 Gama raspad je jedan od tri osnovna nacina

raspada jezgra u nuklearnoj fizici. Za razliku

od alfa I beta raspada, gama raspad je jedna
vrsta deekscitacije jezgra, jer ovde ne dolazi do
pravog raspada jezgra na drugo jezgro kao kod
ostalia dva osnovna raspada. Do emisije gama
zraka dolazi kada jezgro prelazi iz pobudjenog
stanja u osnovno stanje ili u neko pobudjeno
stanje nize energije nego pocetno.
 Kvanti gama zracenja su fotoni. Iz pobudjenog
stanja se jezgro moze deekscitovati I na druge
nacine, osim emisijom gama zraka.
Nadrazivanje pobudjenog atoma nikla koja
rezultuje zracenjem gama cestice se zapisuje
kao 60 Ni* → 60 Ni + γ
Energija gama cestice je tacno onolika kolika je
razlika energije atoma nikla pre I posle reakcije.
U ovom primeru foton ce odleteti energijom oko
1,3 MeV.
 Gama cestice je 1900. godine otkrio francuski
fizicar Pol Ulrih Vilar prilikom posmatranja
uranijuma. Tada je I otkrio da se gama cestice
ne otklanjaju u elektromagnetskom polju, sto
znaci da nemaju elektricni naboj. Ime im je dao
Ernest Raderford, po grckom alfabetu, jer su
otkrivene nakon alfa I beta cestica.
 Po de Broljevom modelu iz 1923. godine, gama
cestice se mogu shvatiti kao materija.
 Gama raspad se najcesce javlja kao posledica
alfa I beta raspada jer se desava od vec
pobudjenog jezgra atoma. Verovatnoca da se
gama raspad dogodi je proporcionalna
vremenu poluraspada stanja pobudjenog
jezgra, a ne zavisi od nacina na koji je to jezgro
pobudjeno. Konkurentni proces gama raspadu
je interna konverzija, kada se razlika izmedju
pobudjenog I deekscitovanog jezgra predaje
nekom elektronu u omotacu, te se vrsi
rekonfiguracija elektrona po opbritalama.
 Najveca je verovatnoca za zahvat najjace
vezanih elektrona, tj. Elektrona iz K-ljuski. Do
zahvata dolazi samo kada je razlika izmedju
energija pobudjenog I osnovnog stanja jezgra
veca od vezivne energije elektrona.
 Visak energije odlazi na kineticku energiju
elektrona. Pregrupisavanje elektrona u orbiti je
praceno X-zracenjem ili Ozeovim efektom.
 Gama zracenje je stetno zracenje za zive
organizme jer gama zraci imaju veliku
frekvenciju. Najefikasnija zastita od gama
zracenja su teski metali, na primer olovo. Gama
cestica moze biti zaustavljena sa nekoliko
centimetara olova. Iako je red energije gama
cestica slican alfa I beta cesticama, fotoni
nemaju elektricno naelektrisanje. Zbog toga ih
odlikuje ogromna prodornost kroz vecinu
materijala.
 Intenzitet gama zracenja eksponencijalno pada
pri prolaksu kroz sredinu, po zakonu gde je:
 I ( d )— интензитет
 I 0— почетни интензитет
 μ— линеарни коефицијент апсорпције
 d— ширина материјала