ПЛАВА ГРОБНИЦА

Милутин Бојић (1892-1917)

Албанска голгота
У зиму 1915/16. године, током Првог светског рата,
након инвазије Централних сила на Србију српска
војска и прогнани цивили били су принуђени да се
повлаче преко завејаних планина Албаније и Црне
Горе.
Ово повлачење је текло у више колона из правца
Метохије ка обали Јадранског мора, где су
савезничке команде организовале транспорт
бродовима и прихват до безбедносних одредишта,
грчких острва у Јонском мору.
Процењује се да је више десетина хиљада војника и
цивила страдало током повлачења, од последица
рањавања и исцрпљености.
До 15. фебруара на грчко острво Крф, или како су га
Срби назвали “Острво спаса”, превезено је око 135.000
људи.
Први дани на Крфу су били страшни за Србе. Без
довољно хране, одеће, огрева и шаторске опреме, па
су војници измучени од напорног марша масовно
умирали.
Острво Видо - “плава гробница”
На мало острво Вид, каменито и без вегетације,
које су Грци звали “Острво змија”, дошле су 21.
јануара 1916. године моравска, пиротска и чачанска
болница. Међу првима стигло је више хиљада
дечака регрута, исцпрљених од тифуса, запаљења
плућа и глади. Личили су на живе лешеве.
Од 23.јануара до 23. марта умрло је око 5000 људи.
Ово острво, организовано као болница,
претворено је у “острво смрти”, а море око њега у
“плаву гробницу.
Без могућности сахране, око 5400 умрлих спуштено је у море. Из пијетета
према умрлим српским јунацима, грчки рибари нису изловљавали рибу у
том подручју наредних 50 година.
 Click icon
to add pic
ture
Милутин Бојић
(1892-1917)
Међу учесницима Првог
светског рата и Албанске
голготе нашао се и наш
познати песник Милутин
Бојић.
Милутин Бојић је познати српски песник, драмски писац и
књижевни критичар. Рођен је 1892. године у Београду. Писао је
љубавне, елегичне и родољубиве песме.
Био је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године, као и Првог
светског рата.
Своју драму “ Урошева женидба” пренео је преко Албаније и 1915.
године је штампао на Крфу.
Бојић је био сведок масовних сахрана војника који су свечано
спуштани са брода у море уз звуке труба, пошто на острвцету
више није било места за сахрањивање.
Песник је дубоко доживљавао страдање српског народа,
потресале су га смрти сабораца и дивио се њиховој истрајности и
љубави према домовини.
Умро је 1917. године, у солунској војној болници, од туберкулозе, а само
неколико месеци пре смрти објавио је збирку “Песме бола и поноса” .
У овој збирци налази се и песма која је прославила Бојића: “ Плава
гробница”.
 ПЛАВА ГРОБНИЦА
Милутин Бојић ( 1892-1917)

Збирка “ Песме бола и поноса”

-Родољубива песма

-14 строфа; стих: седмерац, четрнаестерац ( 1. строфа); затим дванаестерци

-Тематске целине:
1. гробље хероја
2. велики дух
3. колевка нових покољења
4. тихо опело

- Елегија ( врста лирске песме меланхоличног лирског тона којом

доминира тема смрти).

- Стилске фигуре: епитети, апострофа, персонификација, метафора,

поређење, контраст, хипербола