Osnove statistike

Doc. dr Nina Brkić Jovanović

2009/2009
 DESKRIPTIVNA STATISTIKA

2009/2009
 Osobine numeričkih podataka- mere

Centralna Kvartili Varijacija Asimetrija

tendencija
raspon zakrivljenost
aritmetička
srednja vrednost interkvartilini raspon zašiljenost

medijana varijansa

standardna devijacija
modus
koeficijent varijacije
geometrijska
srednja vrednost
3

2009/2009
 Osobine numeričkih podataka
Centralna tendencija
(lokacija centra)

Varijacija (Rasipanje)

Asimetrija

2009/2009
 Mere centralne tendencije
Centralna tendencija

Aritmetička Medijana Modus Geometrijska

srednja vrednost srednja vrednost

N
 xi x G  ( x1  x 2    x n )1/ n
x  i 1
N
sredina rangiranih najfrekventnija
vrednosti vrednost

2009/2009
 Aritmetička srednja vrednost (average, mean)
• Najčešće korišćena mera
• Ponaša se kao ”ravnotežna tačka”
• Na njenu vrednost utiču ekstremne vrednosti (”outliers”)
• Izražava se u istim jedinicama kao i osnovni podaci
• Izraz za izračunavanje:

x
 x

x1  x 2    x N
N N
broj podataka dobijena vrednost
6

2009/2009
 Aritmetička srednja vrednost

Uticaj ekstremnih vrednosti

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

srednja vrednost = 3 srednja vrednost = 4

1  2  3  4  5 15 1  2  3  4  10 20
 3  4
5 5 5 5
7

2009/2009
 Medijana (Me)
• Medijana je centralna vrednost u nizu podataka
• 50% vrednosti je iznad, 50% ispod medijane
• Pre određivanje medijane podaci se urede po veličini
• Na Me ne utiču ekstremne vrednosti

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

medijana = 3 medijana = 3

2009/2009
 Određivanje medijane
• Pozicija medijane (u uređenim podacima):
N1
pozicija medijane 
2

• Ako je broj podataka neparan, medijana je vrednost u sredini niza

• Ako je broj podataka paran, medijana je srednja vrednost dve
vrednosti u sredini niza (između N/2 i (N+2)/2)

• Napomena:
N1
2
9
• izraz nije vrednost medijane, već redni broj vrednosti koja
predstavlja medijanu
2009/2009
 Modus (Mo)
• Vrednost koja se pojavljuje najčešće
• Na Mo ne utiču ekstremne vrednosti
• U skupu može biti jedan ili više modusa
• Skup može biti bez modusa
• Mo može da se odredi i za numeričke i kategoričke podatke

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 0 1 2 3 4 5 6

modus = 9 nema modusa

10

2009/2009
 Kvartili
• Kvartili dele skup uređenih podataka na četiri jednaka dela
• Pozicione veličine

25% 25% 25% 25%25% 25%

Q1 Q2 Q3

 Prvi kvartil, Q1 – 25% vrednosti su manje od Q1

 Drugi kvartil, Q2 = medijana
 Treći kvartil, Q3 = 25% vrednosti su veće od Q1
 Q1 i Q3 nisu mere centralne tendencije 11

2009/2009
 Mere varijacije
varijacija

raspon interkvartilni varijansa standardna koeficijent

raspon devijacija varijacije

 Mere varijacije daju

informaciju o rasipanju
ili varijabilnosti
podataka
isti centar,
različita varijacija 12

2009/2009
 Raspon
• Najjednostavnija mera varijacije
• Raspon – razlika između najveže i najmanje vrednosti u
skupu

raspon = xmax – xmin

primer:

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

13
raspon = 14 - 1 = 13
2009/2009
 • Ignoriše oblik raspodele podataka
Nedostatak raspona
7 8 9 10 11 12 7 8 9 10 11 12

raspon = 12 - 7 = 5 raspon = 12 - 7 = 5

• Osetljiv na ekstremne vrednosti

1, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 1,1,1, 2, 2, 2, 2, 2, 2, 2, 2, 3, 3, 3, 3, 4, 5
raspon = 5 - 1 = 4

1, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 2, 2, 2, 2, 2, 2, 2, 2, 3, 3, 3, 3, 4, 120
raspon = 120 - 1 = 119 14

2009/2009
 Standardna devijacija
• Najčešće korišćena mera varijacije
• Pokazuje varijaciju oko srednje vrednosti
• Kvadratni koren iz varijanse
• Izražava se u istim jedinicama kao i osnovni podaci

N N
 (xi  x)2  x 2  N x 2
Sd  i 1 i 1
Sd 
N-1 N 1

15

2009/2009
 Značenje standardne devijacije

mala standardna devijacija

velika standardna devijacija

16

2009/2009
 Poređenje standardnih devijacija
grupa A
sr. vrednost = 15.5
SD = 3,338
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

grupa B
sr. vrednost = 15.5
Sd = 0,926
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

grupa C
sr. vrednost = 15.5
Sd = 4,567
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

17

2009/2009
 Asimetrija raspodele
• Pokazuju kako su podaci distribuirani
• zakrivljenost i zašiljenost

levostrana simetrična desnostrana

x Me Mo x = Me = Mo Mo Me x

18

2009/2009
 t-tests, ANOVA & Regresija

2009/2009
 Poređenje među grupama

Da li se ove dve
grupe razlikuju?

2009/2009
 t-test
comp
infer

12

10

95% CI
8

Exp. 1 Exp. 2

Left hemisphere right hemisphere

lesion site

• Poredi aritmetičke sredine dve grupe

2009/2009
 Formula

x1  x 2
t
s x1  x2
Reporting convention: t= 11.456, df= 9, p< 0.001
2009/2009
 Vrste t-testa
Nezavisne Ponovljena
grupe merenja

Intervalni nivo Independent Paired samples

samples t-test* t-test**

Ordinalni nivo Mann-Whitney Wilcoxon test

U-Test

* 2 experimental conditions and different participants were assigned to each condition

** 2 experimental conditions and the same participants took part in both conditions of the experiments
2009/2009
 Poređenje više od dva uzorka

Reci mi da li
postoji razlika
izmešu ove tri
grupe
Thank God I
have ANOVA

2009/2009
 ANOVA
• ANalysis Of VAriance (ANOVA)
• Poredi razlike među grupama ali za odluku o različitosti
koristi varijansu

• F- statistik
• p-vrednost uz F test govori o tome postoji li negde značajna
razlika
• Mora postojati post-hoc test (ANOVA ne govori gde su te
razlike)

Izveštavanje: F= 65.58, df= 4,45, p< .001

2009/2009
 Korelacija
- Kolika je povezanost dve varijable? (deskripcija)

Regresija
- Koliko dobro linearni model predviđa podatke?
(inferncijalna statistika)

2009/2009
 Korelacija:
- Koliko vrednost jedne varijable zavisi od vrednosti druge
varijable?

2009/2009
 Pearson correlation coefficient (r)

cov( x, y )
rxy  (S = st dev of sample)
sx s y
- r može da ima vrednosti od -1 (potpuna negativna korelacija) to 1
(potpuna pozitivna korelacija). r=0 nema korelacije

2009/2009
 29

2009/2009