ФИЗИКА

4 СМ, 2020/2021.
нaставник: Немања Момчиловић
nemanja.momcilovic@prvagimnazija.edu.rs
Тема 1: Релативистичка физика
Чиме ћемо се бавити у овој теми:

Постулати Специјалне теорије релативности (СТР) и

Лоренцове трансформације.
Релативистички карактер дужине и времена –
контракција дужине, дилатација времена, сабирање
брзина; гранични карактер брзине светлости и
релативистички интервал.
Релативистички импулс и енергија.
Закони кретања и Закони одржања у СТР.
Појам о Општој теорији релативности (ОТР).
Релативистичка физика
По завршетку четвртог разреда, а везано за градиво обрађено у овој теми, ученик ће
бити у стању да:
Формулише Постулате СТР и објашњава релативистичке ефекте:
 да целовиту слику о Њутновим законима механике у инерцијалним системима;
 опише Мајкелсон-Морлијев оглед и интерпретира његов резултат у светлу дотадашње физике;
 наведе постулате СТР и објасни њихов физички смисао;
 наведе Лоренцове трансформације и упореди их са Галилејевим;
 изведе формуле за контракцију дужине и дилатацију времена, интерпретира њихов физички
смисао и објасни схватање простора и времена у СТР;
 изведе релативистички закон слагања брзина, уз објашњење физичког смисла и упореди га са
нерелативистичким;
 објасни појам и врсте релативистичког интервала и физичку суштину и последице граничног
карактера брзине светлости.
Релативистичка физика
Повезује релативистички импулс и енергију са масом: - врло лоше формулисан
исход!!!
 наведе релативистичке изразе за импулс и енергију и одговарајуће трансформације и
објасни физички смисао релативистичког динамичког закона;
 интерпретира еквиваленцију масе и енергије кроз конкретне примере;
 примени Законе одржања импулса и енергије на процесе судара и расејања;
 опише физичку суштину Постулата ОТР и њено виђење гравитације.
Као и:
 повеже нерелативистичку и релативистичку механику у јединствену физичку целину;
 решава квалитативне и квантитативне проблеме различитог степена сложености, везане
за релативистичку кинематику и динамику, јасно и прецизно изрази идеју, објасни
поступак решавања и анализира добијене резултате; у решавању проблема користи
адекватан математички апарат (диференцијални и интегрални рачун, матрице);
 анализира примере из свакодневног живота на које се примењују законитости везане за
релативистичку физику и који потврђују значај физике за разумевање природних појава
и развој природних наука и технологије.
1.1. Релативистичка кинематика.
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
Видесмо у претходне две презентације да Мајкелсон-Морлијев експеримент
каже да класично сабирање брзина не важи за светлост, да је то Ајнштајн узео
као Постулат СТР, који, уз Постулат о релативности, даје потпуно другачије
везе између просторно-временских координата једног догађаја у два
инерцијална система –Лоренцове уместо Галилејевих трансформација, да се
одатле изводе, а у експериментима и опажају, врло чудна и
контраинтуитивна својства простора и времена и мерења просторних и
временских интервала: сваки систем има своје време, не постоји апсолутност
истовремености, дужине и временски интервали зависе од система из кога се
мере! Видесмо и да би у случају да се неки инерцијални систем креће (у
односу на неки други инерцијални систем) брзином већом или једнаком од
брзине светлости, реалне и коначне просторно-временске координате једног
догађаја постале бесконачне или имагинарне! Хајде сада да испитамо како у
овом светлу изгледа закон сабирања брзина и да мало детаљније испитамо
особине простора и времена. Затворите очи и замислите да јашете светлосни
талас! Како онда видите неки други светлосни талас?
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
Посматрајмо опет непокретни инерцијални систем Ѕ и покретни
инерцијални систем Ѕ’, који се креће дуж заједничке х-х’-осе сталном
 
брзином u  uex , при чему су се у почетном тренутку t0  t0  0
координатни почеци ових система поклапали, а остале две одговарајуће
осе су им све време паралелне међусобно. Посматрајмо једну материјалну
тачку (честицу). Нека она у тренутку t у систему Ѕ има брзину
   
v  vx ex  v y ey  vz ez
а у систему Ѕ’ у одговарајућем тренутку t’ има брзину
   
v  vx ex  vy ey  vz ez
(ортови су у оба система исти!). Како повезати ове две брзине и брзину
покретног система у односу на непокретни?
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
Један од начина је да просто формално диференцирамо координате
честице по времену и користимо Лоренцове трансформације, јер се тако
по дефиницији налазе пројекције брзине на осе система. Хајде да видимо
шта нам овај поступак даје.
dx dy dz
Пројекције брзине честице у систему Ѕ су: vx  , v y  , vz 
dt dt dt
(у тренутку t)
Пројекције брзине честице у систему Ѕ’ су: v  dx  , v   dy  , v   dz 
dt  dt  dt 
x y z
(у тренутку t’ који одговара тренутку t)
  
Брзина покретног у односу на непокретни систем је: u  ux ex  uex
(овде је битно да се пројекција ове брзине на х-осу поклапа са њеним
интензитетом!)
Пођимо сада од ЛТ које повезују примоване и непримоване просторно-
временске координате и нађимо ове диференцијале:
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
Како важи x    x  ut  , y   y, z   z , t     t  ux c 2  , где је   1 1  u c  const
2 2

добијамо: dx
dx d    x  ut     dx  udt  dt
u
vx  u
vx     
dt  
d   t  ux c 2
   dt  udx c 2
 u dx
1 2 1
uvx
c dt c2
где смо искористили да су γ и u константе, извукли dt и искористили
vx=dx/dt.
Слично, за друге две пројекције имамо:
dy u2
vy 1  2
dy  dy dy dt c
vy     

dt  d   t  ux c 2  
  dt  udx c 2   u dx 
 1  2 
uv
1  2x
 c dt  c
За z-пројекцију је потпуно исто:
u2
(зашто?) vz 1  2
dz  c
vz  
dt  uv
1  2x
c
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
У инверзном облику слагање брзина можемо добити на потпуно исти начин
– само диференцирајте везу у којој су непримоване координате изражене
преко примованих, уз примену одговарајућих ЛТ. Ово се читаоцима оставља
за самосталну вежбу! Ми ћемо као и код ЛТ искористити еквивалентност
инерцијалних система: за систем Ѕ’ систем Ѕ се креће брзином чија је х-
пројекција -u, те је довољно променити знак испред ове величине и обрнути
места примованим и непримованим координатама:
u2 u2
vy 1  2 vz 1  2
vx  u c , v  c
vx  , vy 
uv  uv  z
uv 
1  2x 1  2x 1  2x
c c c
Чињеница да пројекције брзине на осе нормалне на правац кретања покретног
система зависе од пројекција брзине и на те осе непокретног система и на осу кретања
покретног се објашњавају дилатацијом времена, али не можемо сад о томе. Ко хоће,
нек размисли о овоме, па може продискутовати с наставником.
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
Запишимо сада добијени релативистички Закон слагања брзина у
компактном облику

u2 u2
vy 1  2 vz 1  2
vx  u c c
vx  , v y  , vz 
uv uv uv
1  2x 1  2x 1  2x
c c c
u2 u2
v y 1  2 vz 1  2
vx  u c , v  c
vx  , vy 
uv uv z
uv
1  2x 1  2x 1  2x
c c c

и испитајмо шта смо заправо добили.

1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
1) Интензитети брзине честице у ова два система су

v  vx2  v 2y  vz2 , v  vx2  vy2  vz2

и ако су они много мањи од вредности брзине светлости (тј. ако су све
пројекције брзина по апсолутној вредности нерелативистичке), као и ако
се покретни систем креће нерелеативистички, имениоци свих израза се
могу занемарити (једнаки су 1), па добијамо познати Галилејев закон
слагања брзина. Углови које честица заклапа са осама ова два система се
могу добити нпр. овако: cosθx = vx/v, cos θ’z = v’z/v’ итд.
2) Како наћи интензитет релативне брзине две честице у карактеристичним
случајевима? Лепо – систем Ѕ’ вежемо за једну од њих и применимо
добијени Закон слагања брзина.
Нека се честице крећу брзинама интезитета v1 и v2 у односу на неки
непокретни систем. Нека се у првом случају крећу у истим смеровима.
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
У овом случају можемо везати систем Ѕ’ за нпр. прву честицу, њен смер
узети са х-осу па добијамо
v1  u, v2  vx , v y  vz  0
одакле за пројекције и интензитет релативне брзине добијамо
vx  u v v v2  v1
vx   2 1 , vy  vz  0  v  vx 
uv vv vv
1  2x 1  1 22 1  1 22
c c c
Зашто сам ставио апсолутну вредност?
Нека се сад честице крећу у супротним смеровима. Слично, везујући
покретни систем за прву честицу, добијамо
v1  u, v2  vx  vx  v2 , v y  vz  0

vx  u v2  v1 v v v1  v2
vx     1 2 , v y  vz  0  v  vx 
uv v ( v ) vv vv
1  2x 1  1 2 2 1  1 22 1  1 22
c c c c
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
Изведите израз за интензитет релативне брзине ових честица ако се крећу
у међусобно нормалним правцима!
3) Хајде да видимо шта се дешава ако се нека од ове две честице или обе
крећу брзином светлости! Ако се обе крећу брзином с једна другој у
сусрет, добијамо да им релативна брзина износи
c  c 2c
v  2
 c
c 2
1 2
c
а нерелативистички закон би нам дао v’= 2c. Дакле – једна честица мери
да се друга у односу на њу креће брзином с, као и у односу на непокретног
посматрача – потпуно у складу са Другим постулатом! Ако би се кретале у
истом смеру, добили бисмо математички бесмислен резултат – имали
бисмо израз облика 0/0! Можете ли дати физичко тумачење овога?
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
4) Покажимо да уколико се честица у односу на неки инерцијални систем креће
брзином светлости, да ће се кретати брзином светлости у односу на било који
други инерцијални систем, колика год да је брзина једног система у односу на
други. Нпр: c  u c 2 (c  u )
vx  c, vy  vz  0  vx    c;
cu c (c  u )
1 2
c
u2
v y  c, vx  vz  0  vx  u , vy  c 1  2 , vz  0  v   vx2  vy2  vz2  c
c

Покажите да релативистичко сабирање брзина произвољно блиских, али ипак

мањих од с опет даје брзину произвољно блиску, али ипак мању од с!
Закључујемо да сви инерцијални посматрачи мере исту брзину простирања
светлости и да ако се неки физички објекат креће брзином мањом од с у
неком инерцијалном систему – кретаће се брзином мањом од с у сваком
другом инерцијалном систему! Све у складу са Постулатима СТР.
Шта мислите – која би то честица могла да се креће брзином светлости?
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
5) Водите рачуна под којим условима важи релативистички Закон слагања брзина у овом
облику! Ако би брзина покретног у односу на непокретни систем била другачија – (нпр.
довољно је да је супротног смера) другачије би биле и формуле (ако је супротног смера
– променио би се знак испред u). Изведите за вежбу Закон у случајевима кретања
покретног система дуж заједничке у или z-осе непокретног, са истим почетним
условима!
6) Можда сте приметили да СТР још увек нигде експлицитно не тврди да се ништа не може
кретати брзином већом од брзине светлости! Видели смо раније шта би биле физичке
последице ако би се неки систем кретао тако. А шта би било ако би се нека честица
кретала брзином већом од брзине светлости? Размислите о томе!
Нпр. ако гледамо две честице које се крећу једна другој у сусрет брзинама светлости –
њихова релативна брзина ће такође бити једнака брзини светлости (показасмо то). Том
брзином се креће једна честица у систему везаном за другу. Можемо дефинисати и
нешто што се зове “међусобна релативна брзина” – то би била брзина смањења
растојања између честица, мерена у непокретном систему (за који се оне крећу
брзином с). Та “брзина” би онда износила с+с=2с !!! Али – не постоји физички објекат
који се креће том брзином! То би била брзина неког геометријског објекта (тачке), без
физичке реалности. Причаћемо више о овоме касније.
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
7) СТР, иако важи само за инерцијалне (неубрзане) системе, може добро да
описује и кретање убрзаних честица посматрано из инерцијалних система!
Хајде да изведемо и Закон сабирања убрзања под истим условима под којим
смо извели и Закон сабирања брзина. Посматрајмо једну материјалну тачку
(честицу). Нека она у тренутку t у систему Ѕ има убрзање
   
a  ax ex  a y ey  az ez
а у систему Ѕ’ у одговарајућем тренутку t’ има убрзање
   
a   ax ex  a y e y  a z ez
dvx dv y dv dvx dvy dv
ax  , ay  , az  z ax  , ay  , az  z
Како важи dt dt и dt dt  dt  dt 
онда користећи закон сабирања брзина имамо:
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
(извешћемо само израз за х’-пројекцију):
 uv   uv 
  d  vx  u  1  2x    vx  u  d 1  2x 
 vx  u   c   c 
d  2
 1  uv   uvx 
1  c2 
x
dvx 2 
ax    c    
dt    ux    udx 
d  t  2    dt  2 
  c   x 
Овде смо у бројиоцу искористили правило диференцирања количника. Даље имамо

 uv   u  dvx  uvx  u dvx

dvx 1  2x    vx  u    2 dvx  1 2   v  u 
dt   x
 c   c  c  c 2 dt
ax  2
 2
 u   uvx   u dx   uvx 
  dt  2 dx  1  2   1  2  1 2 
 c  c   c dt   c 

где смо искористили чињенице да су γ и u константе и поделили бројилац и

именилац са dt.
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
Користећи да је ax=dvx/dt и vx=dх/dt, коначно добијамо:

 uvx  u  uvx uvx u 2 

ax  1  2    v x  u  2 a x ax  1  2  2  2 
c  c c c c 
ax   2
 
3
 u   uvx   uvx 
 1  2 vx 1  2   1  2 
 c  c   c 

3
 u  2 2
ax  1  2 
c 
ax   3
 uvx 
1  c 2 
 
јер је   1 1  u 2 c 2 .
Изведите сами изразе за друге две пројекције убрзања и инверзне
трансформације! То је одлична вежба примене диференцијалног
рачуна у физици!
1.1.3. Релативистичко сабирање брзина.
Коначно, споменимо и два битна експеримента која имају везе с овим:
 Физоов експеримент (1851), у коме је мерена брзина светлости која се креће кроз
покретну хомогену средину (нпр. воду која тече) у смеру кретања те средине и у
супротном смеру, где се добија резултат који се може објаснити тек применом
релативистичког Закона слагања брзина.
 Аберација светлости (1725)- британски астроном Бредли је запазио да свака звезда
на небу у току године опише једну малу елипсу. Појава не зависи од положаја Земље,
већ од смера њене брзине на путањи око Сунца – та елипсица заправо и одражава
кретање Земље око Сунца. Причаћете на астрономији о овоме. Користећи
релативистички Закон слагања брзина, добија се резултат у складу са
експериментом.
Обе појаве ћемо проучити кроз задатке на додатној настави! Ако вас занима нешто
више о овим огледима – изгуглајте. Ако се сећате, у трећем разреду сам споменуо
Физоов оглед мерења брзине светлости у ваздуху, па се можете подсетити и пронаћи
како се експериментално мери брзина светлости.
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
Дакле, СТР нам тврди да више у физици не можемо гледати простор и време
онако како смо навикли – апсолутно и независно једно од другог. Простор и
време морамо посматрати као једну целину – тзв. простор-време. У СТР овај
четвородимензионални објекат сматрамо равним и реалним и зове се
простор Минковског (он је први “геометризовао” СТР) и то је специјалан случај
тзв. Риманових простора. О озбиљној математици која нам треба за њихово
проучавање не можемо дискутовати овом приликом, поменућу је на самом крају
– ако има заинтересованих, пробаћемо да то урадимо на додатној настави.
Видимо (контракција дужине, дилатација времена) да ствари заправо изледају
овако: колико “узмемо” од простора – толико морамо да “додамо” времену и
обратно – колико “узмемо” од времена, толико морамо да “додамо” простору, да
би нам простор-време као целина остало непромењено и прилагођено
чињеници да брзина светлости мора бити иста за све инерцијалне посматраче.
Ако се неки такав посматрач (а ту спадамо ми) креће брзином много малом у
односу на брзину светлости, ови ефекти су занемарљиви и за таквог посматрача
целина простор-време се “раслојава” на два независна дела – простор и време,
онако како смо и навикли.
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
Посматрајмо два догађаја и два инерцијална система (опет, први систем Ѕ
мирује, а други систем Ѕ’ се креће равномерно праволинијски брзином u
дуж заједничке х-х’ осе ових система, у и у’ и z и z’ осе су им све време
паралелне, а у почетном тренутку t=t’=0 координатни почеци су им се
поклапали). Нека су координате првог догађаја у ова два система:
1: S  x1 , y1 , z1 , t1  , S   x1, y1, z1, t1 
а другог:

2 : S  x2 , y2 , z2 , t2  , S   x2 , y2 , z2 , t2 

Ако бисмо посматрали само просторни и само временски интервал

између ова два догађаја из једног и из другог система:

 x2  x1    y2  y1    z2  z1   x2  x1    y2  y1    z2  z1 

2 2 2 2 2 2
S : l  S  : l  
t  t2  t1 t   t2  t1
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
видели бисмо да они нису инваријантни на ЛТ – да важи l   l , t   t
Покажите да јесте овако! А шта би било да користите ГТ?
Да бисмо добили величину која јесте инваријантна на ЛТ (иста за све
инерцијалне посматраче), морамо укомбиновати простор и време! У том
циљу дефинисаћемо интервал између два догађаја у СТР на следећи
начин:
У систему Ѕ: s  c  t2  t1    x2  x1    y2  y1    z2  z1   c  t    l 
2 2 2 2 2 2 2 2

У систему Ѕ’: s  c 2  t2  t1  2   x2  x1  2   y2  y1  2   z2  z1  2  c2  t  2   l  2

Овако дефинисан релативистички интервал између два догађаја јесте

инваријантан на ЛТ – има исти облик у свим инерцијалним
системима:
s    s
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
• Докажите користећи ЛТ и дефиницију релативистичког интервала
да он јесте инваријантан на ЛТ, тј. да важи Δs’ = Δs !
Може се дефинисати и инфинитезимални (бесконачно мали) интервал:

ds  c  dt    dx    dy    dz   c  dt    dl 
2 2 2 2 2 2

Зашто нам је ова величина битна? Пре свега, зато што у себи обједињује и
простор и време и даје математички приказ приче с почетка ове подтеме.
С друге стране, како је интервал исти у свим инерцијаним системима,
може да нам олакша посао при рачуну просторних и временских
интервала (нпр. нађемо систем у коме се овај интервал рачуна лако, па
пређемо у други систем где се треба нешто наћи и искористимо нађени
интервал, јер је исти у оба система). Погледајмо једну занимљиву примену
интервала на анализу различитих типова догађаја.
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
У том циљу, примeтимо да интервал Δѕ између два догађаја може бити и
реалан и имагинаран! Интервал је реалан када је c2(Δt)2 - (Δl)2 > 0. То
значи да можемо наћи неки референтни систем Ѕ’ у коме се ти
догађаји дешавају на истом месту: Δl’ = 0. Наиме,

 s   c2  t    l    s  c 2  t    l    c 2  t   0
2 2 2 2 2 2 2

Каже се да су ови догађаји онда раздвојени интервалом временског типа:

у свим инерцијалним системима један догађај се деси пре, а други после,
ни у једном се не дешавају истовремено, а можемо наћи систем у коме се
дешавају на истом месту.
Интервал је имагинаран када је c2(Δt)2 - (Δl)2 < 0. То значи да можемо
наћи неки референтни систем Ѕ’ у коме се ти догађаји дешавају
истовремено: Δt’ = 0. Наиме,
 s   c 2  t    l    s    c 2  t     l      l    0
2 2 2 2 2 2 2
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
Каже се да су ови догађаји онда раздвојени интервалом просторног типа:
у свим инерцијалним системима један догађај се деси на једном месту, а
други на другом, ни у једном се не дешавају на истом месту, а можемо наћи
систем у коме се дешавају истовремено.

Цела ова прича може се представити и графички – путем тзв. просторно-

временских дијаграма. На једном таквом дијаграму координате једног
догађаја су (ct, x, y, z) (време множимо са брзином светлости да би
димензије свих координата биле исте). Тачка која репрезентује овај
догађај у датом дијаграму зове се светска тачка тог догађаја. Како је
немогуће представити 4 димензије, ограничићемо се на две, чисто да
видите о чему се ради. Кретање неке материјалне тачке (честице) се онда
схвата као скуп сукцсесивних догађаја и на дијаграму се представља
линијом која се зове светска линија те честице.
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
Ако узмемо да је просторна оса х-оса, а временска оса ct-оса, оне су
међусобно ортогоналне и секу се у координатном почетку, којим је
представљен неки нулти догађај (а где ће бити координатни почетак, тј.
шта је нулти догађај – то ми бирамо сами ако можемо): O (ct = 0, x = 0).
Другим речима, ми смо за дати инерцијални систем формирали један
(овде дводимензионални) простор представљен просторно –временским
дијаграмом. На том дијаграму би кретање тела било представљено неком
кривом линијом, а мировање правом линијом паралелном ct-оси:

Крива линија – кретање; права линија – мировање у тачки x = a.

1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
Aко бисмо посматрали систем Ѕ’ који се у односу на непокретни систем Ѕ,
чији је просторно-временски дијаграм дат на претходној слици, креће
равномерно брзином u у смеру заједничке х-х’ осе, и који се у нултом
почетном тренутку (истом у оба система) поклапао са системом Ѕ,
једначина његове ct’ осе је x’=0, a једначина његове x’ осе је ct’=0.
Користећи ЛТ, имамо x’=γ(x-ut) и t’= γ(t-ux/c2) и из претходних услова
добијамо да у систему Ѕ једначине ових оса гласе x=ut=βct (β=u/c) и
ct= βx. Обе линије су праве које са одговарајућим осама у систему Ѕ граде
угао φ за који важи tgφ = β (зашто?). Како је β < 1, важи да је φ < π/4.
Погледајте слику – добили смо један тзв. локсогонални систем (уместо
ортогоналног).
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
А како бисмо на оваквом дијаграму представили светлосни зрак који се
емитује у нултом тренутку из нулте тачке? У обичном 3D непокретном
систему Ѕ то је простирање сферног светлосног таласа из координатног
почетка (тачкастог извора) емитованог у нултом тренутку. Полупречник
таласног фронта (сфере) расте линеарно са временом, r = ct, па је
једначина сфере у систему Ѕ: x2 + y2 + z2 = r2 = c2 t2. Aли, у 4 димензије, ова
једначина представља конусну површ (тзв. хиперконус), јер је сад ct једна
димензија. Пошто смо рекли да ћемо све посматрати у “скраћеној “
верзији од две димензије, x и ct, добијамо x2 = c2 t2, па имамо x = ct или
x = -ct. На 2D просторно-временском дијаграму ово су једначине правих
линија – симетрала 1. и 3., односно 2. и 4. квадранта, које са осама граде
угао π/4 (tgφ = β = 1) ово су, дакле, светске линије светлости. Тачке на овим
правим линијама представљају догађаје пријема светлосног сигнала који је
кренуо из х = 0 у t = 0.
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
Ево како то изгледа:

Добили смо један тзв.

 s  светлосни конус.
 c 2  t    x 
У оваквом 2D случају интервал се своди на
2 2 2

облик . А ако за један од догађаја узмемо нулти – емитовање светлости

из тачке x=0 у тренутку t=0, а за други узмемо догађај са координатама (x, ct), онда је
квадрат интервала између њих c2 t2 - x2 , одакле видимо да за све тачке унутар светлосног
конуса важи c2 t2 - x2 > 0, па оне представљају догађаје који су од нултог раздвојени
интервалом временског типа: оне тачке које су изнад х-осе (ct>0) представљају догађаје
који су следили након нултог догађаја, а оне тачке које су испод х-осе (ct<0) представљају
догађаје који су претходили нултом догађају.
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
У области ван светлосног конуса важи c2 t2 - x2 < 0, па тачке које ту леже
представљају догађаје који су од нултог догађаја раздвојени интервалом
просторног типа. Они су просторно апсолутно раздвојени од нултог догађаја,
али за њих не постоји апсолутни временски редослед! Погледајмо како то
изгледа:
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
Дакле, унутрашњост горње и доње половине светлосног конуса зову се,
редом, апсолутна будућност и апсолутна прошлост – јер, у свим
инерцијалним системима ће се догађај из унутрашњости горње половине
светлосног конуса десити после, а догађај из доње половине десити пре
нултог догађаја! Унутар светлосног конуса имамо апсолутно уређен
временски редослед догађаја! За такве догађаје можемо наћи систем у
коме се дешавају на истом месту и тада ће бити раздвојени најмањим
могућим временским интервалом (дилатација времена!). У овакве
догађаје (унутар конуса) обавезно спадају узрок и последица, јер
узрочност (каузалност) повлачи успостављање интеракције, а она се
преноси коначном брзином! Ван светлосног конуса догађаји су обавезно
просторно раздвојени, али се увек може наћи систем у коме се дешавају
истовремено и у коме им је просторна раздвојеност најмања могућа.
Погледајте на петом слајду како изгледа наш светлосни конус у три
димензије.
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
Просторно-временски дијаграми могу да буду врло згодни за анализу различитих
проблема у СТР. Нпр. можемо помоћу њих дискутовати контракцију дужине и
дилатацију времена. Морамо водити рачуна да они у општем случају не
задовољавају Еуклидску геометрију, па појам растојања у њима морамо пажљиво
третирати. Ако неког буде занимало – обрадићемо то на додатној настави.
Погледајте видео:
https://www.youtube.com/watch?v=TxW6_E3uLuo&t=463s

И за крај – једна занимљивост звана парадокс близанаца.

Имамо два близанца. Један је астронаут који иде на свемирско путовање, а други
остаје на Земљи. Нека је почетни (нулти) тренутак онда када, са претходно
међусобно синхронизованим часовницима, брат астронаут ракетом равномерно
праволинијски одлази на путовање, а други брат остаје на месту његовог одласка.
Астронаут се после произвољно дугог времена враћа на Земљу и затиче брата
близанца знатно старијег него себе! Оно што је за њега било кратко време
путовања, за брата на Земљи је и те како дуго (тим дуже што се путник брже креће)!
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
Па ништа чудно, рећи ћете, јербо сте научили релативистичку кинематику – брат
астронаут мери временски интервал часовником на једном истом месту (нпр. својој
руци), па је за брата на Земљи прошло више времена... Али, и брат на Земљи мери,
заправо сопствено време – јер се налази на једном истом месту! Другим речима –
астроунаут би требало да буде старији, а он млађи! Ова логичка тешкоћа, дакле,
проистиче из аргуметна да, због релативности, сваки од близанаца може тврдити за оног
другог да се креће, па би онда увек онај други испао млађи. Како разрешити овај
парадокс? (Иначе – прави парадокс обара теорију увек!) Фора је у томе што смо
имплицитно претпоставили да је ситуација близанаца реципрочна и симетрична, али то
није тачно! Зашто? Ево зашто – брат близанац на Земљи од тренутка растанка до тренутка
поновног састанка са братом путником непрекидно мирује на истом месту у
инерцијалном систему (занемарујемо, наравно, Земљину неинерцијалност – то овде није
битно). Но, да би се брат астронаут вратио одакле је и пошао, он би морао да нпр.
заокрене или бар да тренутно промени смер брзине! А свака промена брзине, без обзира
да ли је у питању интензитет, правац или смер, макар и тренутна – значи постојање
убрзања! То заправо значи да брат астронаут макар у једном тренутку мора да буде унутар
неинерцијалног система! А то заправо значи да смо “побегли” из домена важења СТР!!! И
чим смо то урадили – више нема смисла поредити временске интервале који они мере!
1.1.4. Геометрија простор-времена у 4
димензије.
Видите – ми смо овде, заправо, поредили два сопствена временска интервала – један
мерен часовником који све време мирује (или, макар не мења брзину) и други,
мерен часовником који макар у једном тренутку јесте убрзан (неинерцијалан). И
закључујемо да дуже сосптвено време мери часовник у стању мировања. И то је
потпуно тачно – брат на Земљи биће стварно старији. “Ход” покретног часовника се
успорава зато што је он бар у једном тренутку неиенрцијалан. А часовник може
бити сваки периодичан процес – нпр. било који такав биолошки (физиолошки)
процес.
Потражите на интернету нешто више о парадоксу близанаца и размислите о овоме,
мислим да је одлична тема за дебату.

https://www.youtube.com/watch?v=0iJZ_QGMLD0
Резиме
Видели сте да релативистички Закон слагања брзина потпуно одговара
Постулатима СТР. Видели сте и да простор и време морамо третирати као
једну четвородимензионалну целину, равну и реалну у СТР. Извуците
основне ствари везане за ово на пола А4 листа папира. Ако хоћете озбиљно
да се бавите овиме, неопходно је научити тензорски рачун у простору
Минковског – баратање са тзв. контраваријантним и коваријантним
четворовекторима и метричким тензором у овом простору, као и добро
познавати теорију група. Следећа област је релативистичка динамика и ту
нема озбиљног рада без ових четворовектора и тензора, но ми ћемо
радити само основне ствари, а све преко тога ћемо чисто проћи кроз
некакву причу.
Ако је неко заинтересован да савлада основне ствари везане за
четворовекторе – нека се обрати наставнику, па ћемо то радити на неком
од часова додатне наставе, а добиће и савете везане за литературу која се
тиме бави.