Akademija scenskih umjetnosti

Univerziteta u Sarajevu

SEMINARSKI RAD

Predmet: Ples

Tema: Historijske igre

Poloneza i pavana

Profesor: Emir Fejzić Student: Simonida Mandić

Asistentica: Amila Terzimehić Broj indexa: 438-143/16

Sarajevo, 2016.

1
 SADRŽAJ

1. Poloneza
1.1. Opšte karakteristike
1.2. Istorijat poloneze
1.3. Korak poloneze
1.4. Kompozicija igre
1.5. Kostim
1.6. Muzika

2. Pavana
2.1. Opšte karakteristike
2.2. Istorijat pavane
2.3. Kostim
2.4. Elementi igre pavana
2.5. Korak pavane
2.5.1. Običan korak levom nogom unazad
2.5.2. Dvojni korak levom nogom napred
2.6. Kompozicija igre

3. Literatura

2
 1. Poloneza

1.1.Opšte karakteristike
Poloneza (franc. polonaise, prema polonais: poljski) je stilizovana, narodna igra, koja potiče iz
Poljske, odakle se u XVIII veku proširila Evropom kao dvorski, odnosno salonski ples te se
održala do najnovijega doba. Danas se poloneza pleše na maturskim večerima, svadbama ili
balovima, a na sceni se zadržala u opersko-baletskim predstavama. Cilj plesa je da oživi
uspomene na herojsku prošlost Poljske i prikaže je u pokretima ove lagane igre. Veoma je slična
švedskoj verziji polke, sa kojom u stvari ima iste, centralno-evropske korene.. Najpopularnija
polonezu jeste poloneza u A-duru (takozvana: Trijumfalna). Ona simbolizuje pobedu i
oslobođenje Poljske, a komponovao je čuveni poljski kompozitor Frederik Šopen.

Koreografiju poloneze nije bilo potrebno dugo učiti, već se trebao pratiti samo prvi par, koji je
određivao figuro, tj. prostorni crtež. ‘‘Kavaljer koji je bio u prvom paru... spustio bi se na koleno
ispred svoje dame, s puno poštovanja skinuo joj cipelu s noge, stavio u nju pehar s vinom i pio u
njeno zdravlje.‘‘ (Vasiljev V. Mihnjevič). Taj ceremonijal istim redom morali su ponoviti i svi
ostali kavaljeri.

3
 1.2. Istorijat poloneze
Retrospektivno gledajući, razvili su se plesovi pod nazivom pedestrian (pieszy, polj.) i hops
(chmielowy), zatim ples chodzony (walking dance), iz kog se razvio polish dance, a iz polish
dance-a razvila se konačno i sama poloneza. Poloneza je takozvana šetna igra ili promenada.

Vremenom, igra je izgubila svoje nacionalno obeležje i polonezu su mogli igrati samo
pripadnici visokih staleža, bez obzira na uzrast. Igru je uvek započinjao domaćin, kod koga se
odigravao bal, a partnerica mu je bila najstarija i najuvaženija dama na tom događaju. Nakon
njih, u igru su se uključivali najuvaženiji gosti.

1.3. Korak poloneze

Korak poloneze je ritmičan, vezan, mek i lak. Korak prati mali plié pokloni i reveransi.
Reverans predstavlja dubok naklon, tj. dubok poklon. Osnovni stil poloneze jeste stroga
izvučenost tela i gordo držanje, već određen i naučen način izvođenja koraka i izuzetno
poštovanje prema dami. Naime, dok se pleše poloneza, plesači moraju imati čvrst stav, što znači
da ne smeju da pomeraju kukove, pokreti rukama moraju biti elegantni i izvedeni sa lakoćom, a
glava mora biti pomalo izdignuta. Patneri se drže za ruke vrhovima prstiju i to dlan na dlan, u
visini struka dame, blago zaobljenih lakata. Dama, slobodnu ruku, drži ili na suknji ili slobodno
pored tela, ali da pritom ne dodiruje isto. Kavaljer slobodnu ruku drži opuštenu pored tela, a šaka
je malo podignuta. Kada je igra tek nastala, razgovor između partnera tokom plesa nije bio
dozvoljen, što se promenilo u XIX veku, kada vlada demokratski duh.

Takt u polonezi je ¾, tempo je umeren. U početnom položaju, noge su u III poziciji, s tim da je
desna napred. Ruke se nalaze opušteno pored tela, ne dodirujući ga.
1. takt:
jedan i
Desnom nogom mali korak napred.
dva i
Levom nogom mali korak napred.
tri
Desnom nogom mali korak napred, savijajući nogu u kolenu – plié.
i
Levu nogu provesti kroz I poziciju, celim stopalom po podu, napred, ispružajući je u kolenu i
stopalu i ostavljajući je nisko nad podom.

Telo je mirno, pogled usmeren napred, u visini očiju, a težina tela je na desnoj nozi.

Na sledeći takt, ponavljaju se ovi koraci, s tim da se ovaj put kreće levom nogom.

Što se tiče pozicija partnera, dama se uvek nalazi sa desne strane kavaljera, koji desnom rukom
drži levu ruku dame, u visini daminog struka. Partneri su malo okrenuti jedan prema drugom.
Tokom igre, partneri se više puta razdvajaju i sreću. Tako se pri rastajanju ruke puštaju uz mali

4
naklon glavom, a pri sastajanju se sjedinjuju ponovo, uz mali naklon glavom. Ono što je bitno
prilikom izvođenja ovih pokreta je da ne sme da se poremeti ritam koraka.

Poklon se, tokom godina, menjao. Veliki uticaj na dubinu poklona imao je kostim, koji je nosila
žena. Veliku ulogu je igralo da li ti haljina ima šlep ili je suknja bila uska. Poklon je morao, kao i
sam ples biti vrlo elegantan. U postizanju toga, lepeza je bila pomoćno sredstvo. Na promenu
poklona nije uticao samo kostim, već i odnosi u društvu. Vremenom, muškarci su skratili poklon,
a dame su reverans skratile na kniks. Kniks je takođe vrsta poklona, pri čijem izvođenju naklon
nije toliko dubok, kao što je to slučaj kod reveransa.

1.4. Kompozicija igre

Parovi stoje u koloni, jedan iza drugog, na sredini sale. Kao što je već navedeno, dama se nalazi
sa leve strane kavaljera, početni položaj nogu je III pozicija, desna noga je napred, ruke su pored
tela. Na uvodni takt, kavaljer pruža desnu ruku dami, koja položi levu ruku na dlan kavaljera.
Patneri se gledaju, ali nisu u potpunosti okrenuti jedan prema drugom. Šta više, oni su više
okrenuti jedan od drugog, nego jedan prema drugom. Parovi idu jedan za drugim.
U određenom momentu, prvi par se odvaja, kavaljer ide levo, a dama desno. Oboje nastavljaju
kretanje nagore. Iste korake ponavljaju i ostali učesnici, jedan za drugim. Mesto odvajanja
kavaljera od dame, tj. dame od kavaljera je isto za svaki par. Zatim, prvi par sjedinjuje ruke, uz
blagi naklon glavom i ne prekidajući kretanje. Prvi par skreće desno od polazne tačke i nastavlja
kretanje duž bočnog zida, nagore. Drugi par, skreće levo, treći, kao i prvi, desno i tako redom.
Onaj patner koji se nalazi spolja, pravi veće korake. bez obzira bila to dama ili kavaljer. Kada
prvi par stigne u gornji desni ugao, kretanje će nastaviti po dijagonali. U isto vreme krenuo je i
par iz levog gornjeg ugla, tako da se parovi moraju na sredini mimoići.
Parovi prolaze kroz uglove i spajaju se u četvorke – prvi i drugi par, treći i četvrti i tako redom.
Na poslednja dva takta, partneri izvode poklon, okrećući se jedan prema drugom.

5
 1.5. Kostim
U nekim izvorima stoji da su muškarci nosili velike pojase od satena i svile, duboke čizme,
dugačke ogrtače, krznene kape i određeni nakit. Neki od njih su skidali deo kose, ostavljajući
kosu samo na središnjem delu glave. Takođe, muškarci su nosili dugačke brkove. Žene su, kao i
muškarci, nosile dugačke ogrtače, duboke čizme i nakit, s tim da su one ispod ogrtača nosile
dugačke suknje. Ipak, najčešći kostimi za žene bile su duge, elegantne haljine sa šlepom ili bez
njega, a za muškarce bila su to elegantna odela ili uniforme, ukoliko su to bila vojna lica,
odnosno oficiri, pukovnici i tako dalje.

1.6. Muzika
Poloneza je ušla u umetničku instrumentalnu muziku kao stavak suite i kao samostalna
instrumentalna kompozicija, najčešće za klavir. S delima F. Chopina dobila je svoj najviši
umetnički izraz, a komponovali su je i F. Schubert, R. Schumann, F. Liszt i dr. Koristila se u
klasičnim i savremenim baletima (P. I. Čajkovski: Labuđe jezero, Trnoružica) kao i operama.
Muziku poljskih narodnih plesova, u koje se ubraja i poloneza, sakupljao je Oskar Kolberg u 19.
veku.

6
 2. Pavana

2.1.Opšte karakteristike
Naziv pavana potiče od latinske reči pavo, pavon, što u prevodu znači paun. Neki pak naziv
povezuju sa italijanskim gradom Padovo. Bilo kako bilo, pavana je ples koji se igrao u čitavoj
Evropi (Francuskoj, Španiji, Italiji, Engleskoj). Svaka sredina davala je, svojim pokretima i
manirima, specifično obeležje.

Francuska pavana je lagana, dok je italijanska življa, nemirnija. Španski kavaljeri su, na primer,
pre početka igre, stavljali šešir na glavu, potom ljubili svoju ruku i tek tada je pružali damama.
Dame su, takođe, ljubile prste svoje ruke, a tek nakon toga prihvatale partnerovu ponuđenu ruku.

Pavanu čine stroga pravila, u kojoj nije dozvoljena bilo kakva improvizacija ili pantomime.
Kavaljer je desnom rukom držao levu ruku dame i tako sjedinjene ruke bile su u visini ramena ili
niže, savijene u laktu i u ručnom zglobu, primaknute telu. Partneri su se primicali jedan drugom i
odmicali jedan od drugog, što je ličilo na razmenu ljubaznosti ili razgovor. Upravo je to igru
činilo veoma interesantnom.

2.2.Istorijat pavane
Pavana je igra koja potiče iz XVI veka. To je dostojanstvena i veoma svečana igra, koju su
igrali samo predstavnici visokog staleža, dok je ‘‘običan‘‘ narod nije igrao. Pavana, takozvana,
igra kraljeva i prinčeva blistala je svojom elegancijom i gracioznošću. Prvo izvođenje uvek je
bilo rezervisano za kralja i kraljicu, zatim za prestolonaslednika i njegovu damu, pa onda i za
prinčeve i ostale koji su okruživali kralja i kraljicu.

Pavana se u svečanim prilikama izvodila sa ozbiljnom gracioznošću uz ozbiljnu muziku, a na

zabavama plesala se uz življu i bržu muziku. Ozbiljna pavana se pominje u drami ’’Kralj Henri
IV’’ koju je napisao V. Šekspir.
7
 2.3.Kostim
Muškarci su na sebi imali pelerine, mač i šešir, a žene su nosile dugačke, teške haljine sa
šlepom. Tako obučeni, krećući se dostojanstveno, parovi su ličili na paune sa raskošnim repom.
Tokom plesa, i dama i kavaljer su blago izvijali svoja tela. Taj pokret ličio je na šepurenje pauna,
pa se zato i sam naziv ovog plesa dovodi u sponu sa paunom.

Kao što je već navedeno, dame sa svojim dugim šlepovima izgledale su veoma raskošno, ali oni
su u isto vreme i tražili veliko umeće prilikom rukovanja sa istim. Često, dvorske dame su
pridržavale šlep kraljici, tokom njenog prvog obilaženja sale, odnosno tokom početka plesa.
Obilaženje sale naziva se još i ophod i on se mogao izvoditi i posle igre, kada su se koraci
smenjivali sa poklonima i reveransima.

2.4.Elementi igre pavana

Takt ove igre je dvodelni, tempo je lagan. U početnom položaju noge su bile u I poziciji, dama je
pridržavala suknju obema rukama, a kavaljer je svoju levu ruku držao na balčaku (drška od
sablje ili mača), a desnu slobodno pored tela.

2.5.Korak pavane
Korake pavane čine običan korak levom nogom unazad, dvojni korak levom nogo unazad,
repriza nazad i reverans.

2.5.1.Običan korak levom nogom unazad

jedan i
Levom nogom korak napred, na celo stopalo, malo savijajući koleno obe noge, dok se telo blago
izvija ulevo
dva
Desnu nogu priključiti ka levoj u I poziciji podižući se na srednje poluprste i pružajući kolena.
i
Spustiti se na cela stopala.
Običan korak desnom nogom napred izvodi se na isti način, ali u desnu stranu.

2.5.2.Dvojni korak levom nogom napred

1.takt
jedan i
Levom nogom korak napred na celo stopalo, malo savijajući oba kolena.
dva i
Desnu nogu malo primaći levoj, podižući se na poluprste i ispružajući oba kolena.
2.takt
jedan i
Levom nogom korak napred na celo stopalo sa blagim izvijanjem tela i izbacivanjem levog boka

8
na stranu.
dva
Desnu nogu privući ka levoj u I poziciju, podižući se na srednje poluprste.
i
Spustiti se na cela stopala.

Dvojni korak desnom nogom napred izvodi se na isti način, ali u desnu stranu, počinjući korak
desnom nogom.

Nakon ovih koraka, sledi repriza nazad, conge (usmereni reverans) i reverans. Koraci reveransa
odnose se i na damu i na kavaljera. Reverans čine pokreti noge i pokreti ruke, s tim da se pokreti
ruke razlikuju kod dame i kavaljera.

Po završetku igre, izvodi se finalni reverans, a zatim kavaljer prati damu na mesto.

2.6.Kompozicija igre
Partneri stoje jedan pored drugoga. Dama je sa desne strana kavaljera, koji desnom rukom drži
levu daminu ruku. Igrači su licem okrenuti prema publici. Kompoziciju čine četiri figure, a
figure se sastoje od gore pomenutih koraka. Figure se mogu sastavljati od običnih i dvojnih
koraka u kombinaciji sa poklonom. Po završetku igre, partneri se klanjaju prisutnima, a potom
kavaljer odvodi damu na njeno mesto.

9
 3. Literatura

1. Ljiljana Mišić – ’’Osnovi scenske igre’’, Akademija umetnosti Novi Sad - Prosvjeta
Zagreb 1986.
2. http://pmc.usc.edu/dance/polonaise.html#costumes

10