MOĆ U ORGANIZACIJI

Prof dr Nebojša Janićijević

 MOĆ

 Fundamentalan koncept – kao sila u fizici

 Razlozi za negativan stav i zapostavljanje
moći u menadžmentu:
1. Kultura niske distance moći
2. Racionalnot kao organizaciona
ideologija
3. Interesi menadžera
 DEFINICIJA MOĆI

 Moć je posobnost pojedinaca ili gruipa da nametnu

svoju volju drugima bez obzira na oitpor
 Moć je proizvodnja nameravanih efekata
 A ima moć nad B ako može učiniti da B učini nešto
što inače ne bi učinio.
 Sposobnost socijalnog aktera, bio to pojedinac ili
grupa, da u datom socijalnom odnosu promeni
ponašanje drugog socijanog aktera.
 DEFINICIJA MOĆI

 Moc i uticaj
 Moc i autoritet

Formalni autoritet bez

Realna moć bez realne moći –
formalnog autoriteta posednik ima pravo
– posednik ima ali ne i sposobnost
sposobnost ali ne i da vrši uticaj
pravo da vrši uticaj

MOĆ AUTORITET

Realna moć i autortiet se

poklapaju – posednik ima
i pravo i sposbnost
vršenja uticaja
 RESURSNA PERSPEKTIVA MOćI
 Izvor moci – kontrola ogranicenih resursa
 Socijalni akteri dolaze u poziciju kontrole ogranicenih
resursa u procesu socijalne razmene
 Nejednakost u socijalnoj razmeni: izvor moći je višak u
razmeni dva socijalna aktera
 Uslovi:
– 1.Članovi grupe nemaju kotnrolu nad resursima koji su im
potrebni
– 2.Zavisni članovi ne mogu obezbediti resurse na drugom
mestu
– 3. Zavisni članovi grupoe ne mogu obezbediti resurse na
drugom mestu
– 4. Zavisni članovi ne mogu menjati vrednosti koje
prouzrokuju potrebu za resursima
 INDIVIDUALNA MOC

 Weber:
– 1. Harizmatska dominacija
– 2. Tradicionalna dominacija
– 3. Racionalno legalna dominacija
 French, Raven:
– Moć nagradjivanja.
– Moć kažnjavanja
– Legitimna moć..
– Ekspertska moć..
– Referentna moć.
 INDIVIDUALNA MOC

 Pfeffer:
– 1. Sposobnost kontrole premisa odlučivanja
– 2. Sposobnost kontrole predloženih alternativa
– 3. Sposobnost kontrole informacija

 Yukl i Falbe
– Pozicija
– Licnost
MOC ORGANIZACIONIH JEDINICA
 Model resursne zavisnosti - kontrola kritičnih resursa
 Kritičnost resursa proističe iz njihove tri osnovne
dimenzije:
– Važnost za funkcionisanje organizacije.
– Retkost.
– Mogućnost supstitucije - elastičnosti moći.
Sektor Sektor Sektor
marketinga razvoja finansija

Razvoj Finansijski
Potrošači proizvoda resursi
 MOC ORGANIZACIONIH JEDINICA
Konkurencij Tehnološki Finansijsk Kritični resurs Najmoćniji
a na razvoj o sektor
tržištu grane zdravlje
preduz
eća

Oštra Srednji Dobro Potrošači Marketing

Srednja Dinamičan Dobro Razvoj Razvoj

proizvoda

Niska Spor Loše Finansijski Finansije

MOC ORGANIZACIONIH JEDINICA

 Model strateške kontigencije - sposobnost

redukovanja neizvesnosti sa kojom se organizacija
suočava + centralna pozicija organ. jedinice +
mogućnost supstituianja
Sposobnost redukovanja
neizvesnosti

Moć
Centralna pozicija u organizacione
organizaciji jedinice

Nemogućnost
supstituisanja aktivnosti
 INTERPRETATIVNA PERSPEKTIVA
MOćI
 ENZ: Definisanje kritičnih resursa kao izvor moći
Kongruencija Definisanje
vrednosti sektora i kritičnih Kontrola kritičnih
top menadžmenta resursa resursa

Moć sektora

Legitimizacija
moći

Institucionaliza
cija moći
 INTERPRETATIVNA PERSPEKTIVA
MOćI
 Lukes:
1. Jednodimenzionalna moć - kontrola resursa - otvoreni
konflikt - prevladavanje
2. Dvodimenzionalna moć - kontrola odlučivanja -
latentni konflikt - potiskivanje (supresija)
3. Trodimenzionalna moć - kontrola percepcija i
interpretativnih šema- nema konflikta . socijalna
konstrukcija realnosti - nema konflikta
 INTERPRETATIVNA PERSPEKTIVA
MOćI

 ‘’…zar nije najsuperiornije ispoljavanje moći sprečiti

ljude, do bilo kog stepena, da imaju suprotna gledišta
oblikovanjem njihovih percepcija, saznanja i
preferencija na takav način da oni prihvate njihovu
ulogu u postojećem poretku stvari zato što ne mogu da
vide ili zamisle alternativu tome bilo zato što taj
poredak posmatraju kao Bogom dan i koristan’’
(Lukes, str.24).
 INTERPRETATIVNA PERSPEKTIVA
MOćI

 Izvor interpretativne moci - socijalna konstrukcija

realnosti
 Proces ima tri faze:
– Zauzimanje paznje

– Konceptualizaicja

– Kognitivna zavisnost
 SINTEZA KONCEPTA MOĆI
IZVOR Kontrola resursa Politički procesi Liderske
MOĆI sposobnosti

kroz

PROCES Nejedenaka Socijalna

STICANJA razmena konstrukcija
MOĆI realnosti

kreira
Legitimizacija
OSNOVA MOĆI Resursna Kognitivna
Institucionalizacija
zavisnost zavisnost

I rezultira u

Resursna moć Interpretativna

OBLIK MOĆI
moć
 POLITIčKI PROCESI

 Problemi definicije političke akcije u organizaciji;

 Kriterijumi definisanja:
 Sebični interesi
 Delovanje protiv organizacionih ciljeva
 Alokacija resursa
 Neformalno ponašanje
 Konlfikt
 Pokušaj uticaja
 POLITIčKI PROCESI

 Politički akt u organizaciji koji zadovoljava tri

uslova:
– usmeren je na sticanje ili održavanje moći
pojedinca ili grupe;
– nije formalno sankcionisan i odobren;
– usmeren je ka ostvarivanju ličnih (sebičnih) ciljeva
i suprotan je ili, u najboljem slučaju, ne doprinosi
ostvarivanju organizacionih ciljeva.
 SAMOOBNAVLJANJE MOĆI
Pojedinac ili grupa Pojedinac ili grupa
ima moć na osnovu koriste interpretativnu
interpretacije moć kako bi uticali na
realnosti alokaciju resursa
Pojedinac ili grupa Pojedinac ili grupa koriste
ima moć na osnovu moć na osnovu kontrole
kontrole resursa resursa kako bi uticali na
interpretaciju realnosti
zavisnih pojedinaca ili grupa
Pojedinac ili grupa
dobijaju veću moć jer
kontrolišu
interpretaciju realnosti
i resurse u skladu sa
njome
Pojedinac ili grupa
dobijaju veću moć jer
kontrolišu resurse i
interpretaciju realnosti
kojom je ta kontrola
opravdana
 STRATEGIJE MOćI

 Selektivna upotreba objektivnih kriterijuma

 Kontrola dnevnog reda
 Kontrola informacija
 Kontrola alternativa i predloga
 Formiranje koalicija
 Kooptacija
 Jezik, simboli rituali
 Sponzorstvo
 Upotreba spoljnih eksperata