КРАЉЕВИНА ЦРНА

ГОРА
КРАЉЕВИНА ЦРНА ГОРА

 Краљевина Црна Гора је назив за

државу Црну Гору у историјском
раздобљу од 1910. до 1918. године.
Почетак овог периода означен је
уздизањем дотадашње Књажевине
Црне Горе на степен краљевине (1910).
 НОВА ЦРНА ГОРА
 Послије завршетка ратова, на
међународној конференцији исцртане су
нове границе на Балкану. Црна Гора је
могла бити задовољна територијалним
добицима. Иако јој је одузет Скадар,
добила је проширење од око 5000 km²:
прије рата је 9475, а након рата више од
14000 km². У њеном саставу тада бјеху:
Малесија, дио Новопазарског санџака и
Метохије до Бијелог Дрима, као и градови:
Бијело Поље, Мојковац, Беране, Пљевља,
Рожаје, Гусиње, Плав, Ђаковица и Пећ.
Никола I Петровић Његош (Његуши, 7.
октобар/19. октобар 1841 — Антиб, 2.
март 1921) био је књаз Црне Горе у
периоду 1860—1910. и краљ у периоду
1910—1918. из династије Петровић
Његош.

Наслиједио је на црногорском
пријестолу свог стрица, књаза Данила.
За вријеме његове владавине Црна
Гора је Берлинским споразумом 13.
јула 1878, послије Црногорско-турског
рата, добила међународно признање и
знатно територијално проширење.
Даља територијална проширења Црне
Горе услиједила су након балканских
ратова (1912—1913).

НИКОЛА I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

КРАЉ ЦРНЕ ГОРЕ
 На педесету годишњицу своје владавине,
кнез Никола се 28. августа 1910. прогласио
краљем, у складу са петицијом из Народне
скупштине. У исто вријеме је постао
почасни фелдмаршал руске војске.
Тродневној свечаности крунисања
присуствовали су бугарски краљ
Фердинанд са сином Борисом, италијански
краљ Виторио Емануеле са краљицом
Јеленом, кнез Франц Јозеф Батенберг,
грчки пријестолонасљедник Константин,
руски велики кнежеви Петар и Никола
Николајевич са супругама великим
кнегињама Милицом и Анастасијом.