ЕНРИКО ЈОСИФ и

КОНСТАНТИН БАБИЋ

ЂОРЂЕ ЂОРЂЕВИЋ II 7
ЕНРИКО ЈОСИФ  ЕНРИКО ЈОСИФ РОЂЕН ЈЕ 1. МАЈА
1924. ГОДИНЕ, У БЕОГРАДУ У
ЈЕВРЕЈСКОЈ ПОРОДИЦИ.
 ОТАЦ МОША И МАЈКА СОФИЈА СУ МУ
НА РОЂЕЊУ ДАЛИ ИМЕ ХАЈИМ. КАКО
ЈЕ ОТАЦ ВОЛЕО ДА СЛУША
ИТАЛИЈАНСКОГ ПЕВАЧА ЕНРИКА
КАРУЗА , ИМЕ МУ ЈЕ ПРОМЕЊЕНО У
ЕНРИКО

Енрико Јосиф
 У ПОРОДИЦИ СЕ МУЗИКА СЛУШАЛА, И
Родитељи
БРЗО ЈЕ ПРИМЕЋЕН ЕНРИКОВ ДАР , ПА
МУ ЈЕ ОБЕЗБЕЂЕН ПРИВАТНИ
ПРОФЕСОР , КОМПОЗИТОР И
ДИРИГЕНТ ВЛАДИСЛАВ ГРИНСКИ.
ЕНРИКО ЈОСИФ
 ПОСЛЕ ПОЧЕТКА РАТА 1941. ПРЕКО
САРАЈЕВА, ДУБРОВНИКА И КОРЧУЛЕ,
ПОРОДИЦА ОДЛАЗИ У ИТАЛИЈУ. ТУ
НЕПРОГОЊЕНИ ОСТАЈУ ДО 1943.
КАДА ОДЛАЗЕ У ШВАЈЦАРСКУ.
 ПОСЛЕ РАТА ВРАЋА СЕ У БЕОГРАД,
ГДЕ ПРВО УПИСУЈЕ МЕДИЦИНСКИ
ФАКУЛТЕТ. УБРЗО ГА НАПУШТА И
УПИСУЈЕ МУЗИЧКУ АКАДЕМИЈУ
ОДСЕК КОМПОЗИЦИЈА.
 ПРОФЕСОР МУ ЈЕ БИО МИЛЕНКО
ЖИВКОВИЋ
Проф. Миленко Живковић
ЕНРИКО ЈОСИФ
 БИО ЈЕ НА УСАВРШАВАЊУ У РИМУ.
 ПОЧЕО ЈЕ КАО НАСТАВНИК У НИЖОЈ
МУЗИЧКОЈ ШКОЛИ, АЛИ ЈЕ ПРАТИО РАД
СВОГ ПРОФЕСОРА НА АКАДЕМИЈИ.
 ПОСЛЕ ИЗНЕНАДНЕ СМРТИ ПРОФ.
ЗАУЗИМА ЊЕГОВО МЕСТО НА ОДСЕКУ
ЗА КОМПОЗИЦИЈУ.
 БИО ЈЕ РЕДОВНИ ЧЛАН СРПСКЕ
АКАДЕМИЈЕ НАУКА
 АУТОР ЈЕ ЛЕГЕНДАРНЕ КРИЛАТИЦЕ
„СРБИ СУ НЕБЕСКИ НАРОД“
 УМРО ЈЕ 13.МАРТА 2003.ГОДИНЕ У
БЕОГРАДУ
ЕНРИКО ЈОСИФ
Солистичка, инструментална
•Sonata brevis, за клавир (1949)
•Четири скице, за клавир (1957)
•Четири приче, за клавир (1957)
•Три псалма, за клавир (1966)
•Казивања, за кларинет (1981)
•Canzonna Bergamasca, за чембало
•Балада, за флауту
•Псалмодија, за флауту
•Знакови, за контрабас
•Монолог, за виолину
Хорска
•Додолска, за мушки хор
 УСПЕШНО ЈЕ КОМПОНОВАО ЈОШ
КАО СТУДЕНТ , ШТО ЈЕ НАСТАВИО И
У ПЕДАГОШКОМ РАДУ
 У ЊЕГОВОМ ОПУСУ СУ
ЗАСТУПЉЕНА ЖАНРОВСКИ
РАЗНОВРСНА ДЕЛА : СОЛИСТИЧКА,
КАМЕРНА, ХОРСКА, ОРКЕРСТАРСКА,
ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНА И
ФИЛМСКА МУЗИКА
 ПОРЕД АФИНИТЕТА ПРЕМА
САВРЕМЕНОМ МУЗИЧКОМ ИЗРАЗУ, У
ПОЈЕДИНИМ ДЕЛИМА ОСЕЋА СЕ И
ПРИСУСТВО БАРОКА И РАНИЈИХ
ЕПОХА.

ЕНРИКО ЈОСИФ
КАМЕРНА
•Импровизација,на народну тему, за 14 дувачких инструмената
•Гудачки квартет (1953)
•Сновиђења, за флауту,харфу  и клавир (1964)
•Хамлет, за флауту, чембало, харфу и виолу да гамба (1969)
•Записи, за дувачки квинтет  (1969)
•Ватрења, за клавир, виолину и виолончело (1972)
•Дозивања, за хор флаута, две трубе и харфу (1982)
•Концертантна пародија, за виолину и клавир
•Дивертименто за дувачки квинтет
•Frescobaldiana, за дувачки квинтет
•Largo nobile, за две флауте и харфу
•Монодија, за флауту и харфу
•Знакови, за флауту, хор флаута, чембало и виолончело
•Песмена говорења, за флауту, хор флаута и виолончело
•Епски напев, за хор флаута и виолончело
•У знамен времена, за хор флаута, две трубе, тромбон
две хорне, два фагота, виолу, виолончело
 ИЗРАЖЕНА ЈЕ ЊЕГОВА ДУБОКО
ЕМОЦИОНАЛНА, ФИЛОЗОФСКА И ДУХОВНА,
РЕЛИГИОЗНА ПРИРОДА.
 У СВОЈИМ „КАЗИВАЊИМА“, ЈОСИФ ЈЕ
ГОВОРИО О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ, СВОЈИМ
ПРВИМ СУСРЕТАЊИМА СА БИБЛИЈОМ ,
РАЗМИШЉАЊИМА, ОДНОСУ ПРЕМА БОГУ И
ПРЕМА ЉУДИМА.
 ПРИВЛАЧИЛЕ СУ ГА СТАРОЗАВЕТНЕ,
ЈЕВРЕЈСКЕ, АЛИ И НОВОЗАВЕТНЕ  ТЕМЕ.
 БИО ЈЕ ЗАНЕСЕН ЧОВЕКОЉУБИВОМ ИДЕЈОМ
О „ЗАГРЉАЈУ СВИХ ЉУДИ“. НАРОЧИТО
ЗАМИШЉЕН НАД МОТИВИМА ПАТЊЕ И
СТРАДАЛНИШТВА, УОЧАВАО ЈЕ
ПОЈЕДИНОСТИ, АЛИ И СПЕЦИФИЧНЕ
ПАРАЛЕЛЕ ИЗМЕЂУ СУДБИНЕ СРПСКОГ И
ЈЕВРЕЈСКОГ НАРОДА; ИНСПИРИСАН
„ОПШТОМ ЉУДСКОМ ТРАГЕДИЈОМ
ОТУЂЕНОГ ЧОВЕКА“, ПРИСТУПИО ЈЕ И
КОМПОНОВАЊУ СЦЕНСКОГ ЛЕТОПИСА СМРТ
СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ.
 ЕНРИКО ЈОСИФ  ПОСЕБАН, ИНДИВИДУАЛНИ ПЕЧАТ
ЈОСИФОВИМ ДЕЛИМА ДАЈЕ
ОРИГИНАЛНА МЕЛОДИЈСКА
Сценска ИНВЕНЦИЈА И ОСОБЕНИ
•Смрт Стефана Дечанског, сценски летопис ИНСТРУМЕНТАЛНИ КОЛОРИТ.
за рецитатора, хор и оркестар (1970)
•Птицо, не склапај своја крила, балет (1970)  ПРЕМА УМЕТНИКОВИМ РЕЧИМА,
„ПЕСМЕНОСТ“, ИЗРАЖЕНА
Музика за филм МЕЛОДИОЗНОСТ, БИЛА ЈЕ ЈЕДНА ОД
•Десант на Дрвар (1963) НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ОДЛИКА ЊЕГОВОГ
•Вртлог (1964) МУЗИЧКОГ СТИЛА.
•Ко пуца отвориће му се (1965)  ЈОСИФ ЈЕ КЛИЦУ РАЗВОЈА СВИХ СВОЈИХ
•Опатица и комесар (1968)
МУЗИЧКИХ МИСЛИ ОЗНАЧАВАО
•Сарајевска хагада
ПОЈМОВИМА „ГЛАСА“, „УНУТРАШЊЕГ
ПЕВАЊА“, „ПЕСМЕНОСТИ“.
Музика за радио драме
•Ломача  УКУПНИ ЈОСИФОВ ПРИСТУП
•Омер и Мерим УМЕТНОСТИ И СТВАРАЊУ БИО ЈЕ
ДУБОКО ПРОТКАН ФИЛОЗОФСКОМ,
ПОЕТСКОМ ДИМЕНЗИЈОМ. 
 ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНА
ЕНРИКО ЈОСИФ  ЦИКЛУС ПЕСАМА ЗА СОПРАН И КЛАВИР (1954)
 ИСЕЧАК, ЗА РЕЦИТАТОРА, СОПРАН И КЛАВИР
Оркестарска ЧЕТВОРОРУЧНО (1954)
•Свита (1950)  ORATORIO PROFANO DA CAMERA, ЗА СОПРАН,
•Симфонија (1953–54) РЕЦИТАТОРА, ЧЕЛЕСТУ, КЛАВИР И УДАРАЉКЕ (1956)
•Sinfonietta (1954)  СМРТ СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ, МОТЕТИ ЗА
•Sonata antica, за клавир и оркестар (1955) РЕЦИТАТОРА, СОЛИСТЕ, МЕШОВИТИ ХОР И 16
•Лирска симфонија, за гудачки оркестар (1956) ИНСТРУМЕНАТА (1956)
•Из осаме (1957)  ПЕСМА НАД ПЕСМАМА, ЗА ЖЕНСКИ ХОР И МАЛИ
•Интродукција (1961) ИНСТРУМЕНТАЛНИ АНСАМБЛ (1957)
•Симфонија у једном ставу – Моноптих (1964)  РУСТИКОН, ЗА АЛТ, МЕШОВИТИ ХОР И ОРКЕСТАР
•Концерт за клавир и оркестар (1967) (1962)
•Sinfonietta di tre re (1968)
 ХИМНА ДУНАВУ, ЗА ГЛАС И ДУВАЧКИ КВИНТЕТ
•Концерт за клавир и оркестар (1974)
•Вучићевци и Књажевци, за инструментални  НА ВОДАМА БАБИЛОНСКИМ, ЗА ГЛАС, ФЛАУТУ И
ансамбл ХАРФУ
•Piesa, за виолину и оркестар  ПЕСМА, ЗА ГЛАС, ФЛАУТУ И ХАРФУ
•Sinfonia ricercar  КАМЕНИ СПАВАЧ, ЗА ГЛАС И ОРКЕСТАР
 НЕПОКОРЕНИ ГРАД, ОРАТОРИЈУМ
 СЛОБОДИШТА, КАНТАТА
ЕНРИКО ЈОСИФ
КОНСТАНТИН БАБИЋ
 КОНСТАНТИН БАБИЋ РОЂЕН ЈЕ
10.ФЕБРУАРА 1927. У БЕОГРАДУ. УМРО
13.ОКТОБРА 2009. У БЕОГРАДУ
 СТУДИЈЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ЗАВРШИО ЈЕ
1955.ГОДИНЕ, НА МУЗИЧКОЈ
АКАДЕМИЈИ У БЕОГРАДУ У КЛАСИ
ПРОФЕСОРА МИЛЕНКА ЖИВКОВИЋА
 УСАВРШАВАО СЕ НА АКАДЕМИЈИ
SANTA CECILLIA У РИМУ 1967.
 ОД 1956. БИО ЈЕ ПРОФЕСОР
ТЕОРИЈСКИХ ПРЕДМЕТА У СРЕДЊОЈ
МУЗИЧКОЈ ШКОЛИ МОКРАЊАЦ У
БЕОГРАДУ.
КОНСТАНТИН БАБИЋ  ОД 1966.ГОДИНЕ ЈЕ НА ФАКУЛТЕТУ
МУЗИЧКИХ УМЕТНОСТИ, ГДЕ ЈЕ БИО
ПРОФЕСОР И ШЕФ КАТЕДРЕ ЗА
НАЈЗНАЧАЈНИЈА ДЕЛА МУЗИЧКУ ТЕОРИЈУ
  БИО ЈЕ ЧЛАН МЕЂУНАРОДНОГ
•Разбрајалице
•Загонетке ЖИРИЈА ЗА ХОРСКУ КОМПОЗИЦИЈУ
•Концертна интрада, У АРЕЦУ – ИТАЛИЈА И ДЕБРЕЦИНУ
•Прелудијум за симфонијски оркестар, МАЂАРСКА.
•Гудачки квартет,  АУТОР ЈЕ ОКО 100 СОЛИСТИЧКИХ,
•Сонатина и токата за клавир,
•Бурлеска за виолину и клавир,
КАМЕРНИХ, ВОКАЛНО- ИНСТРУМЕ-
•Левачка свита, НТАЛНИХ И СИМФОНИЈСКИХ ДЕЛА
•Балада за женски хор a cappella И ВЕЛИКОГ БРОЈА МУЗИЧКИХ
•Кантата „Орфеј међу шљивама“ (текст Оскар КРИТИКА.
Давичо)  КОМПОЗИЦИЈЕ КОНСТАНТИНА
•Написао је многобројне композиције за децу, а
БАБИЋА ИНСИПРИСАНЕ СУ
компоновао је и сценску и филмску музику.
ФОЛКЛОРОМ, ЕЛЕМЕНТИМА ЏЕЗА И
ПОПУЛАРНЕ МУЗИКЕ.