РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ЗАВОД ЗА
МИНИСТАРСТВО
УНАПРЕЂИВАЊЕ
ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И
ОБРАЗОВАЊА И
ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
ВАСПИТАЊА

ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

ЦИЉ
Оснаживање наставника за остваривање наставе и учења.

ИСХОДИ
На крају ове теме наставници ће бити у стању да:
• критички разматрају однос између планираног и оствареног

часа
• идентификују утицаје који доприносе остваривању

планираних активности и исхода

• препознају карактеристике средине подстицајне за учење.
 ТЕМЕ

• Учење језика
• Предуслови за успешно остваривање наставе
• Разлике између српског као страног и српког као
матерњег језика
 УЧЕЊЕ ЈЕЗИКА
Усмерено је ка:
• развијању језичких компетенција;
• усвајању и стицању све четири језичке вештине: слушање,
разумевање, писање, говор;
• коришћењу језика у образовне сврхе и у свакодневним ситуацијама.

Одвија се:
• поступно кроз разноврсне комуникативне ситуације;
• уз поштовање начела од једноставнијег према сложеном.
 ОБРАДА ГРАМАТИЧКИХ САДРЖАЈА

Не искључује се из процеса наставе и учења, али

фокус је стављен на функционалну граматику и
применљива граматичка знања која се уз примену
комуникативне методе на часу интуитивно
усавршавају.
 УЧЕНИК СЕ ОСПОСОБЉАВА ЗА

 праћење и разумевање садржаја изговорених на

српском језику
 за писање и читање текстова на српском језику
 да може да говори на српском језику о одређеној
теми.
 ПРЕДУСЛОВИ ЗА УСПЕШНО ОСТВАРИВАЊЕ
НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Час је место и тренутак у ком се проверава све што је у систему припремљено за ученика:
програм, средина и наставник.

Стога је потребно да наставник:

• организује подстицајну атмосферу за учење;
• ослања на ученичке преференције приликом креирања комуникативних ситуација за учење;
• свој говор (темпо, интонацију и избор лексике) на часу прилагођава узрасту и знањима
ученика;
• проверава разумевање културолошки условљених садржаја на часу;
• инсистира на разумевању значења језичке поруке;
• прилагођава параметре за оцењивање и вредновање постигнућа ученика реалном контексту;
• креира ситуације учења језика у социјалној интеракцији ученика, примењујући групни, рад у
пару или индивидуални облик рада;
• даје изазовне истраживачке задатке ученицима, нпр. да истражују нове језичке изворе или
решавају задатке у реалним или виртуелним условима са задатим контекстом, поступцима и
циљем...
•
РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ НАСТАВЕ
СРПСКОГ КАО МАТЕРЊЕГ И
СРПСКОГ КАО СТРАНОГ
• Методичке радње у настави српског као матерњег:
слушање, читање, писање и говор, представљају циљеве
/исходе часа српског као страног.
• Комуникативна метода и дијалошка метода нису исто!
• Метода контрастирања је веома важна у настави српског
као страног јер се указује на различитост између језичких
система српског и матерњег језика ученика.
• Истицање граматичке прецизности није у фокусу наставе
српског као страног већ разумевање и креирање садржаја исказа.
• Грешке се толеришу и деликатно коригују.
• У учењу српског као страног интеркултуралност представља
важан наставни контекст, тј. језик се учи у сусрету двеју
култура.
• Српски језик се учи кроз наставне садржаје других предмета
које ученик прати и усваја.
• У настави српског као матерњег акценат је на граматичким
компетенцијама, а у настави српског као страног акценат
је на комуникативним компетенцијама, тј. на
функционалној граматици.
• За учење српског као страног користити драмски метод, тј.
учење језика кроз језичку активност у говорним чиновима
(комуникативним ситуацијама из живота: код лекара, у
продавници, на улици, на аутобуској станици…
ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ
НАСТАВЕ И УЧЕЊА
ЦИЉ
Оснаживање наставника за праћење и вредновање наставе и учења.

ИСХОДИ
По завршетку теме наставници:
 препознају како исходи из програма помажу у праћењу и вредновању
напредовања ученика;
 показују већу спремност да прате и вреднују различите активности
ученика у различитим облицима рада користећи адекватне
инструменте.
 ТЕМЕ

• Специфичности праћења и вредновања наставе и

учења српског као страног језика
• Веза праћења и вредновања са исходима учења
• Формативно и сумативно оцењивање
• Шта се све прати и вреднује
 СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРАЋЕЊА И
ВРЕДНОВАЊЕ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО
СТРАНОГ ЈЕЗИКА

• У настави српског као страног језика праћење и

вредновање наставе и учења има одређене
специфичности на основу којих се, у неким
сегментима, разликује од праћења и вредновања у
другим школским предметима.
• Ученици се укључују у процес образовања током
целе школске године.
• Почетно процењивање компетенција ученика
потребно је вршити индивидуално, пре него што
се укључи у наставу на одређеном нивоу.
• По доласку у нову средину потребно је одредити
ниво владања српским језиком сваког
појединачног ученика.
• Иницијална процена знања језика обавља се
тестирањем или разговором.
• Ове активности се спроводе на основу евалуационог
материјала урађеног према стандардима, исходима и
садржају Програма наставе и учења за српски као
страни језик на нивоу Републике Србије.
• Добијени резултати одређују тренутну језичку
компетенцију ученика, на основу које је могуће
укључити ученика у одговарајући образовни циклус.
 ПРОГРАМ СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК И ПРАЋЕЊЕ И
ВРЕДНОВАЊЕ
Полази од:
 конкретног исхода на чијем остваривању радимо;
 компетенција које ученици треба да развију;
 природе предмета и образовне области;
 садржаја на којем се ради;
 карактеристика ученика.
ФОРМУЛАЦИЈА ИСХОДА УКАЗУЈЕ ШТА СЕ
ПРАТИ И ВРЕДНУЈЕ
 Шта ученик може да уради на основу стечених знања?
 У вези са чим и у коjeм контексту?
 Како то проверити?

Пример 1: пише кратке континуиране текстове на задату

тему из домена свог интересовања или блиског окружења, у
складу са ортографском нормом.
Пример 1: разуме једноставна упутства која се тичу
оријентације у простору, употребе апарата, правила игре.
 ПРАЋЕЊЕ НАПРЕДОВАЊА
УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА
• Наставник континуирано прати индивидуално
напредовање сваког ученика.
• Континуирано праћење развоја и напредовања ученика
омогућава увид у степен развиjености компетенција у
појединим фазама учења и усмерава даљи рад наставника
и ученика.
• Током процеса наставе и учења наставник систематски
прикупља податке о постигнућима ученика.
• Праћење развоја и напредовања ученика у достизању
исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у
развијању компетенција у току школске године обавља се
формативним и сумативним оцењивањем.
 ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО
ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање:
• врши у току наставног процеса;
• показаје напредовање ученика током наставног процеса;
• даје ученику благовремену повратну информацију о напредовању;
• даје наставнику повратне информације и о свом раду и о раду
ученика.

Сумативно оцењивање:
• вреднује се постигнуће ученика на крају програмске целине;
• даје повратну информацију у којој је мери ученик постављене
циљеве;
• показатељ је стечене компетенције на основном, средњем или
напредном нивоу стандарда.
 ШТА СЕ ЈОШ ПРАТИ И ВРЕДНУЈЕ
Оствареност стандарда само један од елемената вредновања
постигнућа и оцењивања.
Стога се прати и вреднује:
• ангажовање ученика и његово напредовање у односу на
претходни период;
• активност ученика у настави;
• однос према постављеним задацима;
• сарадњу с другима;
• интересовање за предмет;
• спремност за учење и напредовање.
И НАСТАВНИК ПРАТИ И ВРЕДНУЈЕ
СВОЈ РАД
• Да ли сам мотивисао(ла) ученике за учење?
• Да ли су сви ученици били активни или само поједини?
• Које тешкоће су се појавиле?
• Како сам их решавао(ла)?
• Да ли сам довољно флексибилан(на)?
• Шта сам могао(ла) другачије да урадим?
• Да ли сам остварио(ла) постављене циљеве?
• Да ли се на часу десило учење?
• Да ли су ученици остварили дефинисане исходе?
• Шта и како даље?
 ЗАДАТАК
 Дефинисати инструмент за вредновање групног
рада ученика.
 Дефинисати елементе за самовредновање рада

наставника ─ може и у виду питања.

Прилог: Пример инструмента за праћење и

вредновање ученика у дискусији, дат као модел за за
израду инструмента за вредновање групног рада
ученика.
Модел за израду задатка