ТЕСТИРАЊЕ НА ЖИВОТИЊАМА

РАДИЛЕ: СОФИЈА РАНЂЕЛОВИЋ

СОФИЈА МАРИНКОВИЋ
УВОД

 Људи, посебно жене, одувек су желели да буду лепи. Воле да се брину о себи,
наносе различите креме и шминка која истиче лепоту и сакрива недостатке.
Али колико нас се пита одакле долази ова козметика? Како они који праве
препарате знају који ће састојци благотворно деловати на кожу, смањити боре,
умирити је, а који су сами по себи отровни и штетни или штетно делују у
великим количинама? Све те састојке и финалне производе треба некако
тестирати. Али како? Тешко да би неко желео да да своју кожу да тестира неки
нови, још непроверени састојак. Козметичке компаније добиле су идеју да
тестирају производе на животињама.
 Трошкови су минимални, а ко ће, уосталом, у агонији, па чак и са огуљеном
кожом и заслепљеним болесним очима, бринути о неколико милиона зечића!
Испитивање на Животињу почело је 1933. године. Козметика, средства за
чишћење и хигијену и други производи намењени за употребу у домаћинству
тестирају се у Животињу. Сваке године милиони животиња прво трпе јаке
болове и на крају угину у лабораторијама како би се потврдила већ позната
штетност одређених састојака и производа.
 Ради се неколико основних врста испитивања: испитивање састојака који
иритирају очи, састојака који иритирају кожу, количине супстанце која продире
у кожу, колико иритира кожу, фототоксичност и фотосензитивност, мутагеност,
акутна и хронична токсичност, канцерогеност. , ефекти на репродукцију, ефекти
на урођене мане и тестирање коначних перформанси производа.
Наравно, постоје алтернативне методе за сва ова мучења беспомоћних животиња,
успешне и поуздане, за разлику од тестова на животињама. Поред свега, јефтинији су
и бржи. Наравно, поставља се питање зашто се настављају испитивања на
животињама, када постоје боље и успешније методе. Одговор је, наравно – новац и
друге камате, зарада од производње лабораторијских животиња, послови који би
постали непотребни. У свету где је човек центар свега, идеја саосећања, поштовања и
праведности према животињама често се доживљава као пука сентименталност.
 Људи су уверени да не би могли без животиња у храни, одећи, транспорту или
истраживачким експериментима. Животиње се посматрају као нека врста
ресурса, нешто што је мало више од производа који су ту да нам живот учине
пријатнијим и удобнијим. Али животиње нису природни ресурси или
производи, већ једнака врста са којом делимо ову планету. Прекретница
моралног развоја нашег друштва мери се начином на који се опходимо према
животињама, па је извођење експеримената на животињама препрека на путу
моралног напретка. Дошло је време да применимо наш етички приступ на сва
жива бића.
ЗАШТО СЕ КОЗМЕТИКА ТЕСТИРА НА ЖИВОТИЊАМА

 Пре свега, тестирање на животињама је неизбежно за многе хемикалије које се

касније користе на људима. Сви лекови се прво тестирају на животињама пре
него што се тестирају на здравим добровољцима, а испитују се и разне
хемикалије да би се утврдио њихов токсиколошки потенцијал – односно да ли су
отровни за људе и животиње. На овај начин се утврђује и еколошки ризик за
хемикалије (тестирање се најчешће ради на рибама). Стога, када се поставља
питање „Да ли је козметика тестирана на животињама и зашто?“, мислимо само
на оне сировине које се користе искључиво у козметичкој индустрији.
 Препарати који спадају у групу лекова или хемикалија које носе токсиколошки
ризик не спадају у ову категорију. Данас се козметика на Животињу тестира из
више разлога. Прво, да се осигурају произвођачи у случају цеви. Већина
козметичких компанија користи састојке за које је доказано да су безбедни, али
се неке компаније ипак одлучују да додатно тестирају своје производе, као
додатну меру предострожности. Тада компаније могу да тестирају нове састојке
или производе који су намењени за тзв. осетљива популација (деца, старије
особе, труднице) или кожа склона алергијама.
ЗАШТО ЈЕ ТЕСТИРАЊЕ НА ЖИВОТИЊАМА ЛОШЕ

 Тестови на животињама су нехумани и окрутни; али су и скупи и често не

доводе до закључка да ли је производ безбедан за људе или не.
Експерименталне животиње (мишеви, зечеви, пацови) имају другачији
метаболизам од нас, другачију кожу, итд. тако да њихова реакција на састојак не
мора бити иста, па чак ни слична реакцији коју би људи имали на исти
састојак .
 СТАЊЕ У СВЕТУ

 На позитивној листи налазе се Европска унија, Израел и Индија који су потпуно забранили продају
козметичких производа или састојака који су тестирани на животињама.
 САД не забрањује тестирање на животињама, мада постоји неколико иницијатива као што је ICCVAM
(Interagency Coordinating Committee on the Validation of Alternative Methods), агенција која препоручује
алтернативне методе које могу заменити животиње у лабораторијској анализи.
 На другом крају је Кина, где сви козметички производи и састојци морају да буду тестирани на
животињама.
 То практично значи да велике козметичке куће морају да донесу одлуку - или Европа или Кина, зато
што, ако тестирају своје производе на животињама да би их продавали у Кини, не могу их продавати
у Европи; и обрнуто - ако је одлучено да се изврши тестирање на производима, њихови производи
неће бити одобрени на кинеском тржишту.
СТАЊЕ У СРБИЈИ

 У Србији је ситуација транзитна - козметичка регулатива је у процесу модернизације, па домаћи

произвођачи козметике могу да одлуче да ли ће се придржавати домаћег закона (о исправности
предмета опште употребе) или ће кренути корак напред, и усагласити своје производе и процес
израде са Уредбом о. козметичким производима
АЛТЕРНАТИВА

 Због свих проблема са тестирањем на животињама које смо раније споменули, научници
упорно раде на проналажењу алтернативних метода које ће бити поузданије, јефтиније и
наравно неће жртвовати добробит животиња зарад индустрије лепоте. Тако су развијени
напредни тестови на људским ћелијама и ткивима (тзв. ин витро методе), затим
компјутерско моделовање (ин силико методе), а користи се и тестирање на добровољцима
(ин виво).