Rabindranat Tagore Milica Bjelopetrović III-4

Biografija
• Rabindranat Tagore jedan je on najpoznatijih indijskih pesnika,
dramaturga, prozaika, dakle književnika uopšte. Rođen je u Kalkuti 1861.
godine kao najmlađi od sedmero dece jednog hinduističkog filozofa i
mistika. Umro je u svom rodnom gradu 7. avgusta 1941. godine.
• Napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000
pesama, veliki broj eseja i druge proze. Njegova poezija se odlikuje
jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom
svešću. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio
svoju lirsku poeziju na engleski jezik.
• Već s osam godina Tagore je počeo da piše pesme, zadivljen prirodom
oko sebe. Obrazovao se kod kuće sve do 17. godine života, a onda je
otišao u Englesku kako bi tamo studirao pravo. Dok je bio u Londonu,
preveo je neke svoje pesme i objavio ih. Bile su to "Večernje pesme" i
"Jutarnje pesme". Ipak, studije u Engleskoj Tagore nije završio. Vratio se
u Indiju i odlučio da će studirati književnost.
• 1878. Tagore je izdao svoju prvu knjigu, "Pesnikovu priču". Tagore se i
oženio te dobio dvoje dece. Na žalost, žena i kćerka su mu umrle, a ubrzo
nakon toga umro mu je i najmlađi sin. Tagore je tada počeo da piše zbirku
pesama "Gitandžali". Kada je došao u Englesku, preveo je te pesme na
engleski i objavio ih. Već sledeće godine nakon objave, 1913. Tagore će
postati prvi azijat koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
• 1915. godine, zbog svog uticaja i književnog stvaralaštva, dodijeljen mu je i
red viteza, što je velika čast u Engleskoj. Ipak, nakon masakra kojeg su
Britanci izveli u Amicaru 1919. godine, Tagore se odrekao te titule u znak
protesta.
• 1913. godine Tagore je izdao i svoju najpoznatiju zbirku ljubavnih pesama u
prozi, "Gradinar". Osim što je pisao pesme, objavljene u zbirkama
"Ljepota", "Mesec" i "Gradinar", Tagore je pisao i pripovetke, drame i
romane. Neke njegove zbirke pripovedaka su "Gladno kamenje" i
"Prekinute veze". Romani su mu "Brodolom", "Dom i svijet" i "Binodini", a
drame "Citra", "Kralj tamne sreće", "Žrtva", "Kralj i kraljica" i druge.
• Najznačajnija dela su mu zbirke pesama „Gradinar“ i „Gitandžali“, a od
romana „Brodolom“. Tagore je takođe pisao i priče, romane, pozorišne
komade, eseje, mjuzikle, putopise i memoare. Bavio se i slikanjem i
komponovanjem. Napisao je reči i muziku indijske nacionalne himne (Đana
Gana Mana). Takođe je autor reči i melodije pesme koja je danas himna
Bangladeša (Amar šonar Bangla).
• Osnovao je eksperimentalnu školu u Shantiniketanu, zasnovanu na
Upandisanskim idealima obrazovanja. Povremeno je učestvovao u Indijskom
nacionalističkom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem.
• Tagore je u Šantiniketanu osnovao eksperimentalnu školu te se bavio politikom
usmerenom na promicanje indijskog nacionalizma. . Povremeno je učestvovao u
Indijskom nacionalističkom pokretu, gde se sprijateljio sa Gandijem. Bio je i
veliki pobornik delovanja Mahatme Gandija. Ipak, najveći uticaj koji je Tagore
ostvario je onaj na zapadu, gdje je jasno promicao indijsku kulturu i filozofiju,
tako postavši štovani posrednik između Istoka i Zapada.
• Knjiga „Nauka i indijska tradicija: kada je Einstein sreo Tagorea“ govori o ovom
istorijskom susretu u širem kontekstu intelektualnog preporoda koji se proširio
Indijom početkom dvadesetog veka.
AJNŠTAJN: Verujete li u božanstvo koje je izdvojeno iz sveta?
TAGORE: Ne u izdvojeno. Beskonačna ličnost čovekova razume univerzum. Ne može
postojati ništa što se ne bi moglo podvesti pod ljudsku ličnost, što dokazuje da je
Istina univerzuma ljudska Istina.Objasniću ovo pomoću jedne naučne činjenice —
materija se sastoji iz protona i elektrona između kojih postoji praznina; ipak,
materija se može učiniti čvrstom. Na sličan način, čovečanstvo čine pojedinci, ali su
oni međusobno povezani ljudskim vezama, što ljudskom svetu daje živo jedinstvo.
Čitav univerzum je povezan sa nama na sličan način, to je ljudski univerzum. Ja sam
za ovom idejom tragao u umetnosti, književnosti i religioznoj svesti čovekovoj. ....
AJNŠTAJN: Ako je tako, onda sam ja religiozniji od Vas!
TAGORE: Moja religija leži u pomirenju Nadličnog Čoveka, univerzalnog ljudskog
duha, u mom individualnom biću.
 Tagore u Beogradu
• Pri drugoj poseti Evropi, Tagore je 12. novembra 1926. godine
došao i Kraljevinu Jugoslaviju. Prvo je posetio Zagreb gde je
održao dva predavanja na engleskom jeziku, dok je pesme
čitao na bengalskom. Dva dana kasnije, 14. novembra stigao je
u Beograd. Dvodnevni boravak u Beogradu Tagore je počeo
susretom sa Stanislavom Vinaverom, istaknutim piscem i
novinarom. I već sutradan u listu „Vreme”, nakon dužeg
razgovora koji su imali, osvanuo je ovakav portret
šezdesetpetogodišnjeg pesnika: „Pesnik je odeven u dugu crnu
mantiju, opervaženu zlatnim vezom. On se drži mirno i tiho,
govori odlično engleski sa lakim egzotičnim naglaskom. Poneki
put kao da se dublje zamisli, kao da pada u ekstazu. I tada, ako
je reč o Indiji, on gotovo peva, izgovarajući sve reč po reč. A
ako je reč o Evropi, on izgovara brže, a njegova desna ruka
jednako ocrtava po naslonu fotelje čudne šare i poteze.
Najzad, kad govori o poeziji, on zatvori oči ispod naočara i
zabaci malo glavu sa velikom sedom bradom i sedim
kovrdžama…”
• Oba dana boravka Rabindranata Tagore u Beogradu bila su
isplanirana do detalja, od susreta s novinarima do svečanih
obeda, poseta muzejima i večernjeg predavanja na
Univerzitetu pod nazivom „O savremenoj civilizaciji”. Bila je to
tema o kojoj je već govorio u Londonu, Parizu, Beču,
Budimpešti…
Članak iz dnevnih novina Blic: Vreme kada
smo pesnike dočekivali kao filmske zvezde
• Pre 85 godina Beograd je priredio veličanstven doček jednom – pesniku! Novine su
pisale o njegovim šetnjama gradom, odlascima u restorane, govorima… Onako
kako danas pišemo o filmskim zvezdama.Tagore je bio jedan od najznačajnijih ljudi
svog doba: U društvu sa Gandijem.
• Hronike beleže da su uveče tog 14. novembra 1926. godine peroni na beogradskoj
železničkoj stanici i okolne ulice bili prepuni naroda, i da je red morala da održava
žandarmerija.Veliki broj ljudi čekao je da vozom iz Zagreba stigne Rabindranat
Tagore, indijski filozof i pesnik 1913. godine ovenčan Nobelovom nagradom za
književnost. Kad je voz sa zakašnjenjem od 20 minuta stigao i kad se pojavio
pesnik, usledila je erupcija oduševljenja!
• Pesniku je prišla gospođa Mimi Velmar-Janković i predala mu, u znak dobrodošlice,
veliki buket cveća, a on se na engleskom zahvalio za srdačan doček. Praćen
frenetičnim klicanjem, zatim je ušao u auto i odvezao se u hotel “Palas” – gde je za
njega i pratnju (dve ćerke, zet i unuka) bio rezervisan veliki apartman.
• Tu je primao novinare, između ostalih mladog Predraga Milojevića iz “Politike” i
Stanislava Vinavera, docnije poznatog književnika, koji je radio za “Vreme”, a
pesnika je u tekstu oslovljavao sa “Majstore”.
• Jugoslovenska sekcija PEN kluba je u “Srpskom kralju”
priredila ručak za uglednog gosta, a on je te i sledeće
večeri držao predavanja za građanstvo, u novom zdanju
Univerziteta i na Kolarcu. Oba puta “okupio se ceo Beograd”,
a bilo je i onih koji su ostali ispred da bar vide pesnika.
• I onda se desio pravi skandal: “Čim se Tagore pojavio za
katedrom”, izveštava “Vreme”, “nastao je oduševljen pljesak,
ali se začulo i nekoliko zvižduka s galerije. Nekoliko dečaka je
zviždalo Tagori, i prekidalo mu govor sa uzvicima ‘Dole
Tagore!’, i ‘Živeo Gandi!’ U isto vreme poleteli su s galerije i
letci u kojima se na engleskom i srpskom, pod potpisom
Ljubomira Micića i Branka Ve Poljanskog, Tagore naziva
najgorim imenima i saopštava mu se da je srpsko gostoljublje
laž.” Ovu akciju, očigledno, priredili su pripadnici
avangardnog umetničkog pokreta okupljeni oko časopisa
“Zenit”.
• Posle predavanja, studentkinje obučene u narodnu nošnju
predale su pesniku velike bukete cveća i okitile mu glavu
lovorovim vencem. Ovacije pesniku bile su beskrajne, a kada
je izašao na ulicu, gomila omladine okružila je sa svih strana
njegov automobil i klicanjem ga pozdravila i ispratila sve do
hotela.
 Zašto sam izabrala baš
njega?
• Na času mi je veoma privukao pažnju. Sada kad sam ga istražila i
saznala mnogo novih i interesantnih informacija, još sam više
zaintrigirana. Sigurna sam da ću pročitati neko njegovo delo uskoro.
• Što se tiče onoga što sam pročitala od njega, veoma mi se svidelo.
Volim ’’Slugu i kraljicu’’ iz zbirke ’’Gradinar’’ jer govori o tome kako
muškarac treba da tretira ženu. Kako svaka žena treba da se oseća
kao kraljica pored muškarca i da on treba da služi njenim potrebama i
željama. O tome se često ne piše, takođe smatram da je taj stav skroz
ispravan i da tako treba da bude uvek. Spominje i floru, koju je
predivno opisao. Tagore se potpuno oslanja na tradiciju svoje zemlje.
• Druga pesma ’’Čeznem da ti kažem’’ (pesme su inače bez naslova u
zbirci ’’Gradinar’’) mi zvuči kao da je napisana skoro a ne pre nešto
više od 100 godina. Inače volim nesklad, kada se ponaša surovo i
nedodirljivo a zapravo je nesiguran, plaši se da ne bude ismejan i
krije se iza svog ega. Volela bih da sam u istoj pesmi i pročitala kako
se na kraju izborio sam sa sobom i priznao osobi svoja osećanja.
• Rabindranat Tagore je jedinstvena
ličnost i meni neverovatno
zanimljiva. Dok sam tražila
informacije na internetu bila sam
veoma zainteresovana i bilo mi je
teško skratiti tekst za prezentaciju
kao npr. ceo njegov razgovor sa
Ajnštajnom je neverovatan. Tako
da definitivno preporučujem da
ga sami pogledate. Njegov način
razmišljanja i njegova dela su
vrhunska. Veoma mi sviđa kako
izražava emocije u svojim
pesmama. Po mom mišljenju,
jedan izvanredan čovek (ispred
svog vremena).
KRAJ 
Hvala na pažnji. Nadam se da Vam
se dopalo!