne
slube, zavravanje velikog projekta ili kad deca odrastu i
napuste roditeljski dom.
Primer, Nensi Baroi u knjizi.
Okolnosti ivotnog puta
4.Ljudi od pozitivnog uticaja su osobe kao npr. mentori,

investitori, muterije ili potencijalni partneri koji
podstiu pojedince da zaponu posao.
Razlog za podsticaj je da su pojedinci u situaciji koja od

njih zahteva da preduzmu akciju ili pretrpe negativne
posledice.
Dok okolnosti ivotnog puta mogu biti pokretaka snaga,

uslovi okruenja su sastavna komponenta.
PRIMER - Kata Didel lansira njenu kunu kolekciju

1. ivotni ciljevi preduzetnika
2. Tipine crte uspenog preduzetnika
3. Sposobnost preduzetnika za uoavanje anse
4. Provera linih sposobnosti za vodjenje poslovanja
5. Vera u line kvalitete
Naklonjeni uslovi okruenja
Pregled odreenog broja relevantnih studija pokazuje da
postoji izvestan broj uslova okruenja koji izgleda
stimuliu preduzetnitvo.
Mnogi od ovih uslova se tiu osnovnih zahteva za voenje
posla, kao to su: adekvatno finansiranje, tehniki
sposobna radna snaga, pristupanost snabdevaa ili novih
trita, dostupnost zemljita i infra strukture, dostupnost
transporta i mogunost usluga podrke.
Drugi, vie indirektni uslovi obezbeuju podrku, kao npr.
prisustvo iskusnih preduzetnika i organizacija inkubatora,
uticaj vlade, stav populacije i ivotnih uslova.
Inkubator je organizacija ija je svrha da podri nove
poduhvate u njihovim najranijim fazama
Priemer u knjizi Kata Didel
ivotni ciljevi preduzetnika
esto inimo greku, kad oekujemo da se drugi

ponaaju kako treba ili razumno. Zato dolazimo u
situaciju da kaemo: "Tako neto ja ne bih uinio. Ne
razumem tog oveka. Da li je on lud?"
Ako neko drugaije reaguje nego to bismo mi

reagovali, ili ako reaguje drugaije od naih elja, zato
ne mora biti lud. On je u mnogo sluajeva sasvim obian
i normalan ovek.
Svaki ovek ima svoju specifinu logiku, u nju su

ukljuene njegove emocije, stavovi i raspoloenja.
oveka gledamo jednostrano i zaboravljamo da

njegovo ponaanje odreuju potrebe koje on eli da
zadovolji.
Reagovanje oveka predstavlja rezultat delovanja
itavog niza faktora.
On je izloen uticaju elemenata koji se odnose na
njegovu socijalnu, psiholoku i fizioloku okolinu.
ivotni ciljevi preduzetnika obuhvataju mnogo

elemenata koji su vezani za menadment .
Koje su razlike izmeu menadera drutvenih i
privatnih preduzea?
Kakvo je stanje u menadmenta u Srbiji danas?
Da li postoji razlika meu menaderima privatnih i
drutvenih preduzea?
Imajui u vidu rezultate dosadanjih istraivanja i teorijske
zakljuke kod nas i u svetu, koji govore da jo uvek nije
utvrena korelacija izmeu strukture ivotnih ciljeva
menadera kao jedinki i primenjenog sistema
menadmenta, ustanovljenog od prof. dr Renzisa Likerta,
smatramo da je takav pristup ispravan i sa naunog i sa
praktinog stanovita.
Ljudi na rukovodeim mestima u organizacijama imaju
razliite strukture ivotnih ciljeva kao posledicu
individualne psihologije, obrazovanja, kulture sredine u
kojoj se razvijaju i rade.
Neki ivotni ciljevi preduzetnika mogu se grupisati oko
sledeih inilaca (motiva) kao to su: vostvo, strunost,
kreativnost, presti, solidarnost, bogatstvo, nezavisnost,
ljubav, sigurnost, oseanje dunosti i zadovoljstvo.
Najbolje i najuspenije organizacije su stavile naglasak na
ljude i upravljanje njihovim potencijalima i sklonostima.
Razliite su uloge menadera, a kao najee su:
strateg
realizator
voa
motivator
donosilac odluka
kontrolor
upravlja promenama
Najvei uticaj na stvaranje efikasne ogranizacije imaju
menaderi.
Menader pored line preduzimljivosti moraju dobro da
poznaju poslovne procese, trite i okruenje u kojem posluje
organizacija, da samostalno i odgovorno donose odluke, da
spremno ulaze u poslovne rizike, da imaju snanu volju i
viziju budunosti, kao i sposobne i strune saradnike.
Uspean menader mora da ima znanja iz savremene tehnike,
tehnologije, informatike, organizacije, logistike, finansija,
marketinga i menadmenta.
Menader treba da ima line osobine kao to su: talenat,

intelegencija, prihvatljivost, drutvenost, iskustvo, moral i
temperament.
ivotni ciljevi se ubrajaju u takozvana vena psiholoka i

filozofska pitanja koja svaka epoha, klasa, narataj, pa
donekle i svaki pojedinac reava na nov nain.
Odavno se smatralo razumljivim samo po sebi da odgovor

na pitanje o ivotnim ciljevima proistie iz celokupne
psihologije, filozofskog sistema, metafizike, sociologije,
kao iz svoje osnove.
Mudrost i znanje u svom izvornom znaenju neophodni

su kao znanje ivota i znanje za ivot.
ivotni ciljevi su u psihologiji i poetni i zavrni problem.

Tipine crte uspenog preduzetnika
Sama re preduzetnik nas asocira na avanturistu,

inovatora, linost koja je spremna da rizikuje, jer ulae
vreme, novac i rad da bi postigao uspeh u svom poslu.
Praksa preduzetnitva nam ukazuje da ne postoji
originalan i uobiajen tip preduzetnika.
Prema Chall-u potrebno je:
1. Uiniti bitne korake u pravcu razumevanja

preduzetnikih karakteristika;
2. Kontrolisati i proveriti instrumente za merenje
preduzetnikih potencijala;
3. Usavriti alate za merenje pojedinih varijabli.
Prema istraivanju Timmons-a (u strunim krugovima ova
istraivanja se smatraju jednim od najobimnijih i
najpotpunijih pristupa u shvatanju preduzetnitva).
Ovaj model pretpostavlja da:
1. eksterni faktori su od velikog uticaja na preduzetniko
ponaanje;
2. kao vidljive karakteristike preduzetnika su pre svega
interaktivne vetine (drutvene i saznajne), koje mogu da se
naue;
3. podela preduzetnika je mogue prema svojim personalnim
karakteristikama i ponaanju od ostalih poslovnih ljudi kao to
su rukovodioci, inovativci, itd.
4. mogue je podela "uspenog" tipa preduzetnika
od"neuspenog".
Timmons tvrdi da je, analizirajui stotine preduzetnika

doao do zakljuka da ni jedan od njih ne poseduje sve
najpoeljnije kvalitete u najveem stepenu.
On smatra da su sledeih 15 karakteristika vrlo vane i
koje se prema njemu mogu nauiti:
1. totalna posveenost poslu
2. potreba za velikim dostignuima
3. orijentacija na ciljeve i anse
4. inicijativnost
5. istrajnost u reavanju problema
6. svest o svojim dobrim i loim osobinama
7. verovanje da je on/ona jedini gospodar svoje sudbine
TIPINE CRTE UPENOG PREDUZETNIKA
8. spremnost da izdri stresne i rizine situacije

9. prihvatanje "kalkulisanog" rizika
10. ne iskazivanje svoje snage i moi (status i mo
su pre svega posledica, a ne uzrok koji motivie
njegovu akciju)
11. pouzdanost
12. odlunost
13. bavljenje budunou
14. sposobnost organizovanja timova ljudi
15. lina odgovornost.
Timmons takoe identifikuje i neka ponaanja

koja ne mogu tako lako da se naue:
a) velika energija za rad i emotivna stabilnost,

b) kreativnost i inovativnost,
c) vizionarske sposobnosti i visok stepen
inteligencije (ali ne samo one koja se ostvaruje
kroz formalno obrazovanje, ve i kroz
poznavanje "zakona ulice" i posedovanja "nosa
za poslovanje").
U izraunavanje preduzetnikog koeficijenta Harper,
odreuje osam preduzetnikih kvaliteta, koji su po njemu
najvaniji prilikom ocene predispozicija za preduzetniki
uspeh, a to su:
1. preduzetnici su "tragai" za novim ansama,
2. orijentisani su na budunost,
3. stalno pokuavaju da budu najbolji,
4. trino su orijentisani,
5. znaju da vrednuju svoje saradnike,
6. realni su,
7. marljivi su i prihvataju sve poslove,
8. "puni su ivota".
Poredak preduzetnikih kvaliteta prema Dyer-u polazi od
sledeih elemenata:
1. spremnost na preuzimanje rizika,

2. elja za konkurencijom,
3. sposobnost da upravlja stresom i stresnim situacijama,
4. sposobnost da se od poslovanja napravi zabava,
5. kreativno reavanje problema,
6. sposobnost da se prepozna ansa,
7. posveenost poslovanju,
8. stalna orijentacija ka ostvarenju nekog cilja,
9. realni optimizam.
Koncept "10D" analizira Bygrave W.D. i odreuje
sledee karakteristike preduzetnika:
1. Sklonost ka sanjarenju. Preduzetnik ima preciznu
viziju odredjenog poslovanja u budunosti i, to je jo
vanije, sposoban je da te vizije i praktino realizuje.
2. Ubedljivost . Preduzetnik donosi odluke relativno brzo,
i to je moda klju njegovog uspeha.
3. Tvorac. Ono to odlui veoma brzo i realizuje u praksi.
4. Reenost tj. odlunost. Retko odustaje, ak i kada se
suoi sa ozbiljnim problemima. Reen je da istraje u
realizaciji ideje u koju veruje.
5. Posveenost . Preduzetnici su totalno posveeni
poslovanju, ponekad po cenu njihovih odnosa sa
prijateljima i porodicom.
6. Odanost.Preduzetnici vole ono to rade. Ta ljubav

im upravo omoguava da se "odre" kad im je
najtee
7. Detaljista. Insistiranjem na detaljima, preduzetnik
ne dozvoljava da mu promakne bilo koja vana
informacija, koja na odreeni nain moe da se
reflektuje na njegovo poslovanje.
8. Sudbinu dri u svojim rukama.
9. Novac. Postati bogat nije primarni motivacioni
fkator preduzetnika. Novac je pre mera njegovog
uspeha.
10. Spremnost preduzetnika na distribuciju vlasnike
funkcije kljunim saradnicima.
Sposobnost preduzetnika da uoi ansu
Preduzetnici imaju sposobnost da u problemu vide izvesnu
ansu.
Oni uvek trae oblasti u kojima potrebe ljudi ili nisu

zadovoljene ili su delimino zadovoljene.
Preduzetnici znaju da na tritu postoji neogranien broj

ansi.
Preduzetnik ima oseaj da prepozna ta je drugima

potrebno.
On je u stanju da unapred oseti trendove na tritu i da

predvidi ansu koju drugi nisu u stanju da vide.
Provera linih sposobnosti za voenje biznisa
Prva faza je razmiljanje o mogunosti formiranja

sopstvene firme.
Zatim se vre procene linih sposobnosti.
Ta procena ukazuje na sposobnosti i nedostatke.
Proverava da li se i u kojoj meri, ti nedostaci mogu

uspeno prevazii dopunskim obrazovanjem.
Od ovih procena zavisi da li e neko u buduem

poslovanju uspeti u prvom, drugom, treem, nekom
narednom pokuaju ili nikada.
Ko osniva sopstveno poslovanje, veruje u uspeno

poslovanje i manje sumnja u mogui rizik.
On najee i ne vidi rizike, ve mogunost za

uspeano poslovanje.
Taj optimizam je poeljan i potreban samo u onoj meri u

kojoj je realan ali oekivanja koja su izvan stvarne
sposobnosti i objektivne mogunosti daju suprotne efekte.
Najznaajnije karakteristike uspenog preduzetnika,

odnosno voe biznisa, su sledee: (1) operativnost, (2)
kreativnost, (3) kritiki prilaz, (4) analitinost, (5)
sposobnosti rukovoenja, (6) tehnika sposobnost, (7)
komunikativnost, (8) motivisanost.
Provera linih sposobnosti za voenje
biznisa
Najznaajnije karakteristike uspenog preduzetnika,
su sledee:
(1) operativnost,
(2) kreativnost,
(3) kritiki prilaz,
(4) analitinost,
(5) sposobnosti rukovoenja,
(6) tehnika sposobnost,
(7) komunikativnost,
(8) motivisanost.
1) OPERATIVNOST
Da bi iz svakodnevnih dinaminih kretanja proizali pozitivni
poslovni rezultati preduzetnik mora biti operativan.
Preduzetnik mora brzo i efikasno preduzima odgovarajue
mere i akcije u skladu s potrebama uspenog poslovanja.
U tom cilju preduzetnik treba da je:
(l) odgovoran,
(2) snana linost,
(3) inicijativan, i
(4) istrajan.
2) KREATIVNOST
Kreativnost preduzetnka je njegova sposobnost logikog
razmiljanja i zakljuivanja, iz ega proizilaze ideje i reenja za
uspeno korienje trinih, tehnikih, kadrovskih, naunih,
informacionih i drugih potencijala.
3) KRITIKI PRILAZ
Preduzetnik ne prima nita "zdravo za gotovo". Preduzetnik po
pravilu svaku poslovnu informaciju i pojavu kritiki razmatra,
sagledavajui njihove pozitivne i negativne elefekte.
Preduzetnik se na osnovu kritikog razmiljanja opredeljuje se
za reenja kojima se najuspenije poboljavaju rezultati
njegovog biznisa.
4) ANALITINOST
MSP(mala i srednja preduzea)su, manje ili vie,
sloen organizacioni sistem koji je komponovan je
od brojnih elemenata i podsistema.
Uspenost MSP zavisi od uticaja brojnih

unutranjih i spoljnih faktora.
Da bi poslovanje uspeno funkcionisao preduzetnik
je, prinuen analitiki razmiljati.
Analitiki razmiljati znai uoiti i analizirati

stepen uticaja pojedinih poslovnih poduhvata,
organizacionih i tehnikih reenja, komponenti i
faktora na poslovne rezultate MSP.
5) RUKOVODNE SPOSOBNOSTI
Za uspeno voenje MSP preduzetniku su potrebne i

sposobnosti menadera.
Sposobnosti menadmenta su: predvianja, planiranja i

voenja ekonomike; organizovanja radnih procesa; izbor
kadrova i racionalnog korienja njihovih sposobnosti;
rukovoenja i kontrole svih delova procesa rada i
postignutih rezultata.
Navedene znanja i sposobnosti su neophodna preduzetniku

u svim fazama razvoja biznisa. Zbog toga je neophodno da
preduzetnik bude istovremeno i menader.
6) TEHNIKA SPOSOBNOST
Uspean preduzetnik poseduje odgovarajue znanje i
iz tehnologije proizvodnje odnosno uslune delatnosti.
Potrebe za tim znanjima su razliite u pojedinim
fazama razvoja biznisa.
U poetnoj fazi, kada je vlasnik biznisa i neposredni
izvrilac tehnolokih poslova, ta znanja su dosta
naglaena.
Razvojem biznisa, kada se vlasnik firme sve manje
angauje na poslovima neposredne proizvodne
operative, a sve vie na poslovima upravljanja odnosno
menadmenta, obim potrebnih tehnikih znanja se
smanji.
7) KOMUNIKATIVNOST
U procesu voenja biznisa, preduzetnik mora da

komunicira sa brojnim licima kako unutar
organizacije tako i van nje o ega zavise i rezultati
firme.
Preduzetnik treba da ima optu kulturu, mo

uspenog usmenog i pismenog komuniciranja.
Njegove osnovne karakteristike treba da

su:emocionalna sposobnost, samokontrola,
hladnokrvnost, mirnoa, drutvenost, mogunost
uspostavljanja dobrih meuljudskih odnosa,
uviajnost, vedrina, smisao za saradnju, taktinost.
8) MOTIVISANOST
Motivisanost preduzetnika je bitan preduslov za
uspeno poslovanje njegove firme.
Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da je to model

ubrzanog privrednog i drutvenog razvoja.
Motivacioni osnovi slobodnog poslovanja proizilaze iz

dva razloga i to:
(1) linog i
(2) drutvenog podsticaja.
Vera u line kvalitete
Razmiljanje preduzetnika je slobodno i samostalno.
Da bi ideja imala anse i da bude uspena, od velike

je vanosti verovanje u nju, ali sa ubeenjem da ona
ima trine potencijale.
Preduzetnik mora realno da istrai i oceni da li postoji

mogunost plasmana svog proizvoda.
Preduzetnik mora da proceni sopstvene kvalitete.
Potencijalni preduzetnik, ako dobro poznaje sebe

lake e uoiti kada i gde treba da se osloni na druge
u stvaranju i realizaciji vlastitog biznisa.
1. KREATIVNOST I PREDUZETNIK
2. SPOSOBNOST PREDUZETNIKA ZA KOMUNICIRANJE
3. PREDUZETNIKOVA POSVEENOST POSLU
4. PREDUZETNIK I PREUZIMANJE RIZIK
5. ISTRAJNOST I UPORNOST PREDUZETNIKA
6. ISKUSTVO KAO CRTA USPENOG PREDUZETNIKA
7. VETINE PREDUZETNIKA
8. STVARALAKO REAVANJE PROBLEMA
9. PREDUZETNIK KAO LIDER
10. PRIMENA PREDUZETNITVA U PRAKSI
11. RAZLIKA IZMEU PREDUZETNIKA I MENADERA
KREATIVNOST I PREDUZETNIK
Mogu se razlikovati tri glavna tipa kreativnog reavanja problema.
Objanjenja ima za cilj da objasni zato se jedan specifian dogaaj

odigrao.
Predvianja treba da objasni do kakvih e rezultata dovesti odreeni
uslovi, tj. da predvidimo dogaaj koji se jo nije odigrao.
Invencije ima za cilj da stvori jedan novi niz uslova koji e dovesti do
specifinog dogaaja.
OBJANJENJE. Problemi objanjenja podstakli su neka od

najnadahnutijih stvaralakih dostignua ljudskog duha. Rad jednog
Kopernika, Njutna, Ajntajna, Tesle,Pupina,pripada toj kategoriji.
Problemi objanjenja najee dovode do pogrenih reenja, ali su, to je

paradoksalno, od sva tri pomenuta tipa problema najlaki za reavanje.
PREDVIANJE.Cilj predvianja je razumevanje jednog budueg

dogaaja.
"Nagaanja" esto ima u reavanju problema, ali se ono ne moe

okarakterisati kao stvaralako reavanje problema.
Naa definicija problema predvianja sadri dve take:
1. dogaaj koji se predvia nikada ranije nije postojao u iskustvu

pojedinca;
2. antecedentni (predhodei) uslovi dogaaja moraju se razumeti.
Ove dve karakteristike su vane zato to se na osnovu njih moe

povui razlika izmeu objanjenja i predvianja.
INVENCIJA(pronalaenje) se moe definisati kao problem u kome je

cilj mislioca da ostvari jedan novi niz uslova koji e dovesti do nekog
eljenog dogaaja.
Invencija se razlikuje od objanjenja i predvianja po tome to
invencija zahteva veu dosetljivost od oveka.
U veini sluajeva proces predvianja odreen je prirodom "datih"
podataka.
ovek koji predvia, koncentrie svoju panju na ono to je dato a
razumevanje datih podataka i njihovih meusobnih odnosa dovodi do
reenja.
Zadatak inventivnog preduzetnika je da ostvari jedan odreen budui
dogaaj.
Ni jedan inventivni preduzetnik ne "stvara" uopte, ve uvek stvara
neto odreeno,ali to "neto odreeno" nije postojalo do tada i upravo
je to veliki deo tekoe svakog inventivnog preduzetnika.
Preduzetnici kreativnost ispoljavaju u svim fazama

biznisa.
Njihov nain razmiljanja je osloboen svega to je
vezano za tradiciju i uobiajenost.
On mora da bude kreativan u svakoj etapi razvoja
biznisa.
On mora da prepozna neku nezadovoljenu potrebu na
tritu, prilikom izbora poslovne ideje i da zatim na
kreativan nain utvrdi mogunosti za popunjavanje tog
prostora na tritu.
U sutini preduzetnici imaju averziju prema "status quo"
situacijama i uvek trae nove puteve u realizaciji
odreenih poslovnih poduhvata.
esto se razlozi uspenog poslovanja nalaze u

sposobnosti preduzetnika da razmilja
nekonvencionalno i da rei odreeni problem na
kreativan nain.
Kreativnost se ne moe forsirati, ali se moe pospeiti
prihvatanjem odreenih stavova i praktinim radom.
Najvei deo svog ivota ovek potroi u pokuajima
da spozna to vie stvari i da uoi kako stvari treba da
funkcioniu.
Moda je ak i najbolji nain za podsticanje
kreativnosti u devizi "ne zapinji previe".
SPOSOBNOST PREDUZETNIKA ZA
KOMUNICIRANJE
Preduzetnik treba da ima osobine dobrog

komunikatora.
Svoje ideje i proizvode preduzetnik komunicirajui
prodaje potencijalnim kupcima, odnosno
potencijalnim partnerima u biznisu.
Kada sa odreenom idejom preduzetnik pone
komunicirati sa poslovnim partnerima tek tada
komunikacija poprima svoj smisao i odreenu formu.
Verovanje u ideju i u sopstvene kvalitete klju je
efikasne komunikacije idejom.
Kad preduzetnik veruje u vrednost ideje i sebe on je u
povoljnoj situaciji da tu ideju stvarno i plasira.
SPOSOBNOST PREDUZETNIKA ZA
KOMUNICIRANJE
Komuniciranje je od izuzetne vanosti u svim fazama
biznisa.
Komuniciranje sa zaposlenima i definisanje jasnih
ciljeva, uz adekvatnu povratnu informacija, predstavlja
neto bez ega ne bi bilo uspeha poslovanja.
Efikasno komuniciranje podrazumeva ne samo verbalnu
komunikaciju ve i odreene metode vizuelne
komunikacije (prototipovi, skeevi, grafovi, fotografije).
Umenost komuniciranja podrazumeva sposobnost
prilagoavanja preduzetnika odreenoj situaciji.
Ako je cilj komuniciranja da se doe do novca koji je
potreban za finansiranje odreenog projekta, preduzetnik
treba svojim komuniciranjem da pokrije sva mogua
pitanja koja bi mogla da budu pokrenuta od strane
potencijalnih investitora (iznos potrebnih sredstava,
njihova struktura, rokovi).
PREDUZETNIKOVA POSVEENOST
POSLU
Preduzetnik je spreman na velika odricanja i da ivi sa
uspehom i neuspehom svog poslovanja.
Oni koji ele da zaplove vodama preduzetnikog

poslovanja moraju na samom startu da znaju da je to
veoma teak posao.
Uspeh nije samo rezultat posedovanja genijane ideje

ili pak identifikovanja odreenog nepopunjenog
proizvoda na tritu.
Poslovanje trai pre svega strpljenje i istrajnost.

PREDUZETNIK I PREUZEMANJE RIZIKA
Preduzetnik je svestan injenice da otpoinjanje

poslovanja i voenje istog podrazumeva elemente rizika,
ali da on upravlja rizikom.
Preduzetnik odreuje nivo prihvatljivog rizika i pokuava

da shvati ta dobija, a ta gubi ako rizikuje.
Mnogi pristupi u definisanju preduzetnitva istiu rizik,

sve je evidentnije da preduzetnici veoma oprezno ulaze u
svoje poslovne aranmane, preuzimajui samo
"kalkulisani" rizik.
Mnogi preduzetnici posebno istiu da oni nisu "kockari" i

da u svom nastupu pokuavaju to je vie da eliminiu
elemente rizika.
PREDUZETNIK I PREUZEMANJE RIZIKA
Svako ima svoj sopstveni nivo tolerantnog rizika.

ak i da rizik podrazumeva propast biznisa, takav
krah moe biti veliko iskustvo, koje e sutra moda
omoguiti veliki uspeh.
Prie o najuspenijim preduzetnicima govore da su

pre postizanja svojih velikih poslovnih uspeha, oni
imali ozbiljne promaaje i propuste.
Ono to ih je na kraju uinilo uspenim je bilo

"uenje na grekama". Thomas Edison je potroio
deset godina, pravei neprekidno greke, da bi na
kraju otkrio kako da napravi nikl-alkalnu bateriju.
ISTRAJNOST I UPORNOST PREDUZETNIKA
Preduzetnici moraju znati da je mala verovatnoa

uspeha preko noi.
Preduzetnik nikada ne odustaje od ostvarenja

odreene ideje, sve dok osea i veruje da postoji
potreba za njegov proizvod na tritu.
Dvadeset dve godine je bilo potrebno kreatoru

Xerox tehnologije da ugleda praktinu realizaciju
svoje ideje na tritu. Kreator laserske tehnologije je
ekao dvadeset godina da njegov patent bude
doveden u fazu neposredne izrade.
ISKUSTVO KAO CRTA USPENOG
PREDUZETNIKA
Iskustvo je vano mesto u procesu utvrivanja

faktora koji odreuje pravac i cilj za uspeh biznisa.
U tom smislu razmiljanja posebno treba
izdvojiti:
1. Preduzetniko iskustvo, pod kojim se podrazumeva

posedovanje odreenih iskustava u voenju poslova.
2. Preduzetniko iskustvo u odreenoj oblasti

poslovanja, glavne greke u startovanju novog
preduzea lei u injenici da kljuni ljudi biznisa ne
poseduju preduzetnika iskustva u odreenoj oblasti
poslovanja.
PREDUZETNIKA
3. Potrebna iskustva preduzetnika koja se odnose na

otpoinjanje biznisa predstavljaju ogromno
bogatstvo u svakom sledeem pokuaju osnivanja
novog preduzea.
4. Obrazovanje preduzetnika. Vrlo su interesantna

zapaanja nekih autora koji tvrde da uee
diplomiranih studenata u grupi rukovodilaca vee
nego u grupi preduzetnika. Nivo obrazovanja iako
potreban nikako nije i dovoljan uslov poslovnog
uspeha, to praksa preduzetnitva i potvruje.
PREDUZETNIKA
Prema Chambers-u preduzetnici kao pojedinci ili
preduzetniki timovi treba da poseduju sledee osobine:
a) Otpoinjanje biznisa je pre timski napor, nego rezultat

jednog oveka, potrebno je da svaki osnivaki tim ima
prethodno iskustvo vezano za otpoinjanje biznisa.
b) Tim treba da bude izbalansiran i da partneri pokrivaju

razliite funkcionalne oblasti, kao to su problemi vezani
za tehnologiju, finansijski menadment, proizvodnju,
marketing.
VETINE PREDUZETNIKA
Nauni krugovi koji se bave teorijom ove problematike

imaju sve vee interesovanje za tipologije preduzetnikih
vetina.
Norman Majer je definisao preduzetnike vetine kao:
a) dispozicije ili sposobnosti koje se razvijaju bez specijalnog

uvebavanja-uroene sposobnosti,
b) vetine koje sadre modifikacije uslovljene specijalnom
obukom ili vebom. Budui da veina poslova zahteva
barem neto obuke, to je sposobnost bavljenja jednim
poslom u stvari znanje ili vetina. Odnos moemo izraziti
ovako:
VETINA = DISPOZICIJA (UROENE SPOSOBNOSTI)
VEBA ILI ZNANJE
VETINE PREDUZETNIKA
Znanje ili vetina, kako ih ovde shvatamo, moramo

razlikovati od dostignua.
Izvreni posao zavisi ne samo od vetine ili sposobnosti

da se izvri posao, nego i motivacija za taj posao.
Neuspesi preduzetnika rezultat su slabih dispozicija,

male uvebanosti ili niske motivacije.
Mogue je postaviti model preduzetnikog uspeha, koji

uvaava elemente linih karakteristika preduzetnika,
vetina,elemente poslovne strategije i odgovarajueg
okruenja.
Model preduzetnikog uspeha:
POSLOVNA
STRATEGIJA
LINE
KARAKTERIS
-TIKE
SPOSOB- U
PREDUZETNIK NOST DA S
UROENE SE P
OSOBINE VETINA E
PREDUZETNI U PRAKSI H
-KE DEMON-
VETINE STRIRA
TRENING
I OBUKA
POSLOVNO
OKRUENJE
VETINE PREDUZETNIKA
U diskusiji stvaralakog reavanja problema, bilo da je
vodi praktiar-preduzetnik, koji vri generalizacije na
osnovu sopstvenog iskustva ili neko drugi, uvek se
naglaava uska veza izmeu znanja i stvaralatva.
Taj odnos koji se izraava razliitim reima i sa
razliitim naglaskom moe se tumaiti sa dve suprotne
teze:
1. to je vie znanja jedna osoba u prolosti stekla, postoji
vea mogunost da na stvaralaki nain rei nove
probleme.
2. to je manje znanja u prolosti jedna osoba stekla, njena
kreativnost je vea.
VETINE PREDUZETNIKA
Razlog za ovu prividnu kontradikciju lei u tome to

su obe tvrdnje ispravne kada se njihova znaenja na
odgovarajui nain definiu.
Veliki deo "znanja" koje stiemo - bilo sopstvenim

iskustvom ili formalnim vaspitanjem - jednostavno je
pogreno.
Ukoliko je to tano, sposobnost stvaralakog reavanja

problema oteena je sticanjem takvog "znanja".
Verovatno da je to imao na umu arls Ketering,
uveni pronalaza, kada je rekao: "Pronalaza je ovek
koji svoje obrazovanje ne uzima suvie ozbiljno".
STVARALAKO REAVANJE
PROBLEMA
"Prirodni tok" jednog procesa stvaralakog
reavanja problema razlikuje se od svih drugih
tekoa i sloenost problema, sposobnosti osobe,
njegove radne navike, zaliha starog znanja, njegova
motivacija i linost - sve to utie na onaj niz
dogaaja koje sve zajedno nazivamo jednim
imenom - procesom stvaralakog reavanja
problema.
To su etiri klasine faze stvaralake misli:
1. Priprema, se moe kratko opisati kao period u

kome se osoba upoznaje sa razliitim svojstvima
problema i u kome "igra" ideja zapoinje.
STVARALAKO REAVANJE PROBLEMA
2. Inkubacija, moe biti veoma razliita po svojoj

prirodi i po svome trajanju. Ona moe trajati nekoliko
minuta, nekoliko dana, nedelja, meseci ili ak godina.
To je faza u kojoj se problem stavlja na stranu i u
kojoj se na problemu nita "svesno" ne radi.
3. Iluminacija. Ljudi esto, im naiu na neto to im
izgleda kao opte reenje problema, pretpostavljaju da
su problem reili i dalje ne rade na njemu. Na taj
nain oni prevremeno zavravaju sa reavanjem
problema. Njihova "opta ideja" ne mora da bude
ispravna.
4. Verifikacija je poslednja faza. Predloeno reenje
moe biti detaljnije razraeno, ono se primenjuje i
proverava. Ako ono izdri test, problem je reen.
PREDUZETNIK KAO LIDER
Kljuni elemenat u preduzetnitvu je liderstvo.
To je proces u kome jedna osoba utie na

ponaanje ljudi, usmeravajui ih na ostvarenje
definisanih ciljeva preduzea.
Lider pored toga mora imati razumevanja, znati

predviati i kontrolisati ponaanje saradnika u
poslovanju.
Njegov krajnji cilj je da njegovi zaposleni

ostvare svoje sopstvene elje i ciljeve kroz
proces ostvarenja ciljeva preduzea.
KAOPREDUZETNIK LIDER
U poetku pri izuavanju liderstva, naglasak se

stavljao na identifikovanje linih karakteristika
efikasnog lidera.
Sredinom pedesetih godina ovaj koncept je

naputen i prihvaena je teorija "liderskog
procesa".
Ova teorija se bazira na pretpostavci da se lider

moe stvariti. On se ne raa kako to istie kola
linih karakteristika, ve se kroz proces
obrazovanja stvara.
Da li su lideri, kao drevni kraljevi, deca boanskog

provienja?
Mada je opte prisutno miljenje da veliki ljudi

zaista stvaraju istoriju, istinitost ove pretpostavke,
kako smatra Dems mek Gregor Berns - nikada nije
dokazana.
Verovanje da se lideri raaju je mit.
Svako moe biti lider i niko nije posebno

predodreen za to, smatra Hovard Has u knjizi
"Lider u svakom od nas".
Ljudi sa uroenom inteligencijom poseduju pravi

kvalitet lidera ali je drugo je pitanje kako ih
naterati da to uoe.
Vetina lidera je neto to moe da se naui, ali je

vrlo retko predviena univerzitetskim programom
u kolama poslovanja.
Za mnoge studente koncept liderske vetine je

enigma.
Mnogi studenti koji sluaju predavanja iz predmeta

menademt i preduzetnitvo nee postati veliki
lideri, ali e shvatiti sutinu ove vetine, na koji
nain se ona stie i kako se razvija u praksi.
PRIMENA PREDUZETNITVA U PRAKSI
Dok jedni preduzetnitvo tretiraju kao umetniku

formu, kao neto mnogo vie od puke ekonomske
aktivnosti, drugi preduzetnitvo tretiraju kao aktivnosti
koje se mogu nauiti ili na organizovan nain izvriti u
okviru redovnih poslovnih aktivnosti, potencirajui pri
tome praktinu dimenziju i rutinsko obavljanje
preduzetnikih aktivnosti.
"Svaka praksa poiva na teoriji", ak i kada

praktiari toga nisu ni svesni.
Preduzetnitvo je zasnovano na teoriji privrede i

drutva.
Veoma relevantni momenat podrazumeva vlasniku

dimenziju i odnosi se na pokuaj pravljenja razlike
izmeu preduzetnika i vlasnika biznisa.
Dominira stav da je preduzetnik pre svega inovator i

osoba koja moe, ali i ne mora, da bude istovremeno i
vlasnik firme.
Vlasnika komponenta, kao faktor preduzetnitva, sve

vie "uklanja" i potiskuje u drugi plan.
U tom pravcu razmiljanja veoma je bitno razlikovati

"individualno preduzetnitvo" od "unutranjeg
preduzetnitva".
Unutranje preduzetnitvo je bazirano na ideji

"preduzetnitva bez vlasnika,a njena sutina je u
sposobnosti iznalaenja novih poslovnih
mogunosti i dalje promene poslovnih aktivnosti
velikih sistema.
Unutranje preduzetnitvo podrazumeva kreiranje i

razvoj meusobno nezavisnih poslovnih jedinica
koje su zaduene za kreiranje ideja, ekspanziju
trita, razvoj tehnologija i unapreenje
metodologije rada.
Za uvoenje i razvoj "unutranjeg"

preduzetnitva potrebna je:
1. spremnost i sposobnost uesnika na operativnom
nivou da u praksi primenjuju preduzetniki stil
rada i upravljanja,
2. znaajna podrka preduzetnikom stilu rada i
upravljanja od strane top menadmenta,
razvijanje i usavravanje koncepta
"unutranjeg" preduzetnitva u odreenoj
organizaciji,
3. obuka preduzetnika i menadera za ovakav stil
rada i obezbeenje znaajnih finansijskih
sredstava.
Schumpeter je smatrao da se odreenim inovacijama u

organizaciji i podsticanjem preduzetnikog duha u
okviru organizacionih profitnih jedinica, moe bitno
uticati na poboljanje ukupnih rezultata organizacije.
Velike organizacije nisu ba najuspenije u razvoju

"unutranjeg preduzetnitva" i stvaranju preduzetnike
klime.
Osnovno obeleje modernog menadera je preduzetniki
duh.
Umesto autokratskog stila upravljanja i rukovoenja,
zasnovanog na hijerarhijskom poloaju i vertikalnom
odluivanju, savremeni stil upravljanja zahteva demokratske
odnose prema ostalim uesnicima u procesu horizontalnog
upravljanja.
Moemo konstatovati da preduzetnitvo u svojoj

osnovi nije vezano za vlasniku komponentu.
Preduzetnik je pre svega inicijator, inovator i lider,

bez obzira da li je on vlasnik biznisa, partner u
biznisu, ili je "plaen" od strane nekog drugog
vlasnika kao "najskuplja radna snaga".
Vlasnika dimenzija nije kljuna odrednica
preduzetnitva, ve su u odreenim situacijama i
"plaeni" za svoj kreativni rad.
Preduzetnik je pre svega inovator.On ne mora da
bude inovator, nego onaj ko odluuje o alokaciji
odreenih resursa u cilju praktine realizacije
odreene inovacije.
Preduzetnik vidi promene kao neto zdravo i on uvek:
1. trai promene
2. odgovara (reaguje) na njih, i
3. koristi ih kao mogunosti.
W.D. Bygrave, teorija o preduzetniku bazirana je na

sledeim postulatima:
1. spoznaja anse,
2. sposobnost adekatnog organizovanja, i
3. iskorienje anse koja se ukazala.
Izmeu preduzetnika kao voe moe se praviti razlika na:

1. Preduzetnitvo suprotnog dejstva koje predstavlja pasivnu
varijantu preduzetnikog ponaanja, baziranu na
verovanju da su svi konkurenti priblino iste snage i da ne
poseduju sposobnosti za neke radikalnije promene i
poteze, koji bi ih za korak odvojili od ostalih u tom
kontekstu, poslovni uspeh se tretira kao rezultat
pravovremenog adaptiranja novonastalim promenama u
poslovnom okruenju.
2. Izuzetno aktivno preduzetnitvo, koje predstavlja aktivniju

i kreativniju varijantu preduzetnikog ponaanja, baziranu
na verovanju da preduzetnik treba, ne samo da se pasivno
prilagoava promenama ve i da ih sam kreira.
Promene, u odreenim inovacijama, ne moraju da

budu tehnike prirode, a ne moraju da budu ni "stvar".
P.Drucker je smatrao da inovacije mogu da budu i,

ekonomske i socijalne prirode.
Kao primer esto se navodi znaaj pojave kupovine na

kredit kao revolucionarnog otkria.
Kao primer socijalnih inovacija,primer Japana koji je

svoju strategiju razvoja bazirao upravo na ovim
inovacijama (a ne na tehnolokim inovacijama) s
ciljem da socijalne institucije i ustanove budu
"sutinski" japanske i pri tome savremene.
Preduzetnik je lider i kreator i kao takav pokuava da

koristi preduzetniku strategiju "biti prvi i najbolji".
Imajui u vidu da ova strategija nosi najvee anse,
ali i najvee rizike, preduzetnici, koji znaju da
kalkuliu i upravljaju rizikom, pokuavaju da je
izbegnu kad god je to mogue.
Preduzetnitvo poznaje i strategiju kreativne
imitacije.
Ova strategija je bazirana na injenici da kreativni
imitator eka da neko drugi izmisli neto novo, ali
neto to je ipak samo priblino konanoj upotrebnoj
vrednosti inovacija.
Preduzetnik je dakle osoba koja odreenu poslovnu
ideju upotrebljava i neto to je poznato koristi za
slian sluaj.
RAZLIKE IZMEU PREDUZETNIKA I
MENADERA
Odreena razlika izmeu preduzetnika i menadera je
predmet brojnih nesuglasica i razmimoilaenja u
strunim krugovima koji se bave ovom problematikom.
Preduzetnici moraju da poseduju pored kreativnih

sposobnosti i solidna menaderska iskustva i poslovna
znanja.
Inventivni preduzetnik ima osobine kreativnog genija.

Kao rezultat takve kreativnosti on stvara ogroman broj
ideja.
Mnoge od tih ideja verovatno nikada nee postati

komercijalizovane u stvarnosti, zbog toga to njihov
tvorac po pravilu ima nedostatak menadment znanja.
MENADERA
Preduzetnici koji unapreuju proizvod su veoma
skloni strategiji "instant obogaivanja" na bazi
"jednog udarca", tj. jednog odraenog posla.
Oni nemaju neku dugoroniju poslovnu orijentaciju

koja je bazirana na dugoronom ostvarenju
poslovnog uspeha. Po pravilu im nedostaju vea
kreativnost i ozbiljnija menadment znanja.
Za razliku od preduzetnika menaderi poseduju

veoma izraene menadment vetine i poslovna
znanja, ali su manje poznati po svojim kreativnim i
inovativnim reenjima, posebno u stabilnim i sporo-
rastuim firmama. Njihov osnovni cilj je efikasnost i
efektivnost.
MENADERA
Preduzetnik je veliki kreativac i vrlo sposoban
menader.
On kao kreativac ima ideju i koncepciju kako da lansira

odreeni biznis i da njim efikasno upravlja i ostvaruje
razvoj organizacije.
Stara je izreka i sad vai: lako je otpoeti posao, ali ga

je teko odravati uspenim.
Ono to stvara razliku meu preduzetnicima,je stepen

kreativnosti i rizika koji preuzimaju na sebe u poslu.
MENADERA
Inventivni preduzetnik kreira nove proizvode i
povezuje odreene delove proizvoda na potpuno novi
ili usavren nain.
Proces pronalaenja reenja kod inventivnog

preduzetnika vrlo esto stvara frustracije, uz proces
koji se odvija po sistemu "stalnih pokuaja i
greaka".
Karakteristika inventivnih preduzetnika je izuzetna

istrajnost i koji su spremni da puno ulau da bi reili
odreeni problem.
MENADERA
Preduzetnik inovator primenjuje nove, tj.
inovirane metode ostvarenja specifinih poslova.
On odreenu invenciju "oivljava" inom njene
komercijalizacije.
Preduzetnik racionalizator identifikuje poslovne

ciljeve koji su potrebni za njihovu primenu u
praksi. On ne izmilja nove funkcije proizvoda niti
ih inovira, ve ih pravi jeftinijim.
Preduzetnik kopirant. Prema Bratoljubu Kljaiu

kopija je tana reprodukcija neega, npr. slike,
gravure, kipa, uopte neto uinjeno tano prema
uzorku.
RAZLIKE IZMEU PREDUZETNIKA
I MENADERA
Preduzetnik kopirant izvrava ranije identifikovanu i
utvrenu strategiju i da doprinese ostvarenju njenih
ciljeva.
injenica je da su funkcije sva etiri profila aktivnosti

koji su potrebni za uspeno funkcionisanje biiznisa, date
su veoma rigorozno i otro.
Praksa ukazuje da je veoma teko utvrditi "vrste"

sluajeve i da u sutini postoje "pomeani" sluajevi koji
kombinuju neke od etiri mogunosti.
Mnogi preduzetnici poinju biznis da bi upravo izbegli

situacije gde nisu u stanju da kontroliu celinu poslovanja.
RAZLIKE IZMEU PREDUZETNIKA
I MENADERA
Uloga preduzetnika je posebno vana u poetnim fazama,
koncepcijskoj i fazi poetnog rasta i razvoja, dok je uloga
menadera mnogo izraenija u zreloj fazi njegovog
razvoja.
Ovde se radi o simbiozi liderstva, preduzetnikog duha,

menadment vetina i znanja koja su nuna za uspeno
voenje poslovanja firme.
Preduzetnik moe da bude pojedinac ili grupa, da moe da

bude vlasnik kapitala, da treba da poseduje odreena
znanja i vetine menadmenta.
Menader, pod prinudom zakona koji vladaju na tritu,
mora da inovira i modifikuje svoj pristup upravljanju, pri
emu poprima elemente tzv.preduzetnikog menadmenta.
V. RAZVOJ PROIZVODA

1.OTKRIE I RAZVOJ PROIZVODA OTKRIE I
RAZVOJ(INOVACIJA)
a) Istraivanja u oblasti razvoja i poboljanja proizvoda
b) Osnovni problemi
c) ivotni ciklus proizvoda i poslovni rizik
d) Analiza istraivako-razvojnog procesa razvoja proizvoda
e) Raanje ideja
f) Selekcija ideja
g) Razvoj ideje (poboljanje ili razvoj proizvoda)
h) Ispitivanje trita
i) Komercijalizacija (trina realizacija)
Primer - Mihajlo Pupin,Nikola Tesla, Bil Gejts
a) Istraivanja u oblasti razvoja
i poboljanja proizvoda
Istraivako-razvojni proces uvek ima jasno
odreen cilj, a to je reavanje jednog ili grupe
problema.
Zbog sve izraenije dinamike savremenog

nauno-tehnolokog progresa, problemi razvoja
novih i poboljanja postojeih proizvoda, kao i
razvoja i poboljanja tehnologije, dobijaju
izuzetno veliki znaaj.
ISTRAIVANJE U OBLASTI RAZVOJA I
POBOLJANJA PROIZVODA
OSNOVNI PROBLEMI
Prouavanje prakse pokazuje da je razvijanje novih i
poboljanje postojeih proizvoda uvek vezano sa
rizikom.
Ova tvrdnja se zasniva na sledeim injenicama:
1. Najvei broj ideja o novim proizvodima nikada nije

ostvaren, niti su zamiljeni proizvodi stigli do trita.
2. Mnogi proizvodi koji su stigli do trita pokazali su

se kao neuspeni.
3. Proizvodi koje je trite prihvatilo brzo su prestali da

budu atraktivni.
OSNOVNI PROBLEMI
Odeljenje jedne od najpoznatijih istraivako-konsultantskih
organizacija u SAD, izvrilo je istraivanje problema razvoja
novih proizvoda u 51 preduzeu i dolo do rezultata: od 58
ideja o novim proizvodima, prihvatano je proseno samo 7,
odnosno ostvaren je samo 1 novi proizvod.
Iz navedenog mogao bi se izvesti zakljuak da je potrebno
oko 58 ideja o novom proizvodu da bi se dobija jedna koja je
dobra.
Sline rezultate iznosi i Edgar Pessemier, profesor u svojoj

knjizi "New-Product Decission".
Rezultati do kojih je on doao jo su interesantniji, jer je

prouavao samo one ideje koje su dolazile od istraivako-
razvojih odeljenja preduzea. Od 100 takvih ideja samo 1 do
2 proizvoda izlaze na trite.
IVOTNI CIKLUS PROIZVODA I
POSLOVOVNI RIZIK
Pod ivotnim ciklusom proizvoda podrazumeva se
niz sukcesivnih faza koje prolazi svaki proizvod
od trenutka kada se lansira na trite do trenutka
kada se povue kao neinteresantan za trite.
ivotni ciklus novog proizvoda obuhvata sledee faze:
1. uvoenje na trite,
2. porast plasmana,
3. zrelost,
4. zasienost,
5. opadanje.
IVOTNI CIKLUS PROIZVODA I
POSLOVOVNI RIZIK
Kao to se vidi iz navedenih injenica, priroda problema
vezanih za razvoj porizvoda takva da je nemogue izbei
rizik.
Ako se ima u vidu da su vrlo esto sa odlukama o
proizvodnji novih proizvoda vezane i odluke o izgradnji
novih kapaciteta, onda se moe lako shvatiti znaaj odluka
koje se odnose na razvoj proizvoda.
Ako se sumiraju do sada nabrojane injenice, mogu se

izvui sledei zakljuci:
1. U savremenim uslovima moraju se permanentno
poboljavati postojei i razvijati novi proizvodi.
2. Poboljanje postojeih, a naroito razvoj novih

proizvoda redovno su praeni rizikom.
ANALIZA ISTRAIVAKO-RAZVOJNOG
PROCESA RAZVOJA PROIZVODA
Istraivako razvojni proces,poinje raanjem
ideja o reenju nekog problema bilo putem
primene nekog ve poznatog ili novog naunog
otkria, bilo putem primene nekog iskustva koje
je ili nije ve korieno.
U sluaju poboljanja ili razvoja proizvoda ovaj

proces isto tako poinje raanjem ideje ta i kako
treba poboljati na postojeem proizvodu ili kako
neka nova ili ve poznata nauna i tehnoloka
znanja upotrebiti u cilju razvoja ili poboljanja
proizvoda.
ANALIZA ISTRAIVAKO-RAZVOJNOG
PROCESA RAZVOJA PROIZVODA
Istraivako-razvojni proces, moe se podeliti na

sledee faze:
1. raanje ideja,
2. selekcija ideja,
3. razvoj ideje (poboljanje ili razvoj proizvoda),
4. ispitivanje trita,
5. komercijalizacija, plasman ili trina realizacija.
RAANJE IDEJA
Ideje o novim proizvodima mogu poticati od ljudi

koji imaju smisla za inovaciju.
Proces stvaranja ideje da bi neko novo nauno

otkrie ili tehnoloko dostignue moglo da se
iskoristi za stvaranje novog proizvoda.
Ovim putem stvaraju ideje ljudi koji dobro poznaju
oblast o kojoj se radi i mogu biti nauni radnici,
inenjeri, rukovodioci i radnici.
Ideje o novim proizvodima mogu poticati i od ljudi
koji uopte ne poznaju oblast o kojoj se radi, ve
znaju samo to da bi funkcije proizvoda mogle biti
bolje.
RAANJE IDEJA
Jedna ideja o razvoju novog ili poboljanju postojeeg

proizvoda, moe se uzeti u razmatranje samo ako je na
odreeni nain definisana.
Analiza ovog pitanja pokazuje da bi neophodne

informacije trebalo da obuhvate:
1. kratak opis proizvoda koji se predlae eventualno sa

skicama, crteima ili uzorcima;
2. kojim kupcima bi dati proizvod bio namenjen;
3. koje potrebe i elje kupaca bi zadovoljavao;

RAANJE IDEJA
Da li bi dati proizvod predstavljao:
potpuno nov proizvod,

proirenje postojee familije proizvoda, tj. predstavljao
bi novog lana familije,
novu aplikaciju ve postojeih lanova ili lana familije
proizvoda,
specijalni pribor uz ve postojei proizvod koji mu
proiruje oblast eksploatacije ili poboljava tehnike
performanse,
poboljanje postojeeg proizvoda.
da li bi dati proizvod predstavljao pronalazak i da li bi
se mogao zatiti,
kakve bi performanse imao dati proizvod.
SELEKCIJA IDEJA
Neophodno imati to vei broj ideja, jer je vea

verovatnoa da e neke od njih uroditi plodom.
Relativno veliki broj ideja implicira njihovu

selekciju, jer ni najbogatije organizacije ak i
kad bi bile u stanju da razvijaju istovremeno sve
prikupljene ideje, ne bi smele to da ine, s
obzirom na rizik.
Selekcija prikupljenih ideja predstavlja put

koji obezbeuje da se izaberu najbolje.
SELEKCIJA IDEJA
Da bi se selekcija ideja mogla izvriti potrebno je
prethodno prikupiti i obraditi relativno veliki broj
informacija a on je vei u sluaju razvoja novog
proizvoda
Ovo pokazuje da se pre svega moraju prikupiti
informacije o kupcima i informacije o konkurenciji.
Informacije o kupcima treba da sadre sledee:
a) ko su sadanji i potencijalni domai i eventualno

inostrani kupci novog proizvoda,
b) kakve su primedbe kupaca na postojee proizvode,
odnosno kakve su njihove elje i potrebe u pogledu
osobina (tehnolokih performansi) buduih
proizvoda.
SELEKCIJA IDEJA
Sve potrebne informacije o konkurenciji nikada se ne mogu

prikupiti. Informacije koje su neophodne,i do kojih se moe doi su:
1. nazivi proizvoda ove vrste koji se smatraju vodeim u pogledu
tehnikih performansi,
2. adrese vodeih inostranih i domaih proizvoaa u oblasti
proizvodnje proizvoda ove vrste,
3. patentni spisi, katalozi, prospekti, eventualno skice, crtei i uzorci,
4. specifikacije, karakteristike vodeih proizvoda ove vrste (tehnike
performanse, cene, vek eksploatacije, trokovi eksploatacije,
pouzdanost u radu, itd.),
5. naziv proizvoda ove vrste koji se plasiraju na domaem tritu kao
i na onim inostranim tritima na kojima bi mogao da se plasira
dati proizvod,
6. adrese domaih i inostranih preduzea koja plasiraju proizvode
ove vrste na trita
7. specifikacije karakteristika proizvoda ove vrste proizvoda koji se
plasiraju na trita
SELEKCIJA IDEJA
Ove informacije ne moraju biti iste za sve vrste

proizvoda, jer njihov broj i zahvat obrade zavise
od vrste proizvoda i od toga u kojoj meri je
predloeni proizvod "nov" za datu organizaciju.
Sledei kriterijumi bi morali da budu

zastupljeni kod selekcije ideje:
da li predloena ideja prua mogunosti da se

razvije novi proizvod koji e odgovarati
eljama i potrebama domaih i (eventualno)
izabranih inostranih kupaca,
SELEKCIJA IDEJA
da li karakteristike budueg proizvoda (tehnike
performanse, ocena, trokovi eksploatacije, vek eksploatacije,
puzdanost u radu, itd.) bile na nivou ili iznad nivoa
karakteristika vodeih proizvoda ove vrste i da li bi se takav
proizvod mogao zatiti patentom,
da li bi karakteristike datog proizvoda bile na nivou ili iznad
karakteristika proizvoda ove vrste koji se plasiraju na
domaem i izabranim inostranim tritima,
da li predloena ideja odgovara raspoloivim istraivako-
razvojnim resursima, tj. da li su oni sposobni da ideju razviju
u novi proizvod u prihvatljivom roku i sa prihvatljivim
trokovima,
da li se pojaanjem sopstvenih istraivako-razvojih resursa
ili uz pomo spoljnih istraivakih institucija data ideja moe
razvijati u novi proizvod sa prihvatljivim rokom i trokovima,
SELEKCIJA IDEJA
da li organizacija ima dovoljno finansijskih sredstava za
sopstveni razvoj novog proizvoda,
da li organizacija ima dovoljno sopstvenih finansijskih
sredstava za kupovinu licence,
moe li organizacija obezbediti spoljne izvore za
finansiranje sopstvenog razvoja novog proizvoda,
moe li organizacija obezbediti spoljne izvore
finansiranja za kupovinu licence,
da li je mogue kupiti licencu za novi proizvod koji se
predlae i da li su uslovi prihvatljivi,
da li je organizacija u stanju da razradi tehnoloki
postupak za proizvodnju novog proizvoda,
da li se pojaanjem sopstvenih resursa ili uz pomo
spoljnih istraivakih institucija moe projektovati
tehnoloki postupak za proizvodnju novog proizvoda,
SELEKCIJA IDEJA
da li je mogue kupiti tehnoloki postupak (know-how) za

proizvodnju novog proizvoda,
ima li organizacija dovoljno finansijskih sredstava za
kupovinu know-how,
moe li organizacije da obezbedi spoljne izvore finansiranja
za kupovinu know-how,
da li organizacija ve raspolae proizvodnim kapacitetima
potrebnim za proizvodnju novog proizvoda,
da li postoji mogunost da se posmatranoj organizaciji
pripoji neka organizacija sa veim iskustvom u ovoj oblasti i
kapacitetima potrebnim za proizvodnju datog proizvoda,
moe li organizacija da obezbedi sopstvena sredstva za
izgradnju potrebnih proizvodnih kapaciteta,
SELEKCIJA IDEJA
moe li organizacija da obezbedi spoljne izvore za

finansiranje izgradnje potrebnih proizvodnih kapaciteta,
da li raspoloive informacije upuuju na opti zakljuak
da predloenu ideju treba realizovati (analize i prognoze
o razvoju, proizvodnji i plasmanu proizvoda ove vrste,
koje su prikupljene od poslovnih udruenja, privrednih
komora, specijalizovanih instituta itd., zatim informacije
o kanalima distribucije, mogunostima nabavke
osnovnih materijala, o mogunostima kooperacije, itd.),
koliki obim prodaje i koliki dohodak se moe oekivati
od novog proizvoda, odnosno da li e se ostvariti
dohodak koji je iznad minimuma koji je prihvatljiv.
SELEKCIJA IDEJA
Postupak koji se koristi prilikom selekcije ideja je

sledei :
1. pre svega bi trebalo, ako to nije ve uinjeno,

izvriti procenu trokova razvoja i osvajanja novog
proizvoda,
2. zatim procenu fiksnih i promenljivih trokova

proizvodnje, i
3. procenu mogunosti plasmana.

SELEKCIJA IDEJA
Ako je ideja uspeno prola fazu selekcije, moe ui u

sledeu fazu - fazu razvoja proizvoda sa znatno manjim
rizikom da u ovoj ili nekoj od sledeih faza, nee biti
uspeno realizovana.
Faza selekcije ne obezbeuje svoenje globalnog rizika

na minimum, mada tome znatno doprinosi, nego ona
obezbeuje samo to da se rizik minimizira da je loa
ideja ula u fazu razvoja, a to mnogo znai, jer faza
razvoja i faze posle nje, zahtevaju najvee angaovanje
ljudskih i materijalnih resursa, to u sluaju pogreno
izabrane ideje, moe imati teke posledice na poslovne
rezultate organizacije.
RAZVOJ IDEJE (POBOLJANJE I RAZVOJ
PROIZVODA)
OSNOVNE DETERMINANTE STRUKTURE I
DINAMIKE ISTRAIVAKO-RAZVOJNOG
PROCESA
Mada se i u prethodnim fazama moraju uzeti u obzir

specifinosti proizvoda, u treoj fazi-fazi razvoja, pomenute
specifinosti bitno opredeljuju strukturu, tok i dinamiku ove
faze.
Sasvim je razumljivo da se bitno razlikuje postupak koji e
se primeniti u fazi razvoja jedne vrste deterdenta, ili nekih
prehrambenih proizvoda,od postupka koji e se primeniti u
fazi razvoja trajnih potronih dobara, kao to su maine za
pranje vea, friideri, usisivai, itd., a naroito ako su u
pitanju visoko mehanizovane ili automatizovane maine
alatke, oprema za procesnu industriju, elektronske raunske
maine, itd.
RAZVOJ IDEJE (POBOLJANJE I
RAZVOJ PROIZVODA)
Osnovno pitanje je: u emu su sutinske razlike u
pogledu strukture i dinamike potrebnih istraivako-
razvojnih aktivnosti kao i potrebnih resursa u fazi
razvoja proizvoda?
Odgovor na ovo pitanje moe se dobiti preko jednog
pomonog pitanja: ZATO KUPAC KUPUJE JEDAN
PROIZVOD?
Da bi jedan proizvod zadovoljio elje i potrebe kupca on

pre svega mora biti sposoban da obavlja odreene
osnovne funkcije i to na nain koji kupcu odgovara.
Pored toga, on mora biti sposoban da obavi i niz drugih

sporednih funkcija i da ispuni niz drugih zahteva koje
kupac postavlja.
RAZVOJ IDEJE (POBOLJANJE I
RAZVOJ PROIZVODA)
Ako se elje kupaca, lako se moe otkriti da svaki kupac
koristi razne kombinacije kriterijuma, odnosno da dati
proizvod kupuje iz sledeih razloga:
1. zato to mu je taj proizvod neophodan za svakodnevni ivot,
2. zato to kupovinom tog proizvoda hoe da zadovolji neku
svoju linu elju,
3. zato to mu je taj proizvod privukao panju svojim
izgledom, bojom, pakovanjem, reklamom, itd.,
4. zato to kupovinom tog proizvoda eli da ostvari presti,
5. zato to se taj proizvod dobro uklapa u "tehnoloki sistem"
kupaca,
6. zato to eli da pomou tog proizvoda ostvari neke ciljeve u
svojoj delatnosti,
7. ekonomske u privredi,
8. vojno-strateke u vojski,
DUINA TRAJANJA ISTRAIVAKO-
RAZVOJNOG PROGRESA
U oblasti razvoja industrijske opreme

istraivako razvojni proces traje proseno 6 do 9
godina od ideje do lansiranja novog proizvoda na
trite.
Ova injenica kao i brze promene koje nastaju

kako u tehnolokim sistemima kupaca, tako i u
tehnikim performansama konkurentske opreme,
upuuju na zakljuak da je duina trajanja
procesa razvoja proizvoda od izuzetnog znaaja
za poslovni uspeh.
RAZVOJNOG PROGRESA
Razlike u duini ivotnog ciklusa proizvoda kako danas
tako i u prolom vremenu mogu se ilustrovati nizom
primera a jedan od njih je sledei:
U bici kod Trafalgara brod admirala Nelsona bio je 40
godina star i jo uvek je spadao u grupu najsavremenijih
brodova tog vremena - 1805. godine. Trokovi izgradnje tog
broda bili su beznaajno mali u odnosu na trokove
izgradnje, recimo, broda "Entreprise" koji je za samo 10
godina posle porinua bio prevazien ili primer
bombardera za koji je B-36 utroeno je oko 10 godina za
razvoj, meutim, svega 3 do 4 godine on je imao primat u
svojoj klasi, a zatim je ve bio prevazien novim modelima
aviona.Isto to vai i za avione tipa DC-3,DC-4,DC-7, DC-8.
Istovremeno sa skraivanjem ivotnog ciklusa

proizvoda, rastu trokovi njihovog razvoja.
RAZVOJNOG PROGRESA
Zakljuak je: ako se danas pone razvoj novog proizvoda
iz grupe industrijske opreme, on mora odgovarati eljama
i potrebama koje e se pojaviti ili e postojati kod kupca
posle 6 do 9 godina, jer se tek tada novi proizvod moe
pojaviti na tritu. U razvoj ovog proizvoda treba uloiti
relativno velika sredstva, iako je oigledno da se u ovom
periodu na tritu mnoge stvari mogu promeniti. Drugim
reima, ve danas treba prognozirati elje i potrebe kupaca
u periodu koji e nastati posle godinu dana kasnije.
Iz ovih injenica moemo postaviti sledeu zakonitost:
ti = tt = to + tr
ti - trenutak za koji treba prognozirati elje i potrebe kupaca
tt - trenutak kada se proizvod pojavljuje na tritu
to - trenutak kada je usvojena ideja o razvoju novog proizvoda
tr - trajanje procesa razvoja proizvoda.
OGRANIAVAJUI FAKTORI TEHNIKIH
PERFORMANSI I TROKOVA
PROIZVODNJE PROIZVODA
Zavisno od koeficijenta korienja raspoloivih naunih i
tehnolokih znanja i kreativne sposobnosti njihovog
kombinovanja, konstrukcijska koncepcija datog proizvoda
u sebi sadri dva bitna ogranienja:
1.ogranienje performansi i
2.ogranienje trokova proizvodnje.
Ogranienje tehnikih performansi (Lmax), predstavlja
gornju granicu performansi koje proizvod moe ostvariti
pod uslovima da se izabere i primeni optimalni tehnoloki
proces proizvodnje koji nee predstavljati novo
ogranienje za postizanje gornje granice performansi, a
zatim da se kroz proizvodnju i adekvatnu kontrolu
kvaliteta obezbedi striktna primena datog tehnolokog
procesa.
PLANIRANJE ISTRAIVAKO-
RAZVOJNIH PROJEKATA
Proces razvoja sloenih proizvoda (investiciona
oprema i sl.) moe se ralaniti na sledee cikluse:
1. Ciklus istraivanja ili specificiranja tehnikih
performansi novog proizvoda;
2. Ciklus konstruisanja prototipa novog proizvoda;
3. Ciklus izrade i ispitivanja prototipa novog proizvoda;
4. Ciklus razrade tehnolokog procesa za proizvodnju
novog proizvoda;
5. Ciklus osvajanja proizvodnje novog proizvoda (izrada
probne ili nulte serije);
6. Ciklus lansiranja novog proizvoda na trite u cilju
ispitivanja prve reakcije kupaca i ispitivanja ponaanja
proizvoda u eksploataciji.
PLANIRANJE ISTRAIVAKO-
RAZVOJNIH PROJEKATA
Svaki od ovih ciklusa moe izdvojiti kao zasebna celina.
Oni se ne moraju tretirati kao niz uslovljenih ciklusa i
striktno razgranienih u pogledu vremena trajanja i
angaovanja kapaciteta raznih vrsta.
Vreme poetka i zavretka svakog ciklusa moe se

priblino tano odrediti, ako bi se raspolagalo statistikim
podacima ili iskustvom iz slinih projekata, koji su ve
realizovani.
Ljudski i materijalni resursi koji se kroz ove cikluse

angauju, postepeno se poveavaju od nule do nekog
maksimuma da bi se zatim ponovo smanjili na nulu.
ISPITIVANJE TRITA
Znaaj trita je kao neophodna osnova za realizaciju

pojedinih faza razvoja, i za donoenje odluke da li da se
proces razvoja prekine i ideja odbaci ili da se proces
nastavi.
Trini podaci predstavljaju osnovu za uspeh budueg
proizvoda.
Sva ispitivanja trita i podaci koji se tom prilikom
prikupe ne odnose se direktno na novi budui proizvod,
jer on jo ne postoji, ve se odnose na potrebe i
elje,kupaca za koje se pretpostavlja da bi mogli biti i
kupci novog proizvoda.
U tom cilju se mogu koristiti i podaci o slinim
proizvodima konkurencije, koje bi novi proizvod trebalo
da potisne sa trita.
ISPITIVANJE TRITA
Pitanje razvoja proizvoda jedno od najvanijih pitanja

poslovne politike i strategije organizacije.
Pojavom novog proizvoda na tritu i reakcijom kupaca
na novi proizvod, mnoge dileme prestaju da postoje i
dobija se jasna slika kakvu budunost novi proizvod
ima.
Mora se imati u vidu da e reakcija kupaca u velikoj
meri zavisiti od trine strategije koju e organizacija
primeniti, a koja opet mora uzeti u obzir niz faktora i niz
zakonitosti koje na relevantnom tritu vladaju.
Priroda samog procesa uvoenja novog proizvoda na
trite je razliita ako se radi o proizvodima iroke
potronje kratkoronog karaktera, ili o trajnim potronim
dobrima.
ISPITIVANJE TRITA
Istraivanja koja je izvrila ekipa Booz

Allena,pokazuju, da svaki drugi proizvod, koji se na
tritu pojavi kao nov, ne uspeva da pridobije kupce.
Drugim reima, 50% novih proizvoda propada va u

prvom kontaktu sa tritem. (Ovaj odnos se naravno
ne odnosi na sve vrste proizvoda i za svako trite).
Npr., Burton Dean u knjizi "Operaciona istraivanja

u istraivanju i razvoju", tvrdi: "Od 400 do 500 ideja
samo jedna stigne do komercijalne faze.").
ISPITIVANJE TRITA
Suvina samouverenost u novi proizvod mogu biti

kobni za poslovne rezultate organizacije.
Opreznost je u ovoj fazi neophodni uslov da

organizacija ostvari uspeh.
Postupak kojim se to moe postii je sledei: posle

zavrene faze razvoja proizvoda, poto je novi
proizvod ve osvojen, doneti odluku o koliini u
kojoj treba proizvesti novi proizvod u cilju
ispitivanja reagovanja trita.
ISPITIVANJE TRITA
Zakljuak je da posle prikupljanja informacija o

reakciji kupaca, organizacija definie strategiju
koju e primenjivati.
Znaajan je postupak koji se koristi u analizi

datih informacija, jer od njega e zavisiti da li e
organizacija odbaciti proizvod koji je mogao da
joj donese velike ekonomske koristi, ili e ui u
proizvodnju proizvoda koji e je ekonomski
skupo kotati ili ak i unititi.
Donoenje odluke u ovoj fazi koja odreuje dalju

strategiju organizacije od ogromnog je znaaja
za dalji razvoj i poslovne rezultate iste.
KOMERCIJALIZACIJA (TRINA
REALIZACIJA)
Faza komercijalizacije obuhvata sve etape ivotnog
ciklusa proizvoda:
1. uvoenje,
2. rast,
3. zrelost,
4. zasienost i
5. opadanje.
Uvoenje novog proizvoda na trite obuhvata niz

aktivnosti koje organizacija mora izvriti da bi novi
proizvod ve na prvom koraku obezbedio uslove za dalje
poveanje prodaje.
Organizacija mora preduzeti odgovarajue korake u
pogledu reklame i pripreme osoblja iz prodajne mree.
KOMERCIJALIZACIJA (TRINA
REALIZACIJA)
Primer: za uvoenje jedne nove vrste praka za

pranje vea na domae trite SAD, potroeno je
samo za reklamu oko 10.000.000 dolara).
Meutim, kada se radi o proizvodima iz grupe

trajnih potronih dobara, onda je, pored reklame,
neophodno preduzeti niz mera koje e stvoriti
poverenje u novi proizvod i uticati na kupca da
uloi relativno velika sredstva u kupovinu novog
proizvoda.
KOMERCIJALIZACIJA
(TRINA REALIZACIJA)
Treba imati na umu da se svi kupci, mogu podeliti
u vei broj grupa, prema kriterijumu:
a) da li su i u kojoj meri spremni da kupe novi

proizvod ili
b) zbog toga to su po prirodi znatieljni ili
c) zato to oekuju da e novi proizvod na bolji
nain obaviti odreene funkcije nego proizvod
koga kupci ve poznaju ili poseduju.
Isto tako postoje kupci koji se vrlo teko odluuju

da kupe novi proizvod, jer su se navikli na ve
postojei, u njega imaju poverenje i ne ele da ga
napuste za raun novog nepoznatog proizvoda.
KOMERCIJALIZACIJA
(TRINA REALIZACIJA)
Bez obzira kojoj grupi kupac pripada, svaki od njih
prolazi kroz sledei proces usvajanja novog proizvoda:
kupac saznaje da se pojavio novi proizvod,
kupac se upoznaje sa karakteristikama novog proizvoda
(preko reklame, prospekta, linog kontakta sa
prodavcem ili sa prijateljima koji su takoe dobili
informacije o novom proizvodu),
kupac postaje zainteresovan za kupovinu novog
proizvoda zbog njegovih tehnikih performansi, izgleda,
cene, uslova prodaje itd.,
kupac kupuje novi proizvod i (lino) ispituje njegove
osobine,
kupac prenosi svoje miljenje o novom proizvodu na
okolinu,
kupac ponovo kupuje isti proizvod, odnosno usvaja ga.
KOMERCIJALIZACIJA
(TRINA REALIZACIJA)
Zavisno od duine trajanja procesa usvajanja novog
proizvoda,kupci se mogu podeliti u 5 grupa:
1. kupci - inovatori,
2. kupci - optimisti koji su spremni da rizikuju i zato
se brzo odluuju za kupovinu novog proizvoda,
3. kupci - realisti koji kupuju na osnovu pozitivnog
iskustva kupaca iz prve i druge grupe,
4. kupci - realisti koji kupuju na osnovu pozitivnog
iskustva kupaca iz prve, druge i tree grupe,
5. kupci - skeptici koji su rezervisani prema novom
proizvodu sve dotle dok pozitivna iskustva kupaca
iz prve, druge, tree i etvrte grupe ne postanu
svakome oigledna.
KOMERCIJALIZACIJA
(TRINA REALIZACIJA)
Moemo zakljuiti svaki proizvod posle odreenog
vremena dolazi u fazu kada su iscrpljene mogunosti
daljeg poboljanja i smanjenja trokova.
Tada se mora odluiti kada proizvod treba povui sa

trita, odnosno ne bi se smelo desiti da se proizvod
povue sa trita pre vremena i time izgubi mogui
dohodak, niti se sme zadrati na tritu due nego
to bi trebalo, pa da se time izgubi renome kod
kupaca.
Isto tako povlaenje proizvoda sa trita mora biti

vremenski usklaeno sa uvoenjem novog proizvoda
koji e ga zameniti.
KOMERCIJALIZACIJA
(TRINA REALIZACIJA)
Zakljuak je da u uslovima savremenog tehnolokog
progresa, sve vea masa proizvoda na tritu, sve krai
ivotni ciklus proizvoda i sve otrija konkurencija, a ove
injenice nameu takvo voenje politike strategije koje se
zasniva na poznavanju uticajnih faktora i zakonitosti, koje
utiu na ponaanje okoline, a pre svega na ponaanje
konkurencije i kupaca u odnosu na relevantni proizvod. Isto
tako ovo razmatranje pokazuje da faza komercijalizacije
novog proizvoda predstavlja vrlo znaajnu fazu
istraivako-razvojnog procesa i zahteva aktivno
angaovanje istraivako-razvojih kadrova.
Primer - Mihajlo Idvorski Pupin,Primer - Nikola Tesla i

Bil Gejts u knjizi
VI. MENADMENT I PREDUZETNITVO
PITANJA KOJA E BITI ANALIZIRANA?
1. PROCES PREDUZETNITVA
2. PREDUZETNIKI IZBOR IDEJE
3. ODLUIVANJE O TOME KOJI TIP POSLOVA
OBAVLJATI
4. PREDUZETNIKI INKUBATORI
5. KUPOVINA FRANIZE
Primer - Najuspeniji novi evropski preduzetnik
6. KUPOVINA POSTOJEEG POSLA
VI MENADMENT I PREDUZETNITVO
1. PROCES PREDUZETNITVA
Preduzetnitvo moemo odrediti kao interaktivni
proces iju sutini ini:
1. definisanje poslovne ideje

2. procena poslovne ideje i izrada poslovnog plana
3. ostvarenje poslovne ideje i voenje posla
4. potreba za stalnim traenjem novih ansi
PROCES PREDUZETNITVA
Preduzetnikom smatra se osoba koja moe da proceni

sopstvene mogunosti, da spozna ansu, definie
poslovnu ideju, da realno proceni poslovnu ideju, da
stvori poslovni plan, realizuje poslovnu ideju i da
uporedo trai novu ansu, za novi posao.
U fazi definisanja poslovne ideje od posebnog su

znaaja faktori line prirode i faktori okruenja.
To namee potrebu za pravim preduzetnikim

kvalitetima vezanim za akcionu orijentisanost i
sposobnost konkretne rezalizacije definisane
poslovne ideje.
Primer Babson College-a je veoma indikativan, jer ve nekoliko

zadnjih generacija studenata koje studiraju preduzetnitvo, u
procentu koji je vei od 50%, potiu iz porodica koje poseduju
sopstveno poslovanje.
Bitno je ovde istai da neko ne mora da potie iz preduzetnike
porodice, da bi sam postao uspean preduzetnik.
Neki Univerziteti su posebno uspeni u "pravljenju"

preduzetnika. Massachusetts Institute of Tehnology (MIT) je
stvorio veliki broj preduzetnika, a preduzea koje su povezane sa
MIT-om su jednostavno transformisala ekonomiju ovog regiona.
To je mnoge navelo da ovaj region nazovu"najpreduzetnijim" na

svetu.
Preduzetniki proces podravaju tri osnovna

elementa i koji doprinose njegovom uspenom
odvijanju, a to su:
1. preduzetnik,
2. ansa i
3. resursi.
Klju uspeha je u paljivom i realnom

procenjivanju sopstvenih prednosti i nedostataka,
procenjivanju odreene anse na tritu i
procenjivanju potrebnih resursa.
Potencijali biznisa zavise od toga koliko se

preduzetnik i njegov tim meusobno uklapaju i
dopunjuju u svojim znanjima.
Veoma izraen gep(konflikt) obino nastaje na liniji

potencijalne anse - potrebni resursi za njenu
realizaciju.
Kada nema ovako definisanog konflikta, postavlja se

pitanje kvaliteta raspoloivih resursa za realizaciju
definisanih poslovnih ciljeva.
Mnogi preduzetnici prvo pokuavaju da pronau novac

koji je potreban za startovanje poslovanja, a tek zatim da
pronau dovoljno kupaca za njihovu "dobru ideju".
Time prave kardinalnu greku i ulaze u "lavirinte"

poslovanja, a da prethodno nisu definisali njegovu
stranu funkcionisanja, vezanu za potencijale trita.
Spoznaja anse je vezana za sposobnost uoavanja

pravih signala sa trita u masi kontradiktornih
podataka, pravog haosa i buke trita.
Moda najvea greka koju potencijalni preduzetnici prave,

a koja je vezana za ideju, jeste da ona mora da bude
unikatna.
Preduzetnici ne vole mnogo da priaju o svojoj ideji, to

je potpuno pogreno imajui u vidu da tako potencijalni
preduzetnik ne moe kvalitetno da oceni svoju ideju.
Oni preduzetnici koji nisu u stanju da identifikuju kupce

svojih proizvoda ili usluga nisu spremni za poslovanje.
Preduzetnik nikada ne treba da se zaljubi u odreenu

poslovnu ideju "na prvi pogled".
Preduzetnik mora da testira ideju, a to testiranje moe

da potraje odreeno vreme, zbog ega je veoma bitno da
se ne izgubi previe vremena, jer u protivnom drugi
konkurenti mogu da mu preotmu "ljubav".
Izrada biznis plana, kao procedura ocene poslovne

ideje, moe da oduzme dosta vremena, ali je
najvanije uraditi sve da se "mogue greke
naprave na papiru, a ne na tritu".
Najvei broj preduzetnika - poetnika, najee

svrstava novac meu najvanije faktore uspeha
preduzetnikog poslovanja, istiui da bez njega ne
mogu nita da urade.
Preduzetnik treba da zna da finansijska podrka

dolazi ne kao uzrok ve kao posledica uspenog
poslovanja, i da ona prati dobre preduzetnike, koji
su se ve "dokazali".
PREDUZETNIKI IZBOR IDEJE
Prilikom definisanja poslovne ideje od velike

je vanosti adekvatna elaboracija svih
relevantnih aspekata poslovanja, koja
preduzetniku moe da pomogne u donoenju
konanog suda vezanog za izbor najpovoljnije
opcije poslovanja, koju e"staviti u pogon".
Prvi korak u otpoinjanju vlastitog biznisa ili

u tenji da se unese neka promena u postojee
vlastito poslovanje je razmiljanje o tome koja
bi to mogla da bude vrsta biznisa.
Imajui u vidu da razvoj biznisa, zahteva vreme i

ogromnu energiju, izuzetno je teko, skoro nemogue,
odgovoriti svim obavezama koje se nameu u
njegovoj realizaciji.
to vie preduzetnik poseduje znanja i iskustva u

oblasti kojom se bavi to e putovanje preduzetnika po
svetu poslovanja biti lake, uspenije i sa manje
problema.
U praksi su mogue i situacije gde nema direktnog

poklapanja interesa sa bavljenjem odreenim
biznisom u pojedinim granama, s jedne, i posedovanja
formalnih iskustava i strunih kvalifikacija za
kvalitetno funkcionisanje biznisa, s druge strane.
Do dobrih poslovnih ideja moe se doi na neki od

sledeih naina:
1. uz pomo tehnika koje podstiu intuitivno razmiljanje
2. kopiranjem nekog postojeeg poslovanja
3. kupovinom postojeeg poslovanja
4. spinn-off
5. preko umetnosti i zanata
6. inovacijom
7. kroz lino iskustvo
8. preko hobija i sportova
9. franizom.
Najvea greka koju potencijalni preduzetnici prave

prilikom startovanja poslovanja se sastoji u upornom
pokuavanju da prodaju proizvode i usluge koje oni
vole i ele.
Ljudi koji uivaju u itanju knjiga ele da otvore

knjiaru, ljudi koji vole ivotinje otvaraju prodavnice
koje se bave prodajom hrane i ostalih neophodnih stvari
za kune ljubimce.
Prvi i najvaniji zakon marketinga je "Ponudite

ljudima ono to oni ele da kupe, a ne ono to vi elite
da prodate. Kupci ne kupuju ono to vi volite, ve ono
to oni vole.
Tehnike koje podstiu inovativno razmiljanje i koje

smatramo da imaju poseban znaaj su:
Tehnika "OLUJA U MOZGU" se sastoji u
organizovanju odabranih strunjaka u toku kojeg se vri
prikupljanje miljenja i stavova, kao i ideja odabrane
grupe o konkretnom pitanju ili poduhvatu radi kojeg se
organizuje ovaj rad.
Trai se potupuno slobodno iznoenje ideja i predloga.
Kritika je iskljuena, a cilj je da se prikupi to vie ideja,
bez obzira na njihovo znaenje i mogui uticaj na
reavanje konkretnog problema.
Posle toga sledi ocenjivanje vanosti svake ideje i njeno
rangiranje. Nakon toga rangiranje ideja ulazi u dalji
proces tretmana.
Tehnika "DELPHI" metoda vri se pojedinanim

ispitivanjem, najee pomou adekvatnog upitnika.
Pozivaju se eksperti, nosioci kljunih poslovnih zadataka na

krai razgovor radi utvrivanja njihovog stava, ideja i
predloga. Respondenti daju odgovore, navode injenice na
temelju kojih imaju stavove, ideje i predloge.
U drugom krugu razgovora uesnici se obavetavaju o

dosadanjim ukupnim rezultatima, pa se od njih trai da
brane svoje stavove, ideje i predloge, da u stvari objasne
razloge koji ih navode da ostanu pri prethodnim stavovima.
Postupak se po potrebi ponavlja vie puta.

Tehnika "SINTETIKA" metoda predstavlja specifini

oblik diskusione metode radi pronalaenja ideja, reavanja
odreenog problema i sl.
Diskusioni tim se sastoji od 5 do 7 osoba razliite strunosti
i obrazovanja, osoba koje su specijalno odabrane za tu
priliku.
Problem, cilj i plan se detaljno razlau toliko dugo dok svi

lanovi diskusionog tima ne shvate njihovu sutinu, znaaj i
ono to se eli postii radom tima.
Pronalazi se slinost u prirodi i sl.

MORFOLOKA metoda je posebno pogodna za ideje o

proizvodima visoke tehnologije.
Obezbeuje da se izbegnu vee greke u pristupima od
kojih se polazi u prognoziranju i omoguuje primenu
principa viedimenzionalne klasifikacije koja se svodi na
ralanjivanje odreene celine na sastavne delove.
Ova metoda moe pomoi da se izvri korektna
klasifikacija novih tehnolokih reenja.
Otvaraju se mogunosti za kombinovanje elemenata na
nov nain, to stimulie usmeravanje ispitivanja prema
novim pravcima, novim pristupima, nezavisno od toga u
kojoj meri su takva reenja trenutno mogua, izvodljiva i
efikasna.
KOPIRANJE NEKOG POSTOJEEG

POSLOVANJA je verovatno najei nain da se
formira poslovna ideja.
Ako se uoava da postoji potreba u okruenju za nekim
proizvodom ili uslugom, a njega nema dovoljno, ta se
praznina na tritu moe popuniti tako to e se ui u
proizvodnju ili prodaju tog proizvoda/usluge.
To je popularan nain dolaenja do poslovne ideje,

mada vrlo rizian. Iskustva pokazuju da je od preduzea
koja na startu propadnu najvei broj nastao na ovaj
nain.
Mnogi penzioneri bez iskustva u poslovanju i drugi

neiskusni ljudi koji ostanu bez posla esto gube svu
svoju uteevinu kupujui radnju, restoran ili radionicu.
Pre donoenja odluke o kupovini postojeeg poslovanja

treba da se vrlo studiozno razmotre svi elementi
relevantni za donoenje takve odluke.
Jedno od prvih pitanja treba da bude:
1. Zato postojei vlasnik eli da proda svoje poslovanje?

2. Da li je razlog u looj lokaciji, loem proizvodu koji
nema kupce i sl.?
SPINN-OFF (otcepljenje) je est nain formiranja

novog preduzea na Zapadu.
Na taj nain se daje mogunost da se u otcepljenim
preduzeima razvijaju nove ideje i novi proizvodi.
Spinn-off vrlo pogodan nain stvaranja novih

preduzea u privredama u tranziciji.
Vitalni delovi ranijih drutvenih preduzea odvajati i

preivljavati i u novim trinim uslovima oslobaajui
se tereta neefikasnog dela glomaznog preduzea.
UMETNOST I ZANATI mogu da budu dobar put za

razvijanje vlastitog poslovanja.
Ljudi koji su obrazovani iz razliitih umentikih struka ili imaju

zanat ili neki poseban talenat prirodno je da kod razmiljanja o
otpoinjanju biznisa polaze od znanja koja imaju.
Vrlo je vano da se identifikuje stvarno trite koje mora da

bude dovoljno iroko da omogui preivljavanje firme u duem
roku.
Velika panja se mora posvetiti i promociji, poto, kao to je

pokazano, sama kreativnost u izradi nekog proizvoda ili
pruanju usluge nije dovoljna da bi se imao uspean biznis.
INOVACIJE se smatraju teim putem

otpoinjanja biznisa ali takoe, ako se pokau
uspenim, mogu da obezbede uspeh za dui rok i
budu vrlo profitabilne.
Na prvi pogled izgleda da je najtee smisliti neto

sasvim novo.
Jo tee od inoviranja neega to isto prodati i

ubediti publiku koja je po pravilu konzervativna i
teko se odluuje da prihvata novine.
LINO ISKUSTVO je est nain otpoinjanja

uspenog biznisa.
Bavei se cvearstvom, na primer, pojedinac moe

doi do zakljuka da bi prirunik iz te oblasti dobro
doao njemu samom i moe da se odlui da sam, ili uz
pomo drugih napie takav prirunik.
Ili, recimo, prodajete neki proizvod kupcu, a on vam

kae da bi umesto tog i takvog proizvoda vie eleo
neki drugi koji ne moe da nae na tritu(u takvom
sluaju treba anketirati isti krug potencijalnih kupaca) i
preorijentisati se na taj novi proizvod.
HOBIJI i SPORTOVI kojima se bavite takoe mogu

biti izvor poslovanja.
Kod nas ve ima dosta ena i mukaraca koji su razvili
poslovanje na ovaj nain (asovi gimnastike, tenisa,
aerobika, i sl.).
Dobar je primer kada profesionalci u golfu otvaraju

prodavnicu za golf opremu,
Poznati sportisti, kad otvore prodavnicu, ne moraju da

troe mnogo novca za reklamu, jer injenica da su
poznati je ve besplatna reklama.
FRANIZING je kada jedan postojei biznis prodaje svoj

imid, svoje ime, poslovno znanje, svoj biznis kao model.
Da bi jedan biznis bio uspean potrebno je puno stvari -

trite za proizvod (uslugu), oprema i alati, adekvatna
finansijska sredstva i, to je najvanije, ljudi sa
odgovarajuim sposobnostima za obavljanje biznisa, kao i
odgovoarajuim poslovnim znanjima.
Ako bilo koji od ovih detalja nedostaje ili je slaba taka -

anse za promaaj su vee.
Zato svako ko poinje novo poslovanje (bez franize) treba

da ima puno znanja da bi preiveo i prosperirao.
Franizingom se dobija poslovanje koje je ve

provereno i iza kojeg stoje profesionalci
(franizori).
Od franizera se dobija obuka i sva uputstva

potrebna za uspeh. A njima je stalo da onaj kome
daju franizu uspe, jer oni dobijaju procenat od
prihoda novog biznisa.
Profitabilnost franizora je direktno vezana za

uspeanost kupca franize.
Prednosti franizinga:
1. proveren biznis
2. korienje poslovnog imena (trademark)
3. prirunik o obavljanju poslova
4. obuka iz poslovnih znanja i prodaje
5. ekskluzivno podruje poslovanja
6. puna podrka u otpoinjanju biznisa
7. trajni saveti i uputstva
8. dugorono istraivanje trita
9. ugovor detaljno regulie prava i obaveze obe strane
10.podrka reklami
11.pomo u reavanju eventualnih problema.
ODLUIVANJE KOJI TIP POSLOVA
TREBA OBAVLJATI
Jedan veliki aspekt kako preduzetnikog,
tako maloprivrednog vlasnitva je
odreivanje tipa poslova koje treba
obavljati.
Postoje tri generalna pristupa:
1. zapoinjanje nove firme,

2. kupovina postojeeg posla i
3. kupovina franize.
TREBA OBAVLJATI
Kada preduzetnik zapone novu firmu od nule to se esto
naziva "poetak".
Na osnovu intervjua za uzorkom preduzetnika koji su bili

realni predstavnici generalne populacije amerikih
preduzetnika, istraivai su utvrdili sedam tipova novih
poslovnih poduhvata koji su preduzetnici eleli da
realizuju.
U razvoju tih tipova, istraivai su razmatrali takve faktore
kao to su:
a) vrste pojedinaca koji su ukljueni,
b) konkurentske strategije koje se koriste,
c) vrste konkurentskog okruenja u kome poslovanje operie
d) vrste aktivnosti koje preduzetnici zahtevaju.
TREBA OBAVLJATI
Zapoinjanje nove firme
Sedam tih tipova su klasifikovani pod generalnim
pristupom zapoinjanja nove firme su:
1. Beg prema neemu novom

2. Sklapanje dogovora
3. Prenoenje vetina i kontakata
4. Usluno dejstvo ekspertize
5. Stvaranje agresivne usluge
6. Stremljenje ka jedinstvenoj ideji
7. Metodiko organizovanje
PREDUZETNIKI INKUBATORI
Preduzetniki inkubatori (PI) su se kao samostalne

profitne ili neprofitne organizacije pojavili u
visoko-razvijenim privredama u 80-tim, s ciljem
podsticanja ekonomskog razvoja na lokalnom
nivou.
Od svog nastanka do danas razvijaju se dve

osnovne vrste inkubatora:
1. PI koji se povezuju s adaptacijom starih ili praznih

prostorija u poslovno-proizvodne namene.
2. PI sa strategijom stvaranja novih preduzea
U razvoju trinih privreda u kojima je PI prihvaen

kao jedan od modela za podsticanje privrede deluju
obe vrste inkubatora.
PI iz druge grupe su se razvili iz prve i danas su
najraireniji oblik PI.
Proces evolucije koncepta preduzetnikog inkubatora

od organizacije koja se bavi izdavanjem poslovnog
prostora u organizaciju koja osniva nova organizacija
je bio rezultat sledeih faktora: u svetu postoji
ogroman broj razliitih tehnolokih inovacija s
visokom mogunou za uspenu komercijalizaciju i
mnoge od njih ostaju na policama, neupotrebljene.
Osnivanje preduzetnikog inkubatora je isto to i osnivanje

nekog novog preduzea iz oblasti visokih tehnologija.
U svetu se mogu nai sledee vrste PI ija je strategija

razvoj novih preduzea:
Univerzitetski biznis inkubatori

Dravni inkubatori
Inkubatori korporacije
Inkubatori franizinga
Inkubatori kao samostalna preduzea
Prednosti koje preduzetnici imaju kada svoje poslovne ideje

razvijaju pod okriljem PI su sledee:
a) Ugled kod poslovnih partnera, jer stiu poverenje da e moi da

ispune obaveze u kraem i duem roku; dobavljai i kupci inae
smatraju preduzea u osnivanju vrlo rizinim za investiranje,
b) Skraenje perioda krive uenja preduzea, naroito kada je

potrebno izbacivanje proizvoda na trite u kraktorm roku;
c) Brzo reavanje pojedinih problema, to je vrlo znaajno u

konkurentskom okruenju i u industrijama gde tehnologija brzo
zastareva;
d) Pristup poslovnim informacijama, izgradnja poslovnih veza i

razmena iskustava sa preduzeiam koja su u slinoj situaciji.
KUPOVINA FRANIZE
Trei glavni pristup razvoju male privrede je kupovina

franize.
Franiza je kontinuirajui aranman izmeu franizera i

franizija u kome franizerovo znanje, imid, proizvodna
ili usluna ekspertiza i marketing - tehnike postaju
dostupne franiziju u zamenu za isplatu razliitih honorara
i autorskih prava, saglasno standardnim operativnim
procedurama.
Franizer je obino proizvoa ili samo distributer

proizvoda (usluge) sa zatitnim znakom koji obino ima
prilino iskustvo u vrsti poslovanja koji se franizira.
Deset najskupljih i deset najjeftinij
franiza
PREDUZEE
10 NAJSKIPLJIH FRANIZA CENE FRANIZE ($)
1.HEMPTON IN 2.300.000.-
2.KVOLITI INS INTL. 1.900.000.-
3.EKONO LOD 1.800.000.-
4.HARIZ 433.000.-
5.ROJ RODERSER 396.000.-
6.McDONALDS 363.000.-
7.SPONDEROZA STEKHAUSES 342.000.-
8.DEK IN THE BOX 331.000.-
9.ROUND TABLE PICA 322.000.-
10.SUPER'S MOTELS 320.000.-
NAJJEFTINIJIH FRANIZA
1.PEKI THE IPER 995.-
2.NOVUS VINDILD RIPEIR 2.000.-
3.SANAJN POLING SISTEM 2.675.-
4.KAVEROL 4.200.-
5.STORK NJUS 5.000.-
6.KEM-DRAJ 9.000.-
7.KOSTIK-GLO 11.250.-
8.DEJNI-KING 13.500.-
9.DURAKLIN 16.800.-
10.VIDEO DATA SERVISIS 16.950.-
KUPOVINA FRANIZE
Franizi je osoba koja kupuje franizu i u procesu mu

je data mogunost da ue u novo poslovanje sa puno
nade i uveanim ansama na uspeh.
Kada neko spomene franize, ekspres restorani, kao

npr, McDonalds i Kentaki Frojd iken, esto nam
padaju na pamet.
Ipak prodavci automobila, benzinske pumpe

predstavljaju vee obime franizing prodaje to je i
prikazano u tabeli.
KUPOVINA FRANIZE
Franize se normalno smatraju kao mala privreda, ali ne kao

novi poduhvat, poto je proces stvaranja u velikoj meri
kontrolisan od strane franizera, pre nego franizija.
Primarna prednost franize je da franiza dobija pristup

oprobanim poslovnim metodama, uspostavljenoj reputaciji,
obuci i pomoi franizera, tako da je rizik novog preduzea
minimiziran.
Sa druge strane, postoji odreen broj nedostataka, ukljuujui

nedostatak nezavisnosti u pogledu pravljenja veih modifikacija,
znatne tekoe kod otkazivanja franizing ugovora, verovatnog
stalnog praenja od strane franizera.
Za pojedince kojima nedostaje ekspertiza u zahvalnim

poslovnim specijalnostima, franiza moe biti odgovor.
KUPOVINA POSTOJEEG POSLA
Kupovina postojeeg posla takoe moe da se primeni

za usvajanje i upravljanje malom MSP (malim i
srednjim preduzeima).
Preduzetnici obino usvajaju postojei posao kada

veruju da mogu brzo da promene njegov pravac na
potpuno nov, sutinski nain tako da e on rasti u novim
velikim pravcima.esto organizacija moe biti
kolebljiva.
VI.MENADMENT I PREDUZETNITVO
1. POSLOVNI PLAN
a) Osnovni elementi poslovnog plana

b) Razvijanje poslovnog plana
POSLOVNI(BIZNIS) PLAN
U svetu biznisa postoje tri kljuna

momenta:
1. odreivanje poslovne ideje

2. ocena poslovne ideje
3. ostvarenje poslovne ideje.
Osnovno sredstvo preduzetnika se smatra

poslovni(biznis) plan.
Preduzetniku poslovni(biznis)plan omoguava da

najdirektnije i uz to manje greaka pree put od
poetne faze realizacije ideju do njenog ostvarenja u
praksi.
Preduzetnik da bi uspeo mora da ima jasno

odreene ciljeve i strategije za ostvarenje posla.
Cilj izrade poslovnog (biznis)plana je da se pre

otpoinjanja umnogome smanji rizik ulaganja.
Poslovni(biznis) plan preduzea slui za:
Trening (osposobljavanje) preduzetnike

grupe;
Proveravanje poslovne ideje/mogunosti;
Ukljuivanje novih lanova/znanja o grupi;
Izgraivanje konsenzusa o poduhvatu;
Priprema dokumentacije za
preduzee/investitore;
To je vodi za kasnije poslovanje.
Smatra se da se kvalitetan poslovni(biznis)plan moe

izraditi u peiodu od 9-12 meseci. Za njegovu izradu
u proseku je potrebno 200-300 sati rada.
Izradu poslovnog plana smo podelili u sedam
faza:
1. Istorija poslovanja i sadanja situacija.
2. Istraivanje trita.
3. Konkurentska poslovna strategija.
4. Funkcionisanje prodaje.
5. Rezultati predvianja.
6. Kontrola poslovanja.
7. Pisanje i prezentacija poslovnog(biznis) plana.
OSNOVNI ELMENTI POSLOVNOG (BIZNIS)
PLANA
Poslovni (biznis) plan slui kao vodi preduzetniku
pomou kojeg realizuje zamiljenu strategiju kreiranja
odreenog poslovanja i ostvarenje njegovih ciljeva.
Prema Svetislavu Paunovi-u, osnovni elementi,
odnosno faze u pripremanju poslovnog plana su
sledee:
I. Uvod
A Ime i adresa firme

B Ime (imena) i adresa (adrese) vlasnika firme
C Opis posla
D Inicijalni finansijski trokovi
E Stepen poverljivosti izvetaja (plana)
OSNOVNI ELMENTI POSLOVNOG (BIZNIS) PLANA
II. Rezime kompletnog poslovnog plana

III. Analiza grane/delatnosti
A Dosadanji trendovi
B Analiza onkurencije
C Segmentacija trita
D Prognoze vezane za dalji razvoj grane/delatnosti
IV. Opis poslovanja
A Proizvod
B Usluga
C Veliina poslovanja
D Oprema i ljudski resursi
V. Proizvodni plan
A Proizvodni proces
B Proizvodni objekti
C Maine i oprema
D Sirovine i materijali i njihovi dobavljai
OSNOVNI ELMENTI POSLOVNOG (BIZNIS)
PLANA
VI. Marketing plan
A Proizvodni portfolio
B Cene
C Kanali distribucije
D Promocija
E Prognoze buduih trendova prodaje pojedinih proizvoda
F Kontrola
VII. Organizacioni plan
A Forma vlasnitva
B Identifikacija partnera i glavnih akcionara
C Upravljaki tim i raspoloivi ljudski potencijali
D Uloga i odgovornost pojedinih zaposlenih
VIII. Ocena rizika
A Procena faktora eksternog okruenja
B Procena faktora internog okruenja
kOSNOVNI ELMENTI POSLOVNOG (BIZNIS) PLANA
IX. Finansijski plan

A Bilans stanja
B Bilans uspeha
C Projekcija toka sredstava
D Analiza prelomne take
E Finansijska ocena investicionih alternativa
X. Aneks
A Pisma
B Podaci koji su korieni prilikom istraivanja trita
C Razni ugovori
D Cenovne liste dobavljaa
OVNI ELMENTI POSLOVNOG (BIZNIS) PLANA
I UVOD
U ovom delu poslovnog(biznis) plana daju
se sledee informacije:
a) ime i adresa firme
b) ime vlasnika (preduzetnika) i njihove adrese i
telefonski brojevi
c) paragraf koji opisuje firmu i prirodu posla
kojom se ona bavi ili e se baviti
d) iznos potrebnih finansijskih sredstava
e) stepen poverljivosti izvetaja
II REZIME POSLOVNOG(BIZNIS) PLANA
Ovaj deo poslovnog(biznis) plana se priprema na kraju,

poto je uraen ceo poslovni(biznis) plan.
Po pravilu ima oko 3-4 strane kucanog teksta i on treba

na samom poetku da zaintrigira zainteresovanu stranu
u poslovanju (potencijalnog investitora, potencijalnog
partnera itd.) da proita ceo poslovni(biznis) plan.
Rezime poslovnog(biznis) plana na koncizan nain

istie njegove glavne take (kao to su vrsta posla,
potrebna finansijska sredstva, trine mogunosti itd.).
III ANALIZA GRANE/DELATNOSTI

Potrebno uraditi preciznu analizu dosadanjih kretanja u
odreenoj grani, i dati odreene projekcije buduih
kretanja.
Preduzetnik moe da ukae i na nove proizvode koji se

mogu razvijati u odreenoj grani.
Analiza konkurencije u grani predstavlja veoma bitnu

stavku ovog dela poslovnog(biznis) plana, pri emu je
neophodno identifikovati glavne konkurente, kao i
njihove dobre i loe strane tj. komparativne prednosti i
nedostatke.
IV OPIS POSLOVANJA(biznisa)
U ovom delu plana daju se osnovni
elementi veliine biznisa, proizvodnog tj.
uslunog asortimana, lokacije
poslovanja, opreme i ljudskih resursa
koji su potrebni za otpoinjanje biznisa.
V PROIZVODNI PLAN
Proizvodni plan treba da opie

kompletan proizvodni proces, lokaciju
firme, detaljno navede potrebnu
opremu i maine, sirovine i
repromaterijale, kao i njihove glavne
dobavljae.
VI MARKETING PLAN
Marketing plan je "srce" poslovnog(biznis) plana jer
opisuje kako se proizvod, tj. neka usluga, plasira, kojim
kanalima, po kojoj ceni i kakvim promotivnim
aktivnostima.
Ovaj deo poslovnog plana na najdirektniji nain
ukazuje na isplativost i profitabilnost celog projekta.
Potencijalni investitori marketing plan vide kao kritini
element za uspeh nekog posla.
Zbog toga je potrebno utroiti dosta truda, kako bi se
nosilac celog posla uverio u njegov uspeh i time
maksimalno smanjio mogui rizik neuspeha odreenog
projekta.
VII ORGANIZACIONI PLAN

Ovaj deo poslovnog(biznis) plana treba da opie
vrstu vlasnitva (lino vlasnitvo, partnerski odnos,
korporacija).
Ako je u pitanju partnerski odnos treba navesti
uslove partnerstva, a ako je u pitanju korporativni
oblik organizacije, potrebno je navesti akcionare,
njihova imena i njihova uea.
Organizacioni plan treba da definie makro i mikro
organizaciju, pri emu uvek treba imati u vidu liniju
odluivanja i odgovornosti unutar organizacije.
VIII PROCENA RIZIKA

Svako poslovanje se u okviru odreene oblasti (grane) i
suoava sa potencijalnim rizikom.
Za preduzetnika je vano da prepozna potencijalni rizik i

da se tome suprotstavi.
Rizik je najveim delom rezultat: reakcije konkurencije,

sopstvenih slabosti u trinom nastupu, neadekvatne
organizacije proizvodnje, marketinga.
Za preduzetnika bitno da utvrdi strategije koje umanjiti

mogue rizike njegovog poslovanja.
IX FINANSIJSKI PLAN
Ako smo za marketing plan rekli da je "srce"
poslovnog(biznis) plana, onda je finansijski plan
njegov "krvotok".
Finansijski plan treba da pokae da li je ulazak u
odreeno poslovanje ekonomski i finansijski
opravdan.
U ovom delu poslovnog(biznis) plana analiziraju se:
1. projekcije bilansa uspeha,
2. projekcije toka sredstava, i
3. projekcije bilansa stanja
ANEKS POSLOVNOG(BIZNIS) PLANA

Aneks poslovnog(biznis) plana sadri sve
materijale koji su potrebni za njegovu izradu
(poslovna pisma kupaca, potencijalnih
distributera ili subkontraktora; sve vrste podataka
koji su korieni u analizama pojedinih elemenata
poslovnih planova; svi ugovori o kupovini i
nabavci opreme, izgradnji poslovnog objekta ili
njegovog zakupa; cenovne liste dobavijaa i
glavnih konkurenata).
RAZVIJANJE POSLOVNOG(BIZNIS)
PLANA
PRVI STEPEN RAZVOJA: ISTORIJA
POSLOVANJA I TRENUTNO STANJE
1. Objasniti cilj poslovanja
a) Kako ste doli do poslovne ideje?
b) Zbog ega verujete da moete uspeti?
c) Napiite potrebu preduzea povezujui je sa
proizvodom za kupce kojima je to namenjeno.
d) Koji su glavni ciljevi preduzea?
Napravite spisak poslova i akcija koje vidite u
ovom stepenu razvoja.
Procenite koliko e novca biti potrebno da bi se
otpoelo sa ostvarenjem ideje i napravite kratku
listu najvanijih poetnih trokova.
2. Opis poslovne ideje
Naziv poslovanja i zato je izabrano to ime
Kakvo znanje i iskustvo postoji za to poslovanje?
Ko e sve da radi i koja su pojedinana relevantna znanja i
iskustva koja oni poseduju?
Nacrtati organizacionu strukturu iz koje e se videti ko je
odgovoran za koje funkcije.
Koja znanja i kadrovi nedostaju? Kako e se popuniti praznine?
Kako e se obezbediti da kljuno osoblje bude motivisano i
lojalno u toku razvijanja poslovanja?
Koji e profesionalni savetnici biti angaovani (raunovoe,
pravnici, trgovaki agenti i sl.)?
Pravna forma trgovine i zato ste se za nju odluili?
3. Opis proizvoda
Opiite proizvod onome ko ga ne poznaje.

Da li se taj proizvod ve moe kupiti? Ako ne moe, ta
treba da se uradi, koliko za to treba sredstava i vremena?
Da li je potrebna pravna zatita kao to je na primer
patent?
Ako treba, ta je do sada uinjeno u pravcu utvrivanja
patentnih i slinih prava?
Po emu se ovaj novi proizvod/usluga razlikuje od onih
koji su ve na tritu?
Da li se planira davanje garancije ili servisa posle
prodaje novog proizvoda/usluge?
DRUGI STEPEN RAZVOJA:
ISTRAIVANJE TRITA
U okviru ovog stepena razvoja treba uraditi sledee:
1. Klijent
Geografski prostor trita koje je izabrano i zato?
Koje e se potrebe klijenata zadovoljavati tim proizvodom?
Napiite listu i opiite razliite vrste klijenata za novi
proizvod.
Na koji ete se segment trita orijentisati i zato?
Pokuajte da pruite dokaz zato smatrate da e novi
proizvod zadovoljiti klijente na izabranom segmentu trita.
Ko su inovatori u svakom segmentu trita?
Koji su faktori vani kod odluke klijenata da kupuju ili ne
kupuju va novi proizvod?
Da li je trite na koje se ulazi na uzlaznoj ili silaznoj liniji?
Koji je trend u nekoliko poslednjih godina?
Koliki udeo na tritu se eli postii?
ISTRAIVANJE TRITA
2. Konkurenti
Spisak i kratak opis preduzea koja su vam direktni
konkurenti.
Analizirajte njihovu veliinu, profitabilnost i
operativne metode u meri u kojoj je to mogue.
U emu je njihova relativna snaga i slabost, poreeno
meu njima i u odnosu na vae novo poslovanje?
Koji su, u svetlu konkurentske analize, kritini faktori
za uspeh u vaoj oblasti poslovanja?
ta je jedinstveno za vae poslovanje to e biti jaka
strana u odnosu na konkurente?
ISTRAIVANJE TRITA
3. Plan istraivanja trita
Koje inoformacije trenutno imate o klijentima,
konkurentima, tritima, itd.?
Koje informacije je jo potrebno pribaviti i zato?
ta se moe uraditi u kancelariji da bi se prikupile
ove informacije?
ta se mora istraiti na terenu?
Koliko je novca i vremena potrebno za ovo
istraivanje trita?
Ko e biti odgovoran za svaki segment istraivanja?
Kada e se imati kljune informacije o istraivanju
trita?
TREI STEPEN RAZVOJA: KONKURENTSKA
POSLOVNA STRATEGIJA
U ovom stepenu razvoja treba obezbediti sledee:
1. Cene
Nabrojati sve trokove koji mogu da nastanu tokom
proizvodnje ili marketinga novog proizvoda.
Izraunati fiksne i varijabilne trokove za novi proizvod.
Na osnovu tih trokova i oekivanog (realistinog) profita
koja bi bila optimalna cena proizvoda?
Kolika je cena kod konkurenata?
Da li su neki od moguih segmenata trita manje osetljivi
na cene od ostalih?
Da li na osnovu prethodnog odgovora postoji mogunost
diferencirane cene za razliite segmente trita, pa i vei
profit?
POSLOVNA STRATEGIJA
2. Oglaavanje i promocija
Pripremiti letak koji glavnim klijentima objanjava
proizvod/uslugu.
Napisati izjavu za tampu kojom se najavljuje nov
proizvod/usluga na tritu; nabrojati medije kojima e se
poslati obavetenje.
Pripremiti plan reklamiranja i promocije za sledeu
godinu objanjavajui:ta se oekuje kao rezultat reklame,
koliko e koristiti ostvarenje tog cilja, koje poruke e se
koristiti za ostvarenje tog zadatka, koji e se mediji
koristiti i zato, kako e se proveravati rezultati
reklamiranja, koliko e se potroiti u te svrhe.
Ako je ve neto uraeno u vezi sa reklamiranjem ili
promocijom, koji su postignuti rezultati?
POSLOVNA STRATEGIJA
3. Poslovni prostor i distribucija
Koji su tip i veliina prostorija potrebni?
Opisati lokaciju.
Zato su potrebne ba takve prostorije i lokacija i koju konkurentnu
prednost daju?
Ako je prostor u vaem vlasnitvu: njegova vrednost, kreditno stanje,
mesene otplate, ko vas kreditira.
Ako je prostor iznajmljen: neistekli period zakupnine, postoji li
obnavljanja zakupa, trenutna cena zakupa, datum plaanja zakupa.
Koliku ratu moete da podnesete?
Koji su detalji osiguranja: iznosi, premije.
Da li su ove pretpostavke adekvatne za budue potrebe, ako nisu,
kakvi su planovi?
Ako jo uvek nisu pronaene prostorije kakvi su planovi da se
pronau?
Koji se kanali distribucije koriste u tom podruju, koje ete koristiti i
zato?
ETVRTI STEPEN RAZVOJA:
FUNKCIONISANJE PRODAJE
Operativni plan
Ko e prodavati za vas?
Koje metode prodaje e primeniti?
Koja e se vrsta prodajnog materijala koristiti (leci, broure, video kasete,
isl.)?
Ko e upravljati, pratiti i kontrolisati proces prodaje i kako?
Objasniti proces prodaje poevi od neizvesne perspektive do preobraenog
klijenta, identifikujui donosioca odluka, kako e se uvaavati primedbe,
postizati dogovori i sl.
Hoete li sami praviti proizvod ili ga kupovati?
Kakav pogon i oprema e biti potrebni, koliko e kotati, gde e se nabaviti?
Kakav materijal ili usluge e biti potrebni, a ako jo nisu pronaeni kako e
se to postii?
Kakvi su aranmani napravljeni u vezi sa opisom posla, nivoom plata i
dnevnica, obukom, nainom isplate i sl?
Ko e zamenjivati kljuno osoblje u sluaju odsustva?
Jeste li prouili pravne probleme koji mogu uticati na projekat?
Jeste li prouili probleme u vezi sa osiguranjem?
PETI STEPEN RAZVOJA:
PREDVIANJE-PROGNOZA
1. Predvianje prodaje
Prouiti detalje o svakoj direktnoj narudbi.
Prouiti detalje o svim kupcima sa kojima e se poslovati
tokom predvienog perioda, i koliko se oekuje da se proda
svakom od njih.
Pronai podatke o istraivanju trita koji podravaju ili
potvruju ove prognoze.
Pripremiti prognozu prodaje po vrednosti i obimu za svaku
glavnu grupu proizvoda tokom celog perioda (na primer 5
godina, meseno za prve dve godine, posle tromeseno).
Podrati prognozu primerima iz ostalih slinih projekata
nedavno zapoetih i kopijama rauna i drugih izvora.
Dati procenu mogueg dela trita koje ova prognoza
PREDVIANJE-PROGNOZA
2. Pro forma bilans
Napraviti dokument o bilansu za poslovanje kako je
mogao da izgleda dan pre poetka prodaje.
Nabrojati i objasniti pretpostavke u vezi sa finansijskom

prognozom.
Napraviti dokument o bilansu na kraju svake od prvih pet

godina, pod pretpostavkom da se postigne prognozirani
nivo prodaje, nakon kompletiranja rauna o profitu i
gubitku i prognoze priliva novca.
PREDVIANJE-PROGNOZA
3. Pro forma profit i utvrivanje gubitaka
Napraviti raun o profitu i gubicima za svaku od prvih pet

godina, pod pretpostavkom da se postigne prognozirani nivo
prodaje.
Napraviti zbir ovih rauna za ukupan period.
Ne zaboraviti da se navedu kljune pretpostavke do kojih se
dolo radei na ovom poslu (italac poslovnog(biznis) plana
nee biti impresioniran samo brojevima).
Napraviti listu procentualnih odnosa.
Napraviti dokument o prilivu gotovog novca.
Kljune pretpostavke do kojih se dolo prilikom pravljenja
prorauna.
PREDVIANJE-PROGNOZA
4. Granica pozitivnog poslovanja
Napraviti analizu pozitivne nule za prvu godinu rada

koristei brojke iz osnovnog rauna profita i gubutaka.
Proceniti efekat svake od sledeih taaka na pozitivnu

nulu: 10% rast/pad u obimu prodaje, 10% rast/pad u
prodaji jedinice proizvoda, 10% rast/pad u varijabilnim
trokovima, 10% rast/pad u fiksnim trokovima,
ukljuiti koji je obim prodaje potreban u prvoj godini
da bi se dostigla pozitivna nula.
PREDVIANJE-PROGNOZA
5. Potrebna finansijska sredstva
Bazirano na maksimalnoj prognozi o prilivu gotovine,
koliko novca treba i zato?
Ukupni fondovi-ukupna potrebna koliina uloenog
novca.
Kako e se obezbediti sredstva koja nedostaju?
Raspored potreba za sredstvima.
Kad i kako e se vratiti dugovi?
Ako se planira izdavanje deonica, kako e se proceniti
vrednost projekta?
Postoji li osiguranje u vezi sa kreditom i kolika mu je
vrednost?
ESTI STEPEN RAZVOJA:
KONTROLA POSLOVANJA
1. Kontrola finansija
Kakav je sistem knjigovodstva i raunovodstva izabran?
Kakve kontrolne informacije i kojom frekvencijom
proizvodi taj sistem?
Ko e voditi knjige i praviti raune?
Koe biti editori?
2. Kontrola prodaje i marketinga
Objasniti dosije o kontrolisanju prodajnih aktivnosti.
Nacrtati grafikon prodaje.
3. Ostale kontrole poslovanja
Koje e se jo kontrole uvesti?
Zato mislite da su one vane?
SEDMI STEPEN RAZVOJA:
PISANJE I PREDSTAVLJANJE POSLOVNOG PLANA
Ko je prvi kome ste predloili slanje poslovnog (biznis)plana i
zato?
Napiite prvu prijavu poslovnog(biznis) plana.
Ko moe pomoi u izdavanju i ponovnom pisanju finalne verzije
poslovnog(biznis) plana?
Pripremiti prezentaciju poslovnog(biznis) plana.
Poslovni(biznis) plan je od posebnog znaaja usledeim
situacijama:
Startovanje poslovanja
irenje poslovanja
Razvoj novih proizvoda
Obezbedjivanje finansijskih sredstava
Donoenje menadment odluka
Kontrola poslovanja.
VI.MENADMENT I PREDUZETNITVO
1. KORACI U ANALIZI POSLOVNIH IDEJA

2. OBEZBEDJIVANJE RESURSA
3. POTENCIJALNI IZVORI ZAFINANSIRANJE NOVIH POSLOVNIH
PODUHVATA I MALIH POSLOVA
4. ODABIRANJE ODGOVARAJUEG SEDITA FIRME
5. UPRAVLJANJE MALIM POSLOVANJEM
6. FAZE RASTA MALOG POSLOVANJA
Primer - Dejms Bildnerov spektakularni uspon i pad
7. GLAVNA PITANJA I PROBLEMI
Primer - Fil Romano nastavlja da belei preduzetniki uspeh
8. DESET ZAPOVESTI PREDUZETNIKA I RUKOVODIOCA
KORACI U ANALIZI POSLOVNIH IDEJA
Da bi doneo odluku vezanu za izbor poslovne ideje koju e u praksi

realizovati, pred preduzetnikom se nalazi veoma teak i delikatan
zadatak analiziranja velikog broja poslovnih ideja.
Taj posao on moe da obavi sam, ili uz pomo svojih saradnika,

partnera ili konsultanata.
Cilj potencijalnog preduzetnika je da paljivom, ali u isto vreme i

krajnje efikasnom analizom relevantnih faktora suzi listu poslovnih
ideja na jednu ili eventualno dve najbolje, sa kojima nastavlja
"druenje" u procesu detaljnije operacionalizacije u
poslovnom(biznis) planu.
U obavljanju ovog posla, preduzetnik primenjuje metodu "korak po

korak", pri emu je svaki korak eliminatoran za pojedine poslovne
opcije koje ne zadovoljavaju odreene kriterijume.
Ti koraci su sledei:
KORAK l. Evidentiranje problema na tritu
KORAK 2. Identifikovanje odgovarajuih poslovnih ansi
KORAK 3. Utvrivanje potrebnih resursa za realizaciji odreene

poslovne ideje
KORAK 4. Projektovanje finansijske dimenzije
KORAK 5. Rangiranje pojedinih poslovnih ideja na bazi linih

preferencija, finansijske isplativnosti nivoa rizika
KORAK 6. Izbor poslovne ideje koja se detaljno operacionalizuje u

poslovnom planu, pre donoenja konane odluke o njenoj realizaciji.
KORAK 1. u procesu definisanja poslovne ideje je vezan za paljivo
oslukivanje trita.
Preduzetnik treba da napravi listu i utvrdi segmente u kojima potrebe

ljudi nisu zadovoljene na adekvatan nain ili uopte nisu zadovoljene.
Veoma je vano za preduzetnika da se ne ogranii na jednu vrstu

proizvoda ili usluga ili pak samo na jedan segment trita.
KORAK 2. podrazumeva uoavanje poslovne anse koja je bazirana

na odreenom problemu na tritu.
Panja se sada usmerava na pitanje da li odreeni trini problem

moe, da se transforinie u poslovnu ansu.
Svaki problem moe da produkuje veliki broj razliitih poslovnih

mogunosti.
KORAK 3. je utvrivanje potrebnih reursa za relizaciju poslovne
ideje predstavlja trei korak.
Poto je identifikovao probleme koji postoje na tritu i definisao
potencijalne poslovne anse, preduzetnik treba da utvrdi potrebne
resurse za njenu realizaciju.
Potencijalni preduzetnici esto eliminiu razliite poslovne ideje iz

jednostavnog razloga to nedovoljno poznaju odreenu oblast
poslovanja.
Preduzetnik treba da istrauje i one poslovne ideje koje mogu da

budu potpuno nove i za njega nepoznate.
Prethodno iskustvo je svakako veoma vano ali, ukoliko odvoji

dovoljno vremena, preduzetnik moe da dodje do potrebnih
iskustava i znanja koja mu omoguavaju da krene sa realizacijom
odreene poslovne ideje.
KORAK 4. u identifikovanju "prave" poslovne ideje jeste
analiziranje finansijskih projekcija.
U ovoj fazi potrebno je utvrditi, u najgrubljim crtama, oekivani
nivo prodaje, trokova, profita, inicijalnih ulaganja kapitala,
projektovanog toka sredstava.
Korak 4. treba da pokae da li preduzetnik svojim poslovnim

aranmanom ostvaruje dovoljan profit koji opravdava njegove
napore, ulaganja i rizike.
Poslovanje se moe poeti iz puno razloga, ali da bi se preduzetnik

oseao kao "gospodar svoje sudbine", njegovo poslovanje mora da
stvara
Profit omoguava mnogo lake operativno i strateko upravljanje

poslovanjem, ali istovremeno omoguava i da se u posao ukljue
ljudi koji mogu bitno da olakaju posao preduzentiku.
KORAK 5. Posle ovoga preduzetnik je u mogunosti da eliminie
poslovne opcije koje nemaju profitne potencijale, a da preostale
opcije sada rangira prema kriterijumima linih preferencija i
spremnosti preuzmanja rizika.
Line preferencije su, veoma vaan faktor koji se mora uvaavati u

analizi poslovnih ideja.
Procena rizika i procena finansijskih rezultata su tesno povezane.
Generalno posmatrano, to je vei rizik, vei su finansijski prinosi,

naravno ako se u tome uspe.
Preduzetnik treba da identifikuje okolnosti koje potencijalno mogu

da "miniraju" itavu stvar, ime izbegava tzv. "fatalne" greke.
KORAK 6. Preduzetnik je dovoljno suzio listu

potencijalnih poslovnih opcija na jednu ili
eventualno dve, a tada pristupa sedmom koraku,
izradi poslovnog(biznis) plana, koji predstavlja
detaljnu ocenu poslovne ideje i njenu
operacionalizaciju.
OBEZBEENJE RESURSA
Dva najznaajnija resursa koji su tipino potrebni u

zapoinjanju novog biznisa ili osvajanja postojeeg malog
biznisa su finansiranje i kadrovi.
FINANSIRANJE
Novi poduhvati, ak i oni mali, zahtevaju finansijska

sredstva za rad.
Vei deo prihoda u poetnim godinama poslovanja mora

biti uloen u biznis da bi se pokrenuo rast.
OBEZBEENJE RESURSA
FINANSIRANJE
Kupovina i voenje malog biznisa takoe zahteva znaajna

finansijska sredstva.
Postoji mnogo izvora finansiranja za preduzetnike i budue

vlasnike malog biznisa.
Najei su lina tednja i zajmovi od familije i prijatelja.

OBEZBEENJE RESURSA
BOGATI POJEDINCI
Idite kod ovakvih ljudi ili direktno ili preko treeg lica.
Ovi ljudi normalno vie vole obine deonike i osigurane
zajmove, oekuju odreeni udeo vlasnitva u preduzeu i
vole da svoju investiciju dre na uzdi.
KAPITALISTI-PREDUZETNICI
Do ovih institucionalnih preuzimaa rizika se obino dolazi

preko advokata i bankara i oni obino imaju formule za
procenjivanje poslovanja, tee da se specijalizuju u
odreenim tipovima poslovanja, i najvie im odgovaraju jake
manjinske pozicije.
OBEZBEENJE RESURSA
ADMINISTRACIJA ZA MALO POSLOVANJE
Ova administracija ima razliite programe zajmova za malo
poslovanje koji se ne mogu dobiti od konvencionalnih
kreditora po raznim uslovima.
Postoje normalno ogranienja u iznosu dostupnog novca, ali
su kamatne stope neto nie nego one kod regularnih
komercijalnih zajmova.
KOMERCIJALNE BANKE
Banke generalno zahtevaju sigurnost i garancije pre davanja
zajmova, za osnivanje i ponekad nameu i druge restrikcije
korisniku zajma.
KORPORACIJE ZA RAZVOJ POSLOVANJA
To su privatne korporacije koje postoje u otprilike pola
amerikih drava da daju zajmove za malo poslovanje.
OBEZBEENJE RESURSA
DRAVNI FONDOVI ZA PREDUZETNIKI
KAPITAL
Otprilike pola amerikih drava imaju programe koji
obezbeuju fondove preduzetnikog kapitala.
Veina daje zajmove, a neke obezbeuju i vlasniki kapital.
Informacije o ovim izvorima finansiranja mogu se dobiti od
lokalnih dravnih biroa za ekonomski ili industriski razvoj.
AKCIJE PRODATE OD STRANE PREDUZETNIKA
ILI VLASNIKA MALOG BIZNISA
Da bi privukli spoljne investitore neki preduzetnici i
vlasnici malog poslovanja prodaju akcije na zatvorenim
(privatnim) ili javnim prodajama.
Takve prodaje su veoma tehnike i zahtevaju pravnu pomo
da bi bile u skladu sa saveznim zakonima bezbednosti i
odgovarajuim dravnim zakonima.
POTENCIJALNI IZVORI ZA FINANSIRANJA
NOVIH POSLOVNIH PODUHVATA I MALOG
BIZNISA
Jedno od glavnih pitanja povezanih sa osiguravanjem
finansiranja je obim pravinosti (ili vlasnitvo firme) i
potencijalna kontrola preduzetnika ili budueg vlasnika malog
biznisa koju mora dopustiti da bi obezbedio neophodno
finansiranje.
Postoje dva glavna dostupna tipa finansiranja.
Prvi je (duniki kapital)finansiranje koje ukljuuje zajam koji

treba odplatiti, obino sa kamatom.
Obino deo zajmovnog aranmana ukljuuje hipoteku(kao npr.
automobila, kue i maina) kao zaloge u sluaju da firma nije u
stanju da isplati dug.
Banke su glavni izvor dunikog kapitala za nove poduhvate i
mala poslovanja, iako je neto dunikog kapitala dostupno kroz
druge izvore, kao to su krediti za malu privredu.
POTENCIJALNI IZVORI ZA FINANSIRANJA
NOVIH POSLOVNIH PODUHVATA I MALOG
BIZNISA
Drugi glavni tip finansiranja dostupan

preduzetnicima je kapital sa pravom vlasnitva
(vlasniki kapital).
Vlasniki kapital je finansiranje koje obino

zahteva da se investitoru da neki oblik vlasnitva
u preduzeu. Investitor deli profit i to od
ostvarene prodaje u srazmeri sa vlasnitvom.
POTENCIJALNI IZVORI ZA FINANSIRANJA NOVI
POSLOVNIH PODUHVATA I MALOG BIZNISA
U SAD, novi poduhvati tipino koriste kombinaciju dunikog i
vlasnikog kapitala.
Duniki kapital tei da se koristi za kratkorono finansiranje

(izvori potrebni za godinu dana ili manje) da se plate takve stvari
kao to su meseni trokovi, reklamiranje, posebne prodaje
dobavljaa i nepredvieni izdaci.
Za dui rok, esto se koriste zajedno dugoroni duniki kapital

(izvori od 1 do 5 godina i vie) i vlasniki kapital za finansiranje
trokova otpoinjanja preduzea, za kupovinu ili zamenu
opreme, proirenje kapaciteta i velike izdatke.
Mala privreda koja je usmerena ka relativno usmerenom rastu

esto koristi uglavno duniki kapital, gde vlasnici dre veinu
ili celo preduzee.
POTENCIJALNI IZVORI ZA FINANSIRANJA NOVI
POSLOVNIH PODUHVATA I MALOG BIZNISA
KADROVI
Iako mnoge nove poduhvate podstiu preduzetnici, drugi imaju
viestruke osnivae koji se esto nazivaju tim poduhvata.
Tim novog poduhvata je grupa od dve ilil vie osoba koje su

okupljene u svrhu stvaranja novog poduhvata.
Nekoliko studija pokazuje da se timovi poduhvata sa posebnom
velikom mogunou ukljuuju u osnivanje preduzea visoke
tehnologije.
U idealnom sluaju lanovi tima dopunjuju meusobno svoje
vetine jaajui tako izglede novog poduhvata.
Meusobno poverenje i jaka posveenost novom poduhvatu su
takoe osnovni inioci.
Potencijalni lanovi tima poduhvata treba da istrae svoja
meusobna oekivanja paljivo poto rani rascep u timu poduhvata
na poetku moe imati ozbiljan negativan efekat po uspeh
preduzea.
ODABIRANJE ODGOVARAJUEG
SEDITA FIRME
Odabiranje lokacije za biznis je jedna veoma znaajna odluka,
iako kritinost varira u zavisnosti od tipa biznisa koji je ukljuen.
Na primer, lokacija moe biti presudna za uspeh biznisa tipa

ekspres-restorana, koji uglavnom zavisi od potencijalnih
muterija u prolazu.
Sa druge strane poslovanja kao to su operacije generalnog

ugovaranja koji se u velikoj meri oslanjaju na reklamiranje da bi
doli do kupaca, nee biti pod direktnim uticajem svoje lokacije.
U izboru odgovarajue lokacije za biznis preduzetnici i vlasnici

malog biznisa obino uzimaju u obzir glavne faktore kao to su:
lokalna zajednica, trgovaka podruje, iznajmljivanje ili
kupovina osnovnog prostora, zonski ili licencni zahtevi i
trokovi po kvadratnom metru.
ODABIRANJE ODGOVARAJUEG
SEDITA FIRME
ZAJEDNICA
Zajednica u kojoj preduzetnik ili vlasnik malog

biznisa odluuje da radi je esto stvar linog izbora.
Neki vie vole odreenu geografsku lokaciju, drugi

mogu eleti da rade u malom gradu; dok e ostali da
se odlue za veliku oblast neke metropole.
Neke lokalne vlasti nude povlastice i podsticaje za

poslovanje spremne da se lociraju u njihovim
oblastima.
ODABIRANJE ODGOVARAJUEG SEDITA FIRME
TRGOVAKA OBLAST
Obino odluke o lokaciji ukljuuju i utvrivanje trgovinske oblasti,
geografskog podruja u kome se nalaze budue muterije firme.
Odreivanje trgovinske oblasti ukljuuje odluivanje ko e nam

biti kupci i prouavanje njihovih potroakih navika.
Na primer, studija kupovine u prodavnici hrane u velikom gradu

pokazala je da do 70% muterija kupuje u radnjama udaljenim od
1 do 5 blokova od njihovih kua.
Za lokacije u predgrau, veina kupaca ivi do 4.5 km od radnji u

kojima obino nabavljaju potrebtine, iako su neki prevaljivali i do
7.5 km.
U unutranjosti, veina kupaca ivi na 10 minuta vonje od radnje,
a trgovinska oblast se protee i do udaljenosti od 20 minuta vonje.
IZNAJMLJIVANJE ILI KUPOVINA

Novi biznisi obino iznajmljuju poslovni prostor, ponekad sa
mogunou kupovine.
Novi poduhvati i mali biznisi su takoe obino obeshrabreni za

vee kupovine nasuprot iznajmljivanju, jer promene mogu poveati
vrednost vlasnitva koje firma moe hteti da konano kupi.
Konano se poslovanje razvija, vlasnici malog biznisa tee da

otkupe postrojenja.
Naravno, kada vlasnici kupuju postojei mali biznis, kupovina

postrojenja moe biti deo ugovorenog sporazuma.
ZONIRANJE I LICENCIRANJE
Zonski zakoni mogu imati odreeno znaenje za lokaciju

novih poduhvata i malog biznisa.
Na primer, vie tipova poslovanja kao to su proizvodnja
rasvete ili prodaja automobila obino nisu dozvoljeni da se
obavljaju u stambenim etvrtima.
Dozvole se esto zahtevaju pod mnogim nadlenostima-da
bi se vodili odreeni tipovi poslovanja kao to su:
restorani, radnje za hemijsko ienje, benzinske
pumpe, radnje za prodaju alkoholnih pia i barovi.
Iz tih razloga potrebno istraivanje zahteva da se zoniranje i

izdavanje dozvola esto sprovodi na poetku procesa izbora
lokacije.
TROKOVI PO KVADRATNOM METRU (POSLOVNOG

PROSTORA)
Trokovi rentiranja ili iznajmljivanja e varirati i mogu biti
veoma vani za novi poduhvat ili neka druga mala poslovanja.
Komercijalno vlasnitvo se obino rentira ili izdaje na osnovu
troka po kvadratom metru.
Ovi trokovi su normalno odreeni lokacijom, stanjem
vlasnitva, uslugama snabdevanja i dostupnosti parkinga za
zaposlene i kupce.
Ponekad zapoinjanje poslovanja u organizaciji - inkubatoru
moe u velikoj meri da smanji takve trokove, iako lokacija
inkubatora moe biti neodgovarajua u mnogim sluajevima.
U pogledu izbora, sa razvijenim poslovnim planom,
pribavljenim resursima i odreenom lokacijom pitanja
upravljanja datim poslovanjem rastu po znaaju.
UPRAVLJANJE MALIM
POSLOVANJEM(BIZNISOM)
Kako novi poduhvati poinju da se oblikuju i kako se
i ostala mala poslovanja(biznisi) angauju u
komercijali, sa njima se mora upravljati.
U daljem izlaganju analiziraemo neka pitanja vezana

za etape rasta malog biznisa onako kako se on
pojavljuje i razvija, kao i prelaz iz preduzetnitva u
racionalizaciju, i neka pitanja i probleme vezana sa
preduzetnitvom i menadmentom malog biznisa.
FAZE RASTA MALOG POSLOVANJA(BIZNISA)
Veliki broj istraivaa istraivao faze rasta

organizacije i u skorije vreme su uinjeni neki
napori za razvoj modela faza rasta malog
poslovanja(biznisa) da bi se bolje razumeo
poetak ivota poslovnih organizacija.
Prema ovom modelu, postoji pet glavnih faza.

FAZA 1: POSTOJANJE
U fazi postojanja, malo poslovanje tek zapoinje. Glavni
problemi sa kojima se suoava su privlaenje kupaca i isporuka
potrebnih proizvoda i usluga.
Kritina pitanja su:
a) da li se moe ili ne moe okupiti dovoljno kupaca,
b) da li proizvodni proces moe zamisliti da zadovolji potrebe
kupaca, i
c) da li ima dovoljno izvora finansiranja da se pokriju nastali
trokovi osnivanja preduzea.
U ovoj taki organizacija je jedinstvena, obino ukljuujui

preduzetnika ili vlasnika koji obavljaju veinu potrebnih
zadataka i moda nekoliko zaposlenih. Organizacije u ovoj fazi
se bore za
FAZA 2: OPSTANAK
U fazi opstanka, problem se menja od brige za puko opstajanje

do brige za prihodom koji je povezan sa izdacima.
Jedno kritino pitanje se fokusira na tome da li organizacija

moe da se probije i stekne dovoljno profita da nadoknadi
potraivanja kao to se zahteva.
Drugo se odnosi na potrebu da stvori dovoljno finansijskih

izvora da se finansira rast neophodan za eventualno sticanje
dobrih rezultata materijalnih ulaganja i rada.
Glavna briga u ovoj fazi je opstanak, i vlasnik jo uvek donosi

veinu vanih odluka koje se tiu organizacije.
FAZA 3: USPEH
U fazi uspeha, vlasnici se suoavaju sa odlukom da li se

stabilizovati na profitabilnom nivou koji moe da se koristi da
podri druge interese vlasnika ili nadgradi dotadanje postignue i
krene u dalji rast.
U PODFAZI 3-D (dezangaovanje), organizacija je "dobrog

ekonomskog zdravlja" i zarauje prosean ili nadprosean profit.
Organizacija je obino dovoljno velika da opravdava

zapoljavanje nekoliko funkciskih rukovodilaca koji preuzimaju
neke od dunosti koje je predhodno obavljao vlasnik, koji esto
bude ukljuen u bar neke aktivnosti na drugom mestu.
Ako se ne prilagodi promenama u okruenju, organizacija moe
da propadne ili se vrati u fazu opstanka.
FAZA 3: USPEH
U PODFAZI 3-G (rast), vlasnik ulae zajedno gotovinu i
pozajmljena sredstva organizacije da investira u dalji
znaajan rast.
Vani zadaci su upravljanje poslovanjem tako da on nastavi
da bude profitabilan i usavravanje rukovodilaca da mogu da
upravljaju irenjem.
esto se dovode u tim novi rukovodioci da pomognu u
buduem rastu.
Strateko planiranje postaje kritino i vlasnik je ukljuen u
svim fazama organizacije.
Ako je uspena, organizacija kree u sledeu fazu, a ako nije
uspena, moe biti u stanju da se vrati u fazu 3-D; inae moe
skliznuti u fazu opstanka ili moe biti prodata.
FAZA 4: PREUZIMANJE
U fazi preuzimanja, kljuni problemi su kako finansirati rast.
Jedno kritino pitanje koncentrie se na tome da li je vlasnik

voljan da delegira odgovornosti drugima da bi uspeno
rukovodio rastuim preduzeima.
Drugo je da li e priliv gotovog novca biti dovoljan.
Preduzetnici neki vlasnici malog biznisa esto nemaju irinu

menadment vetina i iskustva koja su potrebna da se vodi
organizacija u ovoj fazi.
FAZA 5: ZRELOST RESURSA
U ovoj fazi, organizacija treba da konsoliduje i kontrolie

finansijski dobitak nastao iz rapidnog rasta, ali takoe mora da
pokua da zadri taj trend rasta.
Veliina rasta moe prouzrokovati "okotavanje", stanje koje

karakterie nedostatak inovacije i izbegavanje rizika.
U zavisnosti od toga koliko se brzo menja okruenje,

okotavanje moe voditi u eventualno opadanje, moda ak
nazad do faze opstanka ili do prestanka rada.
GLAVNA PITANJA I PROBLEMI
Novi poduhvati i mala privreda nude

potencijal za znaajno zadovoljenje kako u
uslovima dostignua tako i finansijske
naknade, a druge strane, takav trud ukljuuje
nekoliko jedinstvenih pitanja i problema.
Neka od tih pitanja i problema emo pokuati

da objasnimo u daljem izlaganje.
IZGLEDI ZA BANKROTSTVO I NEUSPEH
Kad stvari zaista krenu loe i preduzee iskae neuspeh, koji su

glavni razlozi?
Rezultati jedne studije 570 poslovanja koji su su otili u bankrot

pokazuju da miljenja vlasnika poslovanja nisu uvek ista sa miljenjima
njihovih kreditora.
Ovi rezultati nisu suvie iznenaujue dati po onome to znamo iz

psihologije o linim svojstvenim,da ljudi sebe smatraju zaslunim za
uspeh a da krive spoljne faktore za propuste.
Podaci bacaju neku sumnju na esto data objanjenja od strane vlasnika

malog biznisa i rukovodilaca za pojavu da krivica uglavnom lei u
spoljnim faktorima.
Pregled sluajeva poslovnog bankrotstva
PROCENTUALNO UEE ODREENOG
UZORKA
UZROK BANKROTSTVA MILJENJE MILJENJE
VLASNIKA KREDITORA
POSLOVNO SLABLJENJE 68 29
NEEFIKASNI MENADMENT 28 59
NEDOVOLJNO KAPITALA 33
48
30 18
VELIKI DUGOVI
KONKURENCIJA 40 9
OPADANJE VREDNOSTI IMOVINE 32 6
15 3
LOA POSLOVNA LOKACIJA
PRETERANA KAMATA NA POSLOVNA 11 3
SREDSTVA
NENAKLONJENOST PROMENE U 11 2
TRGOVINSKOJ OBLASTI
TAMNA STRANA PREDUZETNITVA
Jedan istraiva pie o "tamnoj strani preduzetnitva",

aludirajui na kreativnu energiju preduzetnika koja u isto
vreme moe biti i destruktivna sila u izgradnji preduzea.
Na primer, njihove sklonosti ka akciji ponekad uzrokuju da

preduzetnici rade bez razmiljanja.
Veoma esto doivljavaju velike tekoe kada dobijaju

instrukcije od drugih i imaju velike potrebe za kontrolom
to moe biti tekoa u delegiranju odgovornosti.
STRESOVI PORODINOG IVOTA
Vlasnici malog biznisa i preduzetnici esto rade preko

vremeno, esto zapostavljajui svoje porodice.
Analiza sprovedena od strane amerike nacionalne

federacije za nezavisno poslovanje otkrila je da preduzetnici
obino rade 60 do 70 asova nedeljno, a ponekad i vie
tokom poetnih godina uspostavljanja njihovog biznisa.
Iako neki rukovodioci, pogotovo vrhovni izvrni

rukovodioci velikih korporacija, takoe rade preko
vremeno, visoki izgledi za neuspeh se pridodaju pritisku
kada su ukljueni svea mala poslovanja.
POTREBA ZA POMO SPOLJA
Preduzetnici i vlasnici malih biznisa esto nepriznaju

potrebu da potrae pomo spolja(lokalnih agencija,razvojni
centar za mali biznis drave, ili od drugih savetodavaca).
U novije vreme studije pokazuju da MSP koje primaju

takvu pomo spolja, tee da imaju bolji uinak nego one
koje to ne ine.
Rezultati tee da budu najbolji kada se pomo odnosi i na

pitanja stratekog upravljanja, oblast koja je donekle
verovatno zapostavljena u malom biznisa.
ETIKA PITANJA
Neki eksperti veruju da su mali biznisi posebno podlona
neetikoj praksi.
Razlog za ovakvu procenu je slabo finansisko stanje mnogih

malih firmi, koje mogu uiniti vlasnike ranjivijim prema
zahtevima za korupciju.
Problemi konkurencije sa veim preduzeima mogu navesti

vlasnike da ponude mito da bi uvrstili poslovanje.
Drugi razlog mogue ranjivosti je taj da u malim firmama

obino ima manje provera i svoenja bilansa, situacija koja
moe olakati vlasnicima da se angauju na neetikom
ponaanju (kao to je prisvajanje gotovine od prodaje i
naplaivanje linih proizvoda sa rauna firme).
DESET ZAPOVESTI PREDUZETNIKA I
MENADERA
1. Nemoj obmanjivati nikoga, ukoliko ne eli da i sam bude
obmanjivan.
Svakog klijenta tretiraj na nain kakvim bi i sam eleo (voleo)
da bude tretiran.
2. Potuj podreenog svog kao i svakog zaposlenog, pogotovu

ako on dobro i solidno izvrava svoje obaveze.
3. Nijednim svojim inom nemoj prouzrokovati naruavanje

prirodne sredine, Ona predstavlja zajedniko dobro, dakle detalj
u interesu njene zatite i unapreenja.
Ne proizvodi nita to bi ugroavalo ivot i zdravlje oveka i
njegovu ivotnu sredinu.
DESET ZAPOVESTI PREDUZETNIKA
I MENADERA
4. Potpomai nauna istraivanja, koja imaju za svrhu da
obnove to to je uniteno usled privredne aktivnosti.
Aktivno uestvuj u primeni novih tehnologija koje uzimaju u
obzir problem reciklae i korisne upotrebe.
5. Ostvaruj vei dohodak preko podizanja nivoa kvaliteta i

produktivnosti, stimulii kreativnost i pronalazatvo,
unapreuj organizaciju rada i primenjuj potenu reklamu.
Efikasno koristi analizu trita i marketing-izbegavaj praksu
monopolskih i lanih promocija ili poveavanja mari.
6. Adekvatno nagrauj solidan i poten rad. Stimulii saradnju

radi realizacije ciljeva firme.
Ne iskoriavaj nikoga, ne smanjuj zarade, ne umanjuj
premije bez pravednog obrazloenja, nemoj skraivati
godinje odmore niti bespotrebno produavati radno vreme.
I MENADERA
7. Budi svestan da posedovanje ogromne imovine ne znai da si
ti bolji od ostalih.
Nemoj poniavati ili potcenjivati nikoga-potuj ljudsko
dostojanstvo nezavisno od okolnosti u kojima se nalazi.
8. Na poslu nemoj favorizovati nikoga bez obzira na tvoje line

veze. Istii realnaostvarenja i stvarne rezultate.
Ne manipulii ljudima: ni pomou opomena i kazni, niti
pomou pohvala i nagrada. To utie negativno na kvalitet i
produktivnost rada u celoj firmi.
9. Ceni ideje drugih ljudi. Nemoj ih koristiti samo za sebe.

Obavetavaj o njima ostale.
Inspirii zaposlene na nova ostvarenja. Trudi se da bude
primer svojim podredjenima. Angauj se na problemima svoje
firme i problemima njenih radnika.
I MENADERA
10. Budi velik-neka tvoji uspesi, talenat i sposobnost ne
slue samo tebi.Tako e imati vie satisfakcije i radosti.
Radi neto za lokalnu zajednicu. Potpomai fondacije,
udruenja i druge korisne organizacije i delovanja.
Tako e ostvariti bolji imid svoje firme.
Treba znati da: ETIKA U POSLOVANJU JE

DOBRO POSLOVANJE
Generalno se moe zakljuiti da uvek treba teiti

savrenstvu i stalnim poboljanjima.
Ne sme se zadovoljavati prosenou.
VII.MENADMENT U PREDUZETNITVU

1. ULOGA ONOG KO UPRAVLJA LJUDIMA
2. KOMUNIKACIJA
a) Komunikacija medju ljudima
b) Komunikacija u preduzeu
c) Tok komunikacija
d) Posledice komunikacija
e) Uspene komunikacije
VII MENADMENT U PREDUZETNITVU
ULOGA ONOG KO UPRAVLJA LJUDIMA

Ovo je nova uloga preduzetnika koji rukovodi
ljudima u organizaciji:
1. Preduzetnik shvata znaenje sistema i objanjava
ciljeve sistema ljudstvu da shvati kako rad itave grupe
podrava ove ciljeve.
2. Preduzetnik pomae svojim ljudima da vide sebe kao
sastavne delove u jednom sistemu.
3. Onaj ko upravlja ljudima shvata da se ljudi meusobno
razlikuju.Nastoji da za svakog stvori oseaj interesa,
koristi i izazova, kao i zadovoljstva u radu.

4. Preduzetnik neumorno i neprestano ui i podstie
svoje ljude da ue, da se usavravaju.Po potrebi on
obezbeuje seminare i kurseve za dodatnu
edukaciju i napredovanje.
5. Preduzetnik je trener i savetnik, a ne sudija.
6. Preduzetnik shvata i razume odnose izmeu ljudi i

okolnosti u kojima oni rade.
7. Menader ima tri izvora moi:
a) autoritet funkcije
b) znanje
c) snagu linosti i snagu ubeivanja; taktinost.
Uspean preduzetnik razvija izvore b) i c), ne oslanja na
a).Bez obzira na to, on ima obavezu da koristi a), poto mu taj
izvor moi omoguava da menja proces - opremu, materijale,
metode - da bi doneo unapreenje(dr Robert Klekamp).
Onaj ko je na poloaju, a nedostaje mu znanje ili snaga linosti

(b) i (c), mora da se osloni na svoju formalnu mo (a). On i
nesvesno popunjava tu prazninu u svojim kvalifikacijama i
kvalitetima tako to svakom jasno stavlja do znanja da je on na
poloaju - vlast.
8. Preduzetnik e da prouava rezultate s ciljem da
unapredi svoje praktino funkcionisanje u
svojstvu menadera ljudstva.
9. Preduzetnik e nastojati da otkrije da li postoji

neko ko je izvan sistema, i ko je to, kome je
potrebna naroita pomo. Posebna pomo koja se
trai je u prostoj preraspodeli rada.
10. Preduzetnik stvara veru, poverenje i stvara

okruenje koje podstie slobodu i inovacije.

11. On ne oekuje savrenstvo.
12. Preduzetnik slua i ui bez donoenja i iskazivanja
suda o onom koga slua.
13. Sa svakim od svojih ljudi e obaviti nezvanian i
leeran razgovor najmanje jednom godinje, ne radi
donoenje suda, ve jednostavno da bi sluao i
sasluao. Svrha bi bila da razvije shvatanje svojih
ljudi, njihovih stremljenja, nada, strahova. Svaki
takav sastanak/razgovor treba da je spontan a ne
unapred planiran.
14. Preduzetnik shvata koristi od saradnje i gubitke usled
nadmetanja meu ljudima i izmeu grupa.

Ciklus PDSA. Unapreivanje nekog proizvoda ili procesa
1. korak. PLAN. Neko ima neku zamisao za unapreenje

proizvoda ili procesa. To je nulti stadijum, ugraen u 1.
koraku. On vodi stvaranju plana za testiranje, poreenje,
eksperiment. Taj 1.korak je temelj itavog ciklusa.
Stadijum planiranja moe da startuje izborom izmeu vie

predloga. Koji da testiramo? Kakav je rezultat? Uporedi
mogue ishode moguih izbora. Od vie ponuenih
sugestija za koju bi se reklo da obeava najvie u smislu
novog znanja ili dobiti? Problem moe da se javi u vidu
pitanja kako doi do ostvarljivog cilja.
2. korak DELANJE. Treba sprovesti test/ispitivanje,
poreenje, ili eksperiment, po mogustvu u maloj
razmeri, u skladu s onim to je izloeno i o emu je
odlueno u l. koraku.
3. korak. STUDIJA. Treba prouiti rezultate. Da li
su oni u skladu s nadama i oekivanjima? Ukoliko
nisu, ta to nije ilo kako valja? Moda smo, na
prvom mestu, obmanuli i u neem prevarili sami
sebe, pa treba da startujemo iznova.
4. korak. AKCIJA. Promenu treba usvojiti ili
promenu napustiti ili proi itav krug ponovo, moda
pod drugaijim uslovima, s drugim materijalima,
drugim ljudima, drugaijim pravilima.
uhartov ciklus za uenje i unapreenje

Akcija Promenu Plan neke izmene ili
usvajamo ili je ispitivanja, ciljan na
naputamo, ili unapreenje
ponovo prolazimo
itav krug Delanje Sprovodi tu
Studija rezultata. izmenu ili ispitivanje (po
ta smo nauili? mogustvu u maloj
ta nije bilo kako razmeri)
treba?
Moemo da pimetimo da je za usvajanje promene, ili za njeno

naputanje, potrebno predvianje.
Pod pojmom novi proizvod podrazumeva se samo osvajanje i
uvoenje u program proizvodnje proizvoda koji do tada nije bio na
tritu ili nije bio u programu proizvodnje.
Kod novih proizvoda moramo razlikovati:
Potpuno novi proizvod, je takav proizvod koji se uopte prvi

put pojavljuje na tritu i ni jedna oranizacija ga nije
proizvodila.
Novi proizvod za dotinu organizaciju, ali ga je neka druga
organizacija ve proizvodila. Ovde se radi ili o kopiji ili o
kupljenoj licenci. Ovaj proizvod moe da bude istih
tehnolokih karaktristika a moe za svoju proizvodnju da
zahteva potpuno novu tehnologiju i sredstva za proizvodnju.
Isti proizvod ili se proizvodi od novih materijala ili sa novom
tehnologijom. Najee se ovde radi o starom proizvodu kojem
su izmenjene neke karakteristike i time poveane mogunosti i
vrednosti.
Novi proizvodi su skoro po pravilu plod tehnikog
napretka koji je sve bri. Sam tehniki napredak je u
mnogome plod naunih istraivanja. Tu postoji jedan
redosled dogaaja koji nije uvek taan i ne vai za sve
nove proizvode ali se najee radi o tome da imamo:
Naune informacije,
Invencije ili otkria i
Inovacije ili tehnika unapreenja.
Pod uticajem razvoja nauke i tehnike i sve bre tehnolokog
razvoja period izmeu nekog nauno ili tehnikog otkria do
primene tog reenja u praksi je sve krai.
Primer:
Od otkria fotografije do njene praktine primene je prolo 112
godina.
Za primenu parne maine 85 godina,
Kod tranzistora to vreme je 5 godina.
Ovaj dijapazon predstavlja sluajan izbor inovacija koji pokazuje

jednu veoma znaajnu tendenciju u savremenom tehnolokom
razvoju a to je skraenje vremena izmeu otkria novog
tehnikog reenja za neki problem do njegove primene u praksi.
2.KOMUNIKACIJA
Godinama se smatralo da je galama isto to i vrstina.
Tvrdoglavost - isto to i nadmono znanje.
Sklonost raspravljanju bila je izjednaena sa au.
Na svu sreu takva razmiljanja su iza nas.
Sve vie ljudi u poslovanju uvia koliko je komunikacija
zapravo vana.
Sposobnost da se dobro komunicira jeste ono to pali vatru u
ljudima, pretvara odline ideje u odlina dela, omoguuje da
se sve ostvari.
Ne postoji neki tajni recept za uspeno komuniciranje, tj.
razgovor - prenoenje misli, ideja, stavova i oseanja.
2.KOMUNIKACIJA
Najvea greka koju su preduzetnici pravili osim to su mislili
da sva mudrost potie od njih samih - bila je neshvatanje da
komunikacija, razgovor, mora biti dvosmerno.
Ako moete pokazati svojim kolegama da ste spremni i

sposobni da ih prihvatite, svi su izgledi da e i oni biti korektni
prema vaim idejama - i da e vam, iskreno, javljati o stvarima
koje vi treba da znate.
Jedna od elementarnih injenica o meuljudskim odnosima:

Ljudi vam nee rei ta misle - i nee rado prihvatiti vae ideje
- ako se prvo ne stvore temelji, koji se moraju sastojati od
istinskog poverenja i zajednikog interesovanja.
2.KOMUNIKACIJA
Komunikacija je iskreno reeno i umenost, a ne samo
vetina. Ona je jedan tok, o kome se mora razmiljati, vie
nego to to veina ljudi ini.
Komunikacija kod rukovoenja ima dva vana aspekta:

1. kroz komuniciranje se odravanju lini odnosi,
2. komuniciranjem se efikasno prenose pouke.
Pri komuniciranju preduzetnik mora da bude jasan i

konkretan: treba izbegavati preteranu reitost, nejasan jezik
(ne koristiti strane rei), ne detaljisati, pisane poruke piite
jezikom razumljivim svim ljudima.
2.KOMUNIKACIJA
Svaki preduzetnik pre slanja poruke treba da se upita:
1. ta zapravo elim da postignem?
2. ta je glavni cilj?
3. Ko e primiti poruku?
4. Kako primaoc poruke gleda na nju?
5. ta primaoc poruke treba da sazna?
6. Da li poruku aljem na vreme?
7. ta je predmet poruke?
8. ta je glavni predmet poruke?
9. ta je osnovni predmet poruke?
10.Da li poruka ima suvie detalja?
2.KOMUNIKACIJA
Da li je jasna sutina poruke?

ta primalac oekuje od poruke?
Da li je poruka potpuno jasna?
Da li su injenice iz poruke tane?
Odrediti sredstvo za poruku.
2.KOMUNIKACIJA
Dobar i spretan preduzetnik mora izabrati pogodan trenutak
za kontakt.
Prvi deo razgovora treba da posveti ispitivanju stava
sagovornika o problemu i na taj nain e biti u povoljnijoj
poziciji da dobije njegovu podrku.
Carl Gustav Jung, uveni vajcarski psiholog, uoio je
etiri tipa ljudi:
1. "misleni", koji barataju injenicama i brojkama;
2. "intuitivni", koji su kreativni i rade idejom;
3. "ulni", koji su okrenuti akciji i
4. "oseajni", koje pokreu oseaji i emocije.
2.KOMUNIKACIJA
Isak Adies je napravio svoju podelu tipova ljudi:
P - telo proizvoa
A - razum upravljanje preduzeem
E - emocije uloga preduzetnika
I - duh integrisanje ljudi
Iz ovoga se da zakljuiti da psihologija linosti

ima uticaja na nain na koji komunicirate sa
ljudima. Preduzetnik treba da oceni linost svog
sagovornika i pripremi poruku u skladu sa tim.
2.KOMUNIKACIJA
U ekipama e biti vrlo razliitih psiholokih tipova. Ako elite
da ekipa bude to efikasnija treba da posvetite mnogo vremena
da ove tipove upoznate.
"Misleni" tipovi su ratrkani po celom preduzeu. Njihova
specijalnost je analitiko rasuivanje. Ovi ljudi vole red, a ne
trpe nesreena stanja i informacije. Vrlo je bitna njihova
podrka za sigurnost neke koncepcije. Vrlo su oprezni, logini
i racionalni. Izuzetno ih privlae argumenti koji su zasnovani
na podacima i merljivim vrednostima.
"Oseajni" tipovi se bave zdravljem preduzea. Vrlo esto su
u kadrovskim odeljenjima. Privlai ih imid, ugled, milje i
etika preduzea, malo ih interesuje promet i dobit. Imaju esto
zanimljive ponude i dobro prosuuju. Sa njima treba
razgovarati o "vrednostima" i "znaaju" kod problema.
2.KOMUNIKACIJA
"ulni" tipovi su vrlo snalaljivi i okrenuti radu. Korisni
su lanovi bilo koje ekipe. esto aktiviraju planove koji
nisu privedeni kraju. Njih vie zanima "kako" nego
"zato", ali su vrlo motivisani. Sa njima se moe vrlo brzo
prei na stvar, jer su oni gotovo stalno raspoloeni da
"neto rade".
"Intuitivni" tipovi se rukovode instiktima i ne podnose
"gomile podataka". Prija im da se problemi saopte i da se
ostave nasamo da ih reavaju. Vrlo retko prihvataju
sugestije, ako su ve napravili koncepciju. Imaju potrebu
za pomo i ljudi od akcije. Inovacije su njihova jaka
strana, ali nisu u njima detaljisti. Morate obratiti panju na
pravi momenat. Kad im se obratite da su ukljueni.
2.KOMUNIKACIJA
Komunicirati pomou pisane rei treba samo:
o ako se eli izbei lini kontakt,
o ako treba pruiti informaciju onima kojima su potrebne,
o da bi se sauvao materijal i da se u moe pozvati na njega,
o kao dokaz o preduzimanju akcije,
o istai svoje poglede.
O pisanju Dord Orvel je napisao: "Nikad ne koristi
dugaku re ako kratka moe da proe... Ako je mogue
izbaciti re, uvek je izbaci. Nikad ne koristi tuicu, nauni
termin ili re iz argona ako moe da se seti
svakodnevnog domaeg ekvivalenta".
2.KOMUNIKACIJA
Treba pisati saeto, jer saetost pogotovo cene kolege
preduzetnici, koji esto moraju da itaju materijale u kolima,
vozovima ili avionima i ne ele da budu optereeni gomilom
papira.
Efikasan preduzetnik nikada ne dozvoljava da mu se nagomila
materijal za itanje, ve se bavi svakim papirom im ga dobije i
treba napraviti selekciju, da li je bitno ili hitno, ili moe saekati.
Kada je neki vaan materijal za preduzee, treba nai vremena
da mu posveti duna panja.
Materijal koji je hitan ali nevaan moete poslati potinjenima
na itanje.
2.KOMUNIKACIJA
Postupak itanja moe izgledati ovako:
proitajte zaglavlje ili indeks da biste imali predstavu o
sutini,
letimice pregledajte veinu pre nego to proitate neki deo,
pregledajte zakljuke ili sadraj pre nego to se
skoncentriete na detalje,
paljivo proitajte uvod, on moe pokazati koji detalj treba
da izbegnete,
pravite beleke o onom to ste proitali,
ne ekajte dugo detaljno itanje da vam se ne dogodi ta ste
prvo mislili.
2.KOMUNIKACIJA MEU LJUDIMA

Komunikacija je bitna za postojanje oveka.
Razlog tome je injenica, to je ljudska jedinka-dete najdue

bespomono od svih ivih bia i ne bi mogla da opstane bez
pomoi drugih.
Okrueno brigom roditelja dete ui da uspostavlja kontakte sa

svojom okolinom - da komunicira. Ono se stalno prilagoava
svojoj okolini, a i okolina prema njemu i postepeno nastaje
komunikacija meu njima.
Sa razvojem oveka razvija se i njegova komunikacija, odnosno

menjaju se nivoi njegovog interesovanja, pod uticajem kako
biolokih, tako i drutvenih faktora.
KOMUNIKACIJA MEU LJUDIMA

Drutvo u velikoj meri utie na razvoj oveka, pa tako i na
njegovo komuniciranje.
Drutvene norme, koje pojedinac usvaja obino nesvesno,
putem obrazovanja i vaspitanja, pomau ljudima da se bolje
razumeju, da lake komuniciraju.
Obrazovanje je takoe osnovna pretpostavka procesa

komuniciranja meu ljudima.
to je predmet komuniciranja sloeniji, neophodan je vii nivo

obrazovanja da bi se uspostavila komunikacija.
Moramo znati da se uz pomo obrazovanja moe menjati

znanje, ali ne i ponaanje.
Postoje neka saznanja koja bi mogla koristiti u promeni
ponaanja.
Primer Vitelesov eksperiment to ga je objavio 1971. godine. On
je jednu veu grupu preduzetnika nekoliko meseci podvrgavao
intenzivnom obrazovanju opte kulture i obrazovanja. (Izmeu
ostalog vodio ih je na koncerte, izlobe, u pozorita i dr.).
Rezultati takvog obrazovanja su pre svega u nastajanju promena
koje su ostale trajne (barem u toku 10 godina, koliko ih je
pratio), nainu ivota. Poveala im se tolerancija za razliita
miljenja drugih ljudi i da su uspenije komunicirali s drugim
ljudima.
Vitales, je sa svojim pomenutim eksperimentom, postigao efekat
da su ljudi sada drugaije gledali na neke ivotne situacije i
verovatno zbog toga postali uspeniji u svojim preduzetnikim
poslovima.
Ameriki psiholog Rajmond Katel je postupkom faktorske analize,
brojne osobine oveka sveo na 12 faktora ili crta linosti. To su:
1. angaovan povuen
2. otrouman tup
3. zreo detinjast
4. dominantan potinjen
5. otvoren zatvoren
6. osetljiv uravnoteen
7. socijalizovan primitivan
8. nezavistan zavistan
9. odvaan straljiv
10. ivahan trom
11. razdraljiv flegmatian
12. bezbrian sumnjiav


Ove crte linosti prisutne su kod svakog pojedinca u
veoj ili manjoj meri.
Neke od ovih crta linosti, podstiu potrebu linosti
za komuniciranjem.
Brojne osobine koje se uvek javljaju zajedno kod
jedne linosti, predstavljaju odreeni tip linosti.
Potreba za komunikacijom, zavisi od itavog niza
crta linosti, odnosno njihove zastupljenosti u jednoj
linosti.
Komunikacija meu ljudima zavisi od tipa linosti
kome pojedinac pripada.
KOMUNIKACIJA U PREDUZEU
Preduzetnici u privredi,vrlo su slini drugim ljudima i oni imaju
probleme sa komunikacijama.
Preduzetnici brinu da svi ljudi bolje shvate jedni druge.
Preduzetnike interesuje da prevaziu barijere izmeu javnosti i

njihove grane industrije.
Naroito ih mnogo brinu, ili bar treba da brinu, problemi

komunikacija u njihovom preduzeu, jer je proizvodnja po samoj
svojoj prirodi kolektivni poduhvat, i ljudi koji na tom poslu rade
moraju da rade u organizovanim grupama u preduzeu.
KOMUNIKACIJA U PREDUZEU
ta to u preduzeima oteava komunikacije?
Preduzee se moe smatrati organizacijom grupa iji se interesi

meusobno preklapaju i koje zavise jedna od druge.
Ako su drugi uslovi jednaki, ljudi e najvie komunicirati sa
onima koji su im geografski najblii, ak i u okviru relatino
malih preduzea.
Prostor sam po sebi moe biti barijera komunikacijama.
Svako preduzee ima svoje neposredne ciljeve i nain na koji
izvrava te ciljeve.
Kada se neko saoptenje alje veem broju podgrupa u jednom
preduzeu, svaka grupa moe shvatiti saoptenje na svoj nain,
to zavisi od toga ta grupa najvie ceni i ta eli da postigne.
Grupe u jednom preduzeu esto predstavljaju razliite

mentalitete - na primer razliite su grupe sastavljene od
inenjera, od knjigovoa ili od trgovakih putnika. Svaka struna
grupa ima svoj sistem vrednosti.
Druge grupe u preduzeu, koje su podeljene prema iskustvu,
godinama starosti, polu i branom stanju sline su u razliitim
merama.Svaka grupa razvija zajedno sa svojim sistemom
vrednosti i pomalo specijalan sistem znaenja pojedinih
pojmova.
Za preduzea je takoe karakteristino da su ljudi rasporeeni u
razne sisteme odnosa. Radna struktura postoji: neki ljudi zajedno
sa nekim drugim ljudima treba da izvravaju neke zadatke.
Postoji i struktura autoriteta: neki ljudi imaju zadatak da
rukovode radom drugih ljudi.
Struktura statusa odreuje koja prava i privilegije imaju pojedini
ljudi. Struktura prestia omoguuje nekim ljudima da oekuju
potovanje od drugih. Struktura prijateljstva se zasniva na
TOK KOMUNIKACIJE
Svako reenje problema komunikacija mora se
zasnivati na analizi konkretne situacije u kojoj
dolazi do problema i na primeni opteg principa
o komunikacijama.
Na osnovu nalaza istraivanja moe se

formulisati nekoliko principa o snagama koje
odreuju tok komunikacija u preduzeu.
TOK KOMUNIKACIJE
Koje snage usmeravaju komunikacije u preduzeu?
To su snage motivacije. Ljudi komuniciraju ili ne

komuniciraju zato da bi postigli neki cilj, da bi zadovoljili
neku linu potrebu ili da bi popravili svoju situaciju.
Preduzetnik moe da postigne svoje radne zadatke samo ako

esto komunicira sa svojim podreenima.
U elji da postignu svoje radne zadatke, ljudi ele da

komuniciraju sa onima koji mogu da im pomognu da svoje
zadatke izvre, a ne ele da komuniciraju sa onima koji im
nee pomoi i koji mogu da uspore izvrenje tih zadataka.
TOK KOMUNIKACIJE
Studije u industriji, u bolnici i u druavnoj industiji dole su sve
do istog zakljuka: ljudi ele da govore sa osobama vieg
ranga pre nego sa osobama nieg ranga. Otkud te snage koje
upravljaju komunikacije navie?
Ljudi sa viim statusom mogu svojim potinjenima da uine i

dobro i da im napakoste.
Zakljuak je da mone snage deluju na ljude da svoje

komunikacije usmere prema onima koji mogu uiniti da se
oseaju sigurnijim i koji mogu zadovoljiti njihove potrebe, a
suprotno od onih koji ih ugroavaju, zbog kojih su uzmenireni i
koji su im uopte neprijatni.
TOK KOMUNIKACIJE
Line potrebe odreuju sadraj komunikacija prema osobama
razliitog statusa.
Potinjeni esto oklevaju da zatrae od svojih
pretpostavljenih pomo onda kada im je potrebna, jer bi im to
izgledalo kao priznanje sopstvene nesposobnosti.
Pretpostavljeni izostavljaju iz svojih komunikacija
potinjenima sve to bi moglo da otkrije njihove greke ili
pogreke u rasuivanju.
Princip koji nam pomae da shvatimo tok komukacije je

sledei:
Ljudi u jednoj organizaciji komuniciraju da bi popravili svoj

poloaj u istoj.
TOK KOMUNIKACIJE
Studija o odnosima tri vrste strunjaka koji rade zajedno na
polju mentalnog zdravlja - psihijatra, klinikih psihologa i
psihijatrijskih socijalnih radnika - utvrdila je da se pravac,
sadraj i koliina njihovih meusobnih komunikacija moe
vrlo dobro predvideti na osnovu dva faktora, a to su:
1) njihovo shvatanje o tome kolika je snaga druge struke u
poreenju sa svojom i
2) koliko su zadovoljni poloajem svoje struke u odnosu
na druge.
Svi ovi nalazi potvruju opti princip da ljudi komuniciraju
zato da bi popravili svoj relativni poloaj u organizaciji.
POSLEDICE KOMUNIKACIJE
Novija istraivanja nam govore o posledicama
komunikacija pri raznim uslovima koji postoje
u organizaciji.
Nalazi istraivanja potvruju etiri opta
zakljuka.
1. Uticaj jedne odreene komunikacije u velikoj
meri zavisi od stavova i oseanja koje
zainteresovane strane unapred imaju jedna
prema drugoj.
2. Uticaj jedne odreene komunikacije zavisi od ve
postojeih oekivanja i motiva onih koji
komuniciraju.
3. Uticaj komunikacije preduzetnika prema
potinjenom zavisi od toga kakav je njihov
meusobni odnos i u kojoj meri taj odnos
zadovoljava potrebe potinjenog.
Komunikacija izmeu preduzetnika i potinjenog esto
dovodi do posledica koje nijedan od njih nije oekivao niti
eleo. U ovoj oblasti najtee je izbei probleme
nesporazuma i neefikasnosti.
Potreba ljudi za sigurnou upravlja njihove komunikacije prema
ljudima koji uivaju vii status u organizaciji.
U komunikacijama ljudi u organizaciji vidi elja da poboljaju

svoj poloaj.
Istraivanja su pokazala da je odnos izmeu preduzetnika i

potinjenog jedan od kljunih faktora koji odreuju uticaj
komunikacije pretpostavljenog potinjenome.
Uticaj komunikacije izmeu preduzetnika i potinjenog zavisi od

toga koliko pomoi potinjeni dobija zahvaljujui tome to
pripada grupi meusobno jednakih.
Moe se zakljuiti da ono to nazivamo problemima
komunikacija esto pretstavlja samo simptome drugih tekoa
koje postoje meu ljudima i grupama u organizaciji.
Problema koje treba organizacija da rei da bi prevazila

prepreke koje se postavljaju pred komunikacijama:
1. Problem poverenja ili nedostatak poverenja
2. Problem stvaranja meusobne zavisnosti izmeu ljudi: zajedniki
ciljevi i slaganje o tome kakvim sredstvima ih treba dostii.
3. Problem pravine raspodele priznanja i nagrada da bi se potrebe
ljudi zadovoljile i da bi se ljudi podstakli da doprinesu optim
ciljevima organizacije.
4. Izvanredno vaan problem razumevanja i zajednikog stava o
drutvenoj strukturi organizacije.
USPENE KOMUNIKACIJE
Objasniemo znaaj ostvarivanja uspene komunikacije i
na koji nain se to moe postii.
Ako shvatite sutinu sledeih navoda postaete svesni

znaaja dobrog komuniciranja, moi ete identifikovati
osnovne barijere koje spreavaju ostvarivanje dobrih
komunikacija i znaete kako da unapredite svoju vetinu
komuniciranja.
USPENE KOMUNIKACIJE
Komuniciranje je najvanije za svakog preduzetnika. Informacije
koje treba da zna svako ko prima zadatak su sledee:
1. cilj izvravanja zadataka, sa doputenim odstupanjima;
2. rezultati kojima se postie cilj, sa doputenim odstupanjima;
3. akcije kojima se stvaraju rezultati, sa doputenim odstupanjima;
4. rokovi za izvravanje akcija, stvaranje rezultata i za postizanje ciljeva, sa
doputenim odstupanjima;
5. potrebna i dovoljna sredstva koja se troe i koja se angauju, minimum i
maksimum;
6. mesto izvravanja akcije i alternative;
7. zahtevi kontrole i doputena odstupanja;
8. ovlaenja i odgovornosti - samokontrola;
9. mogue greke i opasnost pri radu;
10. mogua pomo - vrsta, izvor, obim, uslovi;
11. stimulacija;
12. sankcije.
USPENE KOMUNIKACIJE
Najsposobnijem radniku dovoljno je saoptiti dve informacije:
rezultat koji treba ostvariti i rok za njega.
Zbog toga, zadatak treba da bude:
1. dobro zamiljen,
2. precizno formulisan,
3. razumljivo saopten i
4. blagovremeno dat.
Zahtevima se obezbeuje: 1. bezbednost, 2. kvalitet, 3.

ekonominost, 4. produktivnost i 5. rentabilnost.
Zahtevi imaju vea doputena odstupanja nego zadaci i
obaveze, a manja nego saveti i instrukcije.
USPENE KOMUNIKACIJE
a) Svrha komuniciranja
Preduzetnik stvara glavama i rukama svojih saradnika, glavna

svrha komuniciranja je da ih aktivira. Da bi aktiviranje bilo
uspeno i korisno, potrebno je koristiti pravilo retorike, po kome
se ne moe aktivirati ovek koji nije motivisan. Svrha
komuniciranja je usaglaavanje razlike u miljenjima.
Sledee svrhe komuniciranja su: koordiniranje, kontrolisanje,

poduavanje, stimulisanje i intervenisanje.
Izvetavanje je takoe vrlo vano sredstvo poslovanja.

USPENE KOMUNIKACIJE
b) Znaaj dobrih komunikacija
Komunikacija je, u stvari, prenoenje informacije. To je ili traenje

informacije.Informisanje je neophodno za sve aspekte organizacije.
Informisanje je neophodno i za realizaciju vanijih ciljeva preduzea:

reklama; odnosi sa javnou predstavljaju tok informacija prema
okruenju u cilju stvaranja pozitivnih predstava o preduzeu.
Moe se rei da postoje komunikacije koje slue za uspeno

obavljanje operativnih poslova i komunikacije koje se koriste u
politike svrhe, uz upotrebu rei "politika" u njenom najirem smislu.
Komunikacije neke organizacije obavlja se unutar nje i nikad se ne

primeuju spolja. Ali, veliki deo komunikacija ostvaruje se sa grupom
izvan nje i potrebno je ova dva aspekta razmatrati odvojeno.
USPENE KOMUNIKACIJE
c) Eksterne komunikacije
Preduzetnici moraju biti u stalnom kontaktu sa razliitim grupama ljudi.
Mnoge komunikacione aktivnosti su iskljuivo komercijalnog karaktera
druge su isto finansijskog ili pravnog karaktera.
Informacija. Svako organizacija mora da prima informacije iz
okruenja, pored onih koje rutinski dobija iz komercijalnih izvora. Ove
informacije su potrebne radi pravovremenog uoavanja potencijalnih
opasnosti i moguih ansi za organizaciju. Da bi imalo efikasan,
SISTEM OSMATRANJA, mora imati ljude koji paljivo sluaju i
gledaju sve oko sebe.
Prilikom svih vrsta komunikacija, osoba koja namerava da poalje
poruku mora uvek, ako eli da dobije odgovor, imati u vidu:
a) s kim eli da komunicira (sluaoci);
b) ta je predmet komunikacije (poruka);
c) na koji nain ostvariti komunikaciju (metod).
USPENE KOMUNIKACIJE
d) Poruka
U svakodnevnoj komunikaciji, ljudi prilagoavaju svoj nain

izraavanja sluaocima. U poslovnoj komunikaciji,mora se uiniti
svestan napor da se paljivo izaberu rei i fraze da bi se bilo sigurno da
e poruka biti primljena i pravilno shvaena. Postoje tri osnovna naina
na koje lo izbor rei moe izazvati problem u komunikacijama.
Sva preduzea imaju svoj vlastiti argon, ponekad razvijen do te mere

da zvui gotovo kao neki drugi jezik. Ovo je neprijatno za sve
novozaposlene u preduzeu.
USPENE KOMUNIKACIJE
e) Sposobnost sluanja
Nema uspene komunikacije bez uspenog primanja poruke.
Dokazano je da ljudi u roku od nekoliko dana zaboravljaju ono to su
uli.
Neki od naina da unapredite sposobnost sluanja su:
skoncentriite se na ono o emu se govori, a ne na onoga ko govori;
ako ne razumete ono o emu se govori, traite da vam to ponove;
pokuajte da se skoncentriete na znaenje neke poruke nemojte se preputati
emocijama;
setite se da su i misli bre od rei i da moete shvatiti o onome o emu se
govori, a da nita ne propustite;
nemojte praviti dugake zabeleke - beleite samo ono osnovno - i zapiite
nakon to diskutant zavri.
Standardizacija, kvalifikacija i stabilizacija osnovnih komponenata
organizacije smanjuju potrebe za komuniciranjem. Gde se mnogo pria, tu se
malo radi.
VII.MENADMENT U PREDUZETNITVU
1. SASTANCI - KAKO UTEDETI VREME

2. PLANIRANJE SASTANKA
3. UESTVOVANJE U DISKUSIJI NA SASTANKU
4. VODJENJE SASTANKA PREMA MODELU ISAKA ADIESA
5. KONSULTOVANJE
6. DELEGIRANJE
7. KONTROLISANJE
8. KORESPONDENCIJA
9. POSLOVNI BON-TON
1.SASTANCI-KAKO UTEDETI VREME

Cilj ove teme je da vam pomogne da shvatite zato se na
sastancima gubi vie vremena nego bilo gde drugo. Sastanci
mogu i doprineti utedi vremena i energije i doprineti
uspenijem poslovanju, ali samo ako su voeni na odgovarajui
nain.
Komuniciranje je glavna i osnovna operacija procesa voenja

organizacije. Zato je potrebno da preduzetnik poznaje i pravilno
koristi nain komuniciranja, diskutovanje i organizaciju
sastanaka i diskusija.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE SASTANKA I DISKUSIJE
Pojam sastanak je svaki razgovor - spontani ili pripremljen,

dvojice ili vie uesnika u razgovoru, u bilo koje vreme i o
bilo kojoj temi.
1. Ako sastanak posmatramo kao faktor organizacije, kao

pripremu za izvravanje akcije ili kao osvrt na izvrenu
akciju, vidimo da je sastanak podloan subjektivnim
uticajima vie nego ijedan drugi faktor organizacije.
Sastanci se esto organizuju ne zato da bi se reio neki

problem, nego zato da bi se zadovoljila neija sujeta, da
bi se pruila prilika da neko doe do izraaja, ili da bi se
zadovoljili drugi psiholoki razlozi.
2. Ljudi se sastaju i dogovaraju uvek i svuda. Ta pojava
nije svojstvena samo preduzetnicima, ni samo radnicima,
ni samo kolovanima, ni samo nekolovanima.
Kao drugu karakteristiku moemo rei da su sastanci i
diskusije univerzalna i veita pojava. Ove karakteristike
ukazuju na to da bi bilo pogreno nastojati da se
sastanci i diskusije iskljue iz prakse. Nemogue je
spreavati sastanke i dogovore. To ukazuje na potrebu
da se usmeravaju i njihove oblasti, i njihov obim i
njihova svrha.
3. Potreba i znaaj diskutovanja esto se preuveliava, pa se

i nevanim pitanjima pridaje velika vanost.
U organizovanju, voenju i iskoriavanju sastanaka i
diskusija dolazi do lutanja zbog neprouenog i
nesistematskog praenja svrhe i potrebe za njima. Zato
oni postaju ei i dui nego to je to potrebno, a esto i
beskorisni.
Potreba za ekspeditivnou esto utie i na odreivanje
vanosti problema, pa se radi hitnosti reavaju problemi
bez dogovaranja i sastanaka.
Iz toga izlazi sledea karakteristika organizacije sastanaka
i diskutovanja, a to je da oni zavise od vanosti problema o
kojem se diskutuje. Ta vanost se procenjuje na osnovu
mnogih faktora iji je uticaj promenljiv od sluaja do
sluaja.
4. Dobra organizacija obuhvata i predvianje moguih

greaka. Njih moemo sagledati ako na sastanke i
diskusije gledamo kao na jednu od metoda timskog
intelektualnog rada. Posmatramo li metodu kao alat
intelektualnog rada, vidimo da se nevetim
rukovanjem istim alatom moe i pokvariti predmet
obrade pa i ozlediti rukovaoc alatom.
Iz navedenog proizilazi sledea karakteristika sastanaka, a to je da

treba poznavati tehniku njihovog korienja - to predstavlja najvee
opravdanje za prouavanje njihove organizacije.
Svaka od navedenih karakteristika ima i svoju dinamiku.Organizacija
sastanaka e biti uspenija ako se imaju na umu promenljive udi ove
karakteristike.
Druga karakteristika koja ukazuje na univerzalnost i veitost
sastanaka ima takoe svoju dinamiku. Ponekad se trai diskusija o
detaljima, a nekad o principima.Uspeh organizacije sastanaka zavisi
od toga da li je u pravo vreme i u pravom obimu organizovano
ponavljanje diskusije.
Relativna vanost predmeta diskutovanja je karakteristika u
permanentnoj dinamici. Nekad se, ne samo diskutovalo o tome da li se
zemlja okree oko sunca ili se sunce okree oko zemlje, nego su se
zbog toga i glave gubile. Zato pri organizovanju diskusije treba joj
odrediti trajanje i obim, da ne bi dolo do preterivanja i udaljavanja od
sutine.
Tehnika diskutovanja, kao etvrta karakteristika, ima

takoe svoju dinamiku. Ona zavisi od broja uesnika, od
njihove pripreme i od trajanja sastanaka. Sve te elemente
moramo uzeti u obzir prilikom organizacije sastanaka.
Iz ovog izlaganja vidimo da organizacija sastanaka treba
da obuhvati sledee probleme:
a) potrebe za sastancima,
b) priprema i organizovanje,
c) voenje sastanaka,
d) uestvovanje u diskusiji i na sastanku,
e) korienje sastanaka.
SASTANCI PREDUZETNIKA
Broj odravanja sastanaka kojima prisustvuju preuzetnici
organizacija zavisi od potrebe.
Samo efikasnim voenjem sastanci se mogu zavriti na vreme.
Da bi preduzetnik efikasno obavljao svoj posao, potrebno mu je

odgovarajue informacije dostaviti nekoliko dana unapred da se
upozna sa problemom. Kako e preduzetnik dati svoj doprinos
reavanju nekog problema ako ne poznaje prirodu problema?
Ako su preduzetnici savesni i do kraja odani ciljevima i dobrobiti

organizaciji u kojem rade, onda cilj ovih sastanaka treba da bude
razvijanje meusobne podrke u realizaciji potencijalnih
mogunosti i reavanju problema organizacije.
SASTANCI IJI JE CILJE IRENJE INFORMACIJA

Potpuno drugaija vrsta sastanaka su sastanci iji je cilj irenje
neke informacije. Ljude je najbolje na ovaj nain upoznati sa
odreenom informacijom ako:
a) veliki broj ljudi treba o neemu informisati,
b) ako je neophodno ljude u neto uveriti,
c) ako neto treba da se vidi ili pokae,
d) ako je u pitanju poverljiva informacija,
e) ako se oekuje da e biti mnogo pitanja u vezi sa predmetom.
Dobar primer za to je neka organizacija koja eli da obavesti

svoje ljude iz sektora prodaje o nekoj novoj paleti proizvoda.
Odravanje zajenikog sastanka je mnogo efikasniji nain
prenoenja znanja a i lake se podie moral na taj nain.
Preduzetnik koji eli organizovati ovakav sastanak na kojem

eli da iznese neku opirnu informaciju mora biti apsolutno
siguran da moe veliki deo svog vremena posvetiti tome. Ako
nema dovoljno vremena, treba da ovlasti profesionalne
organizatore konferencija da to urade umesto njega.
Mora se zapamtiti sledee:

a) ljude treba obavestiti o tome ta e biti tema sastanka, (kao i o
vremenu, odravanju i trajanju),
b) treba pripremiti materijale koje ljudi treba da proitaju, shvate
ih i odnesu sa sobom,
c) treba napraviti program, obrazloiti ga uesnicima sastanka i
drati se programa.
SASTANCI NA KOJIMA SE REAVAJU PROBLEMI

Ovakvi sastanci su veoma popularni i odravaju se zbog toga to
jedan ovek nema dovoljno znanja i informacija da bi sam reio
neki problem i drugi ljudi se pozivaju bilo zbog toga to su
struni u odreenoj oblasti.
Organizatori dolaze u iskuenje da na ovakve sastanke pozovu

veliki broj ljudi koji mogu dati mali doprinos.
Drugi problem se javlja kada se suvie veliki broj ljudi pozove

da prisustvuje sastanku je u tome to na taj nain sastanak traje
due.
SASTANCI IJI JE CILJE IRENJE INFORMACIJA
Kod ovakvih sastanaka adekvatno planiranje:

ljude treba obavesiti to je mogue ranije,
rei im to preciznije u emu je problem,
informisati ih o onome to bi se moglo od njih oekivati na
sastanku,
obavestiti ih o tome ko e jo biti prisutan na sastanku,
rei im koliko e sastanak trajati,
obezbediti materijal koji e im biti od koristi i dnevni red,
objasniti im da ete vi doneti konanu odluku.
SASTANCI NA KOJIMA SE DONOSE KOLEKTIVNE

ODLUKE
esto na sastancima svi uesnici zajedno o neemu
odluuju. Ako jedan ovek nema snage ili nije ovlaen da
sam donese neku odluku, saziva se sastanak da bi se ta
odluka zajedniki donela.
Principi zajednikog donoenja odluka na sastancima imaju
veoma rairenu primenu u praksi. Delimino zbog toga to
postoji uverenje da je neka odluka bolje donesena ako
nekoliko ljudi uestvuje u njenom donoenju, a delimino
zbog straha od davanja prevelike moi ili ovlaenja
jednom oveku.
Kada se javi problem slian ovome, postoji itav niz faktora
koji mogu uticati na odluku.
Kojom brzinom se odluka mora doneti? Kako e saradnici
Moe se zakljuiti, da sastanak na kojem treba

doneti neke zajednike odluke esto se saziva kada
preduzetnik ne moe da donese odluku.
Ovo moemo tumaiti i kao izbegavanje
odgovornosti preduzetnika koji u sebi misli:
"Nisam sposoban da donesem odluku!" Sve dok
se to otvoreno kae, prihvatljivo je, ali postoji
mogunost da kod nekih preduzetnika ovo pree u
naviku.
KREATIVNI SASTANCI
Ponekad se sazivaju sastanci iji je cilj kreativnost: pokuaj da
se doe do novih ideja. Kreativni sastanci zasnivaju se na ideji
meusobnog pomaganja.
Postoji veliki broj razliitih naina organizovanja ovakvih

sastanaka, pristupa sastancima.
Na ovakvim skupovima problem se ne iznosi pre poetka skupa,

ve se eksplicitno objasni na samom poetku. Ljudi se podstiu da
daju to vie ideja, od kojih se one najbolje biraju za dalju
evaluaciju. Kritikovanje iznesenih ideja nije doputeno, veno je
doi do veeg broja ideja.
KREATIVNI SASTANCI
Sledea tehnika kreativnog razmiljanja naziva se "Gordonova
tehnika. Pravila tehnike nalau da voa bude upoznat s problemom,
tema o kojoj e se diskutovati je odabrana i obino je to kljuna re
ili fraza u problemu i uspeh ovakvih sastanaka u velikoj meri zavisi
od strunosti voe.
Opti saveti za uspeh sastanaka kreativnog razmiljanja:

1. U grupi treba imati ljude koji poseduju razliito znanje o nekom
problemu; i mukarce i ene ako se razgovara npr. o prehrambenim
proizvodima, idealna je grupa od 6-9 lanova. Treba dovesti
sekretaricu ili razgovore snimati kasetofonom. Korisno je imati tablu
na kojoj e se upisivati kljune rei.
2. Za "brainstorming" tehniku potrebno je rezervisati oko pola sata
maksimalno, da bi bila uspena, ali ne vie od jednog sata.
3. Za "Gordon" tehniku potrebno je rezervisati 2-3 sata.
OSTALI SASTANCI
Postoji veliki broj razliitih vrsta sastanaka:
sastanci na kojima se biraju novi lanovi nekog

preduzea;
zajedniki sastanci stanara da bi se suprotstavili

predlogu optine o izgradnji nove zgrade, ili
sastanak rukovodilaca da bi se suprostavili nekoj

znaajnoj izmeni.
4. PLANIRANJE SASTANKA
Kada se radi o planiranju sastanka, treba obratiti panju
na sledee:
Obezbediti dosta vremena.
Ustanoviti zato je potrebno odrati neki sastanak.
Odluiti gde i kada ga odrati.
Napraviti program - sastaviti dnevni red.
Na prvu taku dnevnog reda staviti finansijske izvetaje.
Iza toga, na dnevni red staviti najvanije predmete i koji zahtevaju
hitno reavanje.
Isplanirati vreme za svaku taku dnevnog reda.
Obezbediti materijale i priloiti ih uz dnevni red.
Odluiti o tome ije je prisustvo na sastanku neophodno, ljude
obavestiti unapred i poslati im kompletan dnevni red zajedno sa
propratnim materijalima.
U TOKU SASTANKA
Ako ste vi izabrani za predsedavajueg sastanka,
prvo pogledajte kako su to drugi radili. Zaista je
korisno posmatrati dobrog predsedavajueg dok radi
sastanak za koji je najlake dobiti odobrenje za
prisustvovanje je sastanak optinskog vea - mada se,
na alost, ne moe garantovati da ete prisustvovati
sastanku iji predsedavajui izuzetno kvalitetno
obavlja svoj posao.
Treba zapamtiti sledee:
Sastanak poeti na vreme.
Drati se vremena predvienog za svaku taku dnevnog reda.
Biti fer.
Svakom pruiti priliku da govori.
Uutkati nekog ko postane previe govorljiv ili ko se ponavlja.
Pobrinuti se da se ljudi dre teme diskusije.
Jasno formulisati pitanja o kojima e se diskutovati.
Ako je potrebno glasati, pobrinuti se da je svakom jasno za ta daje
svoj glas.
Ne dozvoliti da vie osoba govori istovremeno.
Ako se na osnovu diskusije dolo do zakljuka da je nophodno neto
preduzeti, svima treba objasniti ta je potrebno uraditi i kada.
Pobrinuti se da zakljuci i znaajne izjave uesnika sastanka zabelee.
Ne dozvoliti da se sastanak odugovlai. Bolje je prekinuti sastanak i
nastaviti ga neki drugi put.
Treba zapamtiti takoe i sledee:
Ako ste uesnik sastanka, potrebno je da:

a) doete na vreme,
b) doete pripremljeni na sastanak,
c) paljivo sluate,
d) izbegavate preopirna izlaganja i ponavljanja,
e) ako ste duboko uvereni u neto, potrudite se da
skup shvati va stav i zbog ega ne elite da ga
promenite.
VOENJE SASTANKA
Sastanak vodi predsedavajui, ali u voenju diskusije on mora
imati saradnike meu uesnicima sastanka. Ako ga u tome svi
ometaju, sastanak treba prekinuti, odloiti ili birati drugog
predsedavajueg.
Onaj ko vodi diskusiju ima vrlo mnogo zadataka o kojima mora
da vodi rauna i to istovremeno a to su:
a) Otvaranje sastanka i diskusije

Treba uvek pretpostaviti da poziv i dnevni red nisu svi proitali.
A, i ako jesu, nisu ga svi zapamtili. Ta pretpostavka pogotovo
vai na uvodni referat, ukoliko je pismeno i blagovremeno
dostavljen uesnicima.
Zbog toga je potrebno da se pri otvaranju sastanka objasni i

dobijanje saglasnosti prisutnih za sledee:
Svrha i potreba sastanka.
Dnevni red..
Predstavljanje referenata i referata o pojedinim takama.
Trajanje sastanka.
Eventualno ogranienje trajanja pojedinih izlaganja.
b) Stimulisanje diskusije
Diskusija teko poinje obino kad ne postoji dovoljna
zainteresovanost, ili kad nisu pozvani oni koje je trebalo pozvati.
Ako je to ve proputeno da se uini u fazi pripreme, pri voenju
diskusije treba postavljati takva pitanja iz kojih e se videti
potreba povezivanja line zainteresovanosti sa temom diskusije.
Pitanja ne mora uvek postavljati predsedavajui, ali ono to

on mora, to je da pomogne uesnicima da diskutuju.U tu
svrhu on moe da uputi diskutante da razrauju problem u
tri pravca i to:
1. Detaljisanje - iznoenje detalja koji nisu bili navedeni u
prethodnom izlaganju i obrazloenje vanosti tih detalja.
2. Varijante - iznoenje alternativa koje mogu postojati u
odnosima o kojima se govori a koje nisu bile spomenute.
3. Predvianje ogranienja - ukazivanje na mogui razvoj
posledica predloenih odluka i postavljanje granice u
kojima one treba da vae.
Diskusija se stimulie postavljanjem pitanja, ali njih ne treba
postavljati direktno, nego auditorijumu u celini, spontano.
c) Odravanje teme
Skretanje s jedne teme na drugu je gotovo prirodna.Pridavanje vanosti

sopstvenim idejama mora biti vea od analiziranja tuih.
Pomo predsedavajueg ne sme biti direktnim opomenama, pogotovu ne
uskraivanjem rei. Predsedavajui treba, prekidajui govornika, da mu
postavi takvo pitanje, da upitani u svom odgovoru objasni vezu svojih
izlaganja sa temom o kojoj se diskutuje, ili da svoja dalja izlaganja posveti toj
vezi.
Kod upornih diskutanata koji nameu svoju temu i svoj problem,
postoje sledee mogunosti. Predsedavajui e, im primeti da se
govornik ponavlja, prekinuti njegova izlaganja u trenutku zavrenja
jedne reenice i glasno rezimirati dotadanja izlaganja svih govornika
poinjui sa prekinutim. Ovaj privremeni rezime se predlae skupu da
ga odobri ili izmeni, i time se diskusija vraa na svoju temu.
Ukoliko skup prihvata stanovite upornog diskutanta, predsedavajui e
predloiti izmenu dnevnog reda ili odlaganje diskusije o novom pitanju
za sledei sastanak.
d) Odravanje panje
Odravanje panje je obino problem na velikim skupovima.
Ukoliko je vei broj uesnika na sastanku, utoliko je tee
odravati panju svih.
Za to postoje sledee metode:
1. Uklanjanje izvora pojave koji odvraa panju
2. Ako se distrakcija ne moe ukloniti, predsedavajui e
pogodnim pitanjima pojaati zainteresovanost da bi nadjaao
distrakciju.
3. Ako se distrakcija ne moe nadjaati - a to se deava kad
zasedanje poinje da bude zamorno - treba sastanak prekinuti
ili zavriti.
4. Odravanje panje se moe obezbediti i na taj nain to e se
skup smanjiti po broju. To se postie formiranjem sekcija,
odnosno komisija ili odbora.
e) Odravanje duha saradnje

Jedan od vanijih razloga za sastajanje je usklaivanje
individualnih akcija u kolektivnu akciju. Da bi u tome
uspeo, predsedavajui mora stalno imati na umu sledee:
1.Predsedavajui ne sme da polemie.
2.On ne treba direktno,da ukazuje na nepravilnost miljenja
diskutanata.
3.Pravilna miljenja treba takoe da ponovi, traei od ostalih
da ih potvrde ili dopune.
4.Najvanija tehnika odravanja saradnje je u tome da se ne
vodi diskusija o linostima, nego o problemima.U tome je
presudna uloga predsedavajueg i on moe da doprinese
stvaranju duha saradnje,svojim linim stavom.
f) Motrenje na sat
Predsedavajui treba stalno da ima asovnik pred sobom.
Vrlo mnogo izgubljenog vremena na raznim sastancima dalo je

povoda Amerikancima da izmisle metod skraenog diskutovanja. Po
toj metodi predsedavajui iznese problem, formulisan u vidu pitanja.
Svaki od uesnika je obavezan da neto kae, ali niko vie od jedne
reenice i to bez dugog razmiljanja. Sve izjave se stenografiu i skup
se razilazi a predsedavajui ih rezimira i formulie zakljuak.
Pri diskutovanju treba znati da diskusija posle 60 minuta postaje

neefikasna, posle 90 neinteresantna, posle 120 nekorisna, esto i sa
tetnim zakljucima. Zato posle 90 minuta treba dati pauzu, a posle 2
sata treba zavriti ili odloiti sastanak.
g) Rezimiranje
Predsedavajui treba da vodi beleke u toku diskusije, bez
obzira to postoji zapisniar i da proceni koje ideje treba da
uu u definitivan zakljuak i kako ga formulisati.
Zakljuak treba dati i sledee podatke koji treba da uu
u zapisnik kao sastavni deo zakljuka:
1. Da li je zakljuak privremen i za koji period vai?
2. Da li je zakljuak delimian i na koji deo problema se
odnosi?
3. Da li je zakljuak principijelan i na kojim principima
bazira?
4. Da li ima izuzetaka, koji su i zato su izuzeci.
5. Ko e sprovoditi zakljuak svojim odlukama i kako ga treba
izvravati?
UESTVOVANJE U DISKUSIIJI I NA SASTANKU

Poeljno je da svaki uesnik sastanka zna ta je svrha sastanka,
kako se sastanci organizuju, kako se sastanci vode i, naravno,
kako na njima treba uestvovati i kako ih koristiti.
Svako od prisutnih na sastanku ima izvesnu svoju ulogu. I vi
moete biti pozvani na sastanak radi jednog ili vie razloga:
a) da doprinesete ostvarenju svrhe sastanka svojim znanjem i
iskustvom;
b) da primite odgovornost za donoenje odluke i prihvatite njeno
sprovoenje na osnovu poloaja koji zauzimate na svom
radnom mestu;
c) da budete upoznati sa tokom diskusije i kako je i zato dolo
do odluke ili zakljuka.
a) Svrha izlaganja
Prema razlogu pozivanja vae izlaganje mora da ima odreenu svrhu.
Pre nego to uzmete re, dobro bi bilo da se upitate, ne samo ta ete
govoriti, nego i zato to treba da kaete.
Vae uestvovanje u diskusiji treba da zadovolji dve grupe zahteva.
Prva grupa se odnosi na svrhu sastanka i diskusije. Ti zahtevi su

postavljeni obrazloenjem za va poziv i objanjenjem
predsedavajueg o svrsi sastanka.
Druga grupa zahteva se odnosi na vae line probleme. Njih ete
najbolje reiti ako ih ukljuite u problem sastanka. Ukoliko se bolje
uklopite u drutvo utoliko vie moete oekivati od drutva.
Nov lan kolektiva treba da koristi sastanke da bi se predstavio. To e

biti jedan od razloga zato treba govoriti. Predstaviti se treba
objektivno, iznosei samo one svoje sposobnosti kojima moete
pomoi da se rei samo onaj problem o kome se diskutuje.
Svaki ovek osea prirodnu psiholoku potrebu

samopotvrivanja.
Mnogi od nas su ponekad osetili potrebu da neto kau

pa "crklo-puklo", bez obzira ta e biti posle toga.
Sastanak je korisna prilika da proverite ispravnost svoga

miljenja ili naina rada.
Zato slobodno traite ohrabrenje za dalji rad u tome to

e vam ostali uesnici sastanka izneti svoje iskustvo,
savete i ispravke. Naravno, ako ste vi taj ko to moe
drugome pruiti i to je opravdana svrha da uzmete re.
b) Kada treba uzeti re

Mnogi ljudi oklevaju da govore pred skupom. Tome esto
doprinosi i trema, naroito pred brojnim skupom. Trema je
vrlo neprijatna smetnja svakom javnom nastupanju.
Od nje se moe ovek osloboditi na sledei nain:
Prvo, tremu treba smatrati kao strah od neizvesnosti. Zato

govorite samo o onim stvarima za koje ste sigurni kako e
biti primljene. Govorite vie o svom iskustvu, nego o
predvianju.
Drugo, trema se razbija uvebavanjem istupanja. Treba

govoriti to ee a to krae i pred manjim skupom.
Postepeno se prelazi i na dua izlaganja i na vee skupove.
Re treba traiti kad god se primeti da se moe pomoi

predsedavajuem.
Deava se da ljudi diskutuju o jednoj stvari o kojoj

nemaju sve potrebne i dobre podatke. Ako te podatke
znate, nemojte ekati zavretak diskusije da bi ih onda
izneli, nego to recite odmah u poetku.
im primetite da zakljuak moe da bude nepotpun,

nejasan, dvosmislen ili ak i pogrean, treba odmah da
traite re i da upozorite na to to ste primetili.
c) Sadraj i trajanje izlaganja

Svako izlaganje treba da se odnosi na injenice.
Treba govoriti na osnovu podataka, a ne na osnovu

miljenja.
Navedene injenice treba detaljisati. Svrha detaljisanja

je produbljivanje, razjanjavanje ili potkrepljivanje
iznetih podataka.
Analiza alternativa u odnosu i naroito u kretanjima

odnosa meu injenicama, je drugi deo sadraja
izlaganja. Ona treba da prikae isti ili slian proces u
drugim uslovima ili drugim kombinacijama.
Lina iskustva pojedinaca mogu osporavati pravilnost

zakljuka. Analiza alternativa pri tome treba da ukae na
znaaj iskustva obzirom na njegovu uestalost.
Trajanje izlaganja zavisi i od sadraja izlaganja.
Da bi se ono pravilno odmerilo, treba imati na umu sledee:

a) Trajanje izlaganja treba da bude obrnuto proporcionalno
broju uesnika. Pred veim skupom treba krae govoriti.
b) Ne treba govoriti ljudima ono to oni ve znaju ili su uli.
c) Naroito je tetno ponavljati samog sebe.
d) U jednom izlaganju treba govoriti samo o jednom detalju,
koji je podloan diskusiji.
d) Nain izlaganja
Osnovno je da izlaganje treba da bude razumljivo uesnicima
sastanka.
Izlaganje e olakati diskusiju ako je na intelektualnom nivou
slualaca.
Auditorijum nerado tolerie linu superiornost govornika a to
ete najuspenije da izbegnete ako u toku svog izlaganja
izbegavate jednu kratku re "ja".
U svrhu utede u vremenu neki preporuuju da se ne pravi
uvod sa obrazloenjem pa da se na kraju izlaganja iznese
predlog, nego da se odmah pone sa predlogom, a
obrazloenje da se da naknadno i to samo ako je potrebno.
Vrlo je korisno ako jedan iznese predlog a drugi ga potkrepi
obrazloenjem.
e) Podela zaduenja i odgovornosti

Kad se na sastanku donese odluka, koju treba sprovesti,
treba iskoristiti okupljenost ljudi da se pred kolektivom
podele zaduenja za izvravanje pojedinih akcija.
Da se ne bi desilo da se primaju naturaju zaduenja i
obaveze koje se nee moi ispuniti, treba imati na umu da je
po principima organizacije rada, samo nadleni preduzetnik
ovlaen da donosi odluke o podeli zaduenja svojim
saradnicima.
Karakteristino za korienje sastanka pri podeli zaduenja,
je da se odredi rok za podnoenje izvetaja o sprovoenju
odluke.
6. VOENJE SASTANKA PREMA MODELU

Isaka Adiesa
Za uspeno poslovanje ako elimo biti dobar preduzetnik
moramo da donesemo dobre odluke i da ih efikasno
sprovedemo.
Dobro voenje bi moralo biti demokratsko pri donoenju
odluka i diktatorsko pri sprovoenju odluka.
Pri donoenju odluka morate biti demokratini sa sobom
i drugima. Kada donesete odluku, morate biti diktator,
jer odluka mora sve da obavezuje, ali morate biti odluni
pri sprovoenju odluka do kraja, pa na taj nain biti
diktator. Da biste uspeno vodili preduzee morate biti i
demokrata i diktator i to ba tim redosledom.
Dobar preduzetnik mora da odluuje i sprovodi odluke.

Moemo rekapitulirati:Uspenost organizacije zavisi od
kvaliteta donesenih odluka i njihovog sprovoenja.
Preduzetnici treba da izaberu prave ljude, strunjake i da sa
njima sarauju u traenju pravog reenja. Ako preduzetnici
ele da dou do prave definicije problema i njegovog
pravog reenja, moraju ga dati pravom timu ljudi da ga ree.
Kad god donosimo neku odluku, mi pred sobom imamo
neki cilj. elimo neto da postignemo. Udarac ekiem je
funkcionalan ukoliko zakucamo ekser. Eksere ne
zakucavamo bez razloga.
Mora postojati svrha. Poslovanje treba da zadovolji
odreene potrebe i oekivanja. Preduzetnik pri donoenju
svake odluke gleda da ona funkcionie, da bi proizvela
izvesne oekivane rezultate.
Preduzetnik da bi doneo odluku, mora biti dobro

informisan.
Preduzetnik mora imati autoritet, mo i uticaj kako bi to
sproveo. Preduzetnik mora znati kako da donese prave
odluke, kako da komunicira, vri kontrolu i sprovodi
doneenu odluku. Uspean preduzetnik treba da bude
tehniar, politiar i psiholog.
Jevrejska izreka je "Potuj i sumnjaj". Potuj sva ljudska
bia, ali pripazi na njihove line interese. Oni imaju prava
na svoja miljenja, ali proveri njihove motive.
Dobar preduzetnik je linost koja zna kako da se ne sloi
sa nekim, a da pri tome ne bude neprijatan.
Kada neko postane preduzetnik vanije je ko je, nego ta
zna.
Dobar preduzetnik se ne ceni po onome ta zna ve po

onome kakav je.
Preduzetnici su ljudi koji uju, sluaju i oseaju. Oni ne uju
Preduzetnici prihvataju svoje slabosti i vrline, jer prvi uslov
za prihvatanje slabosti drugih je prihvatanje svojih.
Prema Isaku Adiesu svojstva preduzetnika su:
a) Imaju dobro zaokruen i fleksibilan stil.
b) Poznaju sami sebe.
c) Svesni su svog uticaja na druge ljude.
d) Imaju uravnoteen pogled na same sebe.
e) Svesni su sopstvene slabosti.
f) Znaju da prepoznaju vrline kod drugih.
g) Prihvataju druge koji se od njih razlikuju.
h) U stanju su da se suoe sa konfliktom i iskoriste ga.
Dobri preduzetnici treba da su zreli ljudi to proizilazi iz

iskustva.
Proces sazrevanja je propraen bolovima i patnjom. Ne
zna svako kako da gubi, kako da pusti stvari da idu
svojim tokom.
Sutina Adiesove metodologije: Izgradite klimu
uzajamnog poverenja i potovanja u vaem
preduzeu:
1. pravilnom strukturom,
2. disciplinovanom komunikacijom i donoenjem odluka i
3. sa zrelim ljudima koji pruaju i ulivaju potovanje i
poverenje.
7. KONSULTOVANJE
Nain testiranja kakav bi uticaj neka akcija imala na druge
ljude pre nego to se odluite za nju naziva se
konsultovanje. Da bi se procenio rizik, postigla saglasnost
ili sprovela arbitraa mora se izvriti konsultovanje.
Konsultovanje je u sutini proces u kojem jedna strana
eli da sazna poglede, znanja ili savet druge strane. Moda
ete kao preduzetnik eleti da koristite konsultovanje kako
biste prevazili potencijalni otpor odluci koju ste doneli, ili
kako biste akciju koja bi mogla delovati kao autokratska
pretvoriti u akciju koja izgleda vie demokratska.
Proces konsultovanja zaista moe biti od koristi za vas i
va tim, ljude treba ohrabrivati da trae i prihvataju
konsultovanje, naroito za pitanja koja mogu imati
dugorone posledice.
Rizici konsultovanja:
moe se dogoditi da gubite vreme,
ako neku ideju imate na umu due vreme, mogue je da je
neko drugi ne razume odmah,
neko koga konsultujete moda nema nita pozitivno da
doprinese,
vau ideju neko moe ukrasti,
kreativnost i inovacije su deficitarna roba i ljudi mogu
preuzeti vau ideju i nazvati je svojom,
konsultovanje sa pretpostavljenim moe kod njega ostaviti
utisak da nemate potpunu kontrolu nad svojom situacijom,
konsultovanje sa potinjenima se moe smatrati kao znak
slabosti.
Uspeno konsultovanje:
dobrim idejama dajte vremena da sazru u vaoj glavi,
ne urite da konsultujete druge svaki put kad vam neto
padne na pamet,
lansirajte svoje ideje tokom rane faze njihovog razvoja,
ne konsultujte se ako nemate stvarne ideje,
za ideju se ne konsultujete ve je ostvarujete,
naite neke od kolega koje moete koristiti kao rezonatore,
budite spremni da se menjate do take koju ste odredili,
kada se opredelite za ideju ne gajite sumnju.
Konsultovanje podrazumeva proces brzog aklimatizovanja
preduzeu i njegovim problemima.
8. DELEGIRANJE
Delegiranje je posao kojim se rasporeuju

ovlaenja i odgovornosti za izvravanje pojedinih
poslova i zadataka.
U stabilizovanom funkcionisanju organizacije
poslovi su rasporeeni, na radna mesta
sistematizacijom radnih mesta i svaki izvrilac
dobija svoje zadatke planom i programom rada, a
prema njegovim kvalifikacijama.
8. DELEGIRANJE
Potrebe za delegiranjem nastaju, uglavnom iz

sledeih razloga:
1. Preoptereenost preduzetnika obavezama, zahtevima i
obzirima, odnosno ovlaenjima i odgovornostima.
2. Nedostatak potrebnih karakteristika radne snage:
potrebne kvalifikacije i strunost.
3. Nedovoljna iskorienost karakteristika radne snage
saradnika.
4. Potreba za razvojem kadrova, odnosno za njihovim
unapreivanjem.
5. Dobijanjem novih zadataka ljudi imaju priliku da
proire svoju informisanost, da steknu iskustva, da
uvebaju svoje sposobnosti i da stvaraju nove rezultate.
Pored obaveza, zahteva i obzira istovremeno se

delegiraju ovlaenja i odgovornosti. To je razlog
to neki preduzetnici ne delegiraju uopte pa se gue
u svojim obavezama, mislei da niko osim njih ne
moe da odgovori tim obavezama.
Posledica toga su preptereenja nervnog sistema sa
zdravstvenim posledicama rukovodnih bolesti,
zapostavljanje obaveza, zahteva i obzira u svom
linom, privatnom i drutvenom ivotu. Takvi
preduzetnici onemoguavaju razvoj svojih
saradnika, spreavaju decentralizaciju. Oni
onemoguavaju i sopstveno napredovanje, jer
postaju nezamenljivi, i napredovanje svojih
saradnika, jer oni ostaju nerazvijenih kvalifikacija.
Druga krajnost su preduzetnici koji sve svoje obaveze, zahteve

i obzire delegiraju svojim saradnicima. Negativna obeleja
ovakvog "totalnog" delegiranja su sledea: preduzetnik gubi
uvid u probleme i mogunosti njihovog reavanja.
Rastereenjem samog sebe on postaje suvian u strukturi
funkcionisanja preduzea. ovek koji nema nikakve obaveze,
zahteve i obzire, gubi mogunost da odrava i da usavrava
svoju strunost i ostale radne karakteristike radne snage, to
vodi njegovoj diskvalifikaciji.
Vea decentralizacija zavisi od mogunosti, a vea

centralizacija zavisi od potreba. Nedostatak mogunosti
automatski izaziva poveanje potreba.
Predmet delegiranja
Delegiranje se javlja kao problem kad treba izabrati
delegata - predstavnika koji e: pregovarati o saradnji sa
drugim preduzeima, uestvovati na strunim skupovima,
putovati u svrhu ispitivanja trita, upoznati se sa
traenjima centara moi i evolucijom tih traenja.
Delegirano ovlaenje treba da ima sledei sadraj:
a) svrha delegiranja i ovlaivanja,
b) predmet ovlaenja i razgranienje sa ovlaenjima ostalih,
c) trajanje ovlaenja,
d) nain izvetavanja o korienju ovlaenja,
e) odgovornost sa razgranienjem od odgovornosti ostalih,
f) izvor i vrsta sankcija za nekorienje i za zloupotrebu
ovlaenja.
Predmet ovlaenja treba da ima sledei sadraj:
1. troenje sredstava,
2. raspolaganje i korienje osnovnih komponenata preduzea,
3. davanje zadataka, postavljanje zahteva - kojih i kome,
4. preduzimanje sankcija i intervencija - kojih i prema kome,
5. korienje (ne)doputenih odstupanja,
6. traenje podataka - kojih i od koga,
7. korienje privilegija - kojih, koliko i dokle.
Izvori ovlaenja su:
1. sistematizacija radnih mesta,
2. plan rada,
3. radni nalog - zadatak neposrednog rukovodstva,
4. pismeno ovlaenje vieg preduzetnika,
5. drutvene norme,
6. savest: radna, tehnoloka i socioloka disciplina.
PRIPREMA ZA DELEGIRANJE
Delegiranje ili prenoenje odgovornosti drugima, daje
rukovodiocu vie vremena za obavljanje vanih poslova.
Delegiranje razvija preduzetnik, to poveava uspenost
njegovog rada i poveava mu anse da ostvari cilj
preduzea.
Spremnost preduzetnika da posao delegira je jedna od crta
uspenog rukovoenja.
Da bi preduzetnik uspeno delegirao mora tano da zna koji
zadatak treba obaviti i ta motivie i zadovoljava pojedine
njegove saradnike.
Uspeno delegiranje podrazumeva permanentnu sve dublju
saradnju izmeu preduzetnika i saradnika kojima se daju
zadaci.
Preduzetnik treba da delegira ovlaenja ali ne i

odgovornost. to znai da preduzetnik mora biti spreman
da preuzme odgovornost za loe poteze svojih saradnika.
Saradnicima su potrebna ovlaenja i sloboda da bi bili
uspeni i da bi napredovali u postavljenim zadacima.
Preduzetnik pri delegiranju neizbeno ukljuuje elemente
rizika. Postavljeni zadatak se moe, ali i ne mora obaviti
tako dobro, tako brzo i jeftino kao to bi ga obavio
preduzetnik.
Kada saradnici rukovoioca jednom savladaju posao, samo
je pitanje vremena kada e dostii njegov nivo strunosti i
efikasnosti.
Kao preduzetnik nemojte precenjivati svoje

sposobnosti ili potcenjivati mogunosti svoga tima.
Delegiranje moe stvoriti nove ili bolje ideje o tome
kako doi do nekog reenja.
Uspeni preduzetnici mnogo delegiraju, stvarajui na
taj nain tim koji se stalno dovodi pred novi izazov.
Kao preduzetnik treba da delegirate sve to ne moete
lino da uradite, pogotovo zadatke u kojima ste sami
dobri i koje ste navikli da obavljate.
Potrudite se da delegirate neke aspekte posla koji prua
mogunosti za proirivanje sposobnosti vaih saradnika
i pruaju izazove.
Treba da delegirate posao onim saradnicima koji imaju
vie znanja i novih informacija
Pre nego to izabere saradnika preduzetnik se mora upitati:
Ko bi delegiranje prihvatio kao izazov?
Ko ne bi trebao biti delegiran?
Ko poseduje neophodnu strunost?
Za delegiran posao da li je potrebno iskustvo?
Ako dozvoljava vreme, da li bi zadatak mogao da bude veba za
saradnika?
Koji su lini kvaliteti potrebni?
Ko ih poseduje?
Da bi se obavio posao da li je potreban jedan ili vie saradnika?
Kako ocenjivati i nadgledati rezultate?
Kada preduzetnik izabere-delegira saradnike, treba da obrati
panju na tri etape delegiranja a koje su navela grupi autora u
svom priruniku za menadere a to su:
Brifovanje delegata
Utvrdite nune parametre: detalje zadatka, rokove, sredstva.
Objasnite eljeni ishod.
Dozvolite im slobodu da odlue kako da obave zadatak-ali ih navedite
da objasne svoj plan.
Proverite da li razumeju ta se od njih zahteva-ohrabrite diskusije,
predloite mogue pristupe.
Izloite svoj pristup, ali nemojte preterano insistirati na njemu. Budite
entuzijasta. Ukoliko postignete predanost i saglasnost, svi imate vee
anse da uspete.
Budite ralni to se tie vaih oekivanja; nemojte potcenjivati tekoe
ali postavljajte izazovne ciljeve.
Ukaite na potrebu za izvetajima o uinjenom napretku, potovanju
meurokova i da svima ide u raun da ste stalno dobro informisani.
Nadziranje uinjenog napretka
Dozvolite delegatima da rade na zadatku bez meanja.
Ohrabrite delegate da slede svoj sopstveni nain rada ako ste
sigurni da ste se dogovorili o eljenim rezultatima.
Budite na oprezu za znake da su stvari krenule pogrenim
tokom, ali budite spremni da toleriete trivijalne greke.
Interveniite samo ako delegati ne uoavaju svoje greke ili ako
su ugroene osetljive oblasti.
Budite spremni da pomognete, savetujete, ohrabrujete, ali
izbegavajte da sami obavljate zadatak. Delegirajte posao nekom
drugom samo u ekstremnim okolnostima.
Ohrabrujte este neformalne diskusije a ne formalno
izvetavanje o radu.
Drite se po strani od procesa i zadrite pregled celine.
Ocenjivanje i izvetavanje
Da li je zadatak doneo rezultate koje ste oekivali? Ako je
bio uspean, onda to i recite. Odajte priznanje i hvalite one
ukljuene u rad na njemu.
Ukoliko je rezultat bio neoekivan, zapitajte se:
Da li je razlog tome bio nesporazum izmedju vas i vaih
delegata?
Da li performanse delegata nisu bile na standardnom nivou?
Da li je izabran pogrean delegat?
Da li je bilo nepredvienih problema?
Da li je bilo mogue spreiti greke?
Obezbedite da svi koji su radili na zadatku neto naue iz tog

iskustva. Najzad, nemojte kriviti svoje delegate javno, pred
efom ili kolegama, ve preuzmite odgovornost na sebe.
9. KONTROLISANJE
Preduzetnik kontrolie:
da li su zadovoljena sva traenja svih centara moi u granicama
doputenih odstupanja,
da li je on dobro odluivao, delegirao, komunicirao, kontrolisao,
koordinisao, poduavao, stimulisao i intervenisao,
da li su njegovi saradnici i kako izvravali sve njegove odluke i sve
svoje obaveze u granicama doputenih odstupanja,
da li su ispunjeni svi potrebni i dovoljni uslovi za kontrinualno
funkcionisanje njegove organizacije, u granicama doputenih
odstupanja,
da li on i njegovi saradnici ispunjavaju obaveze i zadovoljavaju
zahteve normativne, organizacione, operativne, autoregulacije i
automatske regulacije,
da li rezultate kontrole (moe da) koristi za regulisanje funkcionisanja
i za regulisanje razvoja preduzea. Prema tome, preduzetnik
prvenstveno kontrolie samog sebe.
a) Svrha kontrolisanja
Rezultati kontrole se koriste za utvrivanje da li se postiu
ciljevi, ostvaruju rezultati, izvravaju akcije i sprovode odluke.
Samo kontrolisanje ima sledeu svrhu: praenje izvravanja
akcije. Kontrolisanje ima organizacionu i ekonomsku svrhu.
Ko zna da nije kontrolisan, ne zna znaaj svoga posla. Zato,
kontrolisanje ima vaspitnu svrhu. Kontrolisanje obezbeuje
navikavanje na potovanje radne i tehnoloke discipline,
navikavanje na obaveze, zahteve i obzire. Meutim, kad se
vaspitna svrha postigne, sadraj, obim, i naroito, uestalost
kontrolisanja, treba postepeno proreivati. Jer, ljudi ne vole da
budu kontrolisani, ako znaju da je kontrola nepotrebna.
Kontrolisanje je posredni simptom nepoverenja.
Psiholoka svrha kontrolisanja. Ljudi vole da budu kontrolisani u
sluajevima kad ne mogu sami da snose odgovornost za uspeh ili
kad oekuju da e rezultati kontrole da im obezbede afirmaciju,
nagrade ili pohvale.
b) Proces kontrolisanja
Postizanje nedefinisanog cilja se ne moe
kontrolisati.
Zahtevi kontrole moraju biti unapred poznati i
izvriocu i njegovom rukovodiocu i kontroloru.
Pored toga, svaki zahtev kontrole mora da ima i
specifikovana doputena odstupanja u
odgovarajuim uslovima i za svaki od zahteva.
Kontrolisani treba unapred da zna ko e, ta, kad,
gde, kako i zato kontrolisati.
c) Autokontrola
Dobre strane autokontrole su:
1. Kontrolor i kontrolisani su najblii u prostoru i
vremenu.
2. Korienje rezultata kontrole za intervenisanje je
najefikasnije. Zato je autokontrola
najekonominija i najproduktivnija.
3. Autokontrola doprinosi formiranju radnih navika
i tehnolokoj disciplinovanosti.
4. Autokontrola obezbeuje samopotvrivanje, to
je efektan stimulator.
Meutim, autokontrola ima i nedostataka:

Autokontrola se moe poveriti samo najsavesnijim i
najobjektivnijim radnicima.
Za autokontrolu potrebno je osposobiti oveka da kontrolie
samog sebe i da koristi rezultate te kontrole.
Autokontrolu treba povremeno kontrolisati, pa prema potrebi
ograniavati ili proirivati ili ukidati.
Svakom izvriocu treba precizno specificirati predmet, nain,
registrovanje i izvetavanje njegove autokontrole.
Ko samog sebe kontrolie sklon je da proiruje granice
doputenih odstupanja - i ako su one strogo precizne.
Autokontrola posredno utie na smanjivanje oseanja
odgovornosti zbog toga to nema autosankcija.
KOORDINISANJE
Svrha koordinisanja je da se obezbedi kontinuitet
funkcionisanja organizacije bez povremenih ekanja,
odnosno prekida. Svako ekanje, bilo ljudi ili sredstava,
uzrok je smanjivanja produktivnosti i smanjivanja
ekonominosti, zbog poveanja trokova koji potiu od
blokiranja obrtnih sredstava.
U praksi se deava da se ekanja iskljuuju na taj nain to
e se rtvovati traeni kvalitet, pa nekad i protiv propisanih
uslova bezbednosti. Preduzetnik odluuje da li e pomenuta
rtvovanja biti opravdana i kako. Ako je u pitanju gaenje
poara, esto se o tim rtvama ne vodi rauna. Pri svakom
gaenju poara, neto mora da se uniti, a neto mora da
izgori.
Zadaci koordinisanja
1. Odravanje rokova.
2. Obezbeenje zahteva kontrole.
3. Iskljuivanje sukobljavanja
Znaajan faktor uzroka sukobljavanja je neobavetenost i
razlike u linim karakteristikama radne snage. Preduzetnik
treba da obavetava svoje saradnike o obavezama,
zahtevima, uslovima, o kriterijumima za doputena
odstupanja i sankcijama za nedoputena odstupanja.
Preduzetnik treba strogo da vodi rauna o formulaciji
obavetenja koja daje.
To znai da on ne sme da daje obeanja nego samo
objektivne i proverene informacije, odnosno podatke o
injenicama.
Stimulisanje
Odsustvo neekonomskih stimulatora ima vee destimulativno
dejstvo nego odsustvo ekonomskih stimulatora. Uporno
primenjivanje iskljuivo ekonomskih stimulatora utie na
zanemarivanje i negiranje vanosti neekonomskih stimulatora.
Posledice toga su: forsiranje vanosti privilegija i pohlepnosti,
to pogoduje razvoju potroakog drutva.
Kazna nije stimulator, ve je strah od kazne pokreta zalaganja.
Kanjavanje destimulie greke, ali ne stimulie uspehe. Pohvale
i negrade stimuliu uspehe, ali ne destimuliu greke.
Najznaajnija karakteristika preventivnog intervenisanja je
njegova blagovremenost. Razume se da bez predvianja i bez
poznavanja radnih karakteristika svojih saradnika, kao i bez
poznavanja uslova rada, preduzetnik ne moe da obezbedi
blagovremenost svojih intervencija.
Pored organizacionih i ekonomskih posledica intervenisanje

ima i psiholokih, obrazovnih i vaspitnih posledica i zato
treba voditi rauna o sledeim principima intervenisanja:
1. Nema regulacije bez intervencije.
2. Svaka intervencija treba da bude objektivna - bez
dramatizovanja i bez zanemarivanja potreba za
intervenisanjem.
3. Za izbegavanje nepoeljnih sekundarnih posledica, bolje su
posredne nego neposredne intervencije.
4. Hitne intervencije su simptom neuspelog predvianja
greaka i tekoa.
5. Uestalost intervenisanja ometa oveka koji radi.
6. Svaku intervenciju treba obrazloiti, kako se ne bi

ponovila ista potreba za intervenisanjem.
7. Prihvatanje intervencije zavisi od autoriteta onoga ko
intervenie.
8. Preduzetnik ne treba da intervenie u sluajevima u
kojima sam radnik moe da intervenie.
9. Preduzetnik treba da intervenie kad god predvia da
e doi do nedoputenih odstupanja od bilo koje
regulacije.
10. Ljudi prihvataju pa i trae intervencije koje e ih
rasteretiti odgovornosti, olakati postizanje ciljeva i
osloboditi ih dezorijentacije.
11. Ukoliko preduzee bolje funkcionie, utoliko manje ima
potrebe za intervenisanjem. Zato se intervenisanje esto
izostavlja kao faza procesa rukovoenja.
KORENSPODENCIJA
Korespondencija je latinska re , a oznaava odgovaranje,
pisanje pisama, prepiska. Pod korespondencijom se
podrazumeva i dopisivaka dokumentacija: pisma, telegrami,
poslovni dokumenti.
U orgnizaciji korespondent je slubenik koji vodi slubenu
prepisku.
Korespondencija moe biti:
privatna, izmeu lanova porodice, srodnika, prijatelja;
poslovna, izmeu privrednih preduzea - javnih i privatnih;
slubena, izmeu dravnih organa: sudskih, diplomatskih itd.
U veim organizacijama i dravnim organima, postoji
unutranja prepiska - izmeu razliitih odelenja, pogona,
uprave-i spoljna prepiska sa drugim pravnim i fizikim
licima.
a) Znaaj korespondencije
Znaaj korespondencije je velik jer se pomou nje
uspostavljaju i odravaju poslovne veze. Ona omoguuje
organizacijama da:
1. kupuju i prodaju robe i usluge,
2. upoznaju budue kupce sa svojim robama i uslugama
3. imaju dokumentaciju o obavljenim poslovima i uslugama,
to slui kao dokaz u sluaju sudskih sporova, kao i u
postupku otvaranja nekih prava i potraivanja
4. knjigovodstveno evidentira finansijske rezultate i
sagledavaju ukupne poslovne odnose sa partnerima.
Pomou prepiske organizacije zakljuuju kupoprodajne

ugovore, isporuuju, nabavljaju, plaaju robe i usluge.
Uesnici u korespondenciji su uvek dve strane:

osoba, organizacija koja pie i osoba, organizacija
koja prima pismo.
Korespondent u organizaciji brine o poslovnoj
prepisci. U dogovoru sa preduzetnikom, on
konceptira poslovna pisma. Poto ih preduzetnik
potpie, ona se alju primaocima. Ako organizacija
posluje sa inostranstvom, korespondent mora znati
svetske jezike. Korienje raunara u modernoj
korespondenciji je obavezno.
b) Pravila korespondencije
Osnovna pravila na kojima se zasniva
savremena korespondencija su:
1. naelo brzine, ekspeditivnosti ili aurnost;
2. naelo uvanja poslovne i slubene tajne;
3. naelo tanosti i obazrivosti;
4. naelo potovanja odgovarajueg stila;
5. naelo primene pravila administrativnog
poslovanja
c) Poslovna korespondencija
U poslovnu korespondenciju spada prepiska izmeu
poslovnih saradnika - pisma, rauni, ugovori, i ostali
poslovni dokumenti.
Ta prepiska, s obzirom na oblik moe se podeliti na tri
grupe dokumenata:
1. poslovna pisma,
2. interno ustanovljene obrasce,
3. propisane obrasce.
Poslovno pismo se sastavlja za svaki novi posao. Sadraj
je uvek nov, drugaiji za svaki novi sluaj, prilagoen
predmetu poslovanja.
11. POSLOVNI BON-TON
Tenja za uivanjem i uspehom u poslovnom svetu,
prouzrokovali su potrebu za postavljanjem pravila ponaanja
u svakodnevnom kontaktu preduzetnika sa svojim poslovnim
partnerima.
Ova pravila pomau i pospeuju sporazumevanje u
poslovnom svetu, smanjuju ili potpuno odbacuju konflikte i
nesporazume.
Postojea pravila lepog ponaanja u poslovnom svetu, a u
prvom redu meu uspenim preduzetnicima nisu samo
posledica izuavanja bon-tona.
Ponaanje po bon-tonu je preutni sporazum meu ljudima.
Lepo ponaanje doprinosi zbliavanju poslovnih ljudi, tako
da je to jedan od odluujuih elemenata za uspeno
poslovanje.
Preduzetnici esto nisu upoznati sa injenicom da se

unutranja snaga linosti moe formirati dobrom
samokontrolom, a samokontrola se stie lepim ponaanjem.
Lepo ponaanje stvara anse da se preduzetnici bolje
razumeju sa nadreenima, sebi ravnima i podreenima.
Moe se izvui zakljuak, da za uspeh u poslovanju, pored
vizuelnih osobina preduzetnik treba da ima unutranje
kvalitete, kao: snagu duha, jednostavnost, razboritost,
racionalnost, tako da ovim osobinama stvara poverenje kod
osobe sa kojom komunicira.
Efekat rada preduzetnika bie vei ako mu je kancelarija
ukusno ureena. Kancelarija preduzetnika je ogledalo njegove
kulture, pa je njeno opremanje delikatna obaveza.
Pridravajte se nekih pravila:

ne pretrpavajte prostoriju gde radite sa puno stvari,
jer to ne daje sliku zaposlenih sa dobrim ukusom,
zidove uskladiti sa bojom lustera i elementima
prostorije,
tepihe uskladiti sa nametajem,
vetako cvee otkriva ljude kojima ne treba
previe verovati. Varajui sebe, takvi ljudi
pokuavaju da prevare i partnera,
posvetiti panju higijeni prostorije,
na vratima kancelarije mora da stoji ploica sa
nazivom preduzea, funkcijom kao i prezimenom i
imenom zaposlenih.
Svaku slubenu posetu preduzetnik mora

najaviti.
Tanost je vrlina ljudi kojima se sme verovati.
U svetu poslovanja, vreme je skupo i dragoceno.
Morate brzo reagovati i rei radi ega ste doli,
dogovorite se, ako vas ne zadravaju, nemojte to
sami initi.
Preduzetnik mora biti staloen, strpljiv,
objektivan i odluan u poslovnom svetu.
U poslovnom svetu preduzetnik mora prihvatiti
kritiku i nastojati zadovoljiti sagovornika.

Preduzetnistvo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Preduzetnistvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr Lazar Oegovi

PITANJA KOJA E SE ANALIZIRATI?

1. PRIRODA PREDUZETNITVA I NJEGOVO

"Preduzetnik" je re koja je nastala u francuskom

Primenjen na aktivnosti povezane sa

Ne postoji univerzalna prihvaena definicija ili

Preduzetnitvo je prisutno u svim oblicima

posao pokreu i stvaraju iz vlastitih ideja

Preduzetnik je osoba koja primenom nove

Neki primeri ukljuuju Gui trgovine

Novi poduhvati tipino spadaju u

Svetska banka sugerie da su poslovi

Mi smatramo da je malo poslovanje nezavisno

Mi emo uglavnom koristiti termine

Teorija inovacija i preduzetnitva predstavljaju

Preduzetnitvo predstavlja jedan od kljunih

Preduzetnitvo, kao pokreta preduzea koja

Nova, MSP su najznaajniji kreatori novih

Glavni razlog to se preduzetnitvu pridaje

Glavni doprinosi preduzetnitva su u oblasti:

Preduzetnici su uveli mnogo novih

Od malog, inovativnog, porodinog

Prema Drakeru prava preduzetnika

Novija istraivanja sugeriu da se najznaajniji

Zbog tekoe praenja novih poduhvata i zbog

Neke vladine agencije republikom i

b) Drugo, istraivai su poeli da ispituju blie

Tokom istorije brojni autori su dali

Sakupljanje resursa i osnivanje

Prilika za ostvarivanje profita i rasta

U XVII veku preduzetnitvo postaje

Specijalizacija u trgovini i odvajanje

Ubrzo nakon toga, sa poetkom masovne

Razvoj preduzetnike delatnosti zamenjen

Sa socio-kulturnog teorijskog aspekta sklonost

Ona oznaavaju ekonomsku delatnost ljudi u

Analiza preduzetnitva u Evropi, SAD i Japanu

a) Prvo se razdoblje poklapa s liberalnom fazom

b) Drugo je razdoblje ispunjeno pojavom masovne

U tom periodu ponovo oivljavaju svi faktori

Ponovno oivljavanje preduzetnitva uslovljeno je

Abbe Nicolas Baudeau -

1. Kreatori naunih saznanja

Say rizik ne vidi kao centralnu kategoriju i funkciju

Adam Smith, David Ricardo i John Stuart

Profit je nagrada za rizikovanje

Tri kljuna faktora proizvodnje:

Usredsreena je na naine kompenzacije

Johan Hajnrih fon Tunen

Pravi razliku izmeu nagrade za

Ludvig fon Mizes

Preduzetnitvo je etvrti faktor

Preduzetnitvo predstavlja specifian

Sposobnost uoavanja potencijalne anse

Preduzetnitvo, ili ono to zovemo alhemija je

Karakteristike preduzetnika su krajnosti od

a) Prvo pretpostavlja se da su preduzetnik i

b) Drugo, ideja koju autori potenciraju u

c) Tree iz ove definicije nije najjasniji

d) etvrto, mnogo je diskutabilna tvrdnja

G.L.C.Shackle je razvio koncept

I.Kizner tvrdi da je sutina

Profesor Harvard univerziteta