ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА У

ГАСОВИМА
 Несамостална проводљивост

 Проводљивост гасова која је изазвана неким спољашњим

фактором назива се несамостална проводљивост.
 Јонизатори су спољашњи фактори који изазивају
јонизацију гаса, а то су: пламен, ултраљубичасти зраци,
X – зраци, радиоактивни зраци, високи напони итд.
Струјно-напонска карактеристика струје у
гасу
U < U1 => I : U

U = U2 => струјно
засићење

U2 < U < U3 => струја се

не мијења

U = U3 => ударна
јонизација
 Самостална проводљивост гаса
(електрично пражњење у гасу )
 Проводљивост гаса која се одржава без утицаја
јонизатора назива се самостална проводљивост или
електрично пражњење у гасу.
 Електрична пражњења су електрична варница, муња или
фром, електрични лук и корона.
 Електрична варница настаје у гасу под утицајем јаког
електричног поља. За настајање варнице у ваздуху потребно је
електрично поље јачине 3000 V/cm. Варница траје од 10ns до
100ns.
 Муња (гром) је електрично пражњење између наелектрисаних
облака или између наелектрисаног облака и неког објекта на
земљи. Напон између облака и земље може износити до 100MV, а
јачина струје до 100kA. Вријеме трајања муње је реда величине
једне микросекунде.
Никола Тесла је у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу био у
могућности да ствара тзв. кугличасте муње.
Кугличаста муња је појава атмосферског електрицитета, као
светлећи кугласти објекат који може бити од величине грашка
до неколико метара у пречнику.
Повезује се са грмљавинском олујом, али траје дуже од бљеска
муње.
Многи стари извештаји говоре да кугличаста муња може да
експлодира, понекад са тешким последицама, остављајући
након нестанка мирис сумпора. У неким извештајима се говори
да се знала појавити и без присуства грмљавинских облака.
 Корона је појава свјетлуцања око проводника под
утицајем електричног поља.
 Ако се између електрода постепено повећава напон, онда
се око шиљка негативне електроде прво јави
свјетлуцање, које при вишим напонима прелази у
електричну варницу.
 Короне се јавља и око далеководних жица.
 Електрични лук настаје кад се двије графитне електроде, које су
под напоном, краткотрајно додирну и затим међусобно удаље.
Помоћу елетричног лука постиже се висока температура ( око
3000 C а у посебним условима и до 7000 C ) и јака свјетлост.
 Електрична струја у разријеђеним гасовима

 Електрична пражњења се јављају при нормалном

атмосферском притиску, а могу се јавити и при знатно
вишим али и при знатно нижим притисцима.
 Пражњење у разријеђеним гасовима искоришћено је у
флуоресцентним цијевима, које свијетле на принципу
пролажења струје кроз племените гасове и живине
паре, које се налазе у стакленој цијеви чија је
унутрашњост премазана флуоресцентним прахом.
 Катодни зраци

 Катодне зраке чини сноп елетрона које

емитује катода. Тако настаје хладна
емисија електрона – појава емисије
електрона са катоде која није загријана.
 Термоелектронска емисија – појава са
емисије електрона са загријане катоде.