KULTURN A I N A U Č N A

DOSTIGNU Ć A K I NES K E
CIVLIZACIJE
• Mnoge korisne stvari koje danas koristimo dolaze iz drevne Kine. Kineski izumi,
od papirnog novca do baruta i kompasa, tokom vremena promenili su svet.
• Većina njih potiče iz Dinastije Sung, koja je vladala Azijskim carstvom između 960.
i 1279. godine. 
• Kad je Marko Polo došao u Kinu u 13. veku otkrio je vrlo moderno i
civilizovano društvo, jer je ova mnogoljudna zemlja u to vreme bila visoko
razvijena, daleko razvijenija od Europe. Kinezi su se već tada bavili
trgovinom, posebno na svojim rekama i kanalima.

• U to vreme seobe naroda su

bile normalna pojava, pa je i
tokom vladavine Dinastije Sung
bilo mnogo seoba. Ljudi su sa
sobom nosili svoju kulturu a
tokom putovanja osnivali su
gradove.
• Mnoge od najvećih gradova na
svetu onoga vremena, mogli
smo pronaći u Kini.
Zabranjeni grad, tipični primer kineske arhitekture
• Čaj
• Kinezi vole da piju čaj u svakodnevnom životu. U Kini postoji tradicija
pijenja čaja duža od 4 hiljade godina.

• Priča se, da je 280.godine pre

naše ere, imperator državice Vu, u
današnjem južnom delu Kine,
voleo da na prijemu napija
ministre rakijom. Među njima je
bio i ministar Vej Džao koji nije
pio alkohol, te ga je imperator
častio čajem umesto rakije. Posle
toga, intelektualci su počeli da
časte goste čajem. U periodu
dinastije Tang, pijanje čaja je
postalo običaj.
• Porcelan
• Grnčarstvo je u Kini bilo drevno umeće,
koje je nakon 11. veka dostiglo neviđene
umetničke vrhunce.
• Carska je vlada posedovala sopstvene
peći i radionice, koje su zapošljavale
hiljade radnika i masovno proizvodile
kako svakodnevne, tako i luksuzne
proizvode.
• U 7. veku su kineski keramičari otkrili
primitivni tip porcelana, a porcelanska je
roba usavršena u 13. veku. .
• Trajno umeće i tehnika kineskog porcelana je jedno od velikih kulturnih
postignuća doba dinastija Sung i Ming i zapravo je keramika postala glavni
predmet trgovine.
• Kineska keramika je našla put kroz islamski svet do Afrike.
• Od srednjega vijeka Evropljani su čeznuli za kineskim porcelanom i nastojanja
da se kopira kineska tehnologija izrade keramike dala su rezultat tek u 18.
veku.
• Barut
• Izum baruta promenio je način na koji
su vođeni ratovi.
• Barut je omogućio proizvodnju oružja
• Bez baruta, kasniji izumi, poput
motora automobila, ne bi bili mogući.
• Prvo je korišćen za vatromete da bi se
oterali zli duhovi u 10 eku.  Međutim,
od 1044. godine je korišćen  kao
destruktivno i eksplozivno sredstvo
kakvo svi danas poznajemo.  
• Istoričari se još nisu složili ali misle, da
su barut Mongoli doneli u Europu.
• Kompas
• Izum kompasa omogućio je kineskim moreplovcima da plove i
otvorenim morima. Oni su zaslužni za trgovinu sa zemljama
jugoistočne Azije, poput Tajvana i Filipina, a potom su proširili
trgovinu sa Indijom i istočnim delovima Afrike.
• Seizmograf
• Iako Kinezi nisu mogli tačno predvideti jačinu potresa, ipak su izumeli
prvi seizmograf.

• Ne samo da je kraljevski
astronom Chang Heng
izumeo ovu spravu tokom
dinastije Han, u ranom
drugom veku, već je stvorio
veoma lep izum, s
mnoštvom ukrasnih detalja
od kojih je svaki imao svoju
svrhu.
• Alkohol -  dugo vremena smatralo se kako alkoholna fermentacija
nastaje iz drugih, sličnih procesa. Do ranog 3. veka, Kinezi su otkrili
kako preraditi proizvode poput sirćeta ili soja sosa koristeći tehnike
fermentacije i destilacije. Ubrzo nakon toga usledila su alkoholna pića.
• Svila
• Proizvodnja svile je hiljadama godina pod pretnjom smrtne kazne bila
dobro čuvana tajna, a taj čudesni prirodni materijal smeli su da koriste
samo članovi carskih porodica i najviši državni zvaničnici
• Svila je bila toliko popularna
kroz istoriju i tako važan artikal
trgovine da je glavni trgovački
put kojim su išli karavani sa
robom iz Azije prema Evropi
dobio ime Put svile
• Prema legendi, sve je počelo u vrtu Žutog cara, slavnog kineskog
vladara po imenu Huang Di (2698–2599. p.n.e.).
• Jednog dana, radoznao da sazna
šta to proždire lišće na stablima
duda u njegovom vrtu, Žuti car
je poslao svoju suprugu Luo Cu
da to ispita, a ona je na
granama drveća otkrila bele
bube kako predu blistave,
mekane čaure. Prema legendi,
jedna čaura je upala pravo u
njen vreli čaj, pa su se niti od
toplote razmotale, a Luo Cu je
dobila ideju kako bi mogla da ih
iskoristi. 
• Kišobran
• Zavičaj sklopivog kišobrana,
prema nekim izvorima, nalazi se
u Kini. Postojanje kišobrana
poznato je od 11. veka.
• U Kini je kišobran korišćen za
zaštitu visokih dostojanstvenika
od sunca. Tako su ga car i
njegovi saradnici nosili u svoje
šetnje, pa je kišobran postao
simbol bogatstva i luksuza.
• Mehanički satovi
• Mehanički satovi izum su koji koristimo i sada.
• Prema istraživanjima, prvi prototip mehaničkog
sata izumeo je Yi Xing, budistički sveštenik i
matron dinastije Tang (618-907). Prvi sat nije bio
u potpunosti mehanički i koristio je vodu. Voda
neprestano kaplje na točak, koji svakih 24 sata
završi puni okret.
• Kasnije je sat modifikovan, dodali su sastav kuka
od bronze i gvožđa, igle, brave i šipke.
• Stotine godina kasnije Sang Song, astronom i
mehaničar iz dinastije Sang (960.-1229.), stvorio
je složenije mehanizme napravivši ih modernim
satom.
• Zmajevi
• Kinezi su već donekle poznavali
zakone aerodinamike koji
omogućavaju poletanje
vazduhoplova.
• U četvrtom veku pre nove ere,
dva zaljubljenika u filozofiju,
Gongshu Ban i Mo Di, izgradili su
zmiju poput ptica. Mnogima se
činilo da je ovo samo igračka, ali
za čovečanstvo je to bio napredak
u nauci.
• Štampanje knjiga
• Pojava papira, dovela je do pojave tipografije. Najstariji poznati obrazac za
oštampu sa drvenih daski je Sanskritska sutra, odštampana na konopljinom
papiru između otprilike 650. i 670. pre n.e.
• Ipak, prvom štampanom knjigom standardne veličine smatra se Dijamantska
sutra načinjena tokom dinastije Tang (618–907). Sastoji se od svitaka dužine 5,18
m.
• Prema istraživaču kineske tradicionalne kulture, Džozefu Nidamu, metode
štampanja korišćene u kaligrafiji Dijamantske sutre daleko su superiornije po
kvalitetu i sofisticiranosti u odnosu na prethodno štampane minijaturne sutre.
• Papir
• Teško je zamisliti život bez školskih
sveski, dokumenata, knjiga... Papir
od kojeg je sve ovo napravljeno,
izmišljen je u Kini na prelazu iz 1. u
2. vek nove ere.
• Prema kineskim zapisima iz
dinastije Istočni Han, papir je
izumeo dvorski evnuh iz dinastije
Han - Cai Lun 105. godine.
• Tajna izrade papira ostala je
monopol Kineza u sledećih 800
godina.
• Viljuška i štapići 
• Mnogi koji vole azijsku hranu jedu je tradicionalnim štapićima, ali još tradicionalnije
bi bilo upotrebiti viljušku. Viljuške od kostiju su otkrivene u zajedničkim grobnicama
iz doba dinastije Xia koja je vladala od 4205. do 1760. godine p.n.e

• Evropljani su počeli da koriste viljušku tek

4000 godina posle. Viljuške su bile
ekskluzivni pribor za jelo vladajućih
slojeva, ali zbog specifične kineske hrane
štapići su postal popularniji i lakši za
korišćenje. Kineska kultura ne dozvoljava
da meso sadrži oblik već da bude
useckano u male parčiće.
• Testenina
• Čini se kako su Kinezi, a ne Italijani i
Arapi izumeli testeninu i to pre više od
2000 godina.
• Naime, arheolozi koji su 2006. godine
vršili iskopavanja u provinciji Quinghai,
blizu Tibeta, u 4000 godina starom
nalazištu, otkrili su posudu testenine
zakopanu pod zemljom.
• Ovo bi mogla biti najstarija testenina na
svetu, a rađena je od dve vrste prosa
koji se u Kini tada uzgajao.
Rad radila: Staša Polić II8