ZAVRTNJI
 Zavrtnji (sl.) su mašinski elementi koji spajaju
mašinske delove, koji im omogućavaju da se
bez razaranja mogu ponovo rastaviti. Imaju
široku primenu na svim mašinama i
konstrukcijama.
 S tačke gledišta međusobne pokretljivosti

spojenih delova, zavrtanjeske veze se dele na

pokretne i nepokretne spojeve.
Nepokretna zavrtanjska veza
 Nepokretna zavrtanjska veza se najčešće
sastoji iz zavrtnja (sl.a, poz. 1) koji ima stablo
sa zavojnicom, delove koje spaja (2 i 3),
podlošku (4), navrtku (5) i osigurač za
osiguranje od odvrtanja (6). Zadatak podloške
je da poveća dodirnu površinu između
navrtke i ploče. Na taj način zavrtanj može da
nosi veće opterećenje i teže dolazi do
samoodvrtanja.
 Pritezanjem navrtke povećava se trenje
između dodirnih površina. Ovim trenjem nosi
se spoljašnje opterećenje koje može biti
aksijalno - kada je sila paralelna sa dužom
simetralnom osom zavrtnja, radijalno - kada
je sila upravna na ovu simetralnu osu ili
kombinovano.
 a) b) c)

Sl. Vrste zavrtanjskih veza: a) sa glavom i navrtkom, b) bez glave i navrtke, c) pokretna

 Nepokretna zavrtanjska veza je bilo koji cilindrični deo sa

zavojnicom (sl. b, pozicija 2) i ploča sa rupom u kojoj je zavojnica
(1). U ovom primeru zavrtanj nema glavu niti navrtku. Ulogu navrtke
ima ploča sa rupom u kojoj je zavojnica. Ovakav zavrtanj se uvrće i
odvrće pomoću posebnog alata sa ispustima u obliku valjčića koji
uđu u otvore na čelu zavrtnja.
Pokretna zavrtanjska veza
 Pokretna zavrtanjska veza je vreteno ručne
dizalice na kojem je zavojnica (sl. c, poz. 2) a
gornji deo postolja (3) igra ulogu navrtke.
Obrtanjem ručice (1) u jednom ili drugom
smeru podiže se ili spušta teret na dizalici.
 Zavrtnji mogu biti uzdužno, poprečno i
složeno opterećeni. Uzdužno opterećeni su oni
zavrtnji kod kojih sila deluje uzduž aksijalne
ose i pri tome isteže ili sabija stablo zavrtnja
(sl. a). Poprečno opterećeni su oni zavrtnji kod
kojih sila deluje upravno na uzdužnu osu i pri
tome se javlja naprezanje na smicanje ili
savijanje stabla zavrtnja (sl.b). Složeno
naprezanje nastaje onda kada je sila pod
nekim uglom na uzdužnu osu stabla, koju
razlažemo na uzdužnu i poprečnu (sl. c).

a) b) c)
Sl. Opterećenje zavrtnja
Osnovni parametri zavojnice
 Vitalni deo na zavrtnju je zavojnica koja
nastaje kada se pravougli trougao obrće oko
valjka nominalnog prečnika Ød (sl.). Dužina
veće katete trougla jednaka je obimu valjka
d2⋅ π, a dužina manje katete, koraku p.

Sl. Dobijanje zavojnice

Vrste zavojnica
 Profil zavojnice je najčešće ravnokraki
trougao (sl.a), a može biti pravougli trougao
(sl.b), trapez (sl.c), delovi kružnice (sl.d) ili
ravnokraki trougao sa razmaknitim profilom
(sl.e). Vrhovi i podnožja svih profila su
zaobljeni. Zavisno od oblika profila i
međusobnih odnosa vrednosti osnovnih
parametara imamo sledeće zavojnice:
metričku, vitvortovu, testerastu, trapeznu,
oblu, za drvo, lim i dr.

a) b) c) d) e)
 Zavojnica može biti desna i leva. Desna
zavojnica se dobija kada se pravougli trougao
obrće oko stabla u desnu stranu. Ako zavrtanj
sa desnom zavojnicom obrćemo u smeru
kazaljke na satu, odmicaće se od nas. Ako
obrćemo zavrtanj u suprotnom smeru od
smera kazaljke na satu, a pri tome se odmiče
od nas, u pitanju je leva zavojnica. Uglavnom
se koristi desna zavojnica, dok se leva
zavojnica koristi za osiguranje instalacija za
gasove, otrove i slično.
Metrička zavojnica
 Metrička zavojnica ima profil ravnokrakih
trouglova, ugao profila je 60o, sve dimenzije su u
mm i ima široku univerzalnu primenu. Može biti
krupnog i sitnog koraka i cevna. Označava se tako
što se ispred vrednosti nominalnog prečnika
koristi slovo M. Oznaka na crtežu za zavojnicu
krupnog koraka je npr. M20, dok se korak koji
iznosi 2,5 mm ne označava. Kada je zavojnica
sitnog koraka označava se i korak, npr. M20x1,5,
gde je korak P=1,5mm. Standardne mere metričke
zavojnice su definisane standardima.
 Oznake na slici su:
d – nominalni (nazivni) prečnik
zavrtnja,
d2 = D2 - srednji prečnik navoja
Metrički navoj (zavrtnja i navrtke),
d3 - prečnik jezgra zavrtnja (mali
prečnik),
D1 - mali prečnik navrtke,
P – korak navoja,
H1 - dubina nošenja,
60o ugao profila metričkog navoja,
 - ugao nagiba zavojnice.
Vitvortova zavojnica
 Vitvortova zavojnica ima profil ravnokrakih
trouglova kao i metrička sa uglom profila 55o.
Dimenzije su u colima (1''=25,4 mm). Može biti
krupnog i sitnog koraka i cevna. Vitvortovu
zavojnicu potiskuje metrička. Vitvortova
zavojnica se koristi na vodovodnim i
kanalizacionim cevima jer dobro zaptiva.
Oznaka ove zavojnice se sastoji iz vrednosti
nominalnog prečnika izraženog u colima, npr.
7/8''. Za vitvortovu zavojnicu se propisuje i
broj celih zavojaka na dužini od 1''.
Trapezna zavojnica
 Trapezna zavojnica ima profil trapeza sa
uglom profila 30o. Koristi se za navojne
spojeve koji se zavrću ili odvrću pod
opterećenjem, jer ima najveći stepen
korisnosti (najlakše se zavrće pod
opterećenjem). Primenjuje se za vretena
dizalica, presa, zatega i sl. Oznaka se sastoji
iz slova Tr, prečnika i koraka, npr. Tr20x4,
gde je d=20 mm, a P=4 mm.
Oznake sa slike su:
d – nominalni (nazivni) prečnik
zavrtnja
d2 = D2 - srednji prečnik navoja
(zavrtnja i navrtke)
d3 - prečnik jezgra zavrtnja (mali
prečnik)
D1 - mali prečnik navrtke
D – veliki prečnik navrtke
P – korak navoja
H1 - dubina nošenja
30o - ugao profila trapeznog
navoja
 - ugao nagiba zavojnice
(analogno kao na prethodnoj
slici samo za trapezni navoj)
a, b – zazori (zavise od veličine
koraka)
R1, R2 - zaobljenja (zavise od
veličine koraka)
Materijali za zavrtnje
 Zavojnica se izrađuje na više načina: na
mašinama alatkama, ručno pomoću nareznica i
hladnim valjanjem. Zavojnica se može izraditi
skidanjem strugotine na: strugu, glodalici,
brusilici i sl. Ručna izrada je pomoću nareznica
za stabla i ureznica za rupe. Nareznice i
ureznice imaju profil i dimenzije zavojnice
koja se narezuje. Hladno valjanje je pomoću
valjaka ili ploča. Ovo je vrlo produktivan način
jer je racionalan, jeftin i daje dobar kvalitet.
 Osnovni materijal od kojeg se izrađuju
zavrtnji su čelici, a mogu se koristiti i drugi
materijali. Standardom nisu propisane vrste
materijala od kojih se izrađuju zavrtnji, već
njihove mehaničke osobine. Standardne
oznake materijala za zavrtnje su: 4.6, 4.8,
5.6, 5.8, 6.6, 6.8, 6.9, 8.8, 10.9, 12.9 i 14.9,
a za navrtke 4, 5, 6, 8, 10, 12 i 14.
 Oznaka za materijal za zavrtnje u sebi sadrži
vrednost zatezne čvrstoće i granice tečenja
na sledeći način, npr. za oznaku 5.6. Prvi broj
umnožen sa 10 daje granicu zatezne čvrstoće
σM=5∙10=50 dN/mm2. Prvi broj umnožen sa
drugim daje granicu tečenja za normalne
napone σT=5∙6=30 dN/mm2. Granica tečenja
za tangencijalne napone je T=( 0,8-0,6)σT.
Najčešće se usvaja T=0,7 σT.
 Oznaka materijala za navrtke sadrži u sebi
samo vrednost zatezne čvrstoće, npr. za
oznaku 5, pomnoži se ovaj broj sa 10 i dobija
σM=5∙10=50 dN/mm2.. Materijal za navrtku
treba da ima za jedan stepen manju vrednost
zatezne čvrstoće od materijala za zavrtanj. Na
primer, ako je materija za zavrtanj 5.6, tada
za navrtku treba da je materijal 4. U
zajedničkoj zavojnoj vezi, navrtka je manje
napregnuta od zavrtnja.
Osiguranje zavrtanjskih veza od
samoodvrtanja
 Drugi nedostatak zavrtanjskih veza je taj što teže da se, same
od sebe, odvrnu, posebno onih koji spajaju delove koji
vibriraju. Iz tog razloga se osiguravaju od samoodvrtanja na
različite načine: rascepkom (sl.), pomoću dve navrtke,
podloškom i dr.

a) b) c) d)
Osiguranje zavrtanjske veze: a) rascepkom kroz navrtku
i stablo, b) rascepkom kroz stablo, c) krunastom
navrtkom i rascepkom, d) sa dve navrtke
Konstruktivni oblici i označavanje
 Konstruktivni oblici i dimenzije zavrtnja i navrtke definisane
su međunarodnim i nacionalnim standardima i date su u
tabelama. Zavrtnji mogu biti vrlo različitih standardnih
konstruktivnih oblika kako bi se prilagodili potrebama
ugradnje. Najčešći konstruktivni oblik glave zavrtnja je
šestougaonik (sl.a).

a) b) c) d) e)
Različiti konstruktivni oblici zavrtnjeva: a) sa
šestougaonom glavom, b) sa poluloptastom glavom, c)
sa cilindričnom glavom, d) za osiguranje, e) prstenasti
 Standardna oznaka za zavrtnje sastoji se iz: oznake
za vrstu zavojnice, nominalnog prečnika zavojnice,
dužine stabla, broja standarda i oznake materijala
od kojeg je napravljen. Na primer, oznaka za
zavrtanj za podešavanje je M10x30 SRPS M.B1.280.
5.8, gde je: M – oznaka za vrstu zavojnice
(metrička), 10 – nominalni prečnik d u mm, 30 –
dužina stabla L u mm, SRPS – oznaka za srpski
standard, M.B1 – oznaka za pripadnost mašinskoj
grupi elemenata, 280 – oznaka za konstruktivni
izgled zavrtnja i 5.8 – oznaka za vrstu materijala.
Održavanje zavrtanjskih veza
 Pravilno održavanje zavrtanjskih veza sastoji
se u:
 primeni bez preopterećenja,
 kontroli pritegnutosti i
 zaštiti od korozije.
 Preopterećenje zavrtanjske veze može da
bude pri samom pritezanju, bez dejstva
radne sile. Ako se to desi, dolazi do trajnih
deformacija zavojaka u rupi i na stablu
zavrtnja i deformacija stabla zavrtnja, što
otežava razdvajanje i ponovno spajanje
delova mašina i konstrukcija. Deformisan
zavrtanj treba zemeniti s novim, istih
dimenzija, iste zavojnice i od istog materijala.
 Kako zavrtnji imaju stalnu težnju da se sami
od sebe odvrnu potrebna je stalna kontrola i
pritezanje. Za odvrtanje i zavrtanje
zavrtanjskih veza koriste se različiti alati,
takozvani ključevi.

Ključevi za odvrtanje i zavrtanje zavrtnjeva

 Sigurna zaštita od korozije zavrtanjskih veza
je održavanje u čistom stanju, bez prljavštine
i vlage. Zavrtanjske veze se ne podmazuju,
sem pokretnih (vretena dizalica, presa i sl.).
Da bi se zavrtnji sigurno zaštitili od korozije
koristi se površinska zaštita od cinka
(pocinkovanje). Za posebne uslove korišćenja
(prehrambena industrija) zavrtnji se izrađuju
od materijala koji je otporan na koroziju, npr.
hrom-nikl čelici.
 U toku korišćenja može doći do različitih
deformacija i oštećenja zavrtnjeva. Pri
nepravilnom korišćenju ili usled zamora
materijala koji se javlja posle izvesnog
vremena korišćenja dolazi do nedozvoljenih
oštećenja i lomova zavrtnjeva. Nepravilno
korišćenje je kada se zavrtanj optereti većom
silom od one za koju je proračunat.
Proračun zavrtanjskih veza

 Proračun zavrtanjskih veza je na osnovu

naprezanja stabla zavrtnja. Kada se
proračuna i proveri stablo zavrtnja,
proveravaju se naprezanja zavojaka zavrtnja.
Zavrtanj je izložen različitim opterećenjima,
te se javljaju i različita naprezanja. Sile koje
opterećuju zavrtanj su uzdužne, poprečne i
prostorne.
 Prema vrsti opterećenja kojoj su izloženi,
zavrtnji se dele u četiri grupe:
 I grupa - zavrtnji izloženi zatezanju.
 II grupa - zavrtnji izloženi zatezanju i uvijanju.
 III grupa - zavrtnji izloženi zatezanju i uvijanju,
ali su u toku rada dodatno izloženi zatezanju
usled dejstva spoljne sile u radu.
 IV grupa - zavrtnji izloženi poprečnim silama. U
okviru ove grupe razlikuju se podešeni i
nepodešeni zavrtnjevi.
Zavrtnji I grupe
 Prva proračunska grupa je ona, u kojoj se
zavrtanj uvrne, zatim optereti sa uzdužnom
silom na istezanje ili sabijanje. Tipičan primer
za prvu proračunsku grupu je zavrtanj u
obliku kuke koji služi za vešanje različitih
tereta (sl.). Proračun ovog zavrtnja je na
osnovu naprezanja na istezanje.

Q
Zavrtnji II grupe
 U drugu proračunsku grupu zavrtnjeva svrstavaju se oni
zavrtnji koji su opterećeni uzdužnom silom F, a obrću se pod
opterećenjem. Tipičan primer za ovu proračunsku grupu je
vreteno ručne dizalice (sl.), prese, zatege itd. Stablo zavrtnja
(vreteno) je izloženo sabijanju ili istezanju, uvijanju, pri
maksimalnom izvijenom položaju izvijanju (sl., b, poz. 3) i
površinskom pritisku.
Zavrtnji III grupe

 U treću proračunsku grupu svrstavaju se oni

zavrtnji koji se pre dejstva radne aksijalne
sile F prethodno pritegnu odgovarajućom
silom Fp. Zavrtnji su izloženi naponu na
uvijanje i istezanje, približno iste
dominantnosti, te proračun bazira na
složenom naprezanju σi. Tipičan primer za
ovu grupu su zavrtnji poklopaca posuda i cevi
u kojima je neki fluid pod pritiskom p.
Zavrtnji IV grupe
 Kod podešenih zavrtnja (sl.), zavrtanj i otvor
za zavrtanj su istog prečnika, čak se može
javiti i blagi preklop. Usled toga, ovi zavrtnji
prenose poprečnu silu preko stabla zavrtnja,
te su izloženi smicanju.
F = 8 kN



F = 8 kN

b
 Kod nepodešenih zavrtnja (sl.) otvor za
zavrtanj je veći od prečnika zavrtnja . Porečna
sila se prenosi pomoću sile trenja na
dodirnim površinama ploča. Sila trenja se
ostvaruje potrebnim predhodnim pritezanjem
zavrtnja, koji su usled toga izloženi
zatezanju. F = 8 kN



F = 8 kN