2.

PRORAČUN NOSIVOSTI, STABILNOSTI I

UPOTREBLJIVOSTI DRVENIH KONSTRUKCIJA

OPŠTI PRINCIPI

Tehnička mehanika, pri proračunu materijala pod uticajem

spoljašnjih sila, podrazumeva da su ti materijali idelano
elastični, homogeni i izotropni.

Drvo ne ispunjava ni jedan od navedenih kriterijuma, ali se

ipak proračunava po principima tehničke mehanike.

1
Ispunjenje gore navedenih kriterijuma obezbeđuje se
uvođenjem odgovarajućih korekcionih faktora koji uzimaju
u obzir:

-vlažnost i temperaturu

-dugotrajnost delovanja opterećenja

-tečenje

-materijalnu i geometrijsku imperfekciju

-pravce anizotropije

-promenu zapremine i dr.

2
1. Prema teoriji dopuštenih napona

- deterministički pristup;
• zastupljen u domaćim propisima

2. Prema teoriji graničih stanja

- poluprobabilistički pristup;
• zastupljen u većini savremenih propisa (Evrokod);

3
 1. Proračun prema teoriji dopuštenih napona

• Standardima za drvene konstrukcije se se definišu (propisuju)

određeni slučajevi (kombinacije) opterećenja i odgovarjući
dopušteni naponi koji ne smeju biti prekoračeni!

• Zasniva se na Teoriji elastičnosti i u pogledu proračuna uticaja

u elementima konstrukcije i u pogledu dimenzionisanja preseka
i elemenata.
• Pored kontrole napona obavezna je i kontrola deformacija.

4
 Proračun prema dopuštenim naponima

Naponi i deformacije pod uticajem najnepovoljnijeg opterećenja

treba da su manji od dopuštenih.
Drvena konstrukcija je neupotrebljiva (nesigurna,
nefunkcionalna), ako nastupi:
• gubitak statičke ravnoteže – celine ili pojedinog dela
• lom kritičnog preseka – usled prekoračenja čvrstoće ili
deformacija
• gubitak stabilnosti – zbog izvijanja pojedinih elemenata
konstrukcije
• nekontrolisano pomeranje – celine ili pojedinog elementa
5
ili ako nastanu:

• prevelike deformacije – koje utiču na eksploataciju ili

izgled

• preterane vibracije – koje utiču na neudobnost

elsploatacije

• lokalna oštećenja, utiskivanja i pukotine – koje

smanjuju trajnost i efikasnost

• lokalna izbočavanja – koja utiču na stabilnost

6
Ugib

7
Postupak proračuna po metodi dopuštenih napona

8
2. Proračun po graničnim stanjima

Zasniva se na sledećim pretpostavkama

• Stohastička priroda glavnih parametara za proračun (dejstva,

svojstva materijala, geometrijski podaci);

• Slučajno promenljive veličine se uvode u proračun preko

odgovarajuće krive raspodele;

• Svi parametri od uticaja (opterećenja, otpornost,...) se uvode u

proračun preko karakterističnih vrednosti;

9
Teorija graničnih stanja

• Konstrukcija treba sa prihvatljivom verovatnoćom da

ostane pogodna za upotrebu za koju je namenjena;
• Stepen verovatnoće kojim se garantuje sigurnosti zavisi od
posledica koje lom konstrukcije može izazvati;

• Uvode se parcijalni koeficijenti sigurnosti za dejstva i

otpornost;

• Granična stanje se dele na granična stanja nosivosti

i granična stanja upotrebljivosti;

10
Granična stanja nosivosti:
• gubitak statičke ravnoteže konstrukcije kao krutog tela,
• lom konstrukcije ili njenog dela usled prekoračenja
otpornosti poprečnog preseka ili veze,
• gubitak stabilnosti elementa ili konstrukcije kao celine
usled efekata drugog reda,
• prelazak sistema u potpuni ili delimični mehanizam
formiranjem plastičnih zglobova, i
• zamor materijala.

11
Granična stanja upotrebljivosti

Vezana su za funkcionalnost objekta;

Uglavnom se odnose na:
• deformacije konstrukcije ili njenog dela (elementa);
• vibracije
Vrednosti dopuštenih deformacija zavise od namene
konstrukcije, odnosno posmatranog elementa;
Pod deformacijama prvenstveno se misli na ugibe (nosači),
horizontalna pomeranja (stubovi) i obrtanja.
Parcijalni koeficijenti sigurnosti se različiti su za granično
stanje nosivosti i za granično stanje upotrebljivosti.

12
Karakteristične vrednosti

• Određuju se na osnovu Gausove krive raspodele;

• Za karakteristične vrednosti dejstava na konstrukciju
usvajaju se 95% fraktili;
• Za karakteristične vrednosti otpornosti usvajaju se 5%
fraktili;

13
Kontrole graničnih stanja
Granična stanja nosivosti

14
 TOK DIMENZIONIANJA
KOD DOKAZA NOSIVOSTI

Karakteristična dejstva Karakteristična

svojstva materijala

Određivanje presečnih Koeficijent parcijalne

sila sigurnosti  M

Klasa trajanja dejstva Klase korišćenja

Vrednost k mod

Kombinacije slučajeva
opterećenja sa
koeficijentima parcijane
sigurnosti
 G , Q
Koeficijenti kombinacije
o

Merodavna vrednost Merodavna vrednost

naprezanja za otpornosti za
dimenzionianje  dimenzionisanje
Sd Rd 15
 DEJSTVO

Sila Prinuda
(opterećenje) (temperatura, sleganja)

(Direktno dejstvo) (Indirektno dejstvo)

16
KLASIFIKACIJA DEJSTVA (F )
Vremenska
promenljivost
(direktno dejstvo)
 Stalna dejstva ( G )
 Promenljiva dejstva ( Q )
-Dugo trajanje
(korisna opterećenja u
skladištima)
- Srednje trajanje
(pokretna opterećenja na
tavanicama)
-Kratko trajanje
(vetar, sneg)
-Vrlo kratko trajanje
 Izuzetna dejstva (A)
(eksplozije, udar)
Prostorna
promenljivost
(indirektno dejstvo)
 Fiksna dejstva
(sopstvena težina)
 Dejstva koja menjaju
mesto
(Pokretna korisna opterećenja,
opterećenja vetrom,
opterećenja snegom)
17
 KARAKTERISTIČNA VREDNOST DEJSTVA Fk

U
č
e
s
t
l
o
s
t

(Na primer: 95% fraktil)

 Prema NAD važe vrednosti DIN-normi

(DIN 1055, DIN 1072) kao karaktristične
vrednosti dejstva

18
VREDNOSTI DEJSTVA Fd KOD DIMENZIONISANJA

Uopšte važi: Fd   F Fk

Fk Karakteristične vrednosti dejstva

F Koeficijenti parcijalne sigurnosti za dejstva

Na primer, za stalna dejstva: G d   G  Gk

Na primer, za promenljiva dejstva: Qd   Q  Qk

19
»sigurnosno odstojanje«

20
TABELA 2-1: KOEFICIJENTI PARCIJALNE SIGURNOSTI ZA DEJSTVA

(Uporediti sa EC5, Tabela 2.3.3.1)

Situacija za dimenzionisanje Stalna dejstva Promenljiva

G dejstva
Q
Granično stanje nosivosti
Povoljno dejstvo 1.0 -

Nepovoljno dejstvo 1.35 1.5

Granično stanje upotrebljivosti 1.0 1.0

21
TABELA 2-2:KOEFICIJENTI ZA KOMBINOVANJE
 o i 1
(Uporediti sa NAD, Tabela 2.2-1)

Dejstvo
o 1
Pokretna opterećenja na tavanice:

- Stambeni protor, kancelarijski prostori

do 50 m2, hodnici, balkoni, prostorije u
bolnicama, 0,7 0,5

- Prostorije za skupove, garaže i

parkirališta, gimnastičke dvorane, tribine,
hodnici u praznim zgradama, biblioteke, arhive, 0,8 0,8

- Izložbeni i prodajni prostori, trgovinske i

robne kuće 0,8 0,8

Opterećenja vetrom 0,6 0,5

Opterećenja snegom 0,7 0,2
Sva ostala dejstva 0,8 0,7
22
KOMBINACIJA DEJSTAVA

Osnovno pravilo:

 G  Gk   Q ,1  Qk ,1   o ,i  Q ,i  Qk ,i
i2
gde je:

G -koeficijent parcijalne sigurnosti za stalna dejstva

( G  1,35)
Q -koeficijent parcijalne sigurnosti za promenljiva dejstva
( Q  1,5)
Gi -karakteristične vrednosti naprezanja od stalnog dejstva
(na primer, presečna sila ili napon od sopstvene težine)

Qk , Qk ,i -karakteristična vrednost naprezanja od promenljivog dejstva

(na primer, presečna sila ili napon od opterećenja snegom,
opterećenja vetrom, saobraćajnog opterećenja)

 o,i -koeficijent za kombinovanje kod 2.,3.,4. itd. promenljivog dejstva.

23
TABELA 2-2.1: PRAVILA ZA PRIMENU KOEFICIJENATA
ZA KOMBINOVANJE

(Uporediti sa EC5, Tabela 2.3.2.2)

Situacija kod Stalna Promenljiva dejstva

dimenzionisanja dejstva Jedno Sva ostala
Granično stanje nosivosti
Osnovno pravilo  G , Gk  Q , Qk  o  Q Qk
1. Urpošćeno pravilo  G , Gk 1,5 Qk
1) 3) -

2. Urpošćeno pravilo  G , Gk 1,35 Qk

2 ) 3)
1,35 Qk
2)

Gk Qk  1Q k
Granično stanje upotrebljivosti
1)
Ako se uzima u obzir samo najnepovoljnije promenljivo dejstvo
2)
Ako se uzimaju u obzir sva nepovoljna dejstva
3)
Nepovoljnija vrednost iz 1) i 2) je merodavna

24
TABELA 2-3: KLASE TRAJANJA DEJSTVA OPTEREĆENJA

(Uporediti sa EC5, Tabela 1.3.6)

Klasa Trajanje karakterističnog Primeri za

dejstva opterećenja opterećenje
Stalno Duže od 10 godina Sopstvena težina
Dugo 6 meseci do 10 godina Korisna opterećenja u
skladišnim halama
Srednje 1 nedelja do 6 meseci Saobraćajna opterećenja,
sneg
Kratko Kraće od 1 nedelje Vetar, sneg
Vrlo kratko Udarno dejstvo Neuobičajena dejstva

25
TABELA 2-4: RASPORED DEJSTAVA PO KLASAMA TRAJANJA
DEJSTVA OPTEREĆENJA
(Uporediti sa NAD, Tabela 3.1-1)

Dejstvo Klasa
Sopstvena težina prema DIN 1055 deo 3 Stalno
Vertikalna promenljiva opterećenja prema DIN 1055 deo 3
Vertikalna ravnomerna podeljena opterećenja za krovove, tavanice i
stepenište (ako u sledećem nije drugačije definisano) Srednje
- Ravnomerno podeljena opterećenja za horizontalne ili do 1:20
nagnute krovove, kod povremenog zadžavanja osoba Kratko
- Gotovi delovi tavanica sa manjom nosivošću tokom stanja
ugradnje, koji se opterećuju transportnim sudovima za beton Kratko
- "Špitc boden" koji se na osnovu mera poprečnog preseka samo
uslovno može izostaviti Dugo
- Skladišni prostori
- Radionice i fabrike sa teškim pogonom Dugo
1)
Vertikalna pojedinačna pokretna opterećenja za krovove Kratko
Vertikalna saobraćajna opterećenja za tavanice Kratko
Mesta za pristajanje helikoptera na krovnim tavanicama Srednje
Vertikalne pendelske sile Srednje

26
Horizontalna promenljiva opterećenja prema DIN 1055 T3
Horizontalno opterećenje na parapete i gelendere u visini prečki Kratko
Horizontalna opterećenja za ostvarivanje dovoljne podužne i poprečne 2)
krutosti
Sile kočenja i horizontalna opterećenja od kranova i kranskih staza Kratko
Horizontalni udari na podupirače i zidove Vrlo kratko
Horizontalne pendelske sile Srednje
Horizontalna opterećenja za mesta za pristajanje helikoptera na
krovnim tavanicama
- za zaštitu od kotrljanja Vrlo kratko
- preostala horizontalna opterećenja Kratko
Opterećenje vetrom kod građevinskih objekata koji nisu podložni Kratko
vibracijama prema DIN 1055 deo 4
Opterećenja snegom i opterećenja ledom prema DIN 1055 deo 5
- Opterećenje snegom po pravilniku S o  2,0kN / m2 Kratko
- Opterećenja snegom po pravilniku S o  2,0kN / m2 Srednje
1)
U pojedinačnom slučaju treba da se odredi
2)
Saglasno odgovarajućim vertikalnim opterećenjima
27
TABELA 2-5: KARAKTERITIČNE VREDNOSTI
SVOJSTAVA PUNOG DRVETA
Uporediti sa NAD, Tabela 3.2.-1)

Klasa sortiranja prema DIN 4074 deo I

S7 / MS 7 1) S10 / MS 10 1) S 13 MS 13 1) MS 17 1)
f m,k 16 24 30 35 40
f t ,0 ,k 02) 14 18 21 24
f t ,90 ,k 03) 0.2 0.2 0.2 0.2
f c ,0 ,k 17 21 23 25 26
f c ,90 ,k 4 5 5 5 6
f v ,k 1.8 2.5 2.5 3.0 3.5
E 0 ,mean 8000 11000 12000 13000 14000
E 0,05 5400 7400 8000 8700 9400
E 90 ,mean 270 370 400 430 470
E 90,05 180 250 270 290 310
G mean 500 690 750 810 880
G05 330 460 500 540 590
k 350 380 380 400 420
Vrednosti u ovoj tabeli važe za građevinsko drvo od vrsta drveta smrečevina, bor, jelovina, duglazija,
severni bor, zapadna kukuta, žuti keder

1)
Mašinski sortirano drvo, primenljivost ove sortirane klase treba ispitati
2)
Za MS 7 važi: f t ,o ,k  10 N / mm 2 28
3) 2
Za MS 7 važi: f t ,90 ,k  0.2 N / mm
TABELA 2.6: KARAKTERISTIČNE VREDNOSTI SVOJSTAVA
LAMELIRANOG DRVETA
(Uporediti sa NAD, Tabele 3.3.-1)

Lamelirano drvo – klase čvrstoće

BS11 BS14 4 ) BS16 4 ) BS18 4 )
1)
k2) h3) k2) h3) k2) h3)
f m, g ,k 24 28 32 36
f t ,0 ,g ,k 17 17.5 20.5 18.5 23 23.5 25
f t ,90 ,g ,k 0.45 0.45 0.45 0.45
f c ,0 ,g ,k 24 27.5 29 28 31 30.5 32
f c ,90 ,g ,k 5.5 5.5 5.5 6.5
f v ,g ,k 2.7 2.7 2.7 2.7
E 0 ,g ,mean 11500 12500 13500 14500
E 0 ,g ,05 9200 10000 10800 11600
E90 ,g ,mean 380 420 450 480
E 90 ,g ,05 300 340 360 380
G mean 720 780 840 900
G05 580 620 670 720
 g ,k 410 410 410 430 430 450
1)
Indeks g lamelirano drvo
2)
Kombinovano lamelirano drvo sa primenom lamela iz dve različite sortirne klase
3)
Homogeno lamelirano drvo sa primenom lamela iste sortirne klase
4)
Zahteva se poseban dokaz podobnosti pogona za proizvodnju u pogledu zahteva za 29
izvođenje kajlcinkovanih veza
TABELA2-7: KLASE KORIŠĆENJA

Klasa korišćenja Ravnotežna vlažnost

u drveta
1 u  12%
2 u  12%
u  20%
3 u  20%

30
TABELA 2-8: SREDNJA RAVNOTEŽNA VLAŽNOST 


(%)

Zatvoreno, grejano
drvo 93
Zatvoreno, negrejano
drvo 12  3
Otvorena pokrivena
građevina 15  3
Konstrukcija izložena
klimatskim 18  6
promenama

31
TABELA 2-9: VREDNOSTI KOEFICIJENATA MODIFIKACIJE k mod
(Uporediti sa EC5, Tabela 3.1.7)

Građevinski materijal/ Klasa korišćenja

Klasa trajanja dejstva opterećenja 1 2 3
Puno drvo i lamelirano drvo
Građevinski furnirsko šperovano
drvo 0.60 0.60 0.50
Stalno 0.70 0.70 0.55
Dugo 0.80 0.80 0.65
Srednje 0.90 0.90 0.70
Kratko 1.10 1.10 0.90
Veoma kratko
Ravne presovane ploče
Stalno 0.30 0.20 -
Dugo 0.45 0.30 -
Srednje 0.65 0.45 -
Kratko 0.85 0.60 -
Veoma kratko 1.10 0.80 -
Drvene ploče – vlaknatice
Stalno 0.20 - -
Dugo 0.40 - -
Srednje 0.60 - -
Kratko 0.80 - -
Veoma kratko 1.10 - -
Kod jedne kombinacije slučajeva opterećenja sa dejstvima, koja pripadaju
različitim klasama trajanja dejstva opterećenja, dozvoljava se biranje k mod 32
za dejstvo sa najkraćim trajanjem.
TABELA 2-10: KOEFICIJENTI PARCIJALNE SIGURNOSTI
ZA GRAĐEVINSKE MATERIJALE
(Uporediti sa EC5, Tabela 2.3.3.2)

Situacija za dimenzionianje Koeficijent parcijalne

sigurnosti
M
Granična stanja nosivosti
drvo i drveni materijali 1.3
čelik u vezama 1.1
Granična stanja
upotrebljivosti 1.0

33
TOK DIMENZIONIANJA KOD DOKAZA UPOTREBLJIVOSTI

Određivanje sila u Karakteritike svojstva

presecima sa građevinskog materijala
karakterističnim
dejstvima prema DIN
1055

Klasa trajanja dejstva opterećenja

Klasa korišćenja
Kombinacija slučajeva
opterećenja sa:
koeficijentima parcijalne
sigurnosti  G ,Q  1 vrednost k def
koeficijentima za
kombinovanje  i

Za dimenzionisanje Granična vrednost uticaja

merodavna vrednost usled opterećenja
uticaja usled opterećenja  Cd 34
Ed
 OPTEREĆENJA
Dokaz napona i deformacija sprovodi se za moguće kombinacije
opterećenja.
Merodavna je ona kombinacija koja daje najnepovoljnije uticaje.

• Prva grupa – Osnovna opterećenja (o )

g
- stalno opterećenje - g
- pokretno opoterećenje (uključujući sneg) - s g+s
- opterećenje vetrom (kao samostalno
opterećenje) -w g+w

35
Druga grupa – Dopunska opterećenja (d)

- opterećenje vetrom (kada nije samostalno

opterećenje) g+s+w

- opterećenje skela i oplata

- opterećenje privremenih konstrukcija

- trenja na ležištima

- sile kočenja

- temperaturne promene

- skupljanje i bubrenje
36
 • Treća grupa - Naročita opterećenja (n)

- zemljotres
- razmicanje oslonaca
- pritisak leda
- požar

Za osnovna opterećenja  = o (osnovni dopušteni naponi)

Za osnovna + dopunska opterećenja  = o * 1,15

Za osnovna + dopunska + naročita opterećenja  = o * 1,50

37
 STATIČKI PRORAČUN KONSTRUKCIJE

(1) U statičkom proračunu moraju, pregledno i sa mogućnošću

kontrole, da budu sadržani svi potrebni podaci o materijalu i
opterećenju, kao i svi računski dokazi.

Svi podaci koji su potrebni za formiranje izvođačkih crteža moraju

da budu jednoznačni.
(2 ) U crtežima treba jednoznačno, potpuno i pregledno prikazati sve
važne delove konstrukcije.

Naročito treba prikazati dimenzije i materijale svih elemenata,

detalje priključaka, oslonaca i spregova, broj i raspored spojnih
sredstava kao i potrebna nadvišenja.

38
(3). Podaci koji su potrebni za transport i montažu delova
konstrukcije, za izvođenje gradnje ili za održavanje
gradilišta, a koji se ne mogu preuzeti iz crteža, moraju
da budu sadržani i objašnjeni u jednom opisu, tj. U
jednom specijalnom uputstvu za montažu.

Ovde spadaju i podaci o hemijskoj zaštiti drveta i o

zaštiti od korozije

39
 Osnovni dopušteni naponi
Koriste se prilikom dimenzionisanja elemenata drvenih konstrukcija, a
zavise od: botaničke vrste drveta, klase drveta, vrste naprezanja i
vlažnosti.

40
 MODULI ELASTIČNOSTI I KLIZANJA

Koriste se prilikom dimenzionisanja elemenata drvenih konstrukcija

(proračun deformacija), a zavise od: vrste drveta, zapreminske mase,
građe, vlažnosti, temperature.

41
 AKSIJALNO (CENTRIČNO) ZATEZANJE

Sila zatezanja poklapa se sa osom štapa i pravcem vlakana

An = Abr  t = Z / An  td

Za nepoznato
slabljenje:
An = 0,8 Abr

42
 SAVIJANJE
Nosač je opterećen upravno na svoju podužnu osu (poprečnim opter.
Pravo (čisto) savijanje
Kada je opterećenje u jednoj od glavnih ravni inercije poprečnog preseka

Naponi savijanja:
max m = maxMx / Wx  md

 Naponi smicanja:
max m = maxT*Sx / Ix * b  md

Napon pritiska na mestu

 

oslanjanja:
 c = P / A  c d

43
Ugibi (deformacije):
• za kratkotrajno opterećenje (do tri meseca)

• za dugotrajno opterećenje (duže od tri meseca – uvodi se uticaj tečenja)

max f =  Mx / E *Ix  f dop = l/m  - zavisi od statičkog sistema i
opterećenja + ugib od T sile

Dopušteni ugibi

44
Koso savijanje
Kada ravan savijanja ne pada u jednu od glavnih ravni inercije
poprečnog preseka
m = mx + my = maxMx /Wx + maxMy /Wy ≤ md

 m   m2  x   m2  y   md
Ty . S x
 m x 
I x .b
Tx . S y
 m y 
I y .h

2 l 2 fx  x
Mx
f  f f 
x
m
y E .I x
My
f y  y 45
E .I y
 EKSCENTRIČNO ZATEZANJE
Naprezanje nosača aksijalnom zatežućom silom i momentom
savijanja

Ugibi i  naponi kao kod pravog savijanja

46
 AKSIJALNI (CENTRIČNI) PRITISAK
Sila pritiska poklapa se sa osom štapa i pravcem vlakana
Ako nema izvijanja:
N
 cII    cII ,d
A

Kada ima izvijanja:  2 E I min – Ojlerova kritična sila

Ni 
li2 izvijanja
Deljenjem sa površinom preseka A
dobijamo:
 2 I 
Ni  Ei 2 2
 imin  min 
 min
 A 
Ako uvedemo oznake: A li2
l
- vitkost štapa:   i i
imin Ni
- Ojlerov napon na izvijanje: i  (1)
A 47
  2 E II
Dobija se: i  (2)
2
Ako se odnos između granične čvrstoće drveta na pritisak (lc ) i
Ojlerovog napona na izvijanje (i ) definiše kao koeficijent izvijanja 
l

 cII

i (3)
i usvoji da je dopušteni napon na pritisak paralelno vlaknima (cd)
l
jednak:  cII
 cII , d 
 (4) ( = koeficijent sigurnosti),
iz jednačine (1), (3 ) i (4) dobijamo:
N N
 cII   stv  cII    cII ,d  postupak
A A
48
 Odeđivanje koeficijenta izvijanja 
Koeficijent izvijanja  određuje se na osnovu deformacija štapa
u elastičnom (E  = const.) i neelastičnom (E   const.) području.

Za elastično područje (c  cp)

l
 cII 2 cII
l
  2 (a)
i  E II

Ispitivanjima je utvrđeno da je
odnos: E
II
l
 const  312
 cII
2

pa se iz jednačine (a) dobija da je:,  odnosno:
312  2
2

  (za elastično područje -   75)
3100 49
 Za neelastično područje (c  cp)
Određivanje koeficijenta izvijanja  bazira se na eksperimentalnim
istraživanjima
U važećem standardu za drvene
konstrukcije (JUS U.C9.200), usvojena
je kriva Kočetkova

1
 2
  
1  0.8  
 100 
za neelastično područje -   75

50
 li
Granične vitkosti 
i min

  120 - za glavne noseće elemente kod kojih konstrukcija ne

omogućuje pouzdanu tačnost proračuna vitkosti

  150 – za glavne noseće elemente za koje se sa dovoljno

sigurnosti može odrediti dužina izvijanja

  175 – za sekundarne elemente čija je stabilnost od

sekundarnog značaja za stabilnost konstrukcije kao celine

51
 Dužine izvijanja li

a) Osnovni Ojlerovi slučajevi

52
b) Kod rešetkastih nosača

1. U ravni rešetke

• kada se štapovi ispune vezuju ekserima - li = 0,8 l

• kada se štapovi ispune vezuju vezom na zasek, moždanicima i
zavrtnjima - li = l

• za pojasne štapove - li = l
2. Izvan ravni rešekteli = l
• za štapove ispune - za pojasne štapove dužina izvijanja zavisi od
razmaka ukrućenja kojima se ukrućuje pritisnuti pojas 53
c) Za krovne konstrukcije prema skici

1. U ravni vezača

• ako je Su  0,75 S, i sistem je pomerljiv  Si = 0,8 S

• ako je Su  0,75 S, i sistem je pomerljiv  Si = S

• ako je sistem nepomerljiv  Si = Su, odnosno Si = So,

zavisno šta je veće
2. Upravno na ravan vezača
• dužine izvijanja jednake su razmacima pridržajnih tačaka 54
d) Lukovi sa kružnom i paraboličnom osom

Za odnos 0,15  f / l  0,50 i ako se ne sprovodi

tačan proračun

1. U ravni luka
• simetrično opterećen i obostrano uklješten luk - Si = 0,5 S
• simetrično opterećen luk na dva zgloba - Si = 0,625 S
• simetrično opterećen trozglobni luk - Si = 0,7 S
• nesimetrično opterećen (na polovini raspona) uklješten, dvozglobni i
trozglobni luk - Si = 0,5 S
Za veće raspone lukova, prema tačnijem proračunu:
za lukove na dva zgloba - Si = 0,5 l
1 6,15k , gde je k = f / l
•
• za lukove na tri zgloba - Si = l/1,75 1 2k , gde je k = f / l
2. Upravno na ravan luka
55
• dužine izvijanja jednake su razmacima pridržajnih tačaka
 e) Ramovi sa rešetkastim riglama

1. U ravni rama
• Si = 2 hu + 0,7 ho (napon treba sračunati za veću pritiskujuću silu (No ili Nu)
Ako je veza između štapova ho i hu izvedena kao zglob, za dužinu izvijanja treba
uzeti Si = hu
2. Upravno na ravan rama
• Ako je veza između štapova ho i hu izvedena kao zglob, za dužinu izvijanja
treba uzeti Si = hu

• Ako čvor na visini hu nije pridržan već je ukrućenje na visini ho + hu , onda

56
treba uzeti Si = hu + ho
f) Dvozglobni i trozglobni ramovi punog preseka

1. U ravni rama
• za stub (  150 ) S i  S1 4  1,6c , gde je c = 2J S2 / J0 S1
Za   150 dužine izvijanja treba uzeti kao za lukove
• za riglu Si  S1 4  1,6c k , gde je k = J0 N1 / J N2
(N1 i N2 su sile u stubu odnosno rigli)

2. Upravno na ravan rama

• Za stub – dužina izvijanja je od zgloba do gornje ivice rigle
• Za riglu – dužine izvijanja jednake su razmacima pridržajnih tačaka 57
Za dvozglobne i trozglobne ramove sa vertikalnim stubovima i
horizontalnim riglama (u ravni rama)

K=J1l / J2 h

58
g) Kod drvenih kuća i sličnih konstrukcija – prema slici

59