POVEZANOST FIZIČKOG

VEŽBANJA I REKREATIVNIH
AKTIVNOSTI/SPORTA SA
SAMOPOUZDANJEM
• Ljudi moraju sami da shvate šta im je najpotrebnije za zdravlje. Vežbanjem se luči
takozvani hormon sreće, a podiže i samopouzdanje.
• Trener Džilijan Majkls poznaje sve izgovore lenjih ljudi. Ona tvrdi da ljudi moraju
sami da shvate da im sport treba za zdravlje.Među najčešćim izgovorima su
nedostatak vremena, finansijski problemi, prevelika ljubav prema nezdravoj hrani,
nemotivisanost, umor…
• Ako krenete od ponedeljka veće su šanse da ćete nastaviti da vežbate tokom cele
nedelje.
• „Ima nešto u vežbanju ponedeljkom što vas motiviše da nastavite dalje pravim
putem“, kaže pisac Grečen Rubin. „Kad jednom uhvatite rutinu, sve je teže
prekinuti lanac i prestati vežbati“, dodaje Rubin, koja svojim motivacionim
govorima inspiriše hiljade ljudi.
• Svima je poznata depresija ponedeljkom kada se nakon odmaranja vikendom
morate vratiti na posao, ali vežbanje vam može pomoći u tome.Vežbanjem se luči
takozvani hormon sreće, a i podiže samopouzdanje.
• Ako imate problema sa spavanjem, vežbanje vam može pomoći i u tome. Ljudi
koji redovno treniraju, bolje, duže i kvalitetnije spavaju, tvrdi Rubin. Osim toga,
poboljšaće vam se koncentracija i pamćenje, pa ćete biti efikasniji i na poslu.
• Džilijan Majkls savetuje početnicima da urade domaći zadatak i naprave plan
treninga i ishrane kojeg će se držati.
• Kaže i kako ne treba ići u teretanu i vežba svakodnevno satima, ali 30 do 40
minuta nekoliko puta nedeljno može da učini puno za vaše telo.
• Majkls savetuje da počnete nečim što vam nije mrsko, poput šetanja, joge ili
pilatesa, i dodaje da je najbolji trening onaj koji možete da radite redovno.
Osim toga, recite najboljim prijateljima i porodici da počinjete s treningom ili se
pridružite grupnom vežbanju. Biće vam potrebna podrška, ali i strpljenje i hrabrost.
 MENTALNO ZDRAVLJE I UTICAJ
FIZIČKE AKTIVNOSTI

• Treniranje ublažava napade panike i povećava mentalnu jasnoću i efikasnost u

obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Takođe, poboljšava kognitivno funkcionisanje,
naročito u srednjem i starijem starosnom dobu, dok kod dece pozitivno utiče na
kreativnost, učenje i bolje rasuđivanje.
• Samopouzdanje i entuzijazam za životom je pojačano izražen kod osoba koje se bave
sportom, a veći stepen socijalizacije smanjuje usamljenost kod ljudi i čuva mentalno
zdravlje osoba koja pate od depresije i drugih psiho-socijalnih poremećaja. Pored toga,
vežbanjem se dostiže ideal zdravog života koji kao krajnji cilj ima sreću i zadovoljstvo.
• Zdravlje i sport zajedno postoje oduvek, pa je tako još Aristotel govorio o značaju
fizičke aktivnosti po zdravlje ljudi. Takav odnos se do danas samo razvijao, a usled
nepovoljnih okolnosti i stresa koji prati savremen način života, zdravlje i sport su
postali još esencijalniji deo dugovečnog i kvalitetnog života.