ЦРНА ГОРА

(у другој половини 19.

и почетком 20. века)
Кнежевина
- Данило I Петровић (1852-1860) узео је световну титулу кнеза, чиме је Црна
Гора, од теократске, постала световна држава, а уједно је и утемељена
династија Петровић-Његош (1852-1918).
- Сузбијањем племенске самовоље, као и доношењем Законика 1855. године
(Законик Данила Првог), кнез Данило је, често и строгим мерама, искоренио
анархију (безвлашће) и учврстио ауторитет централне државне власти.
- Кнеза Данила, који је убијен 1860. године, наследио је синовац Никола I
Петровић (1860-1918), који је, као и његов претходник, владао аутократски.
- Тежећи проширењу и међународном признању, Црна Гора је, заједно са
Србијом, заратила против Турске 1876, и успешно ратовала годину и по дана,
до почетка 1878. године (Велика источна криза 1875-1878).
- Одлуком Берлинског конгреса 1878. год, Кнежевини Црној Гори призната је
независност, као и територијално проширење, чиме јој је обезбеђен излазак
на Јадранско море.
 ЦРНА ГОРА
(у другој половини 19. и почетком 20. века)
- Кнез Данило I Петровић (1852-1860) – оснивач династије
- Кнез/краљ Никола I Петровић (1860-1918) – владао као аутократа
- Берлински конгрес (1878) – Црној Гори независност и проширење
- Уместо Сената основани (1879): Савет, министарство и Велики суд
- Законик Данила I, Општи имовински законик (1888), Устав (1905)
- Политичке странке (1907): Народна странка (клубаши) и праваши
- Црна Гора постала краљевина (1910)
- У спољној политици ослонац на Русију и непријатељство са
Турском
Кнез Данило I Петровић Законик Данила Првог
(1852-1860) (1855)
 Из млађих
Никола I Петровић Његош дана Краљица Милена
Са децом и унучадима
Црна Гора после Берлинског конгреса
1878
Валтазар Богишић Општи имовински законик
Доношењем Устава 1905. године,
Црна Гора је, од апсолутне, постала
уставна монархија. По Уставу:
- Законодавну власт делили су кнез и
Народна скупштина.
- Извршну власт имала је Влада, која
је била одговорна кнезу.
- Судску власт имао је Велики суд,
као њена највиша инстанца.
 Балкан после Балкан после аустроугарске
Берлинског конгреса анексије Босне и Херцеговине
1878. године 1908. године