Сима Лозанић (Београд, 8. март 1847 — Београд, 7.

јул 1935)
је био српски хемичар, председник Српске краљевске
академије и први ректор Београдског универзитета,
министар иностраних дела, министар привреде, краљевски
посланик у Лондону.
Рођен је у Београду 8. марта (24. фебруара по јулијанском
календару) 1847, као син Милоја Лозанића, среског
начелника и Ане Вељковић.
Завршио је правне науке у Београду, студирао је хемију код
Вислицениуса у Цириху и Хофмана у Берлину.
Докторирао је на универзитету у Цириху 19.
марта 1870.године.
Када је основан Београдски универзитет 1905. био је међу
првих осам редовних професора који су бирали цео остали
наставни кадар.
Сима Лозанић је тада изабран за првог ректора Београдског
универзитета.
Одржавао је наставу из хемије на нивоу
већине европских универзитета, организовао добро опремљену
лабораторију и библиотеку, дао прве универзитетске уџбенике из
хемије.
Написао је више уџбеника из разних области
хемије: неорганске, органске, аналитичке хемије, као и
из хемијске технологије.
Његови уџбеници су били на европском нивоу, а у извесним
областима су и предњачили.
Објавио је преко 200 научних радова из примењене и
експерименталне хемије.
Извршио је прву анализу термалне воде Гамзиградске бање 1889.
године.
Постао је члан Српског ученог друштва 30. јануара 1873
године.
Дописни члан Српске краљевске академије постао је 23.
јануара 1888, а редовни члан од 6. јануара 1890.
Био је у два наврата председник Српске краљевске
академије 1899-1900 и 1903-1906.
Председник Српског хемијског друштва био је у периоду
1907-1912.
Био је министар привреде, министар иностраних послова,
дипломата и учесник свих тадашњих ратова.
Лозанић је дао пун допринос унапређењу привреде,
индустрије, политике, културе и науке у Србији.
Био је посланик српске владе у Лондону од 1900.
Био је председник Српског комитета за помоћ избеглицама
од 1916. и на челу мисије у САД за помоћ и подршку Србији
од 1917.
Проглашен је за првог почасног доктора Београдског
универзитета.
Био је ожењен Станком Пачић, праунуком Господара Томе
Вучића-Перишића.
Његов син Миливоје С. Лозанић био је такође хемичар и
наследио га је на универзитету као професор хемијских
предмета
У његову част одржана је изложба под називом „Сима
Лозанић у Српској науци и култури“ у организацији САНУ у
периоду јануар-март 1993, изложба је била у Галерији САНУ
у кнез-Михаиловој улици у Београду.
У Београду, на Дедињу, једна од улица које се секу са улицом
Незнаног јунака названа је по Сими Лозанићу.