PROŠIRENJE ZAJEDNICE I

PRODUBLJIVANJE INTEGRACIJE

1969 - 1984
 INSTITUCIONALNO
PRILAGOĐAVANJE tokom 70-ih
• Jedna od najznačajnijih institucionalnih inovacija
– nastanak Evropskog saveta kako bi se
obezbedio strateški pravac delovanja EEZ
• Praksa održavanja samita već postojala
• Francuska 1974. organizovala Samit u Parizu na
kojem je dogovoreno da EEZ institucionalizuje
sastanke šefova država ili vlada tri puta
godišnje, zajedno sa ministrima spoljnih poslova,
pod nazivom ‘Evropski savet’
 INSTITUCIONALNO
PRILAGOĐAVANJE tokom 70-ih
• Istovremeno dogovoreno da ministri spoljnih poslova
prekinu strogo odvajanje između vođenja poslova EEZ i
evropske političke saradnje, posle čega je sastanak
Saveta za opšte poslove mogao da sadrži raspravu o
spoljnoj politici
• Nemačka je odmah podržala Evropski savet, ali su manje
zemlje članice strahovale da on predstavlja slabljenje
nadnacionalnog elementa EEZ
• Da ih umiri, d’Esten se saglasio da Evropski savet neće
biti telo za formalno donošenje odluka
 INSTITUCIONALNO
PRILAGOĐAVANJE tokom 70-ih

• Značajno jačanje međuvladinog elementa

– Evropska politička saradnja
– Ojačana uloga stalnih predstavnika pri EEZ
– Jačanje uloge predsedavajućeg Savetom (on
saziva Evropski savet)
– Evropski savet
 INSTITUCIONALNO
PRILAGOĐAVANJE tokom 70-ih
• U zamenu za podršku manjih zemalja
institucionalizaciji Evropskog saveta, postignut
sporazum o direktnim izborima za Parlament, za
šta je obezbeđena britanska podrška ustupkom
u pogledu rabata
• Iako je Evropski savet od početka bio
međuvladino telo, koje sve do usvajanja
Jedinstvenog evropskog akta nije imalo
ugovornu osnovu, on će postati najzačajnije
političko telo EU
 INSTITUCIONALNO
PRILAGOĐAVANJE tokom 70-ih
• Višegodišnja rasprava o sastavu direktno
izabranog Parlamenta
– Male države članice nesrazmerno
predstavljene u postojećem Parlamentu
– D’Esten želeo da koriguje odnos u korist većih
država članica, male zemlje protiv
– Britanija tražila više mesta kako bi i
Škotlanđani bii ravnopravno zastupljeni u
odnosu na Irsku i Dansku
 INSTITUCIONALNO
PRILAGOĐAVANJE tokom 70-ih
• Dogovor postignut tek na sastanku Evropskog saveta u julu 1976. i
odlučeno da direktni izbori budu održani u junu 1979.
• Akt o neposrednom izboru predstavnika u Skupštini potpisan u
septembru 1976., nakon ratifikacije u zemljama članicama stupio na
snagu 1. jula 1978.
• Po strani ostavljeno pitanje jačanja zakonodavnih ovlašćenja
Parlamenta
• Po strani ostavljeno i pitanje većeg korišćenja kvalifikovanog
većinskog odlučivanja u Savetu, a manje primene Luksemburškog
kompromisa
• Luksemburški kompromis i dalje široko primenjivan
• Komisija i dalje slaba, ni d’Esten ni Šmit joj ne pridaju značaj
 PITANJE EVROPSKE UNIJE
• Na Samitu u Parizu 1972. od organa Zajednice
zatraženo da sačine izveštaj o načinu na koji bi
do kraja decenije transformisali odnose između
zemalja članica u Evropsku uniju
• U prvim raspravama o ovom pitanju među
ministrima spoljnih poslova “niko nije znao šta
znači Evropska unija”, par godina nije bilo
pomaka
• Leu Tindemansu, belgijskom premijeru i
ubeđenom evrofederalisti, poveren zadatak da
do kraja 1975. sačini izveštaj
 PITANJE EVROPSKE UNIJE
• Tindemans predstavio izveštaj Evropskom savetu 1975.
– Evropsku uniju definisao kao fazu integracije koja se nalazi između
postojeće EEZ i potpune federacije
– Naglasio značaj EMU i zajedničke spoljne i bezbednosne politike
– Predložio dublju integraciju i u drugim oblastima, posebno socijalnoj i
regionalnoj politici
– Ukazao na značaj pokretanja novih programa kako bi postala bliža
građanima koji su postajali apatični prema integraciji
– Predložio jaču Komisiju, Parlament sa jačim zakonodavnim i kontrolnim
ovlašćenjima i podeljenim ovlašćenjem za legislativnu inicijativu
– Savet – kvalifikovano većinsko odlučivanje, koordinacija sektorskih
Saveta
– Mogućnost bliže integracije dela zemalja članica
• Svaka zemlja odbacila po neki predlog
 PRISTUPANJE GRČKE
• Grčka podnela molbu za članstvo u junu 1975.
• Pregovori o pristupanju otpočeli u julu 1976.
• Nakon što su i Španija i Portugal podneli
aplikaciju, Savet shvatio sve dimenzije
“mediteranskog proširenja”
– Zemlje članice su se plašile da bi davanjem povoljnih
uslova pristupanja Grčkoj postavile loš presedan za
pregovore sa Španijom i Portugalom
• Pristupila u januaru 1981.
 DIREKTNI IZBORI ZA EVROPSKI
PARLAMENT
• Prvi direktni izbori održani u junu 1979.
• Nisu izazvali mnogo interesovanja
• Nacionalne stranke kontrolisale izbor
kandidata i vodile kampanju
• Mnogi glasači ih videli kao priliku o
izjašnjavanju o radu svoje vlade
• Izlaznost niska u odnosu na izlaznost na
nacionalnim izborima
EVROPSKI MONETARNI SISTEM
• Druga velika inicijativa EEZ u oblasti monetarne
politike, pored Vernerovog plana za EMU
• Neuspeh EEZ da ostvari EMU, komunikaciju
Komisije o EMU iz 1977. podržala samo Belgija
• Stvari se promenile 1978.: stalno smanjenje
vrednosti dolara i tome odgovarajuće jačanje
marke smanjivalo je konkurentnost nemačkog
izvoza i pretila je radnim mestima u Nemačkoj
• Šmit želeo da zaštiti Nemačku od ovakvih uticaja
SAD osnivanjem evropskog monetarnog sistema
EVROPSKI MONETARNI SISTEM
• Zaobilazeći Komisiju, EMS postala francusko-nemačka
inicijativa
• Francusko-nemački predlog je nudio
– Mehanizam konverzije valuta zasnovan na evropskoj obračunskoj
jedinici (ecu), veštačkoj obračunskoj jedinici koju je činila korpa
valuta koje su u njoj učestvovale
– Valute su mogle fluktuirati jedna u odnosu na drugu u meri plus-
minus 2,5% od svoje vrednosti (italijanska, španska i
portugalska valuta mogle do 6%)
– Ministri finansija i centralne banke su se morali saglasiti o
promenama pariteta
– Nemačka je insistirala da države sa slabim valutama (Francuska i
Italija) preduzimaju mere fiskalne i monetarne politike kako bi
ostale u dogovorenom opsegu
EVROPSKI MONETARNI SISTEM
• Sve zemlje članice osim Britanije su želele da se
uključe, ali
– Italija i Irska su zahtevale finansijsku pomoć EEZ u
vidu veće alokacije iz Evropskog fonda za regionalni
razvoj kako bi ublažile uticaj učešća u EMS
– Francuska i VB insistirale da njihov deo u Evropskom
fondu za regionalni razvoj ne bude umanjen u odnosu
na kvote Irske i Italije
– Nemačka oklevala da plati dodatne troškove
EVROPSKI MONETARNI SISTEM
• Finalni dogovor pretio da propadne na Samitu u
Briselu u decembru 1979., sve dok Šmit nije
ponudio dodatnu finansijsku pomoć
• EMS
– Nije bio predviđen u Rimskom ugovoru
– Otvoren samo za zemlje članice (ali nisu sve obavezne
da učestvuju – primer VB)
– Nije nastao na predlog Komisije, ali su ga vodila dva
tela EEZ – Savet ministara ekonomije i finansija i
Komitet guvernera centralnih banaka
BRITANSKO BUDŽETSKO PITANJE I

• Britansko budžetsko pitanje je dominiralo

sastancima Evropskog saveta u periodu
između 1979. i 1984.
• Iako je laburistička vlada ispregovarala
rabat, Margaret Tačer je čim je došla na
vlast 1979. ponovo pokrenula to pitanje
smatrajući da je dogovoreni rabat
nedovoljan.
BRITANSKO BUDŽETSKO PITANJE I

• Troškovi ZPP-a nezadrživo rasli, sredinom 80-ih

zemlje članice bi morale ili da uvećaju svoje
doprinose iz PDV-a ili da smanje troškove za ZPP
• Tačer 1979. pretila da će zaustaviti britansku
budžetsku kontribuciju; dok su ministri spoljnih
poslova tražili rešenje 1980., ministri
poljoprivrede opet povećali troškove ZPP-a
• Nakon maratonskog sastanka Saveta za opšte
poslove u maju 1980. Britaniji ponuđen
dvotrećinski povraćaj koji bi pokrio trogodišnji
period.
BRITANSKO BUDŽETSKO PITANJE I

• Pobeda Tačerove, ali po cenu otuđenja od

ostalih lidera EEZ – Britanija pristajala samo na
dogovor pod svojim uslovima
• Uprkos tome, Tačerova poželjniji predstavnik VB
od laburista koji su se u to vreme zalagali da VB
istupi iz EEZ i da se ponište delovi komunitarnog
prava “koji su bili nametnuti”
• Pregovori o istupanju Grenlanda već bili dovoljno
teški, niko nije želeo da pregovara o istupanju
VB sa novom laburističkom vladom
 Istpanje Grenlanda
• U sastavu Danske postao član 1973.
• Stekao veću autonomiju 1979.
• Na referendumu 1982. većina stanovnika
Grenlanda protiv članstva u EEZ
• Ugovor o povlačenju iz članstva EEZ (Ugovor o
Grenlandu) potpisan u martu 1984., stupio na
snagu 1985.
• Grenland zadržao status prekomorske zemlje i
teritorije
 MEDITERANSKO PROŠIRENJE

• Potugal je podneo molbu za članstvo u

martu 1977, a Španija samo četiri meseca
kasnije
• EEZ je vodila paralelne pristupne
pregovore koje je započela
– U oktobru 1978. sa Portugalom
– U februaru 1979. sa Španijom
 PRISTUPANJE ŠPANIJE I
POTUGALA
• Pristupanje u januaru 1986.
• Prelazni period od 6 godina, uključujući i
restrikciju slobode kretanja radne snage
(zaštitna klauzula za Luksemburg)
• Portugal i Španija mnogo siromašnije od EEZ
(osim Grčke i Irske)
• Donele novu mediteransku spoljnopolitičku
dimenziju i jačanje odnosa sa Latinskom
Amerikom
 GRČKO PITANJE
• Tek što je Grčka postala članica EEZ, socijalisti
su pobedili na izborima i Papandreu je postao
premijer
• Papandreu odlučio da ne ide na istupanje, već
da postigne novi dogovor za Grčku, formalno da
bi pomogao da se ekonomija zemlje brže
prilagodi članstvu
• Inspirisan politikom Tačerove, zahtevao je
posebne ustupke za Grčku: u martu 1981.
poslao je memorandum Birselu predstavljajući
svoj stav o ekonomskom uticaju članstva
 MEDITERANSKO PROŠIRENJE

• Grčka je ucenjivala EEZ da neće dopustiti

proširenje ukoliko joj se ne obezbedi
kompenzovanje za smanjenje fondova
zbog proširenja
• 1985. usvojen Integrisani mediteranski
program - sedmogodišnji program
grantova i zajmova kako bi pomogli da se
region Mediterana prilagodi
 BRITANSKO BUDŽETSKO PITANJE
II
• Margaret Tačer ponovo pobedila na izborima
1983. i pokrenula pitanje trajnog rešavanja
britanskog budžetskog pitanja
• Na Samitu u Briselu 1984.
– Kol predložio godišnji rabat za naredne tri godine
– Tačerova odbila – nedovoljno i nije trajno rešenje
– Francuska i Italija posle Samita odbile da skinu veto
sa isplate rabata za Britaniju za 1983.
 BRITANSKO BUDŽETSKO PITANJE
II
• Miteran u maju 1984. otvorio mogućnost
delovanja EEZ u dve brzine (VB u sporijoj)
• Pitanje razrešeno na Samitu u Fontenblou
u junu 1984.
– Trajni rabat u vidu 66% godišnje od razlike
između doprinosa koji Britanija daje za EEZ iz
PDV i onoga što VB dobija od EEZ
Komisija i inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta na početku 80-
ih
• Na početku 80-ih, industrija, nacionalne vlade i
Komisija zabrinuti zbog neodgovarajućeg razvoja
visoke tehnologije u Zapadnoj Evropi
• Potpredsednik Komisije Etjen Davinjon (ranije
belgijski diplomata), držeći se u senci, mobilisao
glavne evropske proizvođače u sektoru visoke
tehnologije
• Na inicijativu Komisije, Savet 1983. usvojio Prvi
okvirni program za istraživanje i razvoj
– poverenje u sposobnost Komisije da unapredi interese
evropskih proizvođača
 Inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta
• Komisija je agresivno zagovarala
dovršavanje unutrašnjeg tržišta
• Presuda Cassis de Dijon 1979.
• Komisija iskoristila presudu da, umesto
harmonizacije, razvije princip međusobnog
priznavanja nacionalnih pravila i standarda
 Inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta
• Komisija početkom 80-ih upućivala predloge
Evropskom savetu
• Veliki industrijalci postali saveznici Komisije
• Na inicijativu direktora Volvoa osnovan Evropski
okrugli sto, prva lista članova 1982.
• Direktor Filipsa 1984. objavio dokument kojim
poziva na dovršavanje unutrašnjeg tržišta do
1990.
 Inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta
• I Parlament zagovarao dovršavanje unutrašnjeg
tržišta
• Agresivno vršio kontrolu Komisije i pokušavao da
kontroliše Savet
• Parlamentarni odbori održavali saslušanja
• 1981. Parlament započeo sa praksom glasanja o
predloženoj Komisiji, postavljajući tako presedan
koji će vremenom dovesti do sticanja formalne
nadležnosti
 Inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta

• Parlament insistirao na svojoj zakonodavnoj nadležnosti

• Odmah nakon prvih neposrednih izbora Parlament je
krenuo u borbu sa Savetom, pokrećući akciju za
osporavanje direktive koju je Savet usvojio
• Kako sam nije imao pravo da pokrene spor pred ESP-om,
to je učinilo preduzeće Roquette Frères SA podnoseći
tužbu za poništaj akta Saveta
• Tako je nastao čuveni slučaj Isogloucose u kojem je Sud
1980. zaključio da Savet, pre nego što donese odluku
mora da dobije mišljenje Parlamenta, a ne samo da ga
zatraži, kao i da je usvajanje odluke pre prijema
mišljenja Parlamenta dovoljan osnov za poništenje akta
zbog bitne povrede pravila postupka
 Inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta
• Parlament bio posebno aktivan u promociji
Evropske unije
• Odbor za institucionalne poslove, izvestilac
Altiero Spineli, sačinio nacrt novog ugovora
• Većina u Parlamentu podržala nacrt 1984.
• Sve ovo doprinelo atmosferi za promenu
Ugovora o EEZ
• Ipak, 1984. na drugim neposrednim izborima za
Parlament, izlaznost još manja