Главни дан свадбе

Свадба у већини крајевам започиње у суботу увече;

Власи (Хомоље) – свекар води коло са „мишаљама“, то су

биле жене које су месиле хлеб, а најстарија од њих је
плесала до коловође;

Тимочка крајина – „Пева се на свекрву“:

Свекрва седи на прагу куће
На глави има сито
У ситу је венац и кошуља
Девојке певају „Завану се Иванова мајка“
Први на свадбу долази стари сват који поздравља свекрву и
ставља новац у сито, те потом сви гости који долазе раде до
исто;
Крајиште, Божица – према сестрама Јанковић:
 У сувоту увече младини родитељи са старијим рођацима идку код
пријатеља носећи „мир“ – погачу са китком, окићену новцем;
 Када дођу код пријатеља погађају се за новац;
 За то време девојке играју посаме – тип р’ченице и добацују се
китком;

Гњилане – бабино оро под гоч:

 Зет долази у младину кућу пред поноћ
 Тада ташта води коло, а младожења дарује девојку кошуљом,
наруквицама...

Висок (ЈИС) – „друга свадба“:

 Девојке праве лажну свадбу у суботу увече;
 Поделе се поулогама, ките се, певају и плешу;
 Имају свирача и плешу око котла са водом, а на крају га шутну:
Одлазак по младу

Западна Србија:
Пред овим двором бијелим, одавно коло не игра (СЗС)
’Ватај коло женикова сејо (СЗС)
Девер дарује коло:
Колање:
„Стари свате, наш рођени брате, 1. Корачање у
напред;
даруј нама наше мало коло“ 2. 2 такта, три
Све песме на ову тематику се колају; корака напред,
Колају жене и девојке из момкове куће; последњи у
назад;
Мелодија је у ритмичком систему рубато; 3. Бранла симпле;
Колање је изоритмично; 4. 4 такта, сви
кораци у
напред,
У западној Србији живи и муслиманско становништо. Код последњи у
њих се у недељи пред свадбу игра четвртком када се ставља назад.
КНА. Кола која се тада воде се називају китице
Пештер – плес клапара:
Плес којим се испраћа младић;
Мушкарци плешу само уз пратњу прапораца – немо плесање;

Свекрвино оро – цела ЈИС:

Изводи се у момковој кући, пре него што се крене по младу;
Свекрва води коло са ситом у руци;
У сито се ставља жито и слаткиши;
У Бујановцу свекрва после сваког круга стаје да почасти
играчице;
После трећег круга у коло се хватају и мушкарци;
У Гњилану свекрва у десној руци држи сито, у левој погачу;
Прво плеше сама три круга, а потом са осталим још три;
После ње се као коловође ређају друге жене;
Увек мора да буде непаран број играчица;
Пошто свака од њих окрене три круга и остали се хвтају у коло.
 Прво по оро – сама свекрва
Друго по оро – прикључују се жене као коловође
Треће по оро – прикључују се остали

Свекрвино играње се још назива и „заигравање“;

Од 1990-их година свекрвино оро се извпди на други дан

свадбе, пре подне. Млада је тада већ у младожењиној кући.
Изводи се пре одласка у цркву.

У Гњилану је могло да се плеше и путе од младожењине

до младине куће – само у виду корачања, а уочи свадбе се
плесало уз две хармонике и тарабуку.
У ЦС барјактар води коло, када се дође по младу:
Углавном коло у три;
Он мора бити коловођа;
Коло се изводи након пуцања у јабуку;

 Одвајање од рода

 Девојкачко коло – вокално-инструментална или

инструментална пратња;
 О. Васић сматра да је овај образац настао у 19. веку под
утицаје развоја грађанске културе;
 Заменио је колање у ЗС.
 Увек је млада коловођа;
 Може да поведе коло од огњишта, од кућног прага, или
обилази кућу;
У ЗС коло може да води и девојке која је китила барјак, а
када обиђе круга она предаје барјак и младу,
Исто је забележено и у Топлопи, негде до 80-их година.
У Тополи се плесање приликом одвајања девојке од рода не
практикује већ од 1970-их, али се плеше када сватови
стигну у младину кућу – углавном коло у три.

Лагана кола или danca – тип девојачког кола код Влаха

код Влаха свака млада игра своју данцу
Може да се изводи и после свадбеног ручка
Ora feći или ora fećilor (Црноречје)

 Код Срба се у функцији девојачког кола може изводити и

неки други тип обрасца, али путања кретања кола мора
стално да буде напред.
Војводина:
Изводи се младино коло или дивојачко коло (Буњевци);
Тип девојачког кола;
Изводи се врло ситно уз активна колена;
Срем и северни Банат – Кисел’ воде и киселе чорбе
Бачка – Село сунце, пало вече

Изузетак!
Увођење младе у дом Шарено оро се углавном
изводи приликом
растурања свадбе.
Шарено оро – ЈИС
Коло води свекрва, а поред ње је млада
Може бити тротактни образац- бранла симпле;
Игра се око огњишта;
У Сврљигу се плеше у дворишту:
У средини кола се налази црепуља са жаром и на њој је
столица;
Стари сват је коловођа и он води плес;
Образац корака – три корака у десно и један у лево или у
месту;
Приликом плеса неко из кола стално покушава да обори
столицу, те је млада потом подиже;
Када се млада умори, улази се у кућу плесајући.

Увођење младе у дом је на територији целе Србије богат

обичај (накоњче, простирање платна, праг, кухиња), али по
правилу нема плеса;
Углавном се након свих ових ритуалних радњи могло
плесати, а коло би водио свекар или свекрва (било који плес
из свакодневног репертоара)
Тиме се започиње ритуал весеља чији је главни садржај
плес;
Свакодневни репертоар;