ХРАНА И ИСХРАНА

Б1

РАЗМЈЕНА МАТЕРИЈА И
ЕНЕРГИЈЕ
 ЗНАЧАЈ ХРАНЕ

СНАБДЈЕВА ТИЈЕЛО
ЕНЕРГИЈОМ
 ЗНАЧАЈ ХРАНЕ

ОБЕЗБЈЕЂУЈЕ
МАТЕРИЈЕ ЗА РАСТ
И ОБНАВЉАЊЕ
ТИЈЕЛА
 ЗНАЧАЈ ХРАНЕ

ПОМАЖЕ У БОРБИ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ
 САСТАВ ХРАНЕ

• ХРАНА СЕ
САСТОЈИ ОД
ХРАНЉИВИХ
МАТЕРИЈА, ВОДЕ,
МИНЕРАЛНИХ
СОЛИ И ВИТАМИНА
 ХРАНЉИВЕ МАТЕРИЈЕ

• ХРАНЉИВЕ
МАТЕРИЈЕ СУ
УГЉЕНИ ХИДРАТИ
(5% ТЕЖИНЕ
ТИЈЕЛА), МАСТИ
(10%) И
БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
(18%)
УГЉЕНИ ХИДРАТИ ИЛИ ШЕЋЕРИ

УГЉЕНИ ХИДРАТИ
СУ ОСНОВНИ
ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ У
НАШЕМ ТИЈЕЛУ.
СОКОВИ, КОЛАЧИ,
СЛАДОЛЕД САДРЖЕ
МНОГО ШЕЋЕРА.
УНОШЕЊЕ МНОГО
ШЕЋЕРА МОЖЕ
ДОВЕСТИ ДО
ГОЈАЗНОСТИ.
• ЈЕДНА КОКА -
КОЛА САДРЖИ
ОКО 30 ГРАМА
ШЕЋЕРА (8
КАШИЧИЦА)
УГЉЕНИ ХИДРАТИ ИЛИ ШЕЋЕРИ
ГЛУКОЗА И
ФРУКТОЗА СУ
МОНОСАХАРИДИ.
СЛАТКОГ СУ УКУСА
И ЛАКО СЕ
РАСТВАРАЈУ У
ВОДИ.
УГЉЕНИ ХИДРАТИ ИЛИ ШЕЋЕРИ

САХАРОЗА ЈЕ
ДИСАХАРИД И
ДОБИЈА СЕ ИЗ
ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ
Фруктозу налазимо у воћу
 УГЉЕНИ ХИДРАТИ ИЛИ ШЕЋЕРИ

СКРОБ ЈЕ
ПОЛИСАХАРИД КОЈИ
СЕ САСТОЈИ ОД
МНОГО МОЛЕКУЛА
ГЛУКОЗЕ.
ГЛИКОГЕН ЈЕ
ПОЛИСАХАРИД
НАСТАО ОД ГЛУКОЗЕ
А НАЛАЗИ СЕ У
ЈЕТРИ
ГЛИКОГЕН
УГЉЕНИ ХИДРАТИ ИЛИ ШЕЋЕРИ

• ЦЕЛУЛОЗА ЈЕ
ПОЛИСАХАРИД.
НАЛАЗИ СЕ У
БИЉНОЈ ХРАНИ И
ПОБОЉШАВА РАД
ЦРИЈЕВА
 БЈЕЛАНЧЕВИНЕ

• БЈЕЛАНЧЕВИНЕ СУ
ВАЖНЕ ГРАДИВНЕ
МАТЕРИЈЕ ЗА
МИШИЋЕ, КОЖУ,
КОСТИ, ЗУБЕ,
НОКТЕ, КОСУ.
• БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
ГРАДЕ ЕНЗИМЕ И
АНТИТИЈЕЛА.
 БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
• БЈЕЛАНЧЕВИНА
ИМА У МЕСУ,
МЛИЈЕКУ, ЈАЈИМА
И МАХУНАРКАМА
БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
 БЈЕЛАНЧЕВИНЕ

• У ОРГАНИМА ЗА
ВАРЕЊЕ
БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
СЕ РАЗЛАЖУ ДО
АМИНО КИСЕЛИНА
 МАСТИ
• МАСТИ ИЗГРАЂУЈУ
ЋЕЛИЈСКЕ
МЕМБРАНЕ, МНОГЕ
ХОРМОНЕ, УЛАЗЕ У
САСТАВ НЕРАВА,
ИМАЈУ УЛОГУ У
ОДРЖАВАЊУ
ЕЛАСТИЧНОСТИ
КОЖЕ, ДУГОТРАЈНИ
СУ ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ
 МАСТИ

• ХОЛЕСТЕРОЛ ЈЕ
ОСНОВНИ
САСТОЈАК
ЋЕЛИЈСКИХ
МЕМБРАНА,
ПОЛНИХ ХОРМОНА
И ЖУЧИ.
 МАСТИ
• МАСТИ СУ
ТОПЛОТНИ
ИЗОЛАТОР АЛИ И
ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ
ЗА ОРГАНИЗАМ
 МАСТИ
• ВИШАК МАСТИ СЕ
УСКЛАДИШТИ
ИСПОД КОЖЕ И У
ДРУГИМ
ДЈЕЛОВИМА
ТИЈЕЛА
 ВИТАМИНИ
• ВИТАМИНИ СЕ УНОСЕ
СВЈЕЖИМ ВОЋЕМ И
ПОВРЋЕМ.
• У ОРГАНИЗМУ СЕ НЕ
МИЈЕЊАЈУ.
НЕОПХОДНИ СУ ЗА
РАСТ И
МЕТАБОЛИЗАМ.
• АВИТАМИНОЗА ЈЕ
НЕДОСТАТАК
ВИТАМИНА И
УЗРОКУЈЕ БОЛЕСТ
 ВИТАМИНИ
• РАХИТИС НАСТАЈЕ
ЗБОГ НЕДОСТАТКА
ВИТАМИНА Д
Витамине налазимо у воћу и
поврћу
 МИНЕРАЛИ

• ЗА ЧОВЈЕКА СУ
ВАЖНИ МИНЕРАЛИ
КАЛЦИЈУМ,
ФОСФОР,
МАГНЕЗИЈУМ, ЈОД,
ГВОЖЂЕ...
 МИНЕРАЛИ
• КАЛЦИЈУМ И
ФОСФОР УЛАЗЕ У
САСТАВ ЗУБА И
КОСТИЈУ
 МИНЕРАЛИ
• ГВОЖЂЕ ЈЕ ВАЖНО ЗА ИЗГРАДЊУ
ЦРВЕНИХ КРВНИХ ЗРНАЦА
 ЈОД
• ЈОД ЈЕ ВАЖАН ЗА
РАД ШТИТНЕ
ЖЛИЈЕЗДЕ
 ВОДА
• ВОДА ЧИНИ ОКО 70%
ТЕЖИНЕ ЧОВЈЕКА.
• ФУНКЦИЈЕ ВОДЕ СУ:
РАСТВАРАЧ, ВРШИ
ТРАНСПОРТ
МАТЕРИЈА КРОЗ
ОРГАНИЗАМ,
УЧЕСТВУЈЕ У
РЕГУЛИСАЊУ
ТЈЕЛЕСНЕ
ТЕМПЕРАТУРЕ
 УРАВНОТЕЖЕНА ИСХРАНА

• ТО ЈЕ ИСХРАНА
КОЈА
ЗАДОВОЉАВА
ПОТРЕБЕ
ОРГАНИЗМА, БЕЗ
СУВИШНИХ
САСТОЈАКА.
 УРАВНОТЕЖЕНА ИСХРАНА

• ПРИКАЗУЈЕ СЕ
МЕТОДОМ
ПИРАМИДЕ.
• ПИРАМИДА
ПОКАЗУЈЕ
ПРАВИЛАН ОДНОС
ПЕТ ОСНОВНИХ
ГРУПА
НАМИРНИЦА.
ЕНЕРГЕТСКА ВРИЈЕДНОСТ ХРАНЕ
• КОЛИЧИНА ПОТРЕБНЕ
ЕНЕРГИЈЕ ЗАВИСИ ОД
ВРСТЕ АКТИВНОСТИ,
ТЈЕЛЕСНЕ ТЕЖИНЕ,
ПОЛА (МУШКАРЦИМА
ЈЕ ПОТРЕБНО 10%
ВИШЕ ЕНЕРГИЈЕ
НЕГО ЖЕНАМА)
 ПИТАЊА
1. КОЈЕ ВРСТЕ ХРАНЉИВИХ МАТЕРИЈА
МОРАЈУ БИТИ ЗАСТУПЉЕНЕ У ХРАНИ?
2. КАКВУ УЛОГУ ИМАЈУ БЈЕЛАНЧЕВИНЕ?
3. ШТА СУ АВИТАМИНОЗЕ?
4. ЗАШТО ЈЕ ОРГАНИЗМУ ПОТРЕБНА ВОДА?
5. ЗАШТО ЈЕ ОПАСАН ВИШАК
ХОЛЕСТЕРОЛА?
6. КОЈИ МИНЕРАЛИ УЛАЗЕ У САСТАВ ЗУБА И
КОСТИ?
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ
ВИШЕ...
Назив Налази се у Повољно дјелује на
витамин А Мрква, зелено и жуто поврће, Слаб вид, очне тегобе и ноћно
јаја, жуто воће, млијеко и сљепило, неотпорност дисајних
млијечни производи органа, слаб имунитет
витамин Б1 Суви квасац, пиринчане Проблеми са нервима, проблеми са
  Ијуспе, интегрална пшеница, срцем
кикирики, поврће, мекиње,
млијеко
витамин Б2 Млијеко, квасац, сир, лиснато Лош квалитет косе, ноктију као и
зелено поврће, јаја лош вид
витамин Б6 Пивски квасац, мекиње, Анемија, нервни поремећаји,
пшеничне клице, диња, купус, грчеви у ногама, ноћно грчење
млијеко, јаја (термички мишића
нестабилан)
витамин Б12 Јаја, млијеко, сир Нерви, слаба концентрација,
поремећаји равнотеже
Биотин Језграсти плодови, воће, Мишићни проблеми, ћелавост, седа
пивски квасац, жуманце, коса
интегрални пиринач, млијеко
витамин Ц Агруми, јагодасто воће,
зелено и лиснато поврће,
парадајз, карфиол, кромпир,
мед (термички нестабилан и
реагује на светлост)
витамин Д Млијеко и млечни производи
витамин Е Соја, пшеничне клице, биљна
уља, прокељ, зелени спанаћ,
интегралне житарице, јаја,
(осјетљив на ниске
температуре)
витамин Ф Биљна уља, лан, сунцокрет,
соја, кикирики, ораси, бадем,
авокадо
Фолна Шаргарепа, квасац, жуманце,
киселина диња, кајсија, бундева, пасуљ,
авокадо, интегрална
пшеница, црно ражано
брашно
витамин К Јогурт, луцерка, жуманце,
сојино уље лиснато зелено
поврће
Ствара колаген који обнавља
телесна ткива, десни, крвне судове,
кости, зубе, зацељује ране,
опекотине, снижава холестерол,
помаже апсорпцију гвождја
Рахитис, омекшавање костију,
коњуктивитис, крварење зуба
Успорава старење ћелија,
издржљивост,
ублажава умор, раствара угрушке
крви, лијечи опекотине, ублажава
грчење у ногама и мишићима
Кожа, коса
Ствара црвена крвна зрнца, штити
од тровања храном, ублажава
болове, појачава апетит, спречава
анемију, делује благотворно на кожу
Спречава унутрашња крварења,
згрушава крв
Назив Налази се у Повољно дјелује на
Бакар Махунарке, грашак, шљиве, Анемија, тумори
интегрална пшеница
Цинк Пшеничне клице, семенке, јаја, Нокти, пеге
сенф, млијеко у праху
Фосфор Интегралне житарице, јаја, Енергија и снага, десни, зуби
семенке, језграсти плодови
Гвожђе Жуманце, језграсти плодови, Отпорност, замор, анемија
пасуљ, зоб, суве брескве
Хлор Маслине Варење, гипкост, опадање косе,
испадање зуба
Хром Кукурузно уље Снижава крвни притисак
Јод Црни лук Коса, зуби, кожа, ментална
активност, штитна жлезда
Инозит Диња, грејпфрут, суво грожђе, Спречава опадање косе, храни
пшеничне клице, кикирики, мождане ћелије, снижава
купус холестерол, смирује нервни
систем
Калцијум Интегралне житарице, Градња ћелија, костију, зуба,
мекиње, шеничне клице, нервног система, зацељује ране,
зелено поврће, језграсти гради антитела, спречава замор
плодови, млијеко и млечни
производи, ораси, сусам
сунцокрет, соја, кикирики
Калијум Агруми, диња, парадајз, Алергије, регулише крвни
јабуково сирће, салата, нана, притисак
сунцокрет, суве кајсије,
банане, кромпир
Магнезијум Смокве, лимун, грејпфрут, Нерви, мишићи, претвара
кукуруз, бадем, јабуке, шећер у крви у енергију, срце,
семенке, језграсти плодови, зуби
тамно зелено поврће
Селен Мекиње, пшеничне клице, Ткиво
црни лук, парадајз, прокељ,
бразилски орах
 Количина холестерола у 100 г
намирнице
• Пилетина (батак) 91 мг
• Џигерица пилећа 500 мг Шкољке 67 мг
Јаје (тврдо кувано) 274 мг Кисела павлака (20 %) 66 мг
Морски ракови 195 мг Сардине 61 мг
Свињско месо 121 мг Паштета, свињска 50 мг
Хамбургер 120 мг Сладолед 44 мг
Сир Гауда 114 мг Туњевина 31 мг
Слатка павлака 111 мг Млијеко 3.3 % мм 14 мг
Крем сир 110 мг Јогурт 13 мг
Мајонез 105 мг
Виршле 100 мг
Сланина 93 мг